„Стоп бацању хране”

[JESSY]

Да ли сте знали да бацање хране једну породицу у Србији кошта и више од 20.000 динара годишње? У циљу подизања свести о прекомерном бацању хране, а самим тим и новца, као и едукације, јавности о правилном складиштењу намирница како би оне што дуже остале свеже, а тиме се и мање бацале, бренд „Beko” је у Србији покренуо кампању „Стоп бацању хране“. Годинама уназад „Beko” развија технолошки напредне производе, посвећен је заштити ресурса у свету којих је све мање, те је развио технологије које доприносе продужавању свежина намирница и чувању богатства нутритивних вредности и витамина Ц.
У низу акција које је „Beko” спровео нашла се и вредна донација Црквеној кухињи. Представнике фирме на челу са генералним директором г. Арелом Ф. Атаколом дочекао је секретар ВДС-а јереј Владимир Марковић. Зајдно су обишли просторије Црквене кухиње где су госте упознали са особљем, појединим корисницима и начином рада. Том приликом извршена је примопредаја замрзивача и фрижидера. Током разговора секретар ВДС-а, јереј Владимир Марковић, је упознао г. Арела Ф. Атакола са чињеницом да је Црквена кухиња капацитета 500 оброка, а да се упркос томе спрема више од 1800 оброка. Г. Атакол је обећао помоћ и приликом отварања Црквене кухиње у Земун Пољу.

Желимо да се добро добрим врати

 

                                               

 

http://starateljstvo.rs/stop-bacanju-hrane/

[JESSY]

Ostavili smo hranu ispred kontejnera: Kad vidite šta se desilo, nikad je više nećete baciti

•  

Gospođa u srednjim pedesetim godinama, obučena u laganu letnju haljinu, iznošenu i pohabanu, ali čistu, sa kosom zakačenom onako na potiljku kako je nose naše mame dok sređuju kuću, stidljivo je prišla usamljenom rakovičkom kontejneru. Videla je da na kuki pored visi kesa, okrenula se oko sebe i sagla se da pogleda šta se nalazi unutra.

Kesa sa hranom koja bi inače završila u đubretu, Foto: 24 sata

Dve načete vekne hleba, dva paradajza, dve paprike, pomorandža i breskva – hrana koja mi se već nekoliko dana vuče po kući (pomorandžu sam nosila u torbi tri dana dok nisam shvatila da je definitivno neću pojesti) i koja bi inače završila u kontejneru. Paradajz je omekšao, paprika se malo sparušila, a hleb se mrvi i više “nije ni za šta”. Ze većinu je ovo đubre. Za Mirjanu je ovo ručak. Za dva dana.

amirnice koje bih inače bacila jer "nisu ni za šta", Foto: 24 sata

Ona je jedna od 600.000 ljudi u Srbiji koji nemaju dovoljno novca za osnovne životne potrepštine. Ima penziju 14.000 dinara i stan od 30 kvadrata koji joj je ostao od pokojnog muža. Kad poplaća račune, ostaje joj dovoljno da “preživi” – i tako već 10 godina od kad je ostala udovica. Do pre dve godine nije skupljala hranu po kontejnerima, ali onda ju je muka naterala.

Kesu sa namirnicama sam ostavila pored kontejnera, moram priznati, prvi put u životu. Inače, sve što se ne pojede ide u istu veliku kesu za đubre i pravo u kontejner – i to onaj podzemni. Dugo sam sebe ubeđivala da nema poente ostavljati to sa strane, kao što je moja mama uvek radila, jer je to zaista malo hrane i “nikome neće značiti”. Posle susreta sa Mirjanom više nikad neću napraviti istu grešku. Jer ona pomorandža koju sam danima vukla sa sobom njoj je predstavila toliku radost da ju je na licu mesta pojela!

 

 

 

“Ne pamtim kad sam jela pomorandže! Ljudi najčešće pored kontejnera ostavljaju hleb ili peciva, retko kad se desi da voće i povrće ostave. To bacaju u sam kontejner, a ja ne kopam. Ja samo uzmem ono što je ostavljeno sa strane. I znači mi, sine, jer ovo ovde će meni da potraje dva dana. Imam kod kuće parizer i krompir”, priča moja sagovornica uz osmeh. Moli me da je ne slikam, moli me da joj ne spominjem prezime jer je nekad imala prijatelje.

Ima i komšije sa kojima se druži i oni ne znaju da skuplja hranu koju ljudi ostave. Krije to ali, kako kaže, ne zbog ugleda.

“Ugled je davno zaboravljena stvar ovde i meni sasvim nebitna. Nemam ponos, nisam nikad bila takva. Ja jednostavno ne želim njihovo sažaljenje i milostinju, jer ne bih mogla da podnesem da neko u današnje vreme odvaja od usta sebi i svojoj deci da bi meni, jednoj babi, dao! Ovako mi je bolje, uzmem šta nikome više ne treba, a to je često puno”, nastavlja ona. Često hranu nalazi i u crkvama.

Njoj je ovo bila hrana za dva dana, Foto: 24 sata

Pokušavam da je zamolim da dođe kod mene na čaj, kafu i kajganu, ali odbija. Smeška se stidljivo, pokazuje mi na kesu sa hranom i zahvaljuje mi se. Kaže ide sada kući da jede, možda usput nađe još nešto. Tako je i haljinu koju nosi našla pre godinu dana.

“Meni jeste teško, ali zamislite tek kako je ljudima koji žive na ulici i nemaju nikakva primanja”, dobacuje mi dok odlazi.

I sad, dok pokušavam da nakon ovako snažnog iskustva napravim sama sebi u glavi, a zatim i na papiru, neki zaključak koji ne bi zvučao kao patetični kliše, shvatam da je to ravno nemogućoj misiji. Jer, i meni su govorili da je moje malo nekome mnogo. I mene su učili da hrana ne treba da se baca, da ima ljudi koji gladuju i kojima jedno moje “ma, nije ni za šta” znači topao obrok. Ali tek sada sam shvatila težinu tih reči.

  Stop bacanju hrane, Foto: Promo

To nisu prazne reči. Pričamo o realnim ljudima, kojima je svakodnevno najveća briga da li će imati šta da jedu. Pričamo o majkama male dece, o mladima koji su ostali bez roditelja, o ratnim veteranima, o nesrećnim udovicama i ljudima koji su možda do pre dve godine živeli sasvim prosečno. Pričamo o oko 5.000 ljudi koji samo na teritoriji grada Beograda žive bez krova nad glavom. I o oko 250.000 tona hrane koja se u našoj zemlji baci ili uništi svake godine.

A najbolji deo svega toga je činjenica da je ovde reč o jednom od onih retkih problema na koje možemo sami da utičemo! Samo je potrebno dva puta da razmislimo pre nego što “sparušenu papriku” od 200 dinara po kilogramu bacimo u đubre.

 

http://www.24sata.rs/ostavili-smo-hranu-ispred-kontejnera-kad-vidite-sta-se-desilo-nikad-je-vise-necete-baciti/32965

[александар живаљев]

Управо ми каже господин који скупља пластичну амбалажу и картонску и ставља их са својом баком у "југић": "Видите, господине, срамота шта се ради, овде би требало да буде три контејнера, а оставили само један. Пропала држава."

[obi-wan]

Negde smo cini mi se imali kraci teks o nekom lancu supermarketa u Francuskoj, koji imaju obavezno pravilo da sve viskove hrane daju npr. narodnim kuhinjama i uopste ugrozenima. Ako se neko seti `de je to pisalo, mozda bi moglo da se ubaci i ovde na temu, cisto da se ima na jednom mestu, a bas je odlican primer treznog razmisljanja.

[cloudking]

7 minutes ago, obi-wan рече

Negde smo cini mi se imali kraci teks o nekom lancu supermarketa u Francuskoj, koji imaju obavezno pravilo da sve viskove hrane daju npr. narodnim kuhinjama i uopste ugrozenima. Ako se neko seti `de je to pisalo, mozda bi moglo da se ubaci i ovde na temu, cisto da se ima na jednom mestu, a bas je odlican primer treznog razmisljanja.

I ja se secam tog clanka i nesto mi se cini da je to na nivou drzave a ne samo konkretnog lanca supermarketa... al ne mogu tacno da se setim

 

Ovo je veoma vazna tema, nazalost...

[obi-wan]

2 minutes ago, cloudking рече

I ja se secam tog clanka i nesto mi se cini da je to na nivou drzave a ne samo konkretnog lanca supermarketa... al ne mogu tacno da se setim

 

Ovo je veoma vazna tema, nazalost...

E sad ni ja nisam siguran. Bio sam nesto ubedjen da je privatni lanac, a sad vidis bas moze da bude i na nivou cele drzave...

[cloudking]

6 minutes ago, obi-wan рече

E sad ni ja nisam siguran. Bio sam nesto ubedjen da je privatni lanac, a sad vidis bas moze da bude i na nivou cele drzave...

Izgleda da se ipak radi o zakonu na nivou cele drzave.

https://www.theguardian.com/world/2016/feb/04/french-law-forbids-food-waste-by-supermarkets

[obi-wan]

2 minutes ago, cloudking рече

Izgleda da se ipak radi o zakonu na nivou cele drzave.

https://www.theguardian.com/world/2016/feb/04/french-law-forbids-food-waste-by-supermarkets

E to je to.  I jos bolje sto je na nivou cele drzave...

[АлександраВ]

Мада је у Србији сваки девети грађанин у апсолутном сиромаштву, а трећина на линији беде, неспорно је да се много хране бацa. Поготово велике количине хране бацају маркети, пекаре, фабрике и други произвођачи, и то само зато што, и када би желели да их поклоне народним кујнама, у којима су оброци све мањи и оскуднији, или социјално угроженом становништву, на поклон морају да плате ПДВ и порез.

Француска је једна од ретких држава које имају закон о вишковима хране, по којем супермаркети морају да учине све да спрече бацање хране, а имају обавезу да оно што се не прода, донирају у хуманитарне сврхе или као храну за животиње. Ону најмање употребљиву донирају за компостирање. Закон прописује да супермаркети већи од 400 квадратних метара морају потписати уговоре с хуманитарним установама о донирању вишка робних залиха. При том, донатори хране не само да добијају признање целог француског друштва већ их и држава ослобађа плаћања ПДВ-а и неких других мањих пореза

Даље...

[Дијана.]

http://balkans.aljazeera.net/video/kontekst-viskovi-hrane

 

[АлександраВ]

 

[obi-wan]

Tragicno je i to da medju tim proizvodjacima nema svesti da tu hranu, umesto sto puste da istruli, daju nekoj ustanovi koja hrani ljude u oskudici... naravno da na prvom mestu i drzava treba da reaguje, jer se mnogo sredstava baca na kojekakve gluposti, a najnormalnije bi bilo da se ta hrana otkupi pa onda podeli onima koji oskudevaju, ali ni ovakve odluke pojedinaca da prosto puste da hrana propadne - a tesko da ne znaju koliko ljudi gladuje danas - nimalo nisu za pohvalu.

[Grizzly Adams]

пре 3 минута, obi-wan рече

naravno da na prvom mestu i drzava treba da reaguje

=

On 10/2/2016 at 8:43, АлександраВ рече

Поготово велике количине хране бацају маркети, пекаре, фабрике и други произвођачи, и то само зато што, и када би желели да их поклоне народним кујнама, у којима су оброци све мањи и оскуднији, или социјално угроженом становништву, на поклон морају да плате ПДВ и порез.

[Paradoksologija]

Umesto da davanje u dobrotvorne svrhe oslobadja od poreza! Poseban krug pakla za one koji su pomislili da je oporezivanje milostinje prihvatljiva ideja!

[JESSY]