Састанак руског патријарха и папе први пут у историји.

[kopitar]

Cijeli tekst Zajedničke deklaracije pape Franje i moskovskog patrijarha Kirila | Bitno.net http://www.bitno.net/vijesti/zajednicka-deklaracija-pape-franje-i-moskovskog-patrijarha-kirila/#.VsBD_hLksjU.whatsapp

[Драгана Милошевић]

Поглавари Цркава апелују да се очува

присутност хришћана на Блиском Истоку

 

12. Фебруар 2016 - 21:00

 

 

„У многим земљама Блиског истока и у северној Африци наша браћа и сестре у Христу истребљују се са целим својим породицама, селима и градовима. Њихови храмови се подвргавају варварском рушењу и пленидби, светиње се оскврњавају, споменици уништавају. У Сирији, Ираку и у другим земљама Блиског истока с болом посматрамо масовну емиграцију хришћана из земље у којој је отпочело ширење наше вере, и где су они живели још од апостолских времена заједно с другим религијским заједницама,“ – с тугом констатују папа римски Фрања и патријарх московски и све Русије Кирил у Заједничком саопштењу усвојеном на крају сусрета 12. фебруара 2016. г. на међународном аеродрому у Хавани.

 

У документу се садржи одлучан апел светској заједници да предузме хитне мере како би се прекратио даљи изгон хришћана с Блиског истока. У овој декларацији се примећује да и припадници других религијских традиција постају жртве грађанског рата, хаоса и терористичког насиља.

 

 „Ми се клањамо пред храброшћу оних који и по цену сопственог живота сведоче о јеванђељској истини, и који се пре излажу смрти него што се одричу Христа. Верујемо да мученици нашега доба, који потичу из различитих Цркава, но удружени заједничкиом страдањем, представљају залог јединства хришћана,“ – истичу Папа римски и Свјатејши патријарх Кирил, апелујући нарочито на „све који могу утицати на судбину свих отетих, међу којима и митрополитā алепских Павла и Јована Ибрахима, који су ухваћени у априлу 2013. г., и учинити све што је неопходно да се што пре ослободе.“

 

Напоменувши да је хиљаде лица погубљено и да су милиони пострадали услед ратова у Сирији и Ираку, Папа и Патријарх истичу неопходност „удруживања како би се окончали насиље и тероризам, и истовремено путем дијалога што пре издејствовао грађански мир“, а такође примећују да је становницима земаља захваћених сукобом, исто као и многобројним избеглицама, неопходно обезбедити хитну многоструку хуманитарну помоћ.

 

„Обраћамо се свима странама које се могу наћи увучене у конфликте ватреним апелом да пројаве добру вољу и седну за преговарачки сто.  У исто време, неопходно је да међународна заједница искористи сваки могући напор како би се окончао тероризам заједничким, удруженим и координисанима залагањем. Апелујемо на све земље увучене у борбу против тероризма на одговорну и трезвену акцију. Позивамо све хришћане и све верујуће у Бога на сугубу молитву Творцу и Промислитељу света, како би Он очувао своју творевину од разарања и не би допусти нови светски рат. Да би се обезбедио солидан и трајан мир, морају се предузети нарочити напори како би се откриле оне заједничке вредности које нас обједињују, засноване на Јеванђељу Господа нашега Исуса христа,“ – истичу у Заједничком саопштењу римски папа Фрања и патријарх московски Кирил.

 

Извор: Московска Патријаршија (превод: Радомир Ракић)

• Вести из сестринских цркава

[александар живаљев]

Svjetski mediji o susretu Pape i patrijarha Kirila
 

   

Vatikan, (IKA) - Susret Pape Franje i ruskog patrijarha Kirila naišao je na veliki odjek ne samo u vjerskim, već i svjetovnim medijima Zapada i Istoka. Svi talijanski mediji su ga vrlo pozitivno ocijenili. Ruska informativna agencija Tass nazvala je susret Božjim darom te primjećuje da se pravoslavci nadaju da će se nakon ovog susreta lakše prevladati podjela do kojih je došlo i u Ukrajini.
New York Times ističe kako su Papa i vođa Ruske pravoslavne Crkve poduzeli povijesni korak. Slično ističe i francuski Le Monde, koji na naslovnici donosi sliku Pape i patrijarha u trenutku potpisivanja zajedničke izjave. Dnevnik navodi kako je tisuću godina nakon raskola došlo do povijesnog pomirenja, a glavni francuski televizijski informativni kanal BFM TV tvrdi da ovako važnog susreta nije bilo u povijesti Crkve nakon raskola. RPC učinila je prvi ovako važan korak kako bi izašla iz izolacije. Razlike u vjerskom nauku nisu velike te bi se francuski vjernik ulazeći u pravoslavnu crkvu osjećao kako u vlastitoj crkvi.
Njemački Frankfurter Allgemeine Zeitung postavlja pitanje hoće li prijetnje i jednoj i drugoj crkvenoj zajednici ujediniti ih. Priznaje da susret ima povijesno značenje, ali dok Franjo bezuvjetno osuđuje napade i sukobe u Siriji, patrijarh Kiril blagoslivlja ruske napade.

[александар живаљев]

Cijeli tekst Zajedničke deklaracije pape Franje i moskovskog patrijarha Kirila | Bitno.net http://www.bitno.net...hLksjU.whatsapp

 

Битно је да се папа потписао, прије свега као епископ Рима.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Između ostalog, Putin je obezbedio podršku vatikana u vezi intervencije u Siriji.

[kopitar]

Битно је да се папа потписао, прије свега као епископ Рима.

Pa on i je episkop rima , ne kužim ?

[александар живаљев]

Гркокатоличка црква разочарана сусретом папе и патријарха

недеља, 14. феб 2016, 17:09 -> 17:23

Извор: Taнјуг

Гркокатоличка црква у Украјини критковала је папу Фрању због историјског сусрета са патријархом московским и целе Русије Кирилом, рекавши да се њени верници осећају "издано".

"Данас ми се обатило много верника рекавши да се осећају издано од Ватикана", рекао је гркокатолички поглавар Свјатослав Шевчук, преноси АФП.

Украјинска гркокатоличка црква, којој припада око осам одсто Украјинаца признаје примат папе и представљала је велики извор трвења између Москве и Ватикана.

Шевчук је критиковао заједничку декларацију коју су приликом сусрета на Куби потписали патријарх Кирил и папа, посебно део који се односи на Украјину у коме се "све стране укључене у сукоб позивају на опрез".

"Овај текст је изавао велико разочарење бројних верника наше цркве и других Украјинаца", рекао је Шевчук у интервјуу који преноси француска агенција.

Шевчук, чија је црква подржала демонстрације на Мајдану којима је 2014. године срушен бивши председник Виктор Јанукович сматра да је реч "сукоб" "недекватна", јер алудира на грађански сукоб уместо на "страну агесију суседне државе."

Истакао је и да руски патријарх "отворено подржава руску агресију против Украјине".

Кирил је више пута осудио украјинску грко-католичку црвку због њеног става о сукобу у ком је од 2014. године погинуло преко 9,000 људи.

Према анкети, спроведеној прошле године, гркокатоличкој цркви припада око осам одсто Украјинаца, углавном на западу земље.

Око 70 одсто становника Украјине су православци, али су подељени на следбенике украјинског и руског патријархата, који, такође, имају оштро супротстављене позиције о сукобу у земљи.

 

[Manolis]

Украјинска гркокатоличка црква, којој припада око осам одсто Украјинаца признаје примат папе и представљала је велики извор трвења између Москве и Ватикана.

 

Sad će svi morati da priznaju primat Moskve. Gotovo.  

[feeble]

Sad će svi morati da priznaju primat Moskve. Gotovo.  

Svi bi nekako i pristali ali ce vaseljenski tesko

[Manolis]

Svi bi nekako i pristali ali ce vaseljenski tesko

 

To onaj što nema svoju pastvu? lele!

[Васијан]

To je tvrdjenje protiv tvrdjenja, ni jedno nije moguće dokazati, zapad ma svoj "juridičko skolastički spekulativni opit" a istok svoj "mistično, filozofski spekulativni  opit", oba su uslovljena kulturno-civilizacijskim okružjem, miljeem ili podlogom a oba su istim i jednako ljudskim ograničenim, nesavršenim i uslovljenim spekulacijama u odnosu na Sveto Pismo koje je jedino Riječ Božija.

 

Брате Зајроне,

Ви кажете да је то тврђење против тврђења, а за Православну Цркву је то основна Догма Хришћанске вере!

Православна Црква већ 2000. година кроз ту призму посматра сваки ,,сегмент,, свога богословља. Кроз призму опита и поимања и разумевања Божанских нетварних енергија сагледава  најпре Догмат о Светој Тројици, зато  Filioque  није и не може да буде теологуменон, већ хереза, која се противи исправном светоотачком поимању Свете Тројице, које се једино познају кроз Божанске Енергије и никако другчије, нити су се икада у васцелој Цркви другачије познавале и опитовале.

 

Тако да опит Божанских енергија није и не може да буде спекулација, већ темељ и основа вере Хришћанске. 

Св. Григорије Палама и Оци тога времена нису открили топлу воду, већ су били приморани од тадашњих јеретика, да систематизују и јасније објасне то учење. Као што иначе и јесте у Цркви Христовој већ 2000. година, да се богословске Истине временом јасније дефинишу и разлажу, и ако су постојале одувек.

 

Зато је то Православно учење и озакоњено на Светом Сабору у Цариграду 1347. и 1351. -  а латинско веровање осуђено као јерес. Тако да је Римокатоличка црква јеретичка црква, по учењу тога Сабора, који је по мишљењу многих теолога 9. Васељенски Сабор.

А Сви православни су у обавези следити догматске одлуке тог Сабора, који није ништа мањи од било ког другог Васељенског.

 

 

 

Injače su to stereotipi i skratkoviti prikazi, karikature koje zapad prikazuju isključivo kao "juridičko-skolastički" a istok kao "mistično-filozofski" i koje je već vrijeme prestati uzimati ozbiljno. Ko je studirao istočno dakle vizantijsko kanonsko pravo, filozofiju, hrišćansku asketiku i mistiku ustanovio je kako Istok umije biti itekako juridičko-skolastičan isto kao što i zapad filozofsko-mističan. 

 

 Видите, то могу бити стереотипи и не треба по аутоматизму тако посматрати ствари.

 Но, није ствар у томе.

 Ствар је у суштинском разликовању Православне и Католичке цркве. Дакле, западна црква је била ортодоксна у свом  вероисповедању, али је после Шизме све више и више клизила у јерес. До данас, ниједне јереси се није одрекла, и ако у њој постоје  теолози који имају доста православније ставове него у прошлости. 

 Западни Оци првог миленијума се нису разликовали од Источних у суштини веровања и духовног опита, док у другом миленијуму  западни и источни Оци се разликују у самој суштини догматско - духовног опита. 

 

 

 

 

 

 U odnosu na Boga najmjerodavnije je to što o Bogu kaže sam Bog, dakle Sveto Pismo a to što si o Bogu misle i pomislit mogu ljudi treba uvijek uzimat s rezervom. Sveto Pismo je prvo a potom duboko pod njim su sve ostale ljudske skolastike, filozofije, opiti, spekulacije, energije, paragrafi, postulati i aksiomi. O Bogu je namjerodavnije što kaže On sam lično.

 

 

 Заиста је Свето Писмо прво, ту нема сумње. Али пре не оно као само по себи. Ви ( римокатолици ) сте из Њега извукли да је Петар камен на којим ће Христос саградити Цркву своју - што је неопевана јерес. Дакле, није Писмо само по себи мерило, већ Црквено разумевање и опитовање Њега. Док исти Петар у другој посланици (Петр. 1,4) говори : ,, 4. Кроз које су нама дарована драгоцјена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници божанске природе, избјегнувши похотну трулеж у свијету. ,,

 

Ап. Петар ( или писац ове посланице, коју је на крају потписао Петар ) јасно говори о причасности Божанске природе, а Божанској природи човек не може бити причасан - сем кроз Његове нетворене Божанске енергије. Сулудо је и размишаљати и говорити о другоме. На жалост, латини се и дан данас клањају крви и телу Исуса Христа, као материји. 

[Васијан]

Isihazam je monastička asketsko-mistička praksa ili opit kako vi kažete a na Saborima se rješavaju pitanja od značenja za cijelu Crkvu i klirike i bračne mirjane porijeklom iz najrazličitijih kultura i vrlo šarolike školske spreme, obrazovanja itd. a ne samo za monahe koji se tom asketsko-mističkom opitu vidjenja netvarne svjetlosti posvećuju svakodnevno i imaju poziv na to. Kako sam rekao Sabori su dužnio rješavati i probleme tih koji ne žive monaškim već svjetovnim životom i kojim je za hrišćanski život dovoljno Sveto Pismo. i Liturgija. 99,9% mirjana i hrišćana za isihazam nikad nije čulo a ni ne bude čuti za cijeli život ništa o nečem takvom a opet su to normalni, kompletni, punovrijedni hrišćani..

 

У Православној Цркви је сваки човек исихаста. Једно Јеванђеље, једно вероисповедање и један духовни опит следе и лаици и свештеноство и епископат. Не постоји никаква вештачка разлика између монаштва и људи који живе брачним животом. Разлика је у интезитету подвига, начину живота, а суштина је иста и идентична. Исихазам није настао у 12., 13. или 14. веку, већ постоји од постања света. Пророк Илија, цар Давид или Јован Претеча нису ништа мањи исихасти од Св. Григорија Паламе или Васијана Лавдијског. Термин се родио у средњем веку, као што је терним ,, једносуштан,, настао у периоду Првог Васељенског Сабора. А истина и суштина је постојала и пре земаљске терминологије. 

[Васијан]

Isihazam kao ni bilo koja asketsko-mistična monastička praksa nema nikakve takve uzročne veze sa dogmatikom, isihazam ne stvara a ni ne otvara dogmatiku, dogmatiku otvara Sveto Pismo i u njemu se nalaze osnovi dogmatike, isihazam je samo tradicijom razvijena i razradjena aplikacija jevandjeljskih savjeta djevstvenosti ili neporočnosti, poslušnosti i siromaštva na mentalnom i fizičkom planu. Dakle vrsta treninga, vježbe, discipline i samodiscipline te vještine rozjimanja, meditacije.

 Грешите у свакој својој речи. Мада не грешите, јер износите учење своје цркве, које се дијеметрално разликује од наше Цркве.

 Није ми јасно како то можете да кажете, јер РКЦ је скоро у свему одступила од Светога Писма.

 Ортодоксија и Ортопраксија се не могу одвојити, нити су се икада одвајале, нити је било ко од Отаца икада одвајао Православље од Правоживља. Исихазам је, као што рекох, новији термин, а духовни опит исихазма траје од Апостола до данас, како на истоку, тако и на западу. Исихазам није техника и медитација. То је стајање пред Богом живим и причешћивање Њиме.

Технике, ,,гледање у пупак,,, уздисаји, су само један делић исихазма, које не објашњавају његову суштину, већ излажу форму.

Зато је немогуће о овоме причати са некима који о томе немају никаквог искуства. Једноставно немогуће. Да би се Православље разумело, једноставно мора се бити Православан.

[Васијан]

Nauk o stvorenim i nesrvoirenim božanskim energijama je ljudsko spekulativno uvažovanje a u Svetom Pismu se ne spominje nigdje, medjutim, samo Sveto Pismo nam kaže ovako: vaše da bude DA za DA i NE za NE, što je više od toga od zloga je.

 Ако је овако као што кажете, онда су протестанти управу за сваку своју заблуду. 

 

 Да се ја не бих правио паметан, овде је доста лепо и сажето објашњено :

 http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Pravoslavlje_i_Bogoslovlje.htm

[Zayron]

 Ако је овако као што кажете, онда су протестанти управу за сваку своју заблуду. 

 

 Да се ја не бих правио паметан, овде је доста лепо и сажето објашњено :

 http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/Pravoslavlje_i_Bogoslovlje.htm

 

Za protestante ne znam a ni ne mogu govoriti ništa ispred njih,

no, znam za kartuzijanski ekvilibrijum - zapadnu verziju isihazma.

O taj kartuzijanski ekvilibrijum se zanimaju i monasi sa Athosa:

http://bit.ly/1Q22BEo