Ранији упис у школу

[Juanito]

Александра, ти беше дефектолог? Како су вас на факултету учили да људи уче, тј. који когнитивни модел су вам предавали као најбољи у том тренутку?

[Dijasporka]

2 hours ago, Grizzly Adams рече

Мислим да је боља социјализација ако се дете сусреће са људима разних година и у разним ситуацијама. Ова војно-затворска варијанта где су деца затворена у групу вршњака, а одрасли имају улогу "чувара" и апсолутног ауторитета није никако добра. Мислим да је на читаве генерације оставила последице којих нисмо ни свесни...

Само, што каже Биљана, "такав је систем" и то нико више и не доводи у питање.

Hm, a gde ti da nadjes sve te silne ljude i situacije? I to tako da imaju kontinuitet, jer deca najbolje uce i sazrevaju kroz kontinuitet. Mogu ja njih svaki dan da vodim u parkic, ali ako tamo ne dolaze stalno ista deca, nece moci da oforme tu neku drugarsku bazu, koja je, mislim, neophodna. Mojoj deci je vrtic bio divno iskustvo, narocito je starijoj bio spas. E sad, ovde su mesovite vrticke grupe, tako da su zajedno deca od 3 do 6 godina, i to mi se bas dopada. Ipak je prirodnije da vreme provode zajedno deca razlicitih uzrasta, vise lici na porodicno okruzenje. I dobro je sto ne ostaju svi jednako dugo-npr. oni od 3 godine idu kuci pre rucka, 4 odmah posle rucka a 5-6 ostaju do 15.30.

[АлександраВ]

6 hours ago, Aquilius Cratus рече

Samo sto ljudski mozak ne funkcionise tako da mu se povecava paznja ka sadrzaju kad mu ti kazes "sad moras da pazis inace ti sledi...". On se tada istina vrlo brzo umiri od izvodjenja kerefeka ali mu paznja  nije na sadrzaju za koji nastavnik misli da mu uspesno prenosi nego upravo na tome da on ne uradi nesto sto bi nastavniku dalo povoda da pomisli da ucenik ne pazi.

Па наравно, зато сам и рекла да је проблем у доминантно фронталном учењу, у методи екс катедра, у застарелим методама и веома мало заступљен рад у мањим групама, јачи индивидуални приступ, увођење елемената Монтесори метода био би одлична промена, јер свако дете је специфично, и док ће једно дете да блеји на "сада мораш да пазиш", друго ће на ту реченицу да пребаци прекидач на укључено и да упија знање, а треће ће да шутира торбу. Али и првом и другом и трећем је потребна активна пажња да би нешто научило. Нормално да учење није једноставно уливање знања, а да ли ће садржај детету бити занимљив и питак то је на наставнику, на његовој оспособљености али и на његовој личности, талентованости да буде наставник, јер садржај бар у нижим разредима и не можеш баш много да мењаш али можеш да га обучеш у нешто шарено и да му ставиш балоне , што опет не значи да школа треба да постане циркус. А у старијим разредима је садржај озбиљно зрео за претумбацију.

Свако дете гради неки свој стил учења, који је заправо нека лична конструкција, наставници (и родитељи!) би требало да посматрају дете и да индивидуално модификују приступ и да лекције буду изазовне и достижне. Ако неко дете има тешкоће, треба мењати приступ и враћати се све док се не савлада потребно, док дете те информације не уклопи у свој систем постојећег знања. Е сада ту долазимо до наставника који или то не препознају, или немају времена јурећи неке наметнуте рокове, оптеретили су наставнике превише, или.... То све значи да су потребне озбиљне реформе, али не значи да у школи треба срушити зидове и укинути час. Бар по мом лаичком мишљењу.

[АлександраВ]

6 hours ago, Juan рече

Александра, ти беше дефектолог? Како су вас на факултету учили да људи уче, тј. који когнитивни модел су вам предавали као најбољи у том тренутку?

ух, када је то било

Код нас ко није знао Виготског и Пијажеа могао је слободно да изађе са Факултета. Мислим да је и сада тако, Пијаже је дефектологу најбољи друг Ја јесам дефектолог али логопед, ми смо једини клинички смер и јесмо ми у оквиру заједничких студија имали педагошку и развојну и друге психологије, али ми смо једини дефектолошки смер који и ако ради у школи не ради у учионици ни у настави. Ми смо више имали клиничке предмете и клиничку праксу. Тако да, то знање о школском учењу баш и није било предмет логопедског интересовања толико колико клиника, изузев рецимо када су у питању специфични развојни проблеми који се одражавају на усвајање школских знања и сл (дислексија, дисграфија, акалкулија и остало). Моје колеге дефектолози у школама су у другачијој позицији него остали наставници због тога што се њихов рад заснива на специфичностима и модификацији, али циљ је исти, само је пут другачији. Дефектолози уче о том другом путу, а то знање као основу узима општу популацију и на то додаје дефектолошка знања, јер то није само обично учење, као усвајање знања, то је стимулација, компензација, социјализација, модификација, то је свеукупност учења живота, не само учења у животу.

[Juanito]

9 hours ago, АлександраВ рече

Мислим да је и сада тако, Пијаже је дефектологу најбољи друг

Ништа од савремених сазнања когнитивне психологије и неуронаука (од деведесетих, па на овамо)?

[Juanito]

На пример, Пијаежеова теорија предвиђа поприлично јасно дефинисане фазе у развоју, са великим квалитативним когнитивним променама између њих. Такав поглед је у складу са поделом на разреде која постоји у данашњем школству. Међутим, јасно одељене фазе нису емпиријске подржане, већ изгледа да је развој континуални и кумулативни процес, а рекао бих да баш то предвиђају савремене теорије когнитивне психологије, а и неуронаука. Према томе, разреди су врло упитан концепт...

[obi-wan]

19 hours ago, GeniusAtWork рече

Није толики проблем у томе да ли деца седе или се крећу, или колико их има у одељењу. Много је већи проблем шта и како их уче, бар знам по себи кад сам ја ишао у школу. Непостојање индивидуалног приступа, шаблонско учење (познатије као бубање), инсистирање на форми уместо суштине, наставници и професори који мисле да морају да их обожавају као богове а сами су пре 20 година задњи пут сели нешто да прочитају из своје струке, њихово отаљавање часова реда ради само да прође време. Наставни планови и програми који се не мењају деценијама, итд, итд.

И наравно стално присутни "рат" између родитеља, наставника и деце. Ко кога сме да млати и ко је у праву   Раније су то били наставници, сад деца мало преузимају иницијативу    Као да је то неки сукоб у коме неко мора увек да буде у праву, а онај други у криву...

 

Dobro uoceno, moje iskustvo iz rada u skoli je najpribliznije ovome sto kazes.

[АлександраВ]

On 9.9.2016. at 11:19, Juan рече

Ништа од савремених сазнања когнитивне психологије и неуронаука (од деведесетих, па на овамо)?

Па нисам баш то рекла  Наравно да смо усмерени на савремена сазнања и когнитивне психологије и неуронаука, али и многа друга, рецимо многе моје колеге користе и апарате и имплантате и рачунаре у свом раду и сл, значи морамо да имамо и јердну ширину али и уско стручну опредељеност у зависности којом се конкретно хајде да тако кажем а да не звучи грубо, патологијом бавимо. Неуронауке доказују и откривају механизме неких запажања развојне психологије и велики је њихов значај у одговорима на питања типа "како" у односу на претходна психолошка сазнања. Пластичност мозга је прво што треба да укапираш као будући дефектолог, без обзира да ли ћеш радити са децом или одраслима. Па неуралне основе перцепције, локализација ф-ја, и др. И даље, све што неуронауке дају, дефектолог узима, као и најновија сазнања из медицинских, психолошких, лингвистичких, социјалних и других области. И наравно да та сазнања имају утицај на дефектологију, и на рад дефектолога. Довољно је видети значај неуронаке када је објаснила механизам настанка когнитивних дефицита код деце са фенилкетонуријом која су била лечена по тадашњем протоколу. Ова сазнања су даље расветлила улог допамина у раном развоју у префронталном кортексу а то је даље повукло разумевање егзекутивних функција, што је значајно не само за популацију деце већ и за третман људи са афазијом, итд.... Нама су сва ова сазнања златна, и ми заиста пуно учимо и пратимо новитете, али Пијажеа држимо за руку   

[Јелена011]

Na stranu Pijaze, ali ljudi, zasto ucite dete da cita i pise sa 4 god? Ne razumem.

Naravno da ce mu posle biti dosadna skola, ako on u petoj godini zna sve, i naravno da nece emotivno biti sposoban da to hendluje.

Jezim,se kad cujem po vrticu na sta sve salju decu sada tako male. Kao onaj klip sa malim koreancima sta su koji sviraju nesto na gitari...dete je da bude dete ne projekat roditelja.

Mi smo dali sada dete sa pet na krav magu,,zbog njegove izrazito drustvene prirode, ali potpunog emotivnog povlacenja u sebe. Mamino dete koje cuti i trpi, ali je drustven i smeker s druge strane pa to druga deca tumace na svoj nacin. Posle godinu dana kukanja krenuo je na "casove" violine, kod naseg prijatelja i izvrsnog svoraca i pedagoga, al samo uz dogovor sa istim da je njegova funkcija jedna i samo jedna -da mu razvije ljubav ka muzici, postavi ruke da moze da svira pravilno jednog dana i da se igraju i ispituju muziku. Obojica se vole, kontaju i nadareni su pa zato to ide tako. Ja posto sam frankofil ga oduvek uspavljujem uz fr muziku i to slusamo za vreme jela, navika iz glupavog vrtica da bez muzike ne jedu, ja sam nasla kompromis koji ja zelim, ali niti ga ucim reci niti bilo sta, samo ga pustam da sam istrazuje kako i sta zeli, da slusa, slusa, slusa i upija. I upija kao sundjer ali kad nekom to kazes odma krecu formalna pitanja kao a ti znas francuski, ne ne zna, i sa pet ne treba da ga zna al solidan broj pesmica zna

Ja to zovem da mu uđe u usi. Petnaest godina sam bila profesor fr i tvrdim da je to najbitnije, ostalo se da nauciti, sad je prerano.

Isto tako sa engleskim, imaju ga kao u vrticu al isti je princip.

Slova, brojevi, da hoce ponekad u zavisnosti od raspolozenja, ne cita, prepoznaje i pise, kad ga ne mrzi, poceli smo tako sto je on diktirao cestitke za rođendan drugarima i samo se sam potpisivao, a sad napise i sam koju recenicu i potpise se.

I to mu je ponekad mnogo i pustam ga.

Ali je zato zivotinjama i naukom zaluđen, tu vise radi gugl nego ista. Sa tri god je meni objasnjavao zasto ima tornada i uragana u americi, a ne u africi, Boga pitaj pola zivotinja koje zna ne znam ni da izgovorim, zato na njegova pitanja sve cesce odgovaram da ne znam ali da mozemo zajedno to da naucimo i onda upalimo komp

Pre skoro dve godine sam morala da objasnjavam gravitaciju i smene godisnjih doba i dana i noci tako sto je on bio sunce, a ja se vrtela oko njega, pa u zavisnosti od polozaja i mesta određivao je godisnja doba i dpba dana ali sve je uvek poticalo od njega, moje je bilo da smislim kako cemo to, a njegovo da trazi. Nikad pitanja tipa jel hoces to nisucpostojala nego tek kad konkretnije zna sta zeli idemo na sledecu fazu...

I sve je to lepo, al dedin traktor i pijuk da kopa bastu su dve najvece stvari za njega i nezamenjive, da vozi bajs, da se vere po drvecu i da bude na selu i tamo kopa zemlju i muze koze

I ne razumem zar sad treba ja da mu nametnem da uci da pise i cita? Jel neko ostao nepismen?

 

[Драгана Милошевић]

Пустите децу још једну годину да уживају јер ништа неће пропустити.

Мене су дали раније у школу.

Сећам се да сам морала на комисију да утврде да ли ћу у редовну или специјалну. Одмах ме стресирали у старту.

[Dijasporka]

Jeco, vidis, kao sto tvoj sin tacno zna sta ga zanima-uragani i ostalo, tako je moja cerka sa 2 godine shvatila da i ona moze da prepoznaje slova i krenula da me ispituje kako se koje cita. Naravno da sam citala s njom knjizice, i to je nekako doslo samo od sebe. E, pa kad sam videla da je vec znaima, uzela sam joj slovaricu i ona je bila u stanju onako mala da satima sedi i prevrce ona slova, vadi ih, vraca, slaze, igra se, i valjda kako su joj stalno bila pred ocima, prirasla su joj za srce. Puno je vremena proslo otkad je naucila slova dok nije pocela zapravo da cita. Dok npr. mladja nikad nije trazila da se igramo slovima, ali je krisom uvek gledala sta radi starija pa je i ona naucila. Nikakvo forsiranje, nikakva frka. A probaj da je teras da radi nesto sto je ne zanima, to ce biti potpuni fijasko.

[Pancakes]

Osnovna i srednja skola mi bile 50m od zgrade. redovno krenuo sa 7god, pamtim samo dosta prosjecne ocjene od 1raz osnovne do kraja srednje (vr.dobar na granici), dosta zezanja na casovima, muzicka skola i sport kao vanskolske aktivnosti, citav raspust na more... beautiful time for being alive.

Meni ovaj fakultet daleko od kuce pa mi pada teze  + manje slobodobnog vremena + sezonski posao da bi se podmirili neki troskovi za iducu god. :-(

[АлександраВ]

7 hours ago, Јелена011 рече

Na stranu Pijaze, ali ljudi, zasto ucite dete da cita i pise sa 4 god? Ne razumem.

Ма нико га не учи, сам је запиткивао које је које слово, обожавао слово Ф, и ко зна како и када укапирао и ишчитао к а ф а на пржионици кафе само мало после другог рођендана. То су таква деца. Не можеш да угушиш то. Ја сам сама научила да читам и пишем са 4 године, и читала и док сам ходала од куће до школе. Још сам, пошто сам рођена у Македонији, са мамом и татом и братом причала српски а са тетка Драгицом и чичко Ђоретом и њиховим ћеркама и осталима причала македонски, и нисам мешала речи. Тако сам и писала, и српски и македонски. Такав је и мој Никола. Е, али зато за математику тотални глупандер сам била и остала, на прсте рачунам и ту погрешим  Нисам присталица форсирања и оптерећивања деце некаквим силним школицама овога и онога, али, као што сам већ написала, ако дете само ухвати залет, ако његова интелигенција, таленат или афинитети одреде ритам, најгоре је да га успоравамо и враћамо у калуп календарских година, морамо да га охрабримо али и да га мудро раширимо и на друге области како не би касније дошло до засићења и умарања једноличним садржајима. Ако се дете само залетело у усвајање знања и емотивно је зрело, њему игра једноставно више није довољна и нема разлога да чека прописане године.

 

[Јелена011]

To naravno mislim,ja sam reagovala znajuci neke koje znam od roditelja iz vrtica, to nije ono ako dete iskaze zelju nego mora se fazon. I ja sam posla sa sest, februarsko dete, pre pete sam citala i pisala i sve nekako sad gledam da vise forsiram igru nego nesto ozbiljno. Jakov zna slova, potpisuje se, pise neke reci, recenice, al ja to ne zovem da zna da pise i cita, al sad da ono pored dana u vrticu ja jos sednem s njim i kazem e ajmo da ucimo mi je nekako hevi.

Imam u daljoj familiji "slucaja", koji su dete od godinu i po dali na ucenje klavira i tako te stvari, pa se malo jezim forsiranja.

Doduse Jakov je specificno dete, od pocetka bio i jedino sto nismo uspeli je da ga navucemo na crtanje i bojenje, to mu je mucenje. No, sad kao zbog sviranja violine, dobija zadatke da,boji i crta da vezba prste i sad hoce al kratko

Mada kad pomislim, ja nikad ali nikad nisam odmakla od cica glise i potpuni sam antitalenat za crtanje i sve rucne fore i fazone. On sad lepse crta od mene al zaista

PS da zato mi otkidamo na mozgalice, zagonetke, smisljanje prica i ostalo.

[Anika]

Мене нико није форсирао да учим рано, али сам са 3 год већ знала да читам латиницу, а пре тога сам научила и ћирилицу. Сама, занимало ме је и запиткивала сам све што ми није било јасно. Одлично сам баратала и са бројевима пре поласка у школу. Нису ме због тога раније уписали у школу, нити видим шта бих тиме добила да јесу.