Састанак руског патријарха и папе први пут у историји.

[Васијан]

Vasijane, nije mi jasno da li pišeš neistine zato što si neinformisan ili zato što imaš neke zadnje namjere i svjesno lagati hoćeš jerr si zlonamjeran. RPC je prije odlaska Patrijarha Kirila imala Sinodu na kojoj je do detalja utvrdjeno koga će tamo patrijarh Kiril predstavljati i o čemu će s papom imati mandat razgovarati a cijela Sinoda ga je i na taj susret s papom Franciskom to i putovanje na Kubu ispratila i dala mu saborno blagoslov a Patrijarh im zauzvrat dao blagoslov svoj, nije se iskrao kao lopov, otišao je svečano, javno i sa blagoslovom. S tobom i Velizarom zaista više ne vrijedi uopšte dalje šta raspravljat jer se služite lažima i nečasnim metodama, izvrtanjima, izmišljanjima itd. Nadjite si onda za to što oba ovdje predvadite nekog drugog.

Russia: Patriarch Kirill departs Moscow for Cuba

Ех, изгледа да уопште не разумеш шта сам писао, а трудио сам се да будем што простији и једноставнији. 

Заиста ми није јасно како си дошао до закључка да сам било шта извртао и измишљао, а још чудније ми је како си схватио да сам ја на било који начин тврдио да се ,, патријарх московски искрао као лопов,, а лепо сам ти објаснио да РЦ и патријарх не сматра католике за "легитимне" хришћане (у контексту који ти сматраш) нити је његова изјава изречена у том контексту. Покушао сам да  изложим само учење и веру Православне Цркве, ништа друго, мада то сам учинио скраћено и сажето. Ти ниси теолошки ништа побио, јер је то немогуће. Теологија коју познајеш и исповедаш није светоотачка, већ је јеретичка, неправославна. 

Јер не може неко бити хришћанин ван Цркве! То је проста чињеница, јасна и малом детету и старој баби. Јер, како православан може сматрати римокатолика за истинског хришћанина, ако му притом не признаје евхаристију? Православни не признају ниједну свету тајну КЦ! Тога става се придржавају све помесне Цркве. Дакле, мени је забрањено да се причестим у било којој Католичкој цркви у Србији. Док вама католицима то није. Ми вас не признајемо, док ви нас признајете.

 

Да бих био јаснији, овде можеш видети став патријарха Кирила :

http://www.pravoslavie.ru/90241.html

[Zayron]

Ми вас не признајемо, док ви нас признајете.

 

 

[Јанко]

Можда некад успемо да превазиђемо догматске разлике, али ово неће да може, са изванземљацима у јединство никад! А то нам се потура кроз Ватикан:

 

 

 

П.С. Да зовемо прво Вил Смита и Томи Ли Џонса па онда да причамо о уједињењу...

[Васијан]

Архимандрит Грегорио: Писмо пријатељу римокатолику или

Зашто сам прешао у православље

 

Aрхимандрит Грегорио

Ово кратко писмо објављено је у билтену једне италијанске православне парохије 1982. године. Аутор је архимандрит Грегорио Коњети (Gregorio Cognetti), намесник Московске Патријаршије за италијанске парохије под њеном јурисдикцијом.

Писмо је било добро примљено од стране Италијана који су прешли у православље, а такође и православних по рођењу (на пример, преведено је на румунски). Надамо се да ће такође бити занимљиво и инспиративно читаоцима у Србији. 

 

Chapel Hill (САД), марта 1982.

 

Драги Бил,

Мада ми ниси директно упутио то питање, по твојим речима осећам да ти још увек није јасно зашто сам напустио Римокатоличку цркву и прешао у православље. Као да ми говориш да сам био члан једне од најмање „полатињених“ унијатских парохија, па зашто ми је онда ово требало…? Дугујем ти објашњење јер, пре прилично времена, када смо обоје припадали латинској цркви, осећали смо на сличан начин. Та заједничка осећања су нас и одвела у Унијатску цркву византијског обреда, а мене затим у Православље. Сигурно се сећаш критичких ставова који су нас мотивисали: стално убацивање нових традиција наместо старих, схоластика, легалистички приступ духовном животу, догма папске непогрешивости. Истовремено, обоје смо уважавали легитимитет и праксу Православне цркве. Унијатска парохија је изгледала као идеално решење. Сећам се сопствених речи из тог времена: размишљам као православац, верујем као православац, према томе – православац сам. Формалан прелаз у Православну цркву изгледало ми је као бескорисна формалност. Чак сам сматрао да би даљње општење са Римокатоличком црквом могло бити нешто позитивно с обзиром на постављени циљ уједињења цркава.

Али нисам био у праву, Биле. Мислио сам да сам довољно познавао православну веру, али то је било напабирчено знање, и при том врло површно. У противном не бих пропустио да приметим суштинску противуречност између осећања припадности Православљу и што нисам био сматран за православног од стране Цркве за чију веру сам тврдио да је исповедам.  Само неправославцу могао би пасти на памет апсурд да је могуће бити православан изван Православља. Спасење појединца није само његова лична ствар, као што то многи на Западу сматрају, већ нешто што треба разматрати у ширем оквиру евхаристијског заједништва целовите Цркве. Сваки православни хришћанин је као чокот: како може да прими животворне сокове ако није повезан са лозом? (Јн. 15:5) Православље је начин живота а не обред. Лепота обреда проистиче из унутарње стварности православне вере, не из потраге за формама. Божанска литургија није само жипописнији облик мисе: она извире из – и даје снагу – теолошкој стварности која постаје бесадржајна и недоследна уколико је одсечена од православља. Када је присутан дух православне вере, и најубогија служба, одржана у чатрљи, са две папирнате иконе положене на столице које играју улогу иконостаса, са неколико присутних верника као раштимованим хором, неупоредиво је узвишеније од службе у мојој бившој Унијатској парохији, усред величанствених византијских мозаика из дванаестог века и са увежбаним хором (ако га има).

Готово параноидно вођење рачуна о обредним формалностима представља безнадежан покушај да се надокнади недостатак истинског православног расположења душе. Варао сам себе када сам мислио да могу бити православац у заједници са римокатолицима. То је самообмана зато што је тако нешто – немогуће. Стално мешање Рима у црквени живот служи да те увек подсети ко командује. Ако на то зажмуримо, обмањујемо сами себе. Покушао сам да избегнем тај проблем, изигравајући глувонемог, и понављајући у себи да, заправо, припадам идеалној „неподељеној Цркви“. Мој став је био уистину грешан. Пре свега зато што неподељена Црква још увек постоји: то је Црква која никада није раскинула са својом прошлошћу и која је увек верна себи. Другим речима, Православна Црква.  Поред тога, такво осећање припадности неподељеној Цркви, за шта сам ја сматрао да је врло хришћански и помирљиво, у ствари представља озбиљан облик греха гордости. Ја сам себе практично уздизао изнад папе и патријарха. Био сам убеђен да сам један од малобројних који су способни да сагледају целу Истину, да виде даље од потрошених и бесплодних полемика. Узимао сам себи за право да тражим свето причешће и од римокатолика и од православних, а када ми је то било ускраћено осећао сам се неправедно погођеним. Дугујем огромну захвалност свештенику који је, у том периоду, одбио да ми да причешће. Уместо да ми прича о канонским препрекама, као да се ради о проблему чисто бирократске природе, он ми је отворено рекао: ако је тачно да себе сматраш православним, зашто си и даље међу јеретицима?  Те речи су ме до сржи погодиле и после тога дуго времена нисам прелазио праг те цркве. Али, он је био у праву. Ја сам мислио да знам нешто што свеци, оци, јерарси и свештеници вековима нису успели да примете. По мени, раскол између Истока и Запада био је трагичан неспоразум који је настао из политичких разлога и услед расправа које су водили теолози. Заузимајући такав став, индиректно сам многе свете људе осуђивао за опортунизам, површност и затуцаност. Будући у заблуди, ја сам све то погрешно сматрао пројавом хришћанске љубави…

Не, Биле, немогуће је бити римокатолик и православан истовремено. Обред и није толико битан. Латини су ипак вековима били православци „западног обреда“. Слажем се са тобом да и после поделе римокатолици  и православни и даље имају много тога заједничко, али то је недовољно да би се сматрали саставним деловима исте Цркве. Мимо већ познатих разлика у учењу, битан је још и доживљај натприродне стварности у животу Цркве, што искључује истовремено прихватање два облика црквености. У Символу вере ми изговарамо: „…и (верујем) у једну, свету, саборну и апостолску Цркву“. Све док не буде јединства у вери, биће две цркве. Теорија (коју заговара и Јован Павле Други) да су римокатолици и православни и даље иста црква (на мистичан начин и упркос расколу) привлачно звучи, али је неодржива. Она се темељи на лепим речима. Међутим, разлике у вероисповедању постоје и оне не почивају на пукој игри речима. Да, ја сам свесан чињенице да је започет теолошки дијалог и чак је могуће (у Господу је све могуће) да ће јединство најзад бити постигнуто. Али чувај се!

Многи добри римокатолици сматрају да ће се разлике отклонити помоћу довитљивих формулација које би, будући опште природе, биле прихватљиве обема странама. Када се усвоје заједничке формулације, свака страна ће их тумачити по своме, задржавајући своја становишта. Још горе од тога, има неких који предлажу јединство у различитости, без утврђеног садржаја вере, али под општим руководством римског папе. Али ништа од тога није могуће. Оци су нас учили да спознаја заједничке вере мора бити једнозначна и недвосмислена.  Православље се држи духа, не слова закона. И пошто је немогуће да Православна Црква уноси нова учења, на римокатолицима је да се одрекну хиљаде година новотарија  и да се без резерве врате вери саборне и апостолске Цркве. То је једина могућа платформа да би се постигла једнодушност. Историја сведочи о неодрживости „унија“ постигнутих по неком другом основу.

Сада ми дозволи да ти поставим једно тривијално питање: сматраш ли, Биле, да је папа непогрешив (када поступа у своје име и не само када објављује општи консензус Цркве, баш као што стоји у догми усвојеној 1878. године), или не? Он не може да буде погрешив и непогрешив у исто време, као што би се догодило када би две цркве биле саставни делови исте Цркве. Један од ова два става мора да је погрешан. „Али Ватикан II дозвољава широку слободу мишљења…“ – могао би ми на то одговорити. Међутим, то је софизам. Истинита Црква не може пасти у заблуду.  Ако ти мислиш да се твоја Црква нашла у заблуди, или да у овом тренутку у нечему греши, ти поричеш да је она истинита Црква.

Грлим те непромењеним пријатељством у Христу,

Грегорио

(По о. Грегорију, прималац овога писма ускоро затим је прешао у Православље и сада је чтец у једној православној цркви на Флориди. Каже да је ово писмо било један од главних чинилаца у његовом обраћању.)

http://www.reocities.com/trvalentine/orthodox/convgregorio.html

 

Са енглеског посрбио: Стефан Каргановић

Наслов и опрема: Стање ствари

 

http://stanjestvari.com/2014/08/07/%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%82-%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D0%BE-%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99/

[Zayron]

 

Архимандрит Грегорио: Писмо пријатељу римокатолику или

Зашто сам прешао у православље

 

Aрхимандрит Грегорио

 

 

No, a šta dalje? To je sve?

https://goo.gl/LQBIrn

https://goo.gl/gZkC8S

https://goo.gl/PYybAw

https://goo.gl/inUxOR

https://goo.gl/0SedJB

https://goo.gl/fhZhuq

https://goo.gl/67DNru

https://goo.gl/JC9UNP

[feeble]

No, a šta dalje?

https://goo.gl/LQBIrn

 

Znaci papa nema problem da procita pravoslavni simvol vere (jednom, ovom prilikom). Zasto onda postoji problem oko toga, sto se ne vrati zvanicno u ispovedanje RKC?

[Zayron]

 

Znaci papa nema problem da procita pravoslavni simvol vere (jednom, ovom prilikom). Zasto onda postoji problem oko toga, sto se ne vrati zvanicno u ispovedanje RKC?

 

 

264 "The Holy Spirit proceeds from the Father as the first principle and, by the eternal gift of this to the Son, from the communion of both the Father and the Son" (St. Augustine, De Trin. 15, 26, 47: PL 42, 1095).

http://www.vatican.va/archive/ENG0015/_P17.HTM

[Васијан]

No, a šta dalje? To je sve?

https://goo.gl/LQBIrn

https://goo.gl/gZkC8S

https://goo.gl/PYybAw

https://goo.gl/inUxOR

https://goo.gl/0SedJB

https://goo.gl/67DNru

https://goo.gl/JC9UNP

Зајроне, 

 

Сви снимци које си поставио немају суштинске везе са овим што причам. Имају формалне, али не и суштинске. 

Ове "акције" Њ.С. патријарха Вартоломеја су његов лични акт (уз подршку неких Архереја Јелинске Цркве), али није званично признање Латинске цркве за цркву од стране Православне. Притом, пуноћа Јелинске Цркве (Архијереји, народ, свештенство и монаштво) ове акције патријарха Вартоломеја не прихвата. Св. Гора Атонска је због њих "претила" и прекидом општења. А онако како мисли Св. Гора, у Јелинском Православном свету, мисли 99% хришћана (у свим степенима јерархије и лаиката) тамо.

Притом нигде није било заједнице у Причешћу, већ се све сводило на пуку сентименталну церемонију. Читање "creda" без причешћа нема никакву теолошку и онтолошку основу, већ је чисто "мазање" очију и дечија игра.

 

 

А што се тиче Руског патријарха, довољно је јасно да тај сусрет нема никаквог сакарменталног карактера и постаје мало несувисло махање њим. Руски патријарх и Сабор нигде није потврдио истинитост Католичке цркве.

[Zayron]

Зајроне, 

 

Сви снимци које си поставио немају суштинске везе са овим што причам. Имају формалне, али не и суштинске. 

Ове "акције" Њ.С. патријарха Вартоломеја су његов лични акт (уз подршку неких Архереја Јелинске Цркве), али није званично признање Латинске цркве за цркву од стране Православне. Притом, пуноћа Јелинске Цркве (Архијереји, народ, свештенство и монаштво) ове акције патријарха Вартоломеја не прихвата. Св. Гора Атонска је због њих "претила" и прекидом општења. А онако како мисли Св. Гора, у Јелинском Православном свету, мисли 99% хришћана (у свим степенима јерархије и лаиката) тамо.

Притом нигде није било заједнице у Причешћу, већ се све сводило на пуку сентименталну церемонију. Читање "creda" без причешћа нема никакву теолошку и онтолошку основу, већ је чисто "мазање" очију и дечија игра.

 

 

А што се тиче Руског патријарха, довољно је јасно да тај сусрет нема никаквог сакарменталног карактера и постаје мало несувисло махање њим. Руски патријарх и Сабор нигде није потврдио истинитост Католичке цркве.

 

Oči imaju, a ne vide,  uši imaju, a ne čuju ... (Psalam 115,5/6)

http://biblija.biblija-govori.hr/glava.php?gid=593&prijevod=sve

[Zayron]

Ok Vasijane, svi ovi pravoslavni patrijarsi dolaze u Rim i u Vatikan čak iz Indije i Irana da kažu papi i Katoličkoj Crkvi

da ih ne priznaju, ne smatraju nikakvom crkvom i da su za njih jeretici i otpadnici od pravopslavlja, mislio si to tako?

Pa to ni nisu morali dolaziti reći ravno čak u Vatikan, mogli su mu o tom poslat email ili postavit video na You Tube.

A rekli oni nešto tako o tom na videu? Spomenuli to tamo negdje ikako kad su već bili u Rimu i Vatikanu?

Asi zaboravili šta su htjeli reći i zašto su tamo do Rima došli, da sve to saspu jeretiku papi ravno u lice!?

Pa kad su već na to zaboravili onda su se barem izgrlili, iscelivali i ofotili s papom da nisu džaba došli i toliki im put preko pola kugle zemaljske ne bio skroz uzalud. Stari su to sve ljudi, toliki put u tim godinama i na kraju zaboravili šta su htjeli, zar ne Vasijane?

Pope Francis meets with leader of Malankara Orthodox Syrian Church

 

Pope Francis welcomed Moran Baselius Marthoma Paulose II, Catholicos for the Malankara Orthodox Syrian Church. It's based in in Kerala State in India, and even though it is not in full communion with Rome, ecumenical ties have increased in the past few years. Both Paul VI and John Paul II had also met with previous leaders of the Malankara Orthodox Syrian Church. .

 

The Patriarch and The Catholicos of Syrian Orthodox Church with Roman Pope

 

The Patriarch Ignatius Aphrem 2 and the Catholicos Baselios Thomas 1

of Syrian Orthodox Church with Pope Francis in Rome. (Courtesy: romereporters.com)

http://www.tlig-hr.net/hrvatski/duhovnost_5/hodocasca_11/vassulin-govor-na-hodocascu-u-rim-2015-_189/

 

Syria: "We appreciate Russia's sacrifices for our country" - Syriac Orthodox Patriarch

 

Syriac Orthodox Patriarch of Antioch and All the East Ignatius Aphrem II hoped that the meeting between Pope Francis of the Vatican and Patriarch Kirill of the Russian Orthodox Church will be beneficial to the "Christian faith in the Middle East," during an exclusive interview with RT in Damascus, Wednesday.

Aphrem II took the opportunity to praise Russia's military actions in Syria saying "we appreciate Russia's sacrifices for our country in the fight against terrorism," adding "I am sure that the Russian Orthodox Church contributes to the adoption of such positions by the Russian government to protect all Syrians."

The meeting between Pope Francis and Patriarch Kirill is expected to take place in Havana, Cuba on Thursday. It will be the first time since the Great Schism of 1054 that the heads of the two major Christian churches will meet.

SOT, Ignatius Aphrem II, Patriarch of the Syriac Orthodox Church (Arabic): "I hope that there will be a convergence of the Vatican and Russia on these issues [unification of Easter for Catholics and Orthodoxies]. Thus, the upcoming meeting will be a historic first between the Russian Patriarch and the Pope of the Vatican. We have high hopes for this meeting, we are expecting a good outcome, both in the interests of Christians and the Christian faith in the East, and the entire Middle East region. We all appreciate Russia's position in support of the rule of law in Syria. Today we appreciate Russia's sacrifices for our country in the fight against terrorism. It's a big sacrifice for the sake of Syria, its people and our entire region. We of course do not forget the role of the Russian Church, and the official Russian position. I am sure that the Russian Orthodox Church contributes to the adoption of such positions by the Russian government to protect all Syrians.

The position of the Vatican is also known and is to support [syria]. Thus, these two positions were very similar and we hope that the meeting will be an occasion for an in-depth study of the survival of Christianity and for finding ways to institutionalise its presence in the region. The scheduled meeting of the leaders of two of the world's largest Christian churches - Catholic and Russian Orthodox - is very important for Christians in the Middle East. We certainly pray that a good outcome will be achieved at this meeting, and hope for practical steps from their Holiness to consolidate the presence of Christians in the region."

[Zayron]

@Васијан

 

Evo dalji pravoslavni vladike koji sa istim tim razlogom dolaze iz cijelog svijeta u Vatikan

da jeretiku papi i katolicima reknu u lice tu nemilu istinu da ih ne priznaju i da su jeretici.

No, na kraju zaborave to reći pa se i oni onda samo prošetaju Vatikanom

u nekakvikm litijama i po komnatama Vatikanskim a tamo se svi s papom

i sa ostalim kardinalima izgrle, iscelivaju i ofote da to imaju na uspomenu i na

dugo sjećanje kako su u Rim i Vatikan išli na exkurziju da papi nešto važno reknu

ali su na to tamo onda svi pozaboravljali pa se barem islikali i snimili na kameru zajedno.

Italy/Vatican-Pope And Orthodox Christian Leaders

 

 

 

Evo još i Kopti, sad su tamo svi i pravoslavni i predkalcedonski i Kopti.

Egypt's Coptic Pope Tawadros II on historic Vatican visit

[Zayron]

Tih susreta i videa sa tih susreta s pravoslavnim i orijentalnim vladikama je mnogo,

imao bih šta postovat svaki dan do Božića kad bi ih ovamo na temu davao s You Tube.

A svi oni su prema Vasijanu u Rim došli glavno zato da papi saopšte kako je jeretik i otpadnik.

.

Pope Francis meets with Patriarch John X of Antioch, brother of kidnapped bishop

 

 

 

 

Pope Francis welcomes Coptic pope to mark an important anniversary

[Zayron]

Evo još jednog vladike iz Grčke koji mu je došlao u Rim to sve reći tačno tako kako je to Vasijan odredio da se kazati ima.  Vasijan zna kako treba s papama i katoličkim jereticima i otpadnicima od pravoslavlja, samo oštro i tvrdo, nikakvo cile, mile, drž, ne daj, popuštaj i slični čahri i kerefeke.

https://www.facebook.com/EpiskopGrigorije/posts/10151345253577982

https://www.facebook.com/93589526605/photos/a.216440681605.144462.93589526605/10153359060301606/?type=3&theater

 

Pope Francis enters the Holy Door of the Basilica of St. Paul Outside-the-Walls 25 January 2016 HD

[Zayron]

Pope Francis enters the Holy Door of the Basilica of St. Paul Outside-the-Walls 25 January 2016 HD

 

Završetak (cijeli video):

http://bit.ly/1nmqJGh

https://goo.gl/TiM3rf

[Васијан]

Брате Зајроне, сматрам да нема никаквог смисла да више дискутујемо. Рекли смо шта смо имали, све даље губи смисао.

 

Притом, моја маленкост нигде није тврдила (па чак ни помислила) он што Ти мени имплицираш. Нигде нисам споменуо, нити се то може извући из мојих порука, ако се безпристрасно читају, да су православни патријарси "ишли код папе да му кажу да је јеретик". Такав начин демагогије стран је хришћанском етосу и културном човеку, већ личи на слабост изражену кроз сарказам и иронију. Такође, нити сам проклињао или шта било слично писао о римокатолицима. Тако да Ти је грех од Бога што ме спајаш са "Артемијевцима" и тиме, из слабости, наносиш штету самоме себи. Моје писање је, од прве поруке на овој теми, у немоћи се трудило да искаже православно учење и констатацију чињенице да сте у јереси (то мисли преко 90% православних хришћана).

 

Поновићу још једном и тиме завршавам ову дискусију. 

У Православној Цркви партријарх не представља, нити је икада представљао и чинио, пуноћу и израз саме Цркве, као што је то у Латинској цркви. Сваки потез патријарха се посматра, првенствено, као његов лични акт (јер је он архијереј који је одговоран, првенствено, за своју епархију, па тек онда за целу помесну Цркву). У Православној Цркви патријарх није папа, нити се тако посматра, доживљава и сагледава. Потези свјатјејшег Вартоломеја цариградског, никада нису били одобрени, нити поздрављени у пуноћи Јелинске Цркве, а камоли потврђени у пуноћи васцеле Цркве Православне. Већина Архијереја Јелина је против таквог начина испољавања екуменизма. Ниједан Сабор (Архијерејски - помесни) није одобрио било какве церемоније и заједничке молитве са римокатолицима (=папом). Засебна је прича колико су те молитве бесмислене у сваком смислу. Посебно оном најважнијем - литургијском. Сваки од ових заједничник молитава, да ли патр. Вартоломеја или појединих (мањини у ПЦ) епископа, не приказује и доказује оно што Православна Црква у својој пуноћи исповеда и мисли о Западној католичкој цркви.

Лични став Вартоломејев, може да буде да католици нису јеретици, да су благодатна црква, /као што је мислио покојни Атинагора/, али то је само његов лични став (читај заблуда), а не САБОРНО, и опште мишљење целе Васељенске Православне Цркве.

 

И у свему томе, наравно да неће, па и да мисле (Вартоломеј, Кирило) /да је јеретик/ (папа), у таквим церемонијама, или политичким сусретима, да му кажу да је јеретик. То није чинио ни Св. Марко Евгеник, целивао је папу, клањао се. Наш св. Павле патријарх је у писму ословљављао папу са "светости", а притом никада није признавао папу за канонског благодатног епископа. Једно је куртоазија и снисхођење, ради веће користи, а друго је признање и заједничарење. Св. Марко је на крају доказао шта мисли о римокатолицима назвавши их, јасно и гласно, - јеретицима. Тим ставом мисли и живи Православна Црква.

 

Иначе, православни патријарси, са ових видеа који су поставељени, су искључиво Вартоломеј и Кирил. Остали су давно осуђени јеретици.

 

Овим завршавам и желим ти свако добро од Васкрслог Господа Исуса Христа !