Зоран Ђуровић: Чистилиште и митарства

[Zoran Đurović]

2 hours ago, grigorije22 рече

Ako je vaskrsenje vanvremensko da li je onda i Adamov grehopad takodje vanvremenski?

Нема никаквог Адама, а са тиме нема ни никаквог пада. То је мит који покушава да објасни огреховљеност и смртност сваког од нас који учествујемо у једној људској природи.

[grigorije22]

Otkuda onda ogrehovljenost ako nema pada?

[Баба]

3 hours ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

I ja ne znam ali i ne verujem u bilo kakvu spasonosnu aktivnost čoveka posle smrti verujem da je sud konačan delima za života i verujem, da molitva bližnjih Gospodu za spas duše može da pomogne po milosti Božjoj duši čoveka a nikako da dolazi do nekakvog otkupa ili trgovine a tek ne verujem da može doći do duhovnog rasta čoveka posle smrti.

Треба ту молитву ближњих заслужити за живота.

Истина моли се црква онако уопште за све крштене душе. Али из примера знамо да је другачије када се неко помоли за некога конкретно.

Опет је ствар у томе како човек трасира свој живот.

Каже био неки неверник који је имао пријатеља неког светитеља па се овај молио и молио за њега и на крају се јави Бог том светитељу и рече му због тога што си толико упоран помогао сам оном твом пријатељу невернику.

И сад се људи питају па како је тај неверник ичим заслужио да му Бог помогне.

Пријатељством са светитељем је то заслужио.

Ајте ви нађите једног светитеља па му будите пријатељи, оћете шипак!

Јер и то је процес пењања по лествици.

 

 

Колико сам ја срео људи ван цркве и почео се дружити са њима који немају форму побожности нити практикују хришћански култ. Па сам се и ја питао "Што си ме Боже ставио у друштво ових људи?"

А он одговарајући рече ми: Зато што сте на истом нивоу!

- Како болан на истом нивоу, ја постим три дана у недељи а треба само два, и дајем прилоге цркви и причешћујем се на свакој служби. А овај неверник ни не зна за Тебе?

А Бог рече: У дубуни свога срца, сваки човек зна за мене. А овај кога сам ти дао да сад другујеш с њим има јаку вољу, сва је искушења животна победио том вољом и то без вере у моју помоћ, мада сам му помагао. А ти ни са вером у моју помоћ ниси имао такву вољу и вазда си кмечо кад су искушења. Ипак обојица сте на истом духовном нивоу, јер да није тако, не бисте ни били заједно. Кад год некога у животу саставе моји Ангели који командују доле вашим мравињаком, то је зато што су ти људи по нечему слични. И то је један ниво или како ви велите митарство, мада вам ја ништа не узимам натом митарству него додајем увек!

 

[Zoran Đurović]

1 hour ago, Humbert Humbert рече

Erasmus, preterano uopštavanje. Nisu oni tako jednostrani kao pravoslavci koji veruju da je samo pravoslavna crkva istinska Crkva

Npr. Karl Bart uopšte ne govori o spasenju i tkzv. "dvostrukoj predestinaciji" (učenje Ž. Kalvina) na taj način u svojoj "Crkvenoj dogmatici", kao ni drugi teolozi kalvinisti, makar od vremena Bartovog pojašnjenja Kalvina. Mnogo je složenija i ozbiljnija priča, kao i otvorenija. 

Treba pažljivije pričati o drugim konfesijama dok ih bolje ne upoznamo. Ja sam voljan da objasnim ako nekog zanima.

Ово је глас разума! Имамо данас сијасет протестаната који верују у евхаристију као и ми. 

[Zoran Đurović]

9 minutes ago, Жељко рече

Пријатељством са светитељем је то заслужио.

Ајте ви нађите једног светитеља па му будите пријатељи, оћете шипак!

Јер и то је процес пењања по лествици.

Теби су доста Ава и Софија!

[Баба]

1 minute ago, Zoran Đurović рече

Теби су доста Ава и Софија!

Захебани сте обоје, тако да и превише а не довољно.

[Zoran Đurović]

1 minute ago, Жељко рече

Захебани сте обоје, тако да и превише а не довољно.

Драго нам је да си схватио после толко година

[Zoran Đurović]

18 minutes ago, grigorije22 рече

Otkuda onda ogrehovljenost ako nema pada?

Па од нас...

[Жика]

Читао сам код Јеротића да је ава Јустин сматрао да се човек и после смрти усавршава, тј. да може да напредује. То ми је занимљиво.

[Zoran Đurović]

@Зајрон

Мислим да имаш прилично јуридичко разумевање спасења. Па стога кажеш: Ок., опраштају ти се греси, али сада треба да испашташ овај период да би задовољио божанску праведност. Тога нема. Разбојник је најгласовитији пример. Ако не узмемо сада па да му испаштање на крсту узмемо као покору... Мада то никоме ко је паметан не може пасти на памет.

Навео си: Иди и не греши више. Све је тада опроштено. Није јој рекао: Иди, мало се бичуј, пости на води итд.

Наравно, лоше би било када би неко помислио да говорим против покајничке дисциплине. Она постоји и добра је за реорганизовање психе покајника. Јер он, трудећи се, радећи конкретне ствари може да среди хаос који му је настао у души и да се покрпи.

Наш духовни живот (мислим на напредније особе) не сме да буде ретрибутивно мотивисан. Зато данас сами католици имају проблем да разумеју папу Франтишека, духовнике као што је Енцо Бјанки или Алберто Мађи. 

У овоме само животу можемо сами да урадимо ствари. Имали или немали времена. Остало је поверено молитвама и љубави наших ближњих. Тако да су и они на неки начин саучесници, посредници у нашем спасењу. Као што је то Богородица, а православни, талибански се држећи Писма веле: Она то не може да буде јер Павле вели у Тим. да је 1 посредник. Нико не каже да су Марија или наши ближњи посредници у правом смислу речи, него само да им је од Бога дато да учествују у тајни спасења. Иначе би биле бесмислене молитве за друге.

Велимо да је Бог праведан, али је то само један од атрибута. Оно чиме га Писмо дефинише је Љубав. Због тога нема ретрибуције. Праштај ми, брате, али ме мало подсећаш на оне раднике из Ис параболе који су дошли рано ујутро, а онда Газда и онима који су дошли 15 минута пред крај радог времена исту плату даје. Видиш да Бог није Правда него Милосрђе? Зато наше око не сме да буде зло.

Католици мени диплому нису поклонили... Зарађена је по правди, а не по милосрђу 

      

[ivana626]

Kad su mitarstva u pitanju, mnogo mi se svidja roman Dimka, Aleksandra Torika... Dal ste čitali i šta mislite...

[grigorije22]

Управо сада, Zoran Đurović рече

Па од нас...

To onda znaci da nas je Bog u pocetku takve stvorio. A onda po nekoj logici ispada da je on kriv za greh.

[Paradoksologija]

17 minutes ago, grigorije22 рече

To onda znaci da nas je Bog u pocetku takve stvorio. A onda po nekoj logici ispada da je on kriv za greh.

Stvorio nas je sa slobodom da kažemo 'ne'.

I baš u hrišćanstvu se javlja ta ideja da je zlo negacija, odsustvo, privatio dobra.

I baš zato je moguće i pomisliti, ako se odvojimo od (neo)platoničarskih ideja o duši, da čovek može imati i tu slobodu da kaže 'ne' i - iščezne. Ne stvorenju, ne dobrom, ne svetlosti, ne samom postojanju. Tu ne mislim, naravno, na ljude koji su depresivni, traumirani, očajni, njih mislim da Bog drži na dlanu vazda - već one koji mrze Boga i dobro i stvoreno. Ako takvih uopšte zaista ima, u to ne ulazim.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kad Hristos kaže idi i ne greši više, ne misli pod time, da sledeći put ako ponoviš On neće oprostiti, nego misli na to da svaki greh boli kao kad padneš i uganeš nogu. (fizička ili psihička-bol duše).

U tom smislu Hristos nas podučava, da ne grešimo više. Primera radi ako postoji stena sa koje skočiš a visina je tolika da moraš pod obavezno ugnječiti nogu i trpeti bol, onda dodje Hristos i izleči ti nogu i kaže: Idi sada i ne skači više pobogu sa te stene ali čovek je čovek opet se popne na istu stenu i skoči nadajući se da ovaj put ima bolji doskok i da se neće povrediti. Međutim avaj, Bog je stvorio takav poredak da je greh=stena takva da kako god doskočiš moraš da zaradiš ugnječenje noge. Izlečiće Hristos opet tu nogu ali mu je žao nas i upozorava nas opet i opet idi i ne greši više.....

[Zoran Đurović]

36 minutes ago, grigorije22 рече

To onda znaci da nas je Bog u pocetku takve stvorio. A onda po nekoj logici ispada da je on kriv za greh.

Да, то је грчка логика. Антиохијци нису тако размишљали. Теодорит Кирски вели: Бог је предвидео да ћемо бити грешници па нас је зато створио од почетка у смртним телима. 

Ту сада имамо пелагијанце који су у Целестијецом лицу (био је најдоследнини) били осуђени на картагинском сабору. Јулијан Еклански а нарочито Пелагије (исти муфљуз као наш Артемије) су били лукавији у изјавама. Но, Ефески сабор им је групно дошао главе.

Ми треба да се помиримо са тиме да можемо да направимо један непротивречни теолошки систем. Једна непротивречна догматика је химера. Ево, као сада пример Чистилишта. Како да га католици "природно" уклопе, а да не штрчи? Пуста воду на све стране. Јер да је то учење на Писму утемељено, оно би било и у православној цркви. Неће бити да смо ми баш толики слепци. Такође, ми Митарства не можемо да уклопимо, једино што смо срећнији па га нисмо догматизовали. Зато ја могу да се сада иживљавам па да кажем да су оба учења безвезе. Али да сам био на Истоку или Западу пре 5 векова, онда би ми рекли: Дођи, Аво, понови нам то што си рекао, да би те боље разумели, нећемо ти ми ништа... не гледај у грање, није за тебе спремљено...

Дакле, твоја апорија је грчка. И то је један начин размишљања о стварима. Ми смо сада нешто друго. Направљени су не-еуклидски системи мишљења који су једнако консистентни у себи као класични. Ајншатајнова и хајзенбергова физика нису класичне, и нису амисливе за стари свет. Али функционишу. Зато ми не можемо да кажемо да су Стари све исправно рекли. Не, треба да их разумемо колико је то могуће, али да идемо напред. Доникејска теологија није исто што и теологија после другог вас. сабора. Требало је време да назовемо Марију Богородицом. Да прихватимо иконе... И то су све векови у питању и "иновације".