Jump to content

Kako se zivjelo u SFRJ

Оцени ову тему


Justin Waters

Препоручена порука

Govori da je bio jedan najobicniji beskrupulozni dripac. A ti, ako ti je lepo, zadrzi se na njemu sto duze posto te posledice ove "teske price o ekonomiji" neminovno cekaju cim malo sklonis pogled, gde god se okrenes oko sebe. 

Дечко је био саркастичан.

 

ЕДИТ: Иначе, одличан текст онај горе.

  • Волим 1

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 225
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Ко се сјећа тог доба, зна да је човјек стално био у страху шта ће рећи, како ће то бити протумачено и које ће последице сносити.

Онда долази до неког грча, стављања маске и самозаваравања. Један ми је човјек причао 90-их како док је био на служењу ЈНА седамдесет и неке убачена је усташка група у Херцеговину. Био је у потјери за њима и добио метак у стомак. Пошто прича о томе није смјела у јавност да се не квари идилична слика о СФРЈ, он је морао да лаже да је дошло до несреће приликом гађања, прво своје родитеље, који су га посјетили у болници, а после све људе у селу. И тако 20 година, док напокон није смогао снаге и храбрости да призна свима да их је лагао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ко се сјећа тог доба, зна да је човјек стално био у страху шта ће рећи, како ће то бити протумачено и које ће последице сносити.

Онда долази до неког грча, стављања маске и самозаваравања. Један ми је човјек причао 90-их како док је био на служењу ЈНА седамдесет и неке убачена је усташка група у Херцеговину. Био је у потјери за њима и добио метак у стомак. Пошто прича о томе није смјела у јавност да се не квари идилична слика о СФРЈ, он је морао да лаже да је дошло до несреће приликом гађања, прво своје родитеље, који су га посјетили у болници, а после све људе у селу. И тако 20 година, док напокон није смогао снаге и храбрости да призна свима да их је лагао.

Отац мој служио у војној полицији у Мостару. У самом граду валадало брацво и јединсво, де виде војника напију га без динара. Ал у околним селима све окореле усташе.

 

И они су, као војна полиција, били позивани на увиђај увек кад се деси нешто око војске. И каже да је било више пута да су из реке пецали лешеве војника који су залутали у та нека села ил су једноставно имали несрећу да се спанђају са девојком из тих усташких села. И сваки пут, иако су сви знали о чему се ради, морали су да пишу извештаје да се ради о самоубиству или тако нечем. И наравно, морали да ћуте.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ко се сјећа тог доба, зна да је човјек стално био у страху шта ће рећи, како ће то бити протумачено и које ће последице сносити.

 

Брата су ми пар пута приводили на "мале ноћне разговоре" због писања афоризама, а са полагања возачког испита су га вратили јер су се "таквих ослободили `45.", наиме носио је браду, иначе то је све дешавало "најбољих" осамдесетих година...

Путници, нема пута, путеви се стварају ходањем!

А.М.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ко се сјећа тог доба, зна да је човјек стално био у страху шта ће рећи, како ће то бити протумачено и које ће последице сносити.

Онда долази до неког грча, стављања маске и самозаваравања. Један ми је човјек причао 90-их како док је био на служењу ЈНА седамдесет и неке убачена је усташка група у Херцеговину. Био је у потјери за њима и добио метак у стомак. Пошто прича о томе није смјела у јавност да се не квари идилична слика о СФРЈ, он је морао да лаже да је дошло до несреће приликом гађања, прво своје родитеље, који су га посјетили у болници, а после све људе у селу. И тако 20 година, док напокон није смогао снаге и храбрости да призна свима да их је лагао.

 

Отац мој служио у војној полицији у Мостару. У самом граду валадало брацво и јединсво, де виде војника напију га без динара. Ал у околним селима све окореле усташе.

 

И они су, као војна полиција, били позивани на увиђај увек кад се деси нешто око војске. И каже да је било више пута да су из реке пецали лешеве војника који су залутали у та нека села ил су једноставно имали несрећу да се спанђају са девојком из тих усташких села. И сваки пут, иако су сви знали о чему се ради, морали су да пишу извештаје да се ради о самоубиству или тако нечем. И наравно, морали да ћуте.

Не сумњам у ваше и приче ваших родитеља, рођака, етц. 

 

Али ето, ми смо као питомци у мостарској ваздухопловној Гимназији, имали обичај да идемо јужно и југозападно од аеродрома уз реку  Јасеницу, где је увек било одличних трешања, тзв. "ђурђевки". И сама Јасеница је била право "шкуторско" село и бунили се сељани, као и сви што би, зато што им се краду трешње, ал` нас није нико убио... И водали смо тако цуре свакојаких имена и вера, па нас опет нису вадили из Неретве и њених притока.  

 

Такође, што се тиче убацивања усташа у околину Бугојна и операције "Радуша 72", у лоцирању и извиђању терена су ангажовани припадници мостарске хеликоптерске ескадриле и то није била никаква тајна. То се просто знало. Не кажем да тог војника мож` бити нису заплашили његови тамо пешадинци да ћути. Али сама акција и све око ње није била никакав тајна ни тада, ни након 10-ак година када је снимљена и телевзијска серија о том догађају. Затекох се тада на Тјентишту кад је било снимање и упознах Бату Живојиновића :))) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Брата су ми пар пута приводили на "мале ноћне разговоре" због писања афоризама, а са полагања возачког испита су га вратили јер су се "таквих ослободили `45.", наиме носио је браду, иначе то је све дешавало "најбољих" осамдесетих година...

То за браду немој да те чуди , и дан данас никако да се ослободимо предрасуда везаних за исту.

Мој бураз није добио посао у ДБ између осталог и због браде, и јоште којечега и то само пре пар година , и хвала Богу што није .

                               :1321_womens:  Carpe Aeternitatem  :1321_womens:    

Заиста вам кажем, ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.

                                                      Јеванђеље по Матеју   глава 18:1-10

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Odlično se živelo i SFRJ i moglo je odlično da se izadje iz SFRJ, da Srbi nisu bili poslednji i jedini skojevci u SFRJ.

 

Kakve brade kakvi bakrači, Srbi su bili na žalost jedini komunisti i to su ostali do danas, barem oni koji sebe nazivaju političari.

 

Sećam se koliko sam 1989 bio srećan zato što SPO postoji... ma bem ti.. niko nama nije kriv krivi su nam roditelji i rodbina jer su bili skojevci u srcu i duši.

 

Ja sam se svojim roditeljima suprostavljao i bio sam poprilično usamljen u tome, drugi su dobijali radna mesta i očekivali stanove od države.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I još nešto, alternativa komunistima u SFRJ u srpskim zemljama su bili četnici a ne nova prosvećenija i verski i demokratski omladina.

 

Vratili su nas u rasprave i razračunavanja od 1942 do 1949.. kome je to trebalo i to u vreme kad je već i ovako komunistička SFRJ u vreme 80-tih bila otvorena prema svetu.

 

Svuda si mogao sa našim pasošem, da je neko hteo hermetički da zatvara zemlju zbog prljavog zapada i kapitalizma, ne bi dozvolio ni odlazak iz SFRJ a ja sam mogao svake nedelje na kafu u Italiju...

 

Sasvim je bilo normalno, da već u srednjoj školi proputuješ po evropi i to autostopom izmedju ostalog...

 

Srbi su bili skojevci na žalost.

 

Još da dodam neku reč i za SPC. Crkva se dodvoravala Miloševiću što im je navodno država dozvolila da se narod slobodno okuplja u i oko Crkve, zbog toga su pravili razne kompromise i dozvoljavali da se prerušeni skojevci u socijaliste još više utvrde na vlasti ovoga puta čak i uz pomoć Crkvenih ljudi.

Crkva je mislila da je država dozvolila povratak naroda Crkvi a istina jeste ustvari da se je sam narod okrenuo Hristu i Hristovoj Crkvi i tu nije smelo biti nikakvog kompromisa.Svi smo mogli bolje.

 

Kraljevina Jugoslavija i njen kralj su ionako u političkom evropskom smislu bili prevazidjeni i svuda po evropi su kraljevine bile više paradnog tipa, bez ikakve istinske političke snage u odlučivanju i viodjenju države.

 

Zlato Srbije nije ni postojalo, odnosno nije ni bilo namenjeno narodu.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Inače ovih 100 milijardi dolara što je neko pomenuo kao dug SFRJ, kad se podeli na 6 republika, dobijemo cifru koja je upola manja od duga kojeg trenutno Srbijanski Vučić nosi u bolji život svih gradjana Srbije.

 

Kad uzmemo u obzir šta je izgradjeno u Srbiji u vreme tih 100 milijardi, gde bi srpski deo mogao biti najviše 20 milijardi (a usput bi imali i kosovske albance kao neko ko vraća dug) a šta imamo danas od infrastrukture i proizvodnje u Srbiji, računica je poražavajuća.

 

Postoji li nešto Srpsko danas u Srbiji? ( Pa makar autoput ) 

 

Uskoro ni put da sela neće biti samo srpsko vlasništvo nego će biti deo "investitora".

 

Demokratije u Srbiji još nismo videli, niti ćemo je ako ovako ostane i ako nam tema bude prošlost Kako se živelu u SFRJ. Ova tema mora biti usmerena ka budućnosti i sve ostale slične teme. Prošlost ne sme biti utakmica, da li je bilo bolje ili nije, prošlost mora biti učiteljica za budućnost.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Odlično se živelo i SFRJ i moglo je odlično da se izadje iz SFRJ, da Srbi nisu bili poslednji i jedini skojevci u SFRJ.   Kakve brade kakvi bakrači, Srbi su bili na žalost jedini komunisti i to su ostali do danas, barem oni koji sebe nazivaju političari.

Kako da izadjemo, sa Srbima iz Krajine i Bosne ili samo Srbija? Nije to bas tako jednostavno. Zato je i bio rat, posto Srbija nije htela da ostavi Srbe u Hrvatskoj.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kako da izadjemo, sa Srbima iz Krajine i Bosne ili samo Srbija? Nije to bas tako jednostavno. Zato je i bio rat, posto Srbija nije htela da ostavi Srbe u Hrvatskoj.

 

Ако је веровати Јовану Рашковићу, рат је избио само и искључиво због лудака. не знам зашто, али нешто ми говори да је већа вероватноћа да је био у праву Рашковић него Милошевић...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kako da izadjemo, sa Srbima iz Krajine i Bosne ili samo Srbija? Nije to bas tako jednostavno. Zato je i bio rat, posto Srbija nije htela da ostavi Srbe u Hrvatskoj.

Naravno da nije bilo jednostavno jer su Srbi želeli Komunističku Srbiji dragi moj feble, takve su saveznike u svetu i tražili a dobili su Ostrvo. Ostrvo koje se zvalo Komunistička Srbija i nije bila jasna NIKOME U SVETU. Nikome!!

 

A kamoli da takvo ostrvo pomogne i ostane u okviru Srpskih zemalja što definitivno krajina i republika srpska jesu.

 

Razumeš??

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Najveća greška Miloševića je što bi se reklo hteo da pređe u četnike 45.Nije shvatao ili nije želeo da shvati da je komunizam pukao na globalnom nivou.Stvorio je sebi neprijatelje na svim stranama.Čak je i u Rusiji podržao komunističkog protivkandidata Jeljcinu.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...