LIČNI STAV: Verujem u Boga ali mi ne pada na pamet da uđem u srpsku crkvu

[АлександраВ]

Vera u Boga je do te mere ukorenjena u srpskoj kulturi da nam je čak i himna, u suštini, molitva Bogu. Biti pravoslavac ovde je stvar zdravog razuma, i to toliko da se za onog koji deluje kao da nije pri čistoj svesti zapitamo „da li je kršten“. Božje ime nam ne izbija iz usta, krstimo se kao po komandi kad prođemo pored crkve i svi nosimo brojanice. Svi smo, dakle, veliki vernici. I verujemo u sve, osim u Srpsku pravoslavnu crkvu.

Pesmom “Tiho noći moje zlato spava” ispraćen je na večni počinak Stefan Simić iz Mola, koji je izvršio samoubistvo u 19. godini. Oduzeo je sebi život jer više nije mogao da podnese život u nemaštini. Za sve godine, Stefan nije dobio nikakvu pomoć od Srpske pravoslavne crkve, iako je njegov otac pred smrt sve što je imao ostavio baš crkvi. Ostavio je svoje dete bez krova nad glavom i kuću i imanje ostavio Crkvi, koja je oberučke prihvatila velikodušan poklon i zaboravila na dečaka. Stefan je sa majkom živeo od socijalne pomoći u toliko teškim uslovima da je smrt delovala kao jedini izlaz.

Crkva se izgleda držala stava da “nije humanitarna organizacija”, očigledno zaboravljajući na stav Biblije o pomoći onima koji su u nevolji (Knjiga Sirahova, deo Starog zaveta, ima čitav odeljak posvećen milostinji).

Koliko god izazivao gnušanje, ovaj potez SPC je samo najnoviji u nizu moralnih i ljudskih promašaja koji su doveli do toga da čak i pravi vernici (oni koji zapravo bolje poznaju događaje iz Biblije nego grčku mitologiju) osećaju otpor prema Crkvi kao organizaciji.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Vojsci Srbije već nekoliko godina verujemo više nego SPC, koja se godinama nalazila na prvom mestu te počasne liste. Kroz razgovor sa ljudima, ipak, stičemo utisak da se Crkva zapravo nalazi na mnogo nižem mestu.

Kao neko ko veruje u Boga, slavi slavu, na religiju (koju, vredi napomenuti, ne treba poistovećivati sa samom crkvom) gleda izuzetno blagonaklono i poštuje većinu običaja, ne mogu, a da se ne zapitam kako smo došli do toga da crkva – mesto koje bi trebalo da bude oličenje svega čistog, plemenitog i svetog, mesto koje bi trebalo da pruži razumevanje, utehu, pomoć i osećaj mira – uživa tako loš status među Srbima?

Pa, nije SPC bilo lako da padne toliko nisko. Možda zvuči čudno, ali i za to je potrebna određena vrsta talenta i truda: uzeti nešto što je toliko sveto i svetlo i pretvoriti ga u instituciju koja više liči na privatni biznis prepun licemerja, to nije lak zadatak. Primera radi, čak ni Bratislav „volim novinarke koje lako kleknu“ Gašić nije uspeo da naruši ugled Vojske Srbije o kojoj danas pozitivno mišljenje ima 62 odsto građana.

Svakako da je jedan od glavnih faktora činjenica da SPC iz godine u godinu zarađuje preko 100 miliona evra, što je svrstava u sam vrh uspešnih „preduzeća“ u Srbiji. Iako Crkva zvanično nije zavedena kao firma, činjenica da od prodaje sveća i verskih obreda (za koje odavno ne važi ona cena „koliko možete da priuštite“, nego se drže cenovnika) jedna eparhija godišnje zaradi nekoliko miliona evra, čini da SPC neodoljivo podseća na dobro razvijenu kompaniju. Ako tome dodamo i „biznise“ koje crkve razvijaju na svom posedu, kao što je otvaranje vinarija i izdavanje zemljišta, jasno je zašto većina ljudi na Crkvu više gleda kao na organizaciju koja radi radi sopstvenog profita, nego kao sveto mesto.

No, teško da bi to samo po sebi predstavljalo veliki problem da SPC u isto vreme nije i oslobođena plaćanja poreza. Ne plaća porez na dobit, imovinu niti PDV, jer tako predviđa naš zakon. Našem sveštenstvu je to do te mere uobičajena pojava, da i kad se nađu u inostranstvu ne plaćaju porez – tako je SPC pre četiri mecesa izgubila status formalne Crkve u Švajcarskoj, jer tamošnji episkop nije (pogađate) plaćao porez. A kad budete svedeni na nivo sekte zbog problema sa porezom u zemlji koja važi za poreski raj – jasno je u kolikim ste problemima.

A kad bi Crkva plaćala porez, od tog novca bi Srbija svake godine mogla da izgradi nekoliko škola i bolnica. Mogla bi naša država zapravo da izleči bolesnu decu, a ne da ih prepušta dobrotvornim akcijama i SMS lečenju. Mogli bismo još mnogo toga da uradimo s tolikom sumom, koja bi prema procenama „Blica“ iznosila oko 10 milijardi dinara – ali nećemo, jer je Crkva oslobođena plaćanja poreza za sve „one usluge, odnosno objekte, koje služe za bogoslužbene delatnosti”.

Zanimljvo je da je baš “bogoslužbenim delatnostima” služio Kačavendin manastir u kojem je, prema svedočenju očevidaca, ugovarao sastanke sa maloletnim dečacima. Vasilije Kačavenda danas živi u velelepnoj vili na pet spratova i ima tri monahinje koje ga služe.

Istim tim “bogoslužbenim delatnostima” služi i Eparhija vranjska, u kojoj je, prema navodima optužnice, Pahomije Gačić, episkop vranjski, seksualno zlostavljao dečake koji su želeli da postanu sveštenici. Zastarelost slučajeva i nedostatak dokaza doveli su ne samo do toga da Pahomije i dalje ima zvanje episkopa, već i da mu u međuvremenu bude dodeljan orden “Beli anđeo”. Isti orden je dobio i Kačavenda, da bi prošle godine odlikovanje stiglo i u ruke Vojislava Šešelja.

Šešelju je orden uručio lično vladika mileševski Filaret, široj javnosti poznat po tome što se 1991. godine slikao u Hrvatskoj sa mitraljezom u ruci, da bi nešto kasnije na televiziji pokazivao lobanju koja je navodno pripadala devojčici koju su ubili muslimani u Bosni. Da li i to svrstavamo pod “bogoslužbene delatnosti”?

Filaret je od Šešelja na poklon dobio džipa i, uprkos zdravom razumu, nastavio je da upravlja Mileševskom eparhijom sve do prošle godine.

Niko od njih nikad nije kažnjen.

Ali, možda bi i to srpski narod brzo zaboravio – na kraju krajeva, iskustvo nam pokazuje da lako zaboravljamo prošlost – da nas sveštenstvo svakodnevno ne podseća na to koliko se bave svime, samo ne širenjem vere, božje reči, mira i ljubavi. Od “besnih” kola koja voze, a koja i ljudi koji se nisu zavetovali na skromnost ne bi mogli da priušte, preko krađa, skandala sa pevačicama i neumesnih izjava, pa sve do nadrealnih scena patrijarha Irineja koji sedi u Skupštini jedne sekularne države (kakva bi, valjda, trebalo da je Srbija), svakodnevno smo svedoci moralnog posrnuća SPC.

Zato činjenica da je Crkva uzela Stefanovo imanje i u potpunosti zaboravila na njega i nije došla kao veliko iznenađenje. I baš zbog toga ni meni ni mnogim vernicima oko mene ne pada na pamet da uđemo u crkvu – iako se molimo Bogu. Samo izgleda da to nije isti onaj Bog kojem se klanjaju naši duhovni velikodostojnici.

Autor: ljubica krstić

[Milan Nikolic]

Бојим се да је и сама ауторка текста лицемерна.

[zuti car]

moz biti da je licemerna ali ne vidim da je negde nesto promasila 

[Pancakes]

u prevodu, iskoristiću ovaj nemili događaj da kažem ono što inače zbog manjka publiciteta i nemogućnosti zadovoljenja sujete nije bilo poente kazivati.

[Ненад Р.]

Има тога што је написано у овом тексту ( опет понављам, што сам и доста пута понављао овде на форуму), али не можеш ти да све трпаш у исти "кош". Има људи који заиста раде савесно свој посао, Зашто се у овој нашој земљи Србији, због нељуди исти епитет качи и на оне људе који савесно обављају свој посао?

Докле ће савесни људи да испаштају и буду понижавани због поступка којекаквих кукоља?

5 hours ago, АлександраВ рече

Crkva se izgleda držala stava da “nije humanitarna organizacija”

Овде испаде да сви људи у цркви држе тај став, што нема благе везе са истином. 

Не мора да се наводи поименице, али зар је тешко побогу да се каже, појединци, мањина или већина, и овај текст би имао сасвим другачји смисао и био праведан према онима који поштено обављају свој посао.

[Кратос]

6 hours ago, АлександраВ рече

Šešelju je orden uručio lično vladika mileševski Filaret, široj javnosti poznat po tome što se 1991. godine slikao u Hrvatskoj sa mitraljezom u ruci, da bi nešto kasnije na televiziji pokazivao lobanju koja je navodno pripadala devojčici koju su ubili muslimani u Bosni. Da li i to svrstavamo pod “bogoslužbene delatnosti”?

[Broken]

Jel' ovo ista autorka koja se sablažnjavala nad onim golim muškarcima koji su reklamirali pločice i bili na temi od pre neki dan ?

[Deja Vu]

Taj mac ima potpuno drugacije znacenje od onog koje si mu ti dao. To sto se Filaret slikao sa mitraljezom simbolicno moze da predstavlja samo plemensku glupost protiv koje je Hristos na svakom koraku ustajao, a sigurno ne simboliku koju ta ikona i Njegove reci ''da je doneo mac'' nose.

Tako da nikakvog znaka jednakosti nema izmedju Hrista i Filareta. 

[Milan Nikolic]

Hristov mač je protiv laži i jeresi... u smislu argumentacije.

[zuti car]

8 hours ago, Ненад. рече

Има тога што је написано у овом тексту ( опет понављам, што сам и доста пута понављао овде на форуму), али не можеш ти да све трпаш у исти "кош". Има људи који заиста раде савесно свој посао, Зашто се у овој нашој земљи Србији, због нељуди исти епитет качи и на оне људе који савесно обављају свој посао?

Докле ће савесни људи да испаштају и буду понижавани због поступка којекаквих кукоља?

Овде испаде да сви људи у цркви држе тај став, што нема благе везе са истином. 

Не мора да се наводи поименице, али зар је тешко побогу да се каже, појединци, мањина или већина, и овај текст би имао сасвим другачји смисао и био праведан према онима који поштено обављају свој посао.

Opsti utisak je takav i ne verdi govoriti poimenice jer to ne menja nista , narod je svuda sklom generalizvanju . Moj paorhijski pop je sjajan , covek kakvog samo pomzeleti mozes i obrazovan i spreman da pomogne i tu je kad treba ...ali on jedan . I gomila onih drugacijih . Kao sto rekoh , opsti je utisak takav i gomila naroda to jednostavno tako vidi. Vidis , ni svi nemci nisu bili nacisti , mozda 10%  pa vidis danas se kaze za nemacku tog perioda "nacisticka" i saveznici su je sravnili sa zemljom ne vodeci racuna ko je kriv a ko prav. To tako funkcionise , ako imas samo 2% onih koji ne valjaju u crkvi , crkva je problemu a ako ih ima vise , e onda ne gine generalizacija i prica kako se 'crkva " pretvrorila u ovo ili ono . Sa druge strane , ljudima je jos u zivom secanju Patrijarh Pavle i sve mere sa njim . ako nisi kao Pavle onda ne valjas ( tu i ja spadam , negde mi u glavi stoji da vladika SPC bi negde trebao da bude kao pokojni Patrijarh ), a iskreni da budemo ,tesko biti Pavle pa se mnogi ni ne trude . Dakle , to sto kritika  nekome smeta pa odma udara po kriticaru je problem nezrelosti , ljudi , oni obicni , oni vide upravo ono sto je gore napisano i to je vam je tako , svidelo se nekom ili ne . Dakle , kad kritika dodje treba prvo videti ima li osnova pa onda videti da se to popravi a ne odma po coveku . No dobro , kakav narod ,takva mu i crkva 

[Човек Жоја]

22 hours ago, АлександраВ рече

crkva – mesto koje bi trebalo da bude oličenje svega čistog, plemenitog i svetog,

Христос је јео и пио са грешницима: цариницима, шверцерима, проституткама, голаћима (оно кад дођоше по њега па онај гологузан утече), гневљивцима (Петар исуче нож и отфикари човеку уво а овај дошо по службеној дужности), вероломнима (јопе Петар, одрече се само тако, Јуда издаде), разним "Самарјанима", итд. Ко зна каквих све "девијација" је ту било а што нам јеванђелисти нису описали, од пијандура преко грамзиваца, развратника, очајника, разбојника (оном на крсту некрштеном рече на кеца "идеш са мном саде") ко би то знао. И Јудеји се саблазнише и хтедоше да га ухвате и убију.

[Marjanovic]

Нажалост, заиста се минимално ради на социјалном и харитативном плану. На страну што је учење, предање и историја Цркве препуно примера милосрдног и харитативног рада као да се ништа није научило из историје када су комунисти искористили социјалну неактивност Цркве да би задобили поверење сиромашних и уопште ширих народних слојева.

[о.Небојша]

Још једно коришћење туђе несреће за пљување по Цркви.

Нисам у току са тим коју је имовину отац овог јадног дјечака оставио Цркви, али је сигурно да није могао све дати, а да породицу остави на улици. Ниједан паметан свештеник не би прихватио такав прилог, по цијену да страдају немоћни. Знам за случај човјека који је још 80-их жену и дјецу истјерао из куће да живе у колиби без воде и струје, а он остао у пуној кући да продаје земљу и шуму, пије и коцка.  Па кад је остао без игдје ичега нико није напао власника кафане и коцкаре, него ту жену и дјецу да су они дужни да му помогну.

Различити су аршини у овој земљи, али за ауторку текста само треба да се почне узимати порез од СПЦ и ова земља има да процвјета добродјетељима. На страну што се тај порез не узима нигдје на Западу који нам она поставља за примјер, ни што нам не објасни коју корист овај народ има од имовине која је прије 70 година отета од СПЦ и нема ни назнаке да ће се вратити. При том обмањује неупућене да је СПЦ изгубила статус цркве у Швајцарској , који није ни имала. У њиховом систему статус цркве имају римокатолици и евангелисти и у Њемачкој Руска загранична црква, а сви остали су за њих само удружења грађана. Тамо свако ко да прилог добија признаницу да би добио ослобађање од пореза, а она би да овде таквима уведе порез.

Нигдје се не плаћа порез на обреде, а ако би се увео плаћао би га крајњи корисник тј. вјерник, што она није па је не би ни погодило. Да се то уведе  престало би са увиђавношћу, па би исто плаћали богат и сиромашан, не би било бесплатних обреда, Црква би се претворила у сервис за вршење вјерских услуга.

Знам доста људи који су добијали разне врсте помоћи преко Цркве, али мало ко да се после  захвали, него сматра да му још припада. Тако је један прото донио паре из Америке и подијелио свакој породици погинулог борца у селу по 1000 КМ, платио томе  што га је аутом возио 100 КМ и дао 500 КМ за сеоску цркву. И онда тај што га је возио на сва уста га грди што је дао тих 500 марака цркви, вели : Има још сиротиње у нас у селу.

А  ја му кажем : Требао је теби дати, а он ће : Па  не би било вишка

И зашто је Црква увијек дежурни кривац ? Гдје је ту шира и ужа породица, школа, Центар за социјални рад, другари, дјевојка, Мјесна заједница, општина, народни посланик ......

[Рапсоди]

Verujem u Boga ali mi ne pada na pamet da uđem u srpsku crkvu

 

Бити црквен / литургијски / човек, није нимало лако / без обзира на  одмаклост у свом неком личном подвигу и  без обзира на вернички стаж / 

Многи налазе оправдање за нецрквени, не литургијски живот, притом се  позивајући   на моралну неподобност  одређеног   свештенства     , не знајући да ли што не знају  или што неће  да знају ,  да су сви Они носиоци Апостолског прејемства, и они са џипом и они са фићом , и они што коцкају и пију и они које те радње не врше. Какви год да су имају власт од Бога да дреше и везују грехе.  А ми какви смо , такви, некакви, никакви,   обично видимо нечије грехе, док нечије борбу са неким искушењем, као и нечије покајање не видимо. Притом не видимо ни тежину свештеничког позива  који није нимало лак, као ни искушења која су свакако јача код  њих / с обзиром на мантију , која ономе много смета / видимо само оно што желимо да видимо, а оно што би такође требали  видети  често пута врло свесно заобилазимо .  

[obi-wan]

21 hours ago, Kratos рече

...

"Ovaj mac je pogubitelj greha", to stoji na ovoj fresci, i to je njeno jedino znacenje. Blage veze nema (niti uopste moze da ima, ikad, igde, pod ma kakvim okolnostima) sa Filaretom ili bilo kojim drugim klirikom koji se (u Bog zna kakvom stanju uma) slika sa oruzjem.