Ранији упис у школу

[АлександраВ]

Проблем је са децом рођеном од марта па надаље, она су на пола године. Ја сам априлско дете и мене су моји уписали са 6 година и 5 месеци, а скоро цело одељење је било 70. годиште а ишли смо са 69, и све је било ок. Мој учитељ је додуше стварно имао тај неки индивидуални приступ и лепо је сваког од нас наштимао до 5. разреда.

Мој Никола је март 95, а са 4 године је већ читао и писао и свашта знао, и када сам хтела да га упишем са 6,5 год, сви су викали на мене да крадем детету годину дана игре, па је морао да чека још годину дана. Када је пошао у школу учитељица се хватала за главу, није знала шта да ради са њим, он је братац читао неке књиге о космосу и постављао јој је та свемирска питања на која она једва да је знала одговор. Већ на крају првог полугодишта је маркиран као проблем, убијао се од досаде на часовима, па су му често давали да он чита деци оно што је требало да чита учитељица, и тако, постао је "специјалац". Када је уписао 2. разред, послали су га на тестирање, радили су тест док се и он и психолог нису уморили на узрасту од 12 година.. и онда је на инсистирање школе у првом полугодишту завршио 2. разред, а у другом полугодишту прешао у 3. разред, и завршио га, тако да је за годину дана завршио 2 разреда и из 2. прешао директно у 4. Направили су читав хаос детету, да не зна ни који је разред ни ко му је учитељица. И тако годину дана, па 5. разред и опет промена, разредни старешина... Баш је био погубљен. Пун знања, високо интелигентан али емотивно у хаосу. То се касније одразило, учио је одлично, али није могао да седи на часовима нити да успоставља опуштене релације, све је нешто увек био по страни. Пошто је улетео у емотивне ломове, пребацио се на ванредно и тако завршио гимназију, као одличан ученик. Штета. Само је требало да га пусте да учи када је већ сам природно ухватио залет, раније него остала деца, али у неком свом ритму, ритму који је његовој интелигенцији одговарао. 

Млађи син је кренуо на време и са њим је све било ок. Сада нам је проблем ћерка, она је 5. март, и за 5 дана маши целу годину, а исти је тип као Никола, бојим се да ће и са њом бити проблема, поготово што више од пола њене вртићке групе прелази у предшколско а она остаје због тих 5 дана са баш млађом децом у групи, а иначе је напреднија за своје године. Ни ја не знам шта ћемо са њом.

Оно што је важно је та емоционална зрелост детета, колико год да је напредно, чита, пише и др. оставља се још годину дана да буде зрело за полазак у школу. Само што онда тој деци зна да буде јако досадно ако се враћају да усвајају нешто што већ знају. Ако дете зна да чита, пише и емоционално је зрело, нема разлога да седи још годину дана и да се игра, зато што њему више та игра није довољна, оно је већ закорачило у усвајање знања и требају му и други садржаји осим игре.

[Биљана]

4 minutes ago, Сања Т. рече

Biljo, ne uce kvantnu fiziku, ali vreme koje provedu radeci preobilne domace zadatke je jednako tome.

Код нас није баш да одмах имају неку озбиљну задаћу. Као што рекох у првом разреду се играју и кроз игру уче и слова и бројеве тако да кад дођу у други разред већина дјеце зна и да чита и да пише. Па чак ни у трећем немају нешто много за задаћу, али ту долази страни језик. Е од четвртог па до завршетка основне је лудница. Сваки разред по два нова предмета тако да у деветом разреду имају 15 или 16 предмета. 

Дефинитивно је потребно нешто мијељати у школству. 

 

[Juanito]

42 minutes ago, Биљана рече

Овај систем има и предности и мане. Предности су те што има доста дјеце која нису ишла у вртић па им ово дође да се припреме, да се социјализују са другом дјецом и сл. А мана је то што дјеца мисле да могу тако и удругом разреду па онда кад крене класичан облик наставе они и даље причају, слободно се крећу по учионици без да питају, тј. раде као и у првом разреду.  Не схватају наставу озбиљно и да имају домаће задатке и да треба да уче  

А зашто не би увек причали и слободно се кретали, у сваком разреду? Одакле уопште та идеја да се боље учи кад се седи, ћути и блене у наставника?

И чему уопште ”разреди”?

Где пише да су домаћи задаци добри и неопходни, нарочито у том облику за тај узраст деце?

Све те и многе друге ствари око школовања се узимају потпуно здраво за готово.

[Juanito]

27 minutes ago, Биљана рече

Сваки разред по два нова предмета тако да у деветом разреду имају 15 или 16 предмета.

Како сам то заборавио? Предмети су тек потпуно произвољна конструкција и јако штетна...

[Биљана]

@Juan

Па такав систем.  

 

 

[Grizzly Adams]

Мислим да је боља социјализација ако се дете сусреће са људима разних година и у разним ситуацијама. Ова војно-затворска варијанта где су деца затворена у групу вршњака, а одрасли имају улогу "чувара" и апсолутног ауторитета није никако добра. Мислим да је на читаве генерације оставила последице којих нисмо ни свесни...

Само, што каже Биљана, "такав је систем" и то нико више и не доводи у питање.

[БанеЛ]

Можда бих могао нешто да кажем на ову тему. Пошао сам у школу са 6 година, једним месецом и шест дана(много шестица) заједно са братом. Нису ме могли одвојити од њега. Нисам имао никаквог предзнања. Није толико било проблема у градиву, колико страха да ће сви бити бољи од мене. Плакао сам као киша. Убедљиво најмлађи, најнижи и најлакши првак. Не ваља. Е, да. Избегао сам Болоњу. Ако је и то позитивно, онда о.к. Нисам за то, али стварно. Пустите децу да буду деца. Слободно ме контактирајте ако имате питања. 

[Биљана]

11 minutes ago, Grizzly Adams рече

Ова војно-затворска варијанта где су деца затворена у групу вршњака,

И то у првом разреду их има петаестак у групи. И наставник ради са њима и може (хајмо рећи)  квалитетно да обавља тај посао, а већ у другом разреду их збућкуре па их има 30 у одељењу плус то што сви "морају" бити као свијеће. 

Не слажем се ја са тиме. Проблем је то и дјеци и наставницима и родитељима. 

11 minutes ago, Grizzly Adams рече

и то нико више и не доводи у питање.

Покренули су родитељи неку иницијативу, чак су имали и конструктивне планове остварења те неке реформе у школству, али зар мислиш да се неко и осврнуо на то!? Било је; " Такве одлуке се доносе на нивоу државе. Не може се то тек тако....бла-бла"

Ништа не можеш учинити. У потпуности су ти руке везане. Нажалост.

[Grizzly Adams]

8 minutes ago, Биљана рече

Такве одлуке се доносе на нивоу државе.

Па то нису наша деца него државна...

[Aquilius Cratus]

28 minutes ago, Juan рече

А зашто не би увек причали и слободно се кретали, у сваком разреду? Одакле уопште та идеја да се боље учи кад се седи, ћути и блене у наставника?

И чему уопште ”разреди”?

Где пише да су домаћи задаци добри и неопходни, нарочито у том облику за тај узраст деце?

Све те и многе друге ствари око школовања се узимају потпуно здраво за готово.

Ne diraj sekularnu veronauku.  Odmah ce doci sekularni crkvenjaci da te optuze da si ili mracnjak ili postmodernista koji zeli da deca jure pokemone umesto da "uce".

[АлександраВ]

On 8.9.2016. at 15:55, Grizzly Adams рече

затворена у групу вршњака, а одрасли имају улогу "чувара"

Није то безвезе тако урађено.

Са социјалног аспекта деца успостављају вертикалне и хоризонталне односе, вертикалне са особама које имају више знања, па хајде и моћи од њих (одрасле особе, родитељи, наставници,..), где је интеракција комплементарне природе - одрасли контролише а дете слуша, дете тражи помоћ а одрасли је пружа. Функција ових односа је пружање заштите, сигурности, омогућивање стицања знања и вештина. Хоризонтални односи су међу особама приближне моћи - вршњацима, а функција ових односа је стицање вештина и знања који могу бити стечени само међу приближно једнакима, због укључивања сарадње и/или такмичења. Познато је да вршњачка сарадња помаже да деца која се суочавају са сазнајним проблемом у групи успешније долазе до решења него ако се суочавају као појединци, и то баш из математике, физике па и неких "моралних" резоновања. Вршњачке групе доприносе развоју социјалне компетенције.

Не видим проблем у тим групама, вршњаци се запате и у паркићу па формирају друштванце, траже се слична годишта. Проблем је у превеликим разредима, у фронталној настави и отежаном индивидуалном приступу, застарелим методама и техничкој подршци, и методама казне (познато је колико је корисна метода зелене оловке - заокруживања исправног и доброг у односу на метод црвене оловке - истицање грешке), итд.

[АлександраВ]

On 8.9.2016. at 15:48, Juan рече

А зашто не би увек причали и слободно се кретали, у сваком разреду? Одакле уопште та идеја да се боље учи кад се седи, ћути и блене у наставника?

И чему уопште ”разреди”?

Где пише да су домаћи задаци добри и неопходни, нарочито у том облику за тај узраст деце?

Због тога што је за учење потребна активна пажња (не пасивна пажња која је аутоматски организована и невољна, када се региструју нове каратктеристике информација у окружењу), него фокусирана пажња која је практично енергија осталим когнитивним функцијама. То је концентрација пажње, када се усмеравамо на један до два стимулуса. Деца су данас већ у толикој мери хиперактивна да једва задржавају пажњу на било каквим садржајима, чак и оним који су им интересантни (цртаћи, игрице,...). Распон пажње је условљен узрастом, па је рецимо на млађим узрастима он веома мали и довољан је било какав спољашњи или унутрашњи подражај да се скрене пажња. Како би то изгледало да деца причају и слободно се крећу, како би их организовао када је потребно да се свако од њих појединачно сконцентрише и усмери пажњу на одређени задатак или проблем или садржај. Проблеми са пажњом су у уској вези и са дисграфијом, дислексијом, проблемима у основним математичким операцијам и сл. 

А где пише да су домаћи задаци лоши и сувишни? Шта фали домаћим задацима? Јадна деца, што ће морати пола сата да раде задатке и пола сата нешто да пишу, а можда чак и песмицу да науче напамет, пропашће од обавеза....

[GeniusAtWork]

Није толики проблем у томе да ли деца седе или се крећу, или колико их има у одељењу. Много је већи проблем шта и како их уче, бар знам по себи кад сам ја ишао у школу. Непостојање индивидуалног приступа, шаблонско учење (познатије као бубање), инсистирање на форми уместо суштине, наставници и професори који мисле да морају да их обожавају као богове а сами су пре 20 година задњи пут сели нешто да прочитају из своје струке, њихово отаљавање часова реда ради само да прође време. Наставни планови и програми који се не мењају деценијама, итд, итд.

И наравно стално присутни "рат" између родитеља, наставника и деце. Ко кога сме да млати и ко је у праву   Раније су то били наставници, сад деца мало преузимају иницијативу    Као да је то неки сукоб у коме неко мора увек да буде у праву, а онај други у криву...

 

[Aquilius Cratus]

1 hour ago, АлександраВ рече

Због тога што је за учење потребна активна пажња (не пасивна пажња која је аутоматски организована и невољна, када се региструју нове каратктеристике информација у окружењу), него фокусирана пажња која је практично енергија осталим когнитивним функцијама. То је концентрација пажње, када се усмеравамо на један до два стимулуса. Деца су данас већ у толикој мери хиперактивна да једва задржавају пажњу на било каквим садржајима, чак и оним који су им интересантни (цртаћи, игрице,...). Распон пажње је условљен узрастом, па је рецимо на млађим узрастима он веома мали и довољан је било какав спољашњи или унутрашњи подражај да се скрене пажња. Како би то изгледало да деца причају и слободно се крећу, како би их организовао када је потребно да се свако од њих појединачно сконцентрише и усмери пажњу на одређени задатак или проблем или садржај. Проблеми са пажњом су у уској вези и са дисграфијом, дислексијом, проблемима у основним математичким операцијам и сл. 

А где пише да су домаћи задаци лоши и сувишни? Шта фали домаћим задацима? Јадна деца, што ће морати пола сата да раде задатке и пола сата нешто да пишу, а можда чак и песмицу да науче напамет, пропашће од обавеза....

Samo sto ljudski mozak ne funkcionise tako da mu se povecava paznja ka sadrzaju kad mu ti kazes "sad moras da pazis inace ti sledi...". On se tada istina vrlo brzo umiri od izvodjenja kerefeka ali mu paznja  nije na sadrzaju za koji nastavnik misli da mu uspesno prenosi nego upravo na tome da on ne uradi nesto sto bi nastavniku dalo povoda da pomisli da ucenik ne pazi. Dugorocno nije mu cilj da razuem sadrzaj nego da se u dnevniku pojavi prvo prolazna pa onda ako moze pozeljna ocena. Zato imamo ovu katastrofu da samo 2-3% ucenika se zaista interesuje za samu materiju kao tavku. Sve dok ljudi ne shvate da mozak nije Tjuring/ von Nojman masina u cije registre samo treba ucitati prave podatke u pravo vreme nikakvi programi i discipline tu nece pomoci.

[JESSY]

3 hours ago, Сања Т. рече

I moj glas ide za jos jednu godinu bezbriznog detinjstva.