Posao sposobnima, a ne podobnima

[Рапсоди]

12 minutes ago, Дијана. рече

I tako onaj ko je pošten lud je, onaj ko je sposoban smiješan je ako nije umio da zapliva.

Strahote. 

Модерно робовласничко, чим си економски зависан, од које каквих  / још ако имаш породицу /  ти ниси  по дифолту слободан човек. / Да не филозофирам  и не ширим тему на духовност и унутрашње стање слободе / .

А данас  већина приватника/ част изузецима /  газда до газде, способни нема шта, спосбни  били па завукли ручице где треба и у право време, па сад машу својом способношћу  и својим газдинством.

 

[Лидија Миленковић]

2 minutes ago, Рапсоди рече

А данас  већина приватника/ част изузецима /  газда до газде, способни нема шта, спосбни  били па завукли ручице где треба и у право време, па сад машу својом способношћу  и својим газдинством.

Oni to nazivaju visoko razvijenom egzistencijalnom inteligencijom. ( doduse, imaju problem da tecno i pravilno izgovore ovaj naziv ).

[Рапсоди]

4 minutes ago, Лидија Миленковић рече

Oni to nazivaju visoko razvijenom egzistencijalnom inteligencijom. ( doduse, imaju problem da tecno i pravilno izgovore ovaj naziv ).

  Боље да ћутим, а ђе би јадна Београдска сиротиња радила да није таких са  високо развијеним смислом за дрп  .  

[Grizzly Adams]

Па реално, код нас не мож` да будеш приватник а да ниси члан странке или у дилу са политикантима.

Једино ако радиш неки потпуно виртуелан посао преко интернета где ти не требају роба, сировине, материјал, камиони итд.

[GeniusAtWork]

Када приватници или било ко намиришу да неко нема избора и да га треба максимално искористити и злоупотребити, онда се понашају као стрвинари. И не само овде, него било где у свету где људи немају избора и где је скоро немогуће наћи други посао. И онда морају да ћуте и трпе, а неко се увек нађе да зајаше људе у таквој ситуацији.

А и локални менталитет доста игра улогу у таквом опхођењу према другима, што се види из свакодневног живота и многих других ситуација, не морају само приватници да буду у питању.

[Рапсоди]

4 minutes ago, Grizzly Adams рече

Па реално, код нас не мож` да будеш приватник а да ниси члан странке или у дилу са политикантима.

Grizli treba ti jedan dobar apdejt sistema  vidi se da nisi navraćao ovamo među jadnike odaaaavno..

Može se biti privatnik, a ne biti član  nijedne stranke, ako  si  kad treba i gde treba zavukao ruke gde treba , razvio biznis, a para vrti i gde nema politike., oću reći kada dođu oni, oni, ti lepo odeš šnjima na piće   i lepo pitaš a oni kažu . I lepo popijete piće i rastanete se  neko lakši neko teži nego što je bio .   

[Grizzly Adams]

6 minutes ago, GeniusAtWork рече

Када приватници или било ко намиришу да неко нема избора и да га треба максимално искористити и злоупотребити, онда се понашају као стрвинари. И не само овде, него било где у свету где људи немају избора и где је скоро немогуће наћи други посао. И онда морају да ћуте и трпе, а неко се увек нађе да зајаше људе у таквој ситуацији.

Па види, живот је борба за опстанак. Свако се бори за себе и ако може друге да искористи у ту сврху то ће и урадити. То је реалност на овом свету. Не треба се томе пуно чудити...

Треба извући исправне закључке. На пример, робовласништво није "укинуто" зато што је људима одједном прорадила савест па одлучили да буду "добри и милосрдни". Оно је превазиђено тако што су људи направили машине, пронашли нове изворе енергије итд. И онда се више није исплатило да чуваш 100 робова које мора да храниш, бијеш итд. кад можеш да купиш један трактор који не једе, не пије, не с..., не забушава и не буни се кад га тераш да ради. Значи, то што се учи у школи су бајке и лажна историја. Јесу се људи борили за права, али од тога ништа не би било без индустријске револуције.

Слична ствар је и данас, неча читалац сам повуче паралелу.

[Juanito]

1 hour ago, Grizzly Adams рече

И у тим развијеним земљама све што је државно се расипа, разбацује, посо добијају подобни, а не способни - исто као код нас.

Не баш, далеко је боље у том смислу него у Србији. Не кажем да је савршено, али је сигурно боље. А разлог је прост - многе јавне (државне) институције у развијеним земљама су углавном деполитизоване и децентрализоване. 

[GeniusAtWork]

Не ради се о никаквој борби за опстанак, него о томе да у пропалим државама, где цветају корупција и партократија и где је тешко наћи посао, већини приватника (или тачније "приватника") не одговара да поштују правила игре - јер их нико на то не присиљава, а и сама правила су само мртво слово на папиру; ако уопште и постоје у таквим околностима - него им је лакше да злоупотребљавају и израбљују људе колико год могу. А као што рекох, и менталитет ту игра улогу. А плус и људи најчешће не знају своја права и не умеју да се организују, што овима додатно даје ветар у крила. 

Тамо где су правила игре јасна за све и где се доследно спроводе таквих проблема нема

[florenntina]

Kako god okrenes, istina je da se za izbor moras izboriti i ne samo izboriti nego i stalno se boriti i biti na oprezu jer tendencija bilo koje moci je da ti ugrozi slobodu. Cini mi se da je najbolje mozda boriti se za jednu po jednu konkretnu meru (ne politicara). Npr. trazite smanjenje poreza na rad za pocetak bez obzira ko je na vlasti. To bar svakoga dotice pa onda polako dalje. Mozda i gresim, ali ne znam kako se drugacije iscupati iz vrzinog kola istih politicara i njihovih sistema manipulacije.

[Juanito]

Један свежи пример, у групу нам долази нови професор, брат Сергеј. Њега је директно запослио мој шеф. Шефу је у интересу да запосли доброг стручњака јер ће и сам имати боље резултате сарађујући с њим. Фора је у томе што шеф има потпуну слободу да запосли Сергеја. Требало је ја да будем на интервјуу (еј, ја који сам овде једва годину дана), али сам био на семинару у САД и на пијанчењу с Гризлијем, па је морао колега да иде, а он је још краће запослен од мене. Након интервјуа се шеф консултује са осталима који су били присутни и доноси коначну одлуку.

У Србији би ту одлуку морало да одобри научно-наставно веће у коме се коље по неколико кланова, а шефови кланова су често у партијама. Декан који преседава већем је дефинитивно у партији. За неке позиције ваљда и универзитет треба да одобри, а ту тек седе политиканти...

[Дијана.]

Pritom, podobni rade ovako... a onaj ko bi htio, i mogao, E - pa ne može!!! Ko mu kriv što se nije snaš'o!

link

 

[Ненад Р.]

1 hour ago, GeniusAtWork рече

Када приватници или било ко намиришу да неко нема избора и да га треба максимално искористити и злоупотребити, онда се понашају као стрвинари. И не само овде, него било где у свету где људи немају избора и где је скоро немогуће наћи други посао. И онда морају да ћуте и трпе, а неко се увек нађе да зајаше људе у таквој ситуацији.

А и локални менталитет доста игра улогу у таквом опхођењу према другима, што се види из свакодневног живота и многих других ситуација, не морају само приватници да буду у питању.

Ко од приватника не плати на мосту, платиће на ћуприји. Није велики број привастни фирми које заиста успеју да опстану на тржишту. Ако нема једину исправну логику, а то је да само задовољан радник може дати свој максимум на послу, тешко ће успети у послу, поготово на дуже стазе.

У зависности како раде, све се то враћа.

[Deja Vu]

1 hour ago, Juan рече

Не баш, далеко је боље у том смислу него у Србији. Не кажем да је савршено, али је сигурно боље. А разлог је прост - многе јавне (државне) институције у развијеним земљама су углавном деполитизоване и децентрализоване. 

I ne samo to, zavisi kako su te institucije organizovane, preciznije mislim na javni sektor i upravu. Ako se ne primene neki modeli iz organizacionih nauka i menadžmenta, rezultati isto mogu biti loši. Stoga u tim nekim razvijenim zemljama mnogo toga državnog je zasnovano na onome što se naziva New Public Management  gde se npr. šalteruša prema nekome ko dođe po neki papir ponaša kao prema klijentu i kupcu, a ne kao smaraču koji je ometa u lakiranju noktiju. Tako se država ugleda na privatna preduzeća i na neki način se pretvara u preduzeće, što ona teorijski  gledano i jeste. Takvi su Novi Zeland i Australija, UK u određenom periodu pošto je Tačer počela da uvodi isti kada je počela da smanjuje državu, Skandinavske države blagostanja (ovo je verovatno razlog zašto te države blagostanja i dalje opstaju i daju dobre rezultate pored toga što ih održava jak privatni sektor). 

[GeniusAtWork]

Доказ да приватан бизнис код нас није никаква борба за опстанак због које газде морају да третирају раднике као стоку. И да све ипак зависи од човека:

 

NETIPIČAN SRPSKI PRIVREDNIK: Svakom radniku za treće dete još 200 evra mesečno

 

(...а иначе за свако четврто даје 400 евра повишице  )