Да ли да се вратим супругу? (питање психологу)

[Sanja Т.]

10 minutes ago, Suncokret54 рече

... роптање је непогрешив показатељ изостанка смирења, јединог што је потребно, да би били спасени, противљење оних који не познају себе, свако противљење, ономе што нам је дато, је противљење Богу... гордост је противљење добру, у сва три нивоа; мисао, реч, дело... а роптање је труба, тог возила, које се једино може кретати низбрдо...

Слажем се и разумем, што се мене тиче.

Овде имамо конкретну ситуацију. Препоставимо да је кроз оволико дуго трајање невоље код ове жене довело до неког " роптања" , мада лично мислим да у таквим ситуацијама то више може да се назове вапај. Пружање руке дављеника. Да ли ће се наћи неко ко ће да је посаветује? Хоће сигурно. И већина тих савета ће бити погрешна. Да ли ће неко да јој реши проблеме? Неће засигурно. 

Сад остаје "само" да се Богу моли. 

Супер, молимо се ми Богу, али треба и сами нешто да предузмемо.-И предузимамо. Како знамо и умемо боримо се, ризикујемо, па ако изађе на добро- свима лепо...а ако изађе на лоше? Шта онда? Онда добијеш ругање, нешто типа: сама тражила..што га није оставила,- што није остала да трпи...А шта би са оним вапајем? Где су саветници? Где су људи које је Бог послао да помогну, да пруже руку и слониште и заштиту... па ено су...они се и ругају! 

Е то је један од разлога зашто не треба роптати. Али, да ли човек може да не проговори? Па не може, јер проговориће камен! Тај камен су сви болесни, а ми смо ругачи....и нико нека не говори. Ако не може да понуди конкретну помоћ, онда нека ћути.

Опростите.

[Sanja Т.]

4 minutes ago, Suncokret54 рече

... вапај може бити молитва, чак и уздах може бити молитва, ако је емитован са свести о личној немоћи, и моћи Бога, и сходно томе искање помоћи... роптање није искање помоћи, већ негодовање, бунт, револт, због угрожености личног поседа... а ругање је лек који пијемо, против гордости... свакако можемо га и испљунути...

Ово не разумем?

[JESSY]

da, Sanja, tesko je u svakom slucaju...jedino Gospod zna i jedino nam On moze pomoci...na razne nacine...mi treba samo da mu bezrezervno verujemo...

data nam je sloboda i mi sami treba da odlucimo dokle nesto trpimo...svako ima svoju granicu trpljenja...zato i svako sam za sebe treba da donese odluku dokle trpljenje ima smisla, a kada postaje besmisleno....sigurno da je pametno poslusati psihologa i svog duhovnika sta oni imaju da kazu na tu temu, ali krajnju odluku donosimo mi sami....JER MI OSECAMO...mi najbolje sami sebe poznajemo, najbolje znamo kakva je prava situacija u kojoj se nalazimo...Gospoda moliti da nam da mudrosti da donesemo pravu odluku...

[Тања1]

Кад год форум отворим и тема је видљива ја прочитам Да ли да вратим супругу?

[JESSY]

evo sta kaze sv.Jovan zlatousti...

 

Послушај шта је записано у Писму: �Пчела је мала међу мувама, али је њен плод први од слатких ствари� (Сирах 11:3) Жена је створење Божије. Када је вређаш, вређаш и њеног Творца. Па како онда треба неко да се влада према жени?

 

[Bokisha]

свака ситуација има неку своју специфичност,историју дешавања,односа ,различита психолошка стања,а ми  неко своје искуство које намеће закључке посматрајући друге.

[Јелена011]

Ovo je meni jedan od najboljih Sanjinih saveta koje sam procitala zaista. Tu vidim jednu divnu zenu i strucnjaka kao i vernika.

Svi vi koji ste za trpljenje izvolite iz udobne fotelje soliti pamet nekom drugom, al niko od vas toj zeni ne bi pomogao, slusao je svakodnevno, podizao duhom svakodnevno nego ako bi je i jednom poslusao posle bi bilo pa ajde gotovo sad idemo dalje. Najgora moguca recenica koju neko u muci moze cuti.

Ali ovde je po mom misljenju nasla savrsenu meru.

Prevod je sledeci - zeno ne zanosi se floskulama o trpljenju, jer ces kad tad da udjes u igru mucenice, da pocnes da prezires i muza i sebe, i bices na silu tu. Skloni se vec malo, poradi na sebi, ojacaj, al ne spaljuj mostove, nego ostavi prostor i sebi i muzu. Tvrdim sad ja licno da kad ona bude drugacija i njen muz ce prema njoj da se postavi drugacije, jer to se oseti, oseti se kad neko ima zdravog samopostovanja i ne dozvoljava mazohisticki da ga neko muci a on trpi "Boga radi". Kada ona ojaca i promeni ugao posmatranja sebe i sveta oko sebe, moze i da mu se vrati ali nece ga u svakom slucaju dozivljavati kao sad.

Nije fer da kazem da psiholozi su uvek za razvod, da bi odma rekli ma ostavi ga...nije istina. Samo postoji nesto i u znanju i iskustvu, kod ljudi postoji nesto sto se zove igranje igara zrtve ili ti dramskog trougla u koji ljudi upadnu i onda trpe e da bi bilo jao jadna ja ja trpim, ja sam mucenica, cidite kako je meni tesko, a onda s druge strane se n.... mile majke i postanu tirani iz mrznje prema tom koga trpe. Jer ne trpe iz pravih razloga.

Hriscanski je voli bliznjeg svog KAO SAMOG SEBE, mora postojati nesto sto se zove granica izmedju mene i drugog, da se ne bi skrenulo u patologiju mazohizma.

[florenntina]

Meni se dopada savet ovog psihologa. Covek je pre svega odgovoran za sebe, mora da cuva svoj fizicki, psihicki i duhovni prostor kako bi stekao i sacuvao sopstveni mir. Tek iz takve pozicije postaje sposoban da pomogne drugome. Da ne spominjem koliko se drugome u sustini moze pomoci jedino ako on dozvoli da mu se pomogne. 

[Bokisha]

ајде молим вас стручњаци:

како олако одбацити депресивну особу?

како понашање особе у таквом стању ту агресију и бес  карактерисати ?

јел то треба посматрати и односити се према томе као према безобразлуку, хировитости?

где се сакри љубав из тог односа?каква је то љубав кад побеже кад је густо?

докле се волимо?докле нам одговара ?док је лепо.

Измењено Август 2, 2016 од Bokisha

[Ronald]

31 minutes ago, Bokisha рече

ајде молим вас стручњаци:

како олако одбацити депресивну особу?

како понашање особе у таквом стању ту агресију и бес  карактерисати ?

јел то треба посматрати и односити се према томе као према безобразлуку, хировитости?

где се сакри љубав из тог односа?каква је то љубав кад побеже кад је густо?

докле се волимо?докле нам одговара ?док је лепо.

 

Niko ne odbacuje depresivnu osobu, nego ta osoba može i druge dovesti do sloma.

Imao sam ja komšinicu agresivni sizofrenicar, još je znala piti tablete sa alkoholom, zamisli kad ti izleti sa nožem. A kad bi je vidio prestravio bi se.

Mislim da sam ja jedina osoba koju nije u napadu ludilu popljuvala ili nasrnula, čak je i sinu slomila ruku, tukla ga, oduzeli su joj ga još kad je bio dijete, ali nekad kad je dolazio kasnije nije moglo bez tuče da prodje. On neće da je udari, ali i ona dobije ogromnu  snagu, samo da vidiš kako jede u tom trenutku, haos, teško je to stanje, uhhhh.

Ja sam je slušao za milijardu gluposti, hranio je, nije imala struje, ugasili joj zbog neplacanja, uvodio je da se grije a to je žena koja sad ima oko šezdeset godina. Primi crkavicu od penzije hoće čitavu da mi je da, ja necu, ne mozes je odbiti, ali nekako je smirim da mi ne trebaju pare.

Tako je bilo od moje 5 ili 6 godine do 19. Uvijek su muškarci neki dolazili i skoro uvijek tuča i lomljavina, pucnjava, gola izadje i vrišti, ne možeš zamisliti.

Generalno nju samo ogromna doza lijekovi može smiriti. 

[Ayla]

6 minutes ago, Ronald рече

 

Imao sam ja komšinicu agresivni sizofrenicar, još je znala piti tablete sa alkoholom, zamisli kad ti izleti sa nožem. A kad bi je vidio prestravio bi se.

I ja se prestravih...mada, ovo treba ženit.
Žena-čovjek....ili čovjek-žena? 

[Јелена011]

33 minutes ago, Bokisha рече

ајде молим вас стручњаци:

како олако одбацити депресивну особу?

како понашање особе у таквом стању ту агресију и бес  карактерисати ?

јел то треба посматрати и односити се према томе као према безобразлуку, хировитости?

где се сакри љубав из тог односа?каква је то љубав кад побеже кад је густо?

докле се волимо?докле нам одговара ?док је лепо.

To niko nije rekao jer ni jedna situacija nije ili ili. Ali ako depresivna osoba ne zeli da se leci, ukoliko to koristi za izgovor da maltretira drugog itekako imas obavezu da povuces crtu, u suprotnom cinis joj medvedju uslugu.

Ne pricamo bre o zivotinjama, pa kao jednog jutra ustanes i resis ma zabole me uvo, i za zivotinju se vezes kamoli za coveka. Mislis da neko donosi tu odluku eto jer mu doslo. Da, postoje nezrele osobe koje ce sebicno na prvi problem da zbrisu, al veruj mi takvih je manjina i oni nece ni da sacekaju do depresije, vec odavno ce otperjati na prvi sitni problem.

Zena iz teksta je godinama bila tu, bez icije podrske za sebe, sa svojim sopstvenim problemima i mukama...ne mozes davljenika spasiti ako upadnes s njim, moras biti na cvrstom.

I ko nije iskusio ne zna kakav je to pakao. Filozofira samo.

[Ronald]

6 minutes ago, Ayla рече

I ja se prestravih...mada, ovo treba ženit.
Žena-čovjek....ili čovjek-žena? 

Da, hehe, baš je ličilo na scene iz horor filmova. 

[АлександраВ]

Претпостављам да се многи неће сложити, али мени се чини да је ова жена одустала од свог човека. Једноставно, престала је да га воли.

[Јелена011]

Aleksandra, moguce, al mislim da bi onda sam tekst njenog pisma bio drugaciji.

Setih se analogije, one fine pricice kako muz nasao ljubavnicu, hteo da se razvede, zena ga zamolila za 40dana da je nosi kao nekad pa nek ide i na kraju umrla. Da li se on ponovo zaljubio u nju na kraju? Pa ne ide to na dugme, samo mislim da kao i ovde ponekad od svakodnevnih stvari, od problema, teskoca, nekomunikacije, ta ljubav prosto biva zatrpana. I mislim da cim je ovako pisala da moze da se razgori al da ona treba da ojaca sama.

Nemamo mi kulturu negovanja ljubavi, mnogi misle ozenis se\udas i gotovo, a svaki odnos treba zalivati i puno mudrosti uloziti. Nije dovoljno ni samo "trpeti", to obicno zene kod nas rade, ili "osvojio sam te sta oces vise zena si mi" sto je tipicno za muskarce, puno podrazumevanja i sebe i drugog.

Il sam ja idealista pa verujem u ljubav samo ne onu Tvrtkovu verziju