Цитат + песма

[Данче*]

Rodjeni tu gde smo
sred bolnica koje su toliko skupe da je jeftinije umreti,
sred advokata koji naplacuju toliko da je jeftinije da kazes da si kriv,
sred zemlje ciji su zatvori puni a ludnice zatvorene,
sred mesta u kome mase uzdizu budale u bogate heroje.
Bukowski

 

[Данче*]

Eh, dete moje…Ja sam samo stari jelen osedeo usled mnogih zima; godine moje hoće da preteknu godine gavrana; pa ipak i pored tolikih dana što su potisnuli moju glavu, i pored toliko životnog iskustva, još nikad nisam sreo čoveka koga nisu obmanuli snovi o sreći, ni srce u kome ne postoji skrivena rana…
R.Šatobrijan “Atala”

 

 

[Данче*]

Gadno je nemati heroja. Postaje sve teže i teže nemati heroja. Nekog da zapali vatru, rastera budale, da ti da reč. Moji heroji su mrtvi, a njihove zamene deluju zaista veoma bedno.
Bukowski

 

 

[Arsenija]

“Zašto je od svih stvorova samo čoveku dano da može da zamrzi svoj život?”

Ivo Andric

[Arsenija]

 

 

“Srećni smo samo onda kada od sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjega sa zahvalnošću primamo ono što nam nosi.”

Herman Hese

 

[Снежана]

Negde sam pročitao da je šah igra koja je najpribližnija životu samom...
Figure...planiranje poteza...pravila...donošenje odluka...žrtvovanje...itd...
Ja se u principu sa time ne slažem...
Možda u nekom utopijskom sistemu...
U realnosti...i danas...ne...
Iz prostog razloga što u šahu uvek pobeđuje onaj koji je bolji...pametniji...onaj koji je više vremena posvetio učenju te drevne veštine...
Matematičari takoreći...
U životu često ne bude tako...
Možda je pravilo uspeha upravo i obrnuto...
Zbog toga i mislim da je u stvari poker igra najpribližnija životu...
Jer u pokeru pobeđuju oni koji su najhrabriiji...oni koji su najmudriji...oni koji su lukavi...oni koji u pravom trenutku odrade pravu stvar...iskoriste priliku...oni koji su spolja hladni...iznutra oganj...oni koji znaju da blefiraju...koji se snalaze...na bilo koji način...oni koji veruju u sebe...ponekad i oni koji su srećniji...
Hazarderi...
Jer...nije suština pokera u tome kako ćeš odigrati kada imaš dobre karte...već baš suprotno...od suštinske važnosti je kako ćeš odigrati kada imaš loše karte...kada nemaš sreće...a partija se zahuktala...
Tako je i u životu...
Na muci se poznaju junaci...
Kako živimo sa dvojkama i sedmicama...to nas i određuje kao čoveka...
To je prava slika našeg karaktera...
jer kečeve će naplatiti maltene svi....

 

 

[Данче*]

Ne tuguj.
Sve sto izgubis vrati se u drugom obliku.
Rumi

 

 

[Снежана]

 Biti srećan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

 

[Anika]

Neko plače iz očiju, neko iz srca.

Plaču od nemoći, teše se suzama.

Pravite razlike medju razlozima za plakanje.

Gledamo u prošlost kroz suze, pa nam se čini lepša no što je bila.

Treba samo zaplakati i posle imamo zbog čega plakati.

Treba plakati, uvek neko ili nešto ostane neoplakano.

Umorila se tuga od plakanja.

Šta ćemo sa onim što ostaje posle plakanja?

Ponekad plačemo bez povoda, razloga imamo.

Što nismo učinili, isplakaćemo.

Ne može se isplakati, samo se može zaboraviti.

Nema lažnih suza, ima lažnih ljudi i lažnih muka.

Suze sazrevaju u samoći.

Žene plaču, muskarci se truju neisplakanim suzama.

 

Duško Radović

 

 

[Anika]

Koristite se dobrim raspoloženjem jer ono dolazi tako retko. Gete

 

[JESSY]

Sve se miče, sve živi, sve se kreće, sve se propinje, sve se isprepliće. Čak su i apstrakcije razbarušene i oznojene. Ništa nije nepokretno. Ništa se ne može izdvojiti. Sve je aktivnost, usredotočena delatnost, oblik. Svi oblici svijeta tačno su izmjereni i svi potječu iz istog kalupa. Očito je da je kost šuplja, da se vidni živac račva u deltu i da se grana kao stablo, te da čovjek hoda uspravno. Onaj okus kiseline koji se diže iz naše utrobe potječe iz morskih dubina, od riba, od naših najdaljih predaka, a onaj epileptični drhtaj pokožja star je kao sunce.
...

Živo se biće nikada ne prilagodjava svojoj sredini i svom okolišu, ili pak, prilagodivši se, umire. Borba za život jest borba za neprilagodjenost. Živeti znači stalno biti različit.
Obavezni odgoj završava najdivotnijim gušenjem individualnosti. Decu podučavaju konformizmu. Utuvljuje im se strahopoštovanje prema formalizmu. Pristojnost, dobar ukus, lepo ponašanje. Francuski porodičan život se odvija u svečano smešnim i zastarelim ceremonijama. Dosada je jedino čudo. Jedina težnja mladog čoveka jeste da brzo postane funkcioner, kao i njegov otac. Beležništvo, administracija, pogrebne svečanosti, tradicija. Sentimentalna inflacija, a nigde čoveka. Čak i na zabavama govore o svom poslu. Osećalo se da su privrženi neizmernom radu kojem pripada i njihova razonoda i njihov odmor. Troši se. Bez računa. Nezasitost, radost, raskoš, pesme, plesovi, nova muzika. Brojna društvanca. Rekordi. Putovanja. Visine, udaljenosti, ilustracije, sportovi. Govori se o konjskim snagama. Radi se prema najsavremenijim postupcima, svi poznaju poslednja tehnološka dostignuća. Svi slepo veruju u nova božanstva. Čovek se daje. Troši se. Bez računa.

Blez Sandrar

 

[Arsenija]

Čovek nije stvoren za poraz. Čovek može biti uništen, ali ne i poražen. 

Ernest Hemingvej

 

[Данче*]

...I za hiljadu godina čovek će isto ovako uzdisati: „Ah, teško je živeti” – i u isti mah ovako isto kao i sada, bojaće se i neće hteti da umre....

 

[Arsenija]

When I am down and, oh my soul, so weary;

When troubles come and my heart burdened be;

Then, I am still and wait here in the silence,

Until you come and sit awhile with me.

....  

 

[Рапсоди]

SOLOMONOVA PESMA NAD PESMAMA 


1



1. Solomonova pesma nad pesmama. 


2. Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih!
Jer je tvoja ljubav bolja od vina. 


3. Mirisom su tvoja ulja prekrasna;
ime ti je ulje razlito; 
zato te ljube devojke. 

4. Vuci me, za tobom ćemo trčati, 
uvede me car u ložnicu svoju; 
radovaćemo se i veselićemo se tobom, 
spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino; 
pravi ljube te. 

5. Crna sam, ali lepa, kćeri Jerusalimske, 
kao šatori Kidarski, kao zavjesi Solomonovi. 

6. Ne gledajte me što sam crna, 
jer me je sunce opalilo; 
sinovi matere moje rasrdiše se na me
postavivši me da čuvam vinograde,
i ne čuvah svojega vinograda,
koji ja imam.

7. Kaži mi ti, kojega ljubi duša moja,
gde paseš, gde planduješ?
Jer zašto bih lutala
među stadima drugova tvojih?

8. Ako ne znaš, najlepša među ženama,
pođi tragom za stadom,
i pasi jariće svoje
pokraj stanova pastirskih.

9. Ti si mi, draga moja,
kao konji u kolima Faraonovim.

10. Obrazi su tvoji okićeni grivnama,
i grlo tvoje nizovima.

11. Načinićemo ti zlatne grivne
sa šarama srebrnim.

12. Dok je car za stolom,
narod moj pušta svoj miris.

13. Dragi mi je moj kita smirne,
koja među devojkama mojim počiva.

14. Dragi mi je moj grozd kiprov
iz vinograda Engadskih.
15. Lepa si ti, draga moja, lepa si ti!
Oči su ti kao u golubice.

16. Lep si ti, dragi moj, i ljubak!
I postelja naša zeleni se.

17. Grede su nam u kućama kedrove,
daske su nam jelove.