Božija volja vs. molitva

[VaSa110]

пре 12 часа, Deja Vu рече

Молитвом човек испољава љубав према другим људима и према Богу, што значи да је молитва начин на који човек мења своју личност (на боље). То значи да се молитвом не обезбеђују никаква овоземаљска добра типа удаја, женидба, деца, кућа, посао, аутомобил и томе слично. То увек и увек остаје само на нама и нашој од Бога датој слободи, стим што на ту слободу утиче велики број овоземаљских фактора почев од интерних психолошко-неуролошких па до екстерних попут социјалног, економског, културног и политичког окружења. Сви ти фактори утичу на неки начин живота који људи нису могли да изаберу, па то често назову судбином или вољом Божјом. Заправо судбине нема и Бог нема везе са тим јер није Он одредио те факторе, него су они као што сам навео овоземаљски, настали због начина на који универзум функционише сам по себи. 

Тако да кад се човек моли он прво говори о себи и шта жели (мада већина људи не зна шта жели), а друго испољава своје емоције према Богу. Онај који се моли да му Бог да добар посао никако не може бити у рангу са оним који се моли да Бог спомене у Царству Своме његовог комшију који га никако не подноси, јер овај други испољава љубав и мења своју личност у Богочовечанску (што је циљ сваког хришћанина), док овај први то не ради него се занима нечим што му Бог не може нити ће обезбедити, него то остаје на њему. 

Iz koje religije ti je ovo što si napisao?

[rale]

пре 1 сат, Muramasa рече

To onda znači da je smislio i ko će biti đubre od čoveka i da taj čovek nema izbora nego da bude đubre.

Стварајући Овај свет у својој машти Бог је поставио нека правила како ће то да изгледа и то су духовни закони којих се и Он сам придржава. Одређујући како ће се живот одвијати он је нама дао слободну вољу и моћ разборитости да можемо да проверавамо себе и своје мисли. Дао нам је и Своју Реч. Св. Писмо да и ми можемо да се научимо тим правилима и да користећи се слободном вољом и разборитошћу можемо да остваримо директан утицај на наши судбину и живот. 

Дакле човек својом вољом бира хоће ли бити Ђубре или ће бити Човек, Иако Бог зна наше изборе он се не уплиће тамо где није замољен да се уплете.

Тако да: сам си крив што си такав какав си

[Justin Waters]

пре 7 минута, rale рече

Дао нам је и Своју Реч. Св. Писмо да и ми можемо да се научимо тим правилима и да користећи се слободном вољом и разборитошћу можемо да остваримо директан утицај на наши судбину и живот. 

Zabiljezeni su primjeri ljudi koji su imali ostcenje mozga potresom, bilo u udesu bilo da ima je neki ostar predmet direktno probio mozdanu opnu i zabio se u mozak itd...nakon toga su promjenuli ponasanje, postali agresivniji i sve sto ide u paketu. Poznato je recimo da neki medikamenti mogu ostaviti psihicke posljedice na ponasanje (radi se on normalnim dozama prilikom lijecenja a ne ovisnicima). Radjeni su razni testovi nad ljudima u svrhu upoznavanja kako i sta im utice na raspolozenje, tako postoji jedan eksperiment gdje je izmisljenja jedna pozicija za posao i onda su zvali ljude na interviju. Prije nego se popnu na sprat moraju proci liftom u kome ih neznajuci takodjer cekala osoba koja je bila dio interviju koja toboz drzi casu i neke papire i onda ispusti papir i zamoli kandidat da pridrzi casu dok on uzmem papir. Nekim kandidatima su dali vrucu solju da pridrze, nekima hladnu. Rezultati intervjua su pokazali da oni koji su drzali vrucu solju bili su pouzdaniji prilikom izlaganja sebe, mnogo tecnije i opustenije su odgovrali na pitanja dok oni koji su pridrzali vrlo hladnu solju bili su vise zbunjeni i odsutni. 

Kad uzmemo u obzir s koliko se dnevno uticaja susrecemo, temperatura, buka, ljudi, razne druge neugodnosti, ugodnosti, hrana koju jedemo i pijemo, stvari koje radimo i neradimo...koliko to sve utice na nivou na nase ponasanje, a da toga nismo ni svjesni? Tako da reci da imamo slobodnu volju onako nonsalatno kao da je to boza i limunada je jedna ogromna iluzija. Covjek zapravo po prirodi nema slobodnu volju, ona je uslovljena u X razlicitih faktora kojom nas okolina okrzujuje, plus tu je sama kompleksnost ljudskog mozga i jos poprilicno nejasne kongnitivne funkcije. Za neke ljude ta volja je koliko toliko fleksibilna i oni se nekim napornim radom i treningom mogu dovesti u situaicju da kazu da sve sto odlucim to mi i bude (ali i to je uveliko ograniceno)...ali mnogo ljudi zapravo to ne moze. To je ono sto se tice ko ce kakav biti. 

A gdje je tek slobodna volja za recimo nasu Draganu na forumu koja boluje od cerebralne paralazie? Da li je on odlucila da bude takva ili nije? Da ne spominjem krzo kakve sve uzase ljudi sirom svijeta prolaze, a da ih niko nije pitao nista zele li tako ili ne zele. 

[Natasa.]

Imam utisak da svi nekako "brane" Boga, ne u smislu ja Ga napadam pa mu to treba, nego svi su odgovori konstruisani tako da se ne "oskrnavi" Božija nepogrešivost i naša apsolutna sloboda volje. Svi znamo da na neke stvari u životu ne utičemo, zovemo bad luck, baksuz, desilo se, sudbina... i da to nema veze sa ljudskim faktorom, vernici vazda potenciraju da ništa u životu nije slučajno i sad odjednom-sve je isključivo do nas...Bog se ne meša...al ipak se pomalo meša...moli se za večnost...ovde su u pitanju svakodnevne stvari. Da ne treba da budemo ovde, ne bismo tu bili. Ne možemo tako lelujati kroz život i moliti se za večnost bez kučeta i mačeta. U suštini, niko nema pojma .

[АлександраВ]

пре 59 минута, Paradoksologija рече

Ali u onoj boljoj praksi (ima i mnogo lošijih u koje upadam) ne snebivam se da se molim za svaku glupost i sitnicu. Ako postoji nešto što je dovoljno bitno da okupira moje misli, razmatranja, brige, onda je nekako normalno da to propustim kroz prizmu razgovora sa Bogom. Ne znam da li se nešto 'realno' promeni, ali moj stav se svakako promeni. Vrlo često sve zaista bude dobro, najbolje moguće, ali prethodno mi sam ishod kroz molitvu postane daleko manje bitan.

Ukratko, osećam da ništa nije nedostojno razgovora sa Bogom, nekad i rvanja sa Bogom, i da je to bolji pristup nego isključivanje Boga iz svakodnevnog, 'banalnog' života, koji je najviše ono što jesmo. 

Ето, тако некако.... могла бих да кажем потпуно исто... кроз ту молитву и "рвање" како си написала, заиста се промени и мој став и битност и интензитет те неке жеље која је покренула ту "малу" молитву за свакакве ситнице, ако су то уопште и ситнице, чим су нас покренуле на молитву... Али, потпуно исто пролазим кроз то, као што си описала.

[Paradoksologija]

Još jedna misao: odnos sa Bogom jeste najbitniji, ali to ne čini sve ostalo nebitnim. Posebno ako se molimo za druge - tada gradimo višestruki odnos.

[-Владимир-]

пре 22 минута, Justin Waters рече

Zabiljezeni su primjeri ljudi koji su imali ostcenje mozga potresom, bilo u udesu bilo da ima je neki ostar predmet direktno probio mozdanu opnu i zabio se u mozak itd...nakon toga su promjenuli ponasanje, postali agresivniji i sve sto ide u paketu. Poznato je recimo da neki medikamenti mogu ostaviti psihicke posljedice na ponasanje (radi se on normalnim dozama prilikom lijecenja a ne ovisnicima). Radjeni su razni testovi nad ljudima u svrhu upoznavanja kako i sta im utice na raspolozenje, tako postoji jedan eksperiment gdje je izmisljenja jedna pozicija za posao i onda su zvali ljude na interviju. Prije nego se popnu na sprat moraju proci liftom u kome ih neznajuci takodjer cekala osoba koja je bila dio interviju koja toboz drzi casu i neke papire i onda ispusti papir i zamoli kandidat da pridrzi casu dok on uzmem papir. Nekim kandidatima su dali vrucu solju da pridrze, nekima hladnu. Rezultati intervjua su pokazali da oni koji su drzali vrucu solju bili su pouzdaniji prilikom izlaganja sebe, mnogo tecnije i opustenije su odgovrali na pitanja dok oni koji su pridrzali vrlo hladnu solju bili su vise zbunjeni i odsutni. 

Kad uzmemo u obzir s koliko se dnevno uticaja susrecemo, temperatura, buka, ljudi, razne druge neugodnosti, ugodnosti, hrana koju jedemo i pijemo, stvari koje radimo i neradimo...koliko to sve utice na nivou na nase ponasanje, a da toga nismo ni svjesni? Tako da reci da imamo slobodnu volju onako nonsalatno kao da je to boza i limunada je jedna ogromna iluzija. Covjek zapravo po prirodi nema slobodnu volju, ona je uslovljena u X razlicitih faktora kojom nas okolina okrzujuje, plus tu je sama kompleksnost ljudskog mozga i jos poprilicno nejasne kongnitivne funkcije. Za neke ljude ta volja je koliko toliko fleksibilna i oni se nekim napornim radom i treningom mogu dovesti u situaicju da kazu da sve sto odlucim to mi i bude (ali i to je uveliko ograniceno)...ali mnogo ljudi zapravo to ne moze. To je ono sto se tice ko ce kakav biti. 

A gdje je tek slobodna volja za recimo nasu Draganu na forumu koja boluje od cerebralne paralazie? Da li je on odlucila da bude takva ili nije? Da ne spominjem krzo kakve sve uzase ljudi sirom svijeta prolaze, a da ih niko nije pitao nista zele li tako ili ne zele. 

Када сам 2009.године радио један краћи интервју са Христом Јанарасом, најупечатљивији одговор који ми је дао тицао се питања слободе. Он је одговорио (по сјећању), нешто овако: "Проблем слободе данашњег човјека јесте у томе што је човјек поистовјетио слободу не са љубављу него са могућношћу избора. Слика слободе данас јесте супер-маркет: уђеш и бираш. Али са људима не можеш да бираш: са њима стојиш у односу и не можеш изабрати шта ћеш вољети из њихове личности. Волиш њих. Или не волиш."

Стари философ је дотакао срж проблема. Срж свеколике наше кризе. Менталитет супермаркета, схватање да можеш да бираш само оно што ти прија - то је оно што нас убија као друштво, народ, што нас саплиће као Цркву. Нама је дјевојка добра - док не изаберемо бољу јер сматрамо да људи стоје на свијету као на једној великој полици у супермаркету. Нама је професор добар само док нам даје десетке. Свештеник добар само ако одговара мојој представи шта свештеник има да ради (или: "верник добар само док се понаша како му се каже да има да се понаша").

И тако даље. Метафора је велика и сјајна. Докле год бирам, као размажено дериште, а не схватам да је битан отац који те воли, а не чоколада коју ће ти купити, докле год имам привид слободе - немам слободу да волим, преко избора и преко укуса, преко тренутног хира или просто: преко сопственог егоизма... Тек кад се одрекнем избора - почињем да будем слободан...

[Justin Waters]

пре 6 минута, -Владимир- рече

Када сам 2009.године радио један краћи интервју са Христом Јанарасом, најупечатљивији одговор који ми је дао тицао се питања слободе. Он је одговорио (по сјећању), нешто овако: "Проблем слободе данашњег човјека јесте у томе што је човјек поистовјетио слободу не са љубављу него са могућношћу избора. Слика слободе данас јесте супер-маркет: уђеш и бираш. Али са људима не можеш да бираш: са њима стојиш у односу и не можеш изабрати шта ћеш вољети из њихове личности. Волиш њих. Или не волиш."

Стари философ је дотакао срж проблема. Срж свеколике наше кризе. Менталитет супермаркета, схватање да можеш да бираш само оно што ти прија - то је оно што нас убија као друштво, народ, што нас саплиће као Цркву. Нама је дјевојка добра - док не изаберемо бољу јер сматрамо да људи стоје на свијету као на једној великој полици у супермаркету. Нама је професор добар само док нам даје десетке. Свештеник добар само ако одговара мојој представи шта свештеник има да ради (или: "верник добар само док се понаша како му се каже да има да се понаша").

И тако даље. Метафора је велика и сјајна. Докле год бирам, као размажено дериште, а не схватам да је битан отац који те воли, а не чоколада коју ће ти купити, докле год имам привид слободе - немам слободу да волим, преко избора и преко укуса, преко тренутног хира или просто: преко сопственог егоизма... Тек кад се одрекнем избора - почињем да будем слободан...

Janaras malo filozofira i pakuje oblande. Naravno da mozes da slobodi dodas element ljubavi, ali sloboda kao pojam i djelo ne odvojivo je od izbora. Izmedju ostalog, citav opus teologije se zasniva na padu Adama koji je pogresio u izboru, a ne zato sto nije imao ljubavi koju je tek trebao da spozna. Samo zbog tog jednog izbora napravljenja je jedna citava filozofija o preobrazenom kosmosu i razlogu zasto je kosmos ovakav kakav jeste i sve sto je u njemu. Zato kad neko pati, ne kaze se Bog je tako htjeo (mada ima i takvih) vec se kaze patis zobg palosti svijeta tj zato sto je neki tamo Adam napravio pgresan izbor, ali moli se Bogu da izdrzis. 

 

[Кратос]

пре 12 минута, -Владимир- рече

Тек кад се одрекнем избора - почињем да будем слободан...

To možda kad se odrekneš života.Dokle god smo živi ne možemo izaći iz dualističkog poimanja sveta(dobro-zlo,svetlo,tama,mir-nemir,Bog-đavo,raj-pakao.....etc).Za dalje ne znam.Kad umrem ću vam javim.

[-Владимир-]

пре 1 минут, Kratos рече

To možda kad se odrekneš života.Dokle god smo živi ne možemo izaći iz dualističkog poimanja sveta(dobro-zlo,svetlo,tama,mir-nemir,Bog-đavo,raj-pakao.....etc).Za dalje ne znam.Kad umrem ću vam javim.

Нико није рекао да је лако. Што кажу светогорци, "ко умре пре него што умре, неће умрети када умре" .

[Natasa.]

Čini mi se da moderna teologija postaje malo flafičasta...ili sam ja poodrasla. Nijesam pametna, ali ovo sa slobodama, Bog se ne meša, sve je do tebe, moli se samo za večnost, Boga zanima samo da li ćeš da se spaseš...kao da je sve sreća sreća radost i sloboda...ili sam ja omatorila. 

[Paradoksologija]

пре 1 минут, Kratos рече

To možda kad se odrekneš života.Dokle god smo živi ne možemo izaći iz dualističkog poimanja sveta(dobro-zlo,svetlo,tama,mir-nemir,Bog-đavo,raj-pakao.....etc).Za dalje ne znam.Kad umrem ću vam javim.

Već neko vreme mislim da nam je to najveća posledica ploda poznanja dobra i zla!

[Кратос]

Управо сада, -Владимир- рече

Нико није рекао да је лако. Што кажу светогорци, "ко умре пре него што умре, неће умрети када умре" .

Sam Hristos govori o svetlu i tami,o dobru i zlu,o đavolu i Ocu nebeskom,raju i paklu.

[Paradoksologija]

Управо сада, Natasa. рече

Čini mi se da moderna teologija postaje malo flafičasta...ili sam ja poodrasla. Nijesam pametna, ali ovo sa slobodama, Bog se ne meša, sve je do tebe, moli se samo za večnost, Boga zanima samo da li ćeš da se spaseš...kao da je sve sreća sreća radost i sloboda...ili sam ja omatorila. 

Počinje štošta da liči na budizam i zen

Hrišćanima i te kako sme da je stalo.

[Natasa.]

пре 4 минута, -Владимир- рече

 "ко умре пре него што умре, неће умрети када умре" .

To je krajnji stadijum smirenja, potpuno prepuštanje Bogu.