Промена Устава - Православље као званична државна религија?

[zuti car]

Kad se kaze drzavna religija svi odmah po misle na pravljenje teokratske drzave . Zasto? Moze li religija da bide drzavna a da ne promeni istu u nekakvu teokratsku tvorevinu,?

[Deja Vu]

Ма јок брате, чиста диверзија. Кад ови наши неокомунисти и титоисти почну да атакују на веронауку у школама ти онда повећаш улог, кренеш да форсираш причу о државној религији и Сауроново око се фокусира на њу а батали верску наставу.

 

А тако значи, онда боље да нисам ништа писао нисам знао да је то фора да се зезну непријатељске вам снаге, сад сам вам упропастио план. 

 

Kad se kaze drzavna religija svi odmah po misle na pravljenje teokratske drzave . Zasto? Moze li religija da bide drzavna a da ne promeni istu u nekakvu teokratsku tvorevinu,?

 

Може, али што ће нам то кад нема никакве користи? 

[Архимандрит Сава Јањић]

 

Члан 3. Устава Грчке, однос Цркве и државе:

 

Article 3

 

1. The prevailing religion in Greece is that

of the Eastern Orthodox Church of Christ. The

Orthodox Church of Greece, acknowledging

our Lord Jesus Christ as its head, is inseparably

united in doctrine with the Great Church

of Christ in Constantinople and with every other

Church of Christ of the same doctrine,

observing unwaveringly, as they do, the holy

apostolic and synodal canons and sacred traditions...

 

 

Овако треба да гласи и члан 11. Уства Републике Србије. Наша традиција није Титово једноумље и секуларност која би наметала атеизам. Наша традиција је прожета хришћанством. То се види и на нашем грбу и у нашој химни. Не треба да се стидимо тога и не треба да кријемо оно што јесмо. Усагласити Устав Републике Србије са животом, са реалношћу и са животном традицијом. Ми не потичемо од комунистичке, нити од француске револуције, већ од Немањића и Светога Саве. Нашу државу су основали Светитељи, у крилу наше Цркве. То су чињенице. Наша је духовност, а не Вебер, кроз мучну историју једина сачувала и нашу државност и наш идентитет. Двоглави орао на нашем грбу показује јединство духовног и световног. Први двоглави орао јесу наши Свети - Свети краљ Стефан Првовенчани и наш Свети Први Архипископ српски Сава. Крст на грбу показује лице те духовности. То смо ми. Не дајмо да нам бришу идентитет Веберима и штреберима.

СТОП агресивном титоизирању српске државе! СТОП одвајању нас самих од нас самих!

 

 

Гледано мало више из политичке перспективе рекао бих да је јако лепо што је Грчка укључила овај члан у свој Устав, иако видимо да га садашња влада прилично игнорише (већина није ни хтела да положи заклетву пред архиепископом). Грчка је земља у којој националне мањине званично не постоје. Питање словенских Македонаца, Влаха, епирских Албанаца и других је јако проблематично питање. Мислим да је једино призната званично турска заједница у Тракији.

 

Србија је у другачијој ситуацији. Слажем се да треба нагласити да је Православље већинска вероисповест и да држава треба да афирмише православне вредности. Ипак због политичке стабилности Србије јако је важно да имамо у виду њу и Мађари и они који се изјашњавају као Бошњаци, и Албанци и други треба да доживљавају као своју земљу. Већина Срба ван Србије српство и реч Србин доживљава као ширу категорију која има еванђелски смисао верног народа који је свој духовни, културни и национални (у еванђелском смислу) идентитет засновао на Православљу, светосавској традицији (Светосављу), историји Немањића, нашем заједничком језику (био он екавски или ијекавски), нашој култури итд. Зато ми у Херцеговини са поносом кажемо да смо Херцеговци али и Срби. Највећи синови Црне Горе са поносом су говорили да су Црногорци али су истовремено били једни од највећих поборника српства, очувања косовског завета. У Босни, због ново-босанства или бошњаштва како се год сада звало, Срби све чешће избегавају да кажу да су Босанци Срби иако је Босна заузимала и заузима јако важно место у српској историји. Срби из данашње Хрватске, Словеније или новостворене Македоније у којој се као и данас у Црној гори географски појам проглашава за темељ нове нације, такође су људи са поносом себе сматрали Србима. 1903 сабор свих Срба у Османском Царству одржан је у Скопљу.

 

За нас који смо одрасли ван Србије постоји појам Србијанац, који није нова реч коју су измислили Хрвати и други већ за нас означава Србе из уже Србије и уопште становнике Србије. У Србији се реч Србијанац доживљава често дерогативно, али морамо да разумемо да је јако тешко очекивати од муслимана у Новом Пазару или других мањина да кажу да су Срби јер живе у Србији. То је исто као да тражимо од Срба у Хрватској да кажу да су Хрвати јер су грађани Хрватске. Мислим да би било мудро да се поради на јединству свих грађана Србије без обзира на нацију и веру, али да се притом не изгуби оно што је јако важно, а то је да је Србија матична земља свих Срба, од Словеније до БЈР Македоније. 

 

Свођење српсктва на србијанство је јако ризично и плашим се да то само погодује савременом монтенегринству или новопеченом-македонству и сл. Уосталом најстарије српске земље биле су на просторима данашње Херцеговине, Црне Горе и Косова и Меотхије, док је Београд још био угарски град. Важно би било да се рашчлане ови појмови и да се Србија истовремено афирмише као савремена земља која би све своје грађане видела једнако као своје, али би истовремено чувала тековине српске духовности, културе и традиције на којима је и настала српска државност у Средњем веку и на којим је основама обновљена у 19. веку. 

 

Ово није само питање очувања политичког јединства Србије као државе већ се директно рефлектује на положај Срба у новонасталим државама где преко ноћи као народ који је стварао државност на тим просторима (Црна Гора, БиХ, БЈР Македонија) постаје национална мањина са све мањим правима и слободама.

[Avocado]

Zašto treba i šta bi to promenilo konkretno?

 

Odlično pitanje!!!

 

Ne bi ama baš ništa promenilo zato što vlast i Milojkov očigledno i postojeće odredbe Ustava čitaju baš kao da piše ovo što piše u grčkom ustavu... i svako drugačije (npr. ispravno i dosledno) čitanje Ustava se smatra za "агресивније наметање титоистичког појма секуларности".

 

[-Владимир-]

Да је држава на темељима где се сви осећају као Срби и где су поносни на своје српство, онда би имали другачију ситуацију. Муслимани, римокатолици, леви или десни, би са поносом говорили да су Срби, а Црква би морала да се покрене и да мисионари, ако би желела да има православне Србе, јер би у верском смислу било "ривалство", сви би били једнаки и борили би се за своје место под небом Србије.

 

Мислим да таква држава не постоји нигде на свету, чак ни у САД није таква ситуација . А усудио бих се да кажем да није ни могућа .

[Pancakes]

неко би мало да се игра православне џамахирије.

[Deja Vu]

Није то никакав сепаратизам, већ закон јачег, као што је Византија на своје мишиће била то што је била.

 

Наравно да је закон јачег, јер очигледно ''издејствовање'' српске патријаршије није закон милог и лепог. Још су ондашња свештена лица попут Даниловог настављача и монаха са Хиландара упућивали оштре критике цару Душану за одвајање од Византије која је као што је отац Сава навео имала теократску државу са универзалистичком идеологијом заснованом на православљу + додао бих, нормама старог Рима који као што из историје знамо где год су дошли од сваког су становника правила грађанина Римске империје и тиме брисали те етничке поделе Гал, Герман, Словен, Драчанин, Илир, Јевреј итд. Исто је тежила Византија, а Срби и Бугари су се томе опирали, једва су и хришћанство прихватили, добрим делом због тог закона јачег. Али имао тај пркос и добре стране, сачувао нас је од исламизације. 

 

Док су Православне земље биле у тешком бунару, где су биле огољене до голе коже, дотле су католичке и протестантске земље ојадиле и покрале све што се може покрасти.

 

Нису све, јер су многе од тих земаља попут оних у Латинској Америци биле напаћене од разних диктатора, ауторитарних манијака и војних хунти које је народ трпео јер је Католичка црква пре '65. то игнорисала чак и оправдавала. Исто важи за Пољску, Чешку и Словачку коју су Немци и Совјети газили колико су могли. Па кад се на концилу рекло да се сада подржавају људска права, демократија, слободе, одједном су букнуле демократске револуције и таласи у овим земљама које су једним делом вођене од свештеника. 

 

А протестантизам је добрим делом довео до тога да САД буде таква каква је - слободна земља где нема манијака на власти који ће да те јашу, иако је други делом у Европи имао донекле (мада не скроз) утицаја на успон Хитлера. Али тај немачки је више био националистички као ово наше ''православље'' што је фирер лепо искористио и преварио глуп народ. Зато кажем да је то позивање на националност које је у другом посту изнео Ацо озбиљније од некаквог секуларизма. 

[cloudking]

Не бих волео да се у Уставу ставља било шта око Цркве, зато што би се ушушкане владике још више ушушкале, а и није добро због самих Срба.

Ми смо се одрекли много великих Срба исламске или римокатоличке вероисповести. Овде када се родиш аутоматски си православац, што је велика грешка, не само за државу, већ и за саму Цркву.

Да је држава на темељима где се сви осећају као Срби и где су поносни на своје српство, онда би имали другачију ситуацију. Муслимани, римокатолици, леви или десни, би са поносом говорили да су Срби, а Црква би морала да се покрене и да мисионари, ако би желела да има православне Србе, јер би у верском смислу било "ривалство", сви би били једнаки и борили би се за своје место под небом Србије.

Шта ми имамо од тога што се већина изјашњава да су православци? Немамо ништа, јер реалних православних верника има око 7%, а литургиских до 2%, остали верују или у православље по паганству или у ћири бу ћири ба религију.

Да имамо заиста правих 80% православних верника, људи који су заиста у вери, онда никакво слово Устава не би било потребно.

Од тих закона и пискарања, нама више треба да се покренемо, да кренемо да деламо, а не само да мудрујемо. Црквено мисионарство је тренутно средње жалосно, па боље ту нешто да почне да се ради, него увек да се вади на то како су други против нас или да се живи на старој слави.

 

Verum, bravo za post.

[Александар Милојков]

Ne bi ama baš ništa promenilo zato što vlast i Milojkov očigledno i postojeće odredbe Ustava čitaju baš kao da piše ovo što piše u grčkom ustavu... i svako drugačije (npr. ispravno i dosledno) čitanje Ustava se smatra za "агресивније наметање титоистичког појма секуларности".

 

Е управо то је разлог. Да све буде као сада, загарантовано право на веру и неверу, али да нас више не смарате са Титовим моделом секуларности. 

[VaSa110]

Е управо то је разлог. Да све буде као сада, загарантовано право на веру и неверу, али да нас више не смарате са Титовим моделом секуларности. 

Kad imaš vremena možda može pojašnjenje tog "Titovog modela sekularnosti)", stvarno nemam pojma šta bi to trebalo da bude..

[Manolis]

Sve je to brat Verum lepo objasnio. Neam šta da dodam.

[Александар Милојков]

Kad imaš vremena možda može pojašnjenje tog "Titovog modela sekularnosti)", stvarno nemam pojma šta bi to trebalo da bude..

 

Ево ово:

 

http://www.direktnarec.rs/2016/01/bauk-zvani-sekularnost/

[Александар Милојков]

Неки не разумеју да секуларност не мора да значи брисање традиције, односно верског и религијског као једног од њених компоненти. Не значи, да се тај моменат традиције не сме појављивати у јавној сфери, као и у одређеним аспектима државности (грб, химна, празници, манифестације...). Секуларност не мора да буде прогон религијског из традиције - а то неки управо покушавају. И мој предлог је управо тиме мотивисан - одбрана од агресивног антитеизма. Силовање већине од стране занемарљиве мањине (на нивоу статистичке грешке).

[VaSa110]

Ево ово:   http://www.direktnar...ni-sekularnost/

Ovako na "prvu loptu" čini mi se da nije bilo vako u Titovo vreme. 

[коЖељ њацИ]

Мислим да ово питање треба покретати, због све чешћег и све агресивнијег наметања титоистичког појма секуларности.