Анализа оповргавања креационизма

[Matematicar]

Е, сад још једно врло јасно питање, тј. неколико:

Да ли ТЕ говори о вечности материје? Одакле Велики прасак? Ко га је покренуо? Да ли је то нешто што се дешава само од себе? И сами знате да атеисти, који поричу постојање Божије, управо наводе ТЕ као факат за непостојање Божије, те да је све заправо пуки случај.

Teorija evolucije ne govori o materiji jer je deo biologije koja se bavi živim svetom. Materija je predmet fizike, a njene manifestacije se najdublje proučavaju u kvantnoj teoriji polja (KTP). Inače u savremenim teorijama čestice materije se posmatraju kao pobudjena stanja vakuma. Vakum po KTP nije prazan prostor, već je prostor nabijen energijom, koju mi ne možemo da osetimo i zapazimo jer je homogeno rasporedjena oko nas, to stanje homogenosti je u KTP stanje najniže energije. Tek lokalnim narušavanjem te homogene raspodele energije nastaje ono što mi nazivamo česticama materije. I pri tome postoje dve vrste čestica, virtuelne i realne. Da naziv ne zbuni i ove virtuelne stvarno postoje tj realne su ali nisu stabilne, pa brzo se vraćaju u energiju vakuma. Ove virtuelne čestice predstavljaju sjajni primer kako iz energije vakuma mogu nastati čestice, naime postoji načelo  neodredjenosti koje kaže da se energija (virtuelne) čestice i vreme njenog postojanja  ne mogu jednoznačno odrediti, što znači da čestica može da pozajmi energiju vakuma za svoje postojanja i pri tom važi pravilo : što više energije pozajmi to pre mora da je vrati, to jest da se vrati u homogeno bezlično stanje vakuma, a što manje energije vakuma pozajmi to duže može da postoji. E sad krucijalni momenat je taj što virtuelna čestica može postati stvarna ako dobije energiju od nekog spoljašnjeg polja (elektromagnetnog ili gravitacionog), takve čestice od nestabilnih postaju stabilne čestice materije koje čine svet oko nas i koje se više ne mogu vratiti u bezličje vakuma. Sad zašto je sve ovo važno? Pa zato što je celokupna materija nastala u toku praska na račun energije vakuma pod dejstvom gravitacionog polja koje je tada bilo izuzetno jako. To je sve detaljno i jako lepo objašnjeno u knjizi  ruskog naučnika Gribova  "Problema neinvariantnosti vakuuma v kvantovoj teoriji pola" koju možete skinuti ovde: http://lib.org.by/info/P_Physics/PQft_Quantum%20field%20theory/Grib%20A.A.%20Problema%20neinvariantnosti%20vakuuma%20v%20kvantovoj%20teorii%20polja%20(1978)(ru)(T)(130s).djvu

Materija tj čestice se ne mogu uništiti u onom krajnjem smislu da nema više ničega. Čestice se mogu transformisati jedna u drugu, mogu se anhilirati ali pri tome ne nestaju već prelaze u energiju vakuma. A prema zakonu o održanju energije, energija se ne može uništiti već uvek prelazi iz jednog vida u drugi, tj ukupna količina energije uvek ostaje ista. A energija i materija su ekvivalentni, to jest mogu prelaziti jedna u drugu, što je veoma lepo objašnjeno specijalnom teorijom relativiteta, a zastrašujuće potvrdjuje atomska bomba. Dakle materija se ne može uništiti u onom klasičnom smislu, može je biti manje ili više ali samo na račun energije vakuma koja je uvek očuvana veličina tako da se iz nje ponovo "uništena materija" može generisati.

Ko je ili još bolje kako je pokrenut veliki prasak ne znamo, možda nam u njegovoj rekonstrukciji pomognu nalazi dobijeni u CERNu.

Žurim imam časove, više o ovome možda poslepodne...

[Milan Nikolic]

Ја бих рекао да је Велики Прасак стварање ,,ни из чега'', али је немогуће то доказати. Моје је мишљење, да материја може, и да се то стварно десило са првобитном творевином, да западне у ,,небиће'', односно да потпуно изгуби постојање. То се односи на сваку могућу категорију творевине, заједно са појмовима ,,простора и времена''.

Међутим - такво је моје мишљење -, творевина је можда баш на такав начин ,,пала (грехом Адамовим)''. Једном речју, творевина је грехом Адамовим пала у ,,небиће'' и кроз ,,небиће'' поново створена, али на нови и трагичан начин постојања, где царују смрт, болест, грех, па и сам ђаво.

Ако могу бити јаснији, сматрам да је Велики Прасак, био, као некаква ,,капија'' између онога постојања ,,пре пада'' и ,,после пада''. А када је реч о личностима Адама и Еве, они су могли бити премештени ,,тренутно'', из онога постојања ,,пре пада'' у ,,ново и трагично постојање'', које је прошло кроз ,,небиће'', односно кроз поновно стварање, које је трајало од Великог Праска до једног момента кроз еволуциони период.

Могуће је, дакле, да су Адам и Ева били ,,пали'' у овакав свет, у коме је било оних створења која називамо синовима човечијим, која су, заиста постепено еволуирала на начин који истраживачи и научници откривају. Међутим, Библија сведочи да су се Адамови и Евини потомци, конкретно синови, толико измешали са кћерима човечијим, да више не постоји таква подела. Сада смо сви помешани и подједнако синови Божији и синови човечији, односно подједнако потомци еволуције и потомци Адама и Еве.

klapklap

[Milan Nikolic]

Математичар,

покушаћу укратко да нешто спекулишем.

Ако су простор и време, у апсолутном смислу речи, релативни појмови, онда је и материја, сама по себи, релативан појам. Може ли материја да постоји изван времена и простора, односно независно од њих? Мислим да је то неизводљиво.

Најмања количина материје нама је позната као квант. Замисли сада, да се сва творевина распадне у кванте, а сваки квант да буде изван било каквог односа или интеракције са другим квантима. Питање је, у каквоме је постојању тај један квант који је у потпуном удаљењу, можемо рећи и у релативном убрзању (удаљавања) кроз релативни простор, од свих других кваната?

Једном речју, замисли да постоји један квант у читавом времену и простору? Да ли је то могуће? Јер, шта је квант? Квант може сам од себе, односно принципом воље Божије да ништа не постоји вечно на принудан начин, да се ,,угаси'', то јест да престане добијати ,,нестворену (вечну) енергију Божију''. Наравно, то су све претпоставке и тумачења.

klapklap

[Oglo]

@Milane

Može li malo pobliže ovo oko materije kao relativnog pojma koji pada u "nebiće"?

[Јосиф II]

Могуће је, дакле, да су Адам и Ева били ,,пали'' у овакав свет, у коме је било оних створења која називамо синовима човечијим, која су, заиста постепено еволуирала на начин који истраживачи и научници откривају. Међутим, Библија сведочи да су се Адамови и Евини потомци, конкретно синови, толико измешали са кћерима човечијим, да више не постоји таква подела. Сада смо сви помешани и подједнако синови Божији и синови човечији, односно подједнако потомци еволуције и потомци Адама и Еве.

И као објашљаваш масовна истребљења???

Бог је пустио да бића мало еволуирају, па му се то није свидело, те је подпалио супер вулкан у Сибиру, па је поново пустио да еволуирају, па му се ни то није свидело, пак је онда бачио који камичак на Земљу да се ови диносаурси мало макну и да дају шансу да еволуирају сисари, јер су, ето,  Адам и Ева попапали јабуке па је најприкладније било да их споји са сисарима приматима (синовима човечијим).

Смешно...

[vladimir1111]

Izmedju coveka i majmuna postoje duhovne i psiholoske razlike koje ih dele. Pa cak i kada je na jednom najnizem stupnju kulturnog razvoja, covek je opet jedna svesna i razumna licnost koja misli i govori pomocu pojmova, raspolaze svescu o slobodnoj volji, moze da razlikuje dobro i zlo-jedno merilo etnickih vrednosti i zahvaljujuci tim psiholoskim i duhovnim sposobnostima, on ima religiju, umetnost, filozofiju, etiku, pravo i mnogo toga drugog. Poznata je istina da su ove covekove sposobnosti zivotinjama potpuno strane. To nas razlikuje od svih zivih bica na planeti. To je ono bozansko u nama.

Pa cak i da evolucionizam naucno potpuno dokaze slicnost coveka i majmuna opet ne moze coveka svrstati na jednu vrstu razvijenijeg majmuna. Jer se bitna razlika koja se nalazi u psihickoj oblasti ne dodiruje. A takva razlika izmedju coveka i ostalih zivotinja se istice u biblijskom opisu stvaranja coveka. Ona (Biblija) jasno govori da je covek u telesnom pogledu slican drugim zivotinjama, posto je stvoren od istih elemenata od kojih su one sastavljene a to je zemlja, ali covek je za razliku od ostalih zivotinja postao "dusa ziva" na jedan poseban nacin. On je dobio dusu koja u sebi nosi oblicje svoga Tvorca - oblicje Boga. Da covek nema dusu koja u sebi nosi oblicje Boga i da nema ta posebna psihicka svojstva koja mu obezbedjuju izuzetan polozaj u svetu, on ne bi bio gospodar zemlje a ni sebe samog.

[Milan Nikolic]

@Milane

Može li malo pobliže ovo oko materije kao relativnog pojma koji pada u "nebiće"?

Теорија еволуције не може бити проблем православној вери и догматици. Јер, у православној вери немамо такве принципе по којима морамо да се водимо када је реч о ,,стварању''. Али, са друге стране, појам ,,стварања из небића'', не само да је важан у православној вери и догматици, већ је један од основних појмова православног учења.

Научна (емпиријска) објашњења на који би начин материја изгубила постојање, у апсолутном смислу, односно одласком у ,,небиће'', не могу бити потврђена. Међутим, могли би да претпоставимо, некаквим мисленим експериментима, на какав начин је то теоријски могуће, уз помоћ - наравно - теолошких појмова и тумачења.

[feeble]

Мислени експеримент?

Милане, нисам сигуран да помажеш у овој теми, или је и то само за одабране?

Ја се плашим да је то од техно музике...

[Oglo]

Teorija evolucije može(ali ne mora) da bude problem sve dok ispovijedamo da je Bogočovjek i Bog i Čovjek.

[Aquilius Cratus]

Е најзад ево и Ивице! Само нам фале још Аврелије и Алескандар П. па над журка буде потпуна. О, да! Заборавих и Звонка. Колико се сећам дискусија са форума верујем еволуционисти су у почетку као један од потпорних стубова свог погледа на стварање света из угла православне вере помињали и неке Оце цркве и паушално износили цитате из светоотачких дела који би "потврдили" став да су и Оци били еволуционисти. Е сад имам ново питање за еволуционисте:До које мере може ићи игнорисање Бога у објашњењу света?

Do onih granica do kojih idu kulinarske emisije na tv-u. Oni sve iznose, recepte, nacin pripreme a Bog im je totalno irelevantan.

[karadjordje]

Математичар,

покушаћу укратко да нешто спекулишем.

Ако су простор и време, у апсолутном смислу речи, релативни појмови, онда је и материја, сама по себи, релативан појам. Може ли материја да постоји изван времена и простора, односно независно од њих? Мислим да је то неизводљиво.

Најмања количина материја нама је позната ка квант. Замисли сада, да се сва творевина распадне у кванте, а сваки квант да буде изван било каквог односа или интеракције са другим квантима. Питање је, у каквоме је постојању тај један квант који је у потпуном удаљењу, можемо рећи и у релативном убрзању (удаљавања) кроз релативни простор, од свих других кваната?

Једном речју, замисли да постоји један квант у читавом времену и простору? Да ли је то могуће? Јер, шта је квант? Квант може сам од себе, односно принципом воље Божије да ништа не постоји вечно на принудан начин, да се ,,угаси'', то јест да престане добијати ,,нестворену (вечну) енергију Божију''. Наравно, то су све претпоставке и тумачења.

Одлично запажање Николићу  0104_cheesy

[Milan Nikolic]

Мислени експеримент?

Милане, нисам сигуран да помажеш у овој теми, или је и то само за одабране?

Ја се плашим да је то од техно музике...

Наравно да није једноставна тема. Да бисмо се уплели у оваква промишљања, требало би прво да се упознамо са природним наукама, које су данас веома сложене и захтевне.

У вези ,,мисленог експеримента'', то није моја формулација, већ опште познати термин за начин ,,истраживања'' научникâ.

[Oglo]

Мислени експеримент?

Милане, нисам сигуран да помажеш у овој теми, или је и то само за одабране?

Ја се плашим да је то од техно музике...

Наравно да није једноставна тема. Да бисмо се уплели у оваква промишљања, требало би прво да се упознамо са природним наукама, које су данас веома сложене и захтевне.

У вези ,,мисленог експеримента'', то није моја формулација, већ опште познати термин за начин ,,истраживања'' научникâ.

Niko ne kaže da je jednostavna tema,već naprotiv,monogo pogrešnih tumačenja ima i sa jedne i sa druge strane.Nauka stalno dolazi do novih saznanja,koja nisu orijentisana "za" i "protiv",već do saznanja koja trebaju da izdrže provjeru vremena.

To što čovjek ne može dostići apsolutno (sa)znanje sve dok je u ovom tijelu,ne daje nam za pravo ,da stvari posmatramo paušalno ili da se koristimo neistinom.

Bog ne funkcioniše po sistemu puj pik ne važi.

[Milan Nikolic]

Зато православна вера не стоји ни на чијој страни ,,еволуциониста и креациониста''. Оно што је разумљиво и природно, то се и прихвата као нешто безопасно. Зар ћемо да мислимо да је православна вера пољуљана ако се докаже нешто из ,,еволуције''? Ако је православна вера истинска и ако иза ње стоји сам Бог, онда је природно да ћемо имати дијалог и однос са ,,науком''.

Са друге стране ,,креационизам'' сам по себи није рђав. Али, начин на који се креационизам испољава углавном је, заправо злоупотребљен. Такав фундаментализам имамо и од неких еволуциониста. То су две некакве крајности, које, опет саме по себи нису рђаве.

[Јосиф II]

Niko ne kaže da je jednostavna tema,već naprotiv,monogo pogrešnih tumačenja ima i sa jedne i sa druge strane.Nauka stalno dolazi do novih saznanja,koja nisu orijentisana "za" i "protiv",već do saznanja koja trebaju da izdrže provjeru vremena.

To što čovjek ne može dostići apsolutno (sa)znanje sve dok je u ovom tijelu,ne daje nam za pravo ,da stvari posmatramo paušalno ili da se koristimo neistinom.

Bog ne funkcioniše po sistemu puj pik ne važi.