Анализа оповргавања креационизма

[Ненад]

На овом форуму сам већ имао прилике да разговарам са еволуционистима који су се у одређеном тренутку позвали на овај очигледно веома познат еволуционистичко-пропагандни сајт. У недостатку постојања сопственог резоновања, еволуционисти увек копи-пејстују садржаје својих ауторитета, а многи једноставно проследе линк мислећи да креационисти никада нису чули за еволуцију па то раде очекујући ваљда да ћемо отишавши тамо и ми наћи интелектуални спокој у магловитом мору погрешних претпоставки које нас полако удаљавају од Истине.

Сада следи цела порука онаква кава се налази у једној другој теми овог форума:

Постоји и критика увида Р. Џентрија односно тих прстенова, има и на српском:

http://www.teorijaevolucije.com/ca2.html#aure

Коначно да видимо како то еволуционисти научним чињеницама обарају заблуде нас креациониста. Мислим да би требало да буде занимљиво за све нас.

Пре свега, да пробам укратко да објасним шта је у опште у питању, пре него што погледамо како ту тврдњу еволуционисти демантују, и да уједно одговорим оцу Ивану пошто је питање поставио мени, а не Срећку.

Брате Ненаде, шта ли можеш рећи о граниту и његовом настанку? Ја сам слушао разне теорије о настанку гранита, чак и то, да је гранит настао готово тренутно, јер у себи садржи полонијумове престенове? Знаш ли нешто више о овоме?

Гранит је стена која се налази у основи свих континената. Веома је густ и чврст и најчешће га богати људи користе у поплочавању неких већих просторија. Ми остали га можемо видети на гробљу јер се управо од гранита праве надгробни споменици.

Нико не зна како је настао гранит. То нико никада није видео нити је било ко успео да га направи. У еволуционистичким енциклопедијама видећете да они тврде да је гранит магматска стена, али то су само нагађања. Не постоји никакав доказ, а често се из самих реченица назире несигурност у ово смело тврђење. На крају крајева, видећете да нигде нема никаквих података који поткрепљују тако нешто.

Дакле, гранит је једна мистериозна стена чији је настанак директно везан за настанак планете Земље. Ту нема несугласица. Он се налази и у најстаријим слојевима еволуционистичке виртуелне геолошке временске скале. То је један од разлога тбог чега се један од најбољих студената физике, каснији аутор чланака за најпознатије светске научне часописе, Роберт Џентри, заинтересовао за њега.

Посматрајући узорке гранита под микроскопом, физичар Робер Џентри је уочио нешто необјашњиво. Постојали су отисци алфа распада полонијума 218 и два наредна распада, али није било отисака претходних алфа распада из ланца од уранијума 238 до радона 222. То је веома невероватно када се има у виду да се полонијум 218 у природи искључиво може појавити управо као последица тог распада уранијума. Тек ћете се зачудити када погледате следећу табелу са временима полураспада ових елемената:

238 U 4,4 милијарди година

...

234 U 245500 година

230 Th 75380 година

226 Ra 1602 година

222 Rn 3.8235 дана

218 Po 3.10 минута!

...

214 Po 0.1643 ms

...

210 Po 138.376 дана

Наведено је само осам алфа распада који остављају сферичне трагове у граниту. Физика нам говори да у граниту, ако је Земља стара 4,5 милијарди година, не можемо да нађемо отиске само последња три распада. Нарочито не само последња три! То би значило да је приликом настанка гранита убачен радиоактивни гас полонијум и да је гранит затим очврснуо за неколико секунди јер постоје отисци распада који је трајао свега неколико минута. Ми смо управо то нашли! Гранит је очврснуо за неколико секунди, не милијарди година!

Због овога се сферични трагови распада полонијума 218 често називају "отисци Божијег стварања." Заиста, да је Бог хтео да нам остави доказ да је Земљу формирао првог дана Стварања, и да је она створена на саму његову заповест (како каже Свето Писмо и Свети Оци), не знам шта би био бољи доказ од ове најпрецизније штоперице у природи, радиоактивног распада.

Еволуционисти дакле морају или да прихвате да Бог постоји и да је он сам убацио полонијум у тренутку стварања Земље, или да објасне како се то гранит хладио милијардама година, и како је то полонијум улетео у управо очврсли гранит, и то од свих тих милијарди година, баш у тим првим секундама распада полонијума 218!

Па да почнемо, пасус по пасус овог Срећковог линка ка сајту за научно оповргавање Стварања:

Tvrdnja : “Polonijumske aure (polonijumski oreoli) koje je otkrio Robert Džentri (Robert Gentry) dokazuju da su stene stvorene trenutno, pošto bi se radioaktivni elementi koji uzrokuju takve aure raspali veoma brzo nakon stvaranja stene.”

Добро наведена тврдња. Да гранит није био потпуно чврст, ауре (сферични отисци распада) би нестале.

Odgovor : Aure u stenama se javljaju kada mala količina radioaktivnog elementa bude uključena u kristalnu strukturu kamena. Radioaktivni element oslobađa visokoenergetske čestice (radijaciju) koje razaraju kristal u njegovoj blizini, i stvaraju kružni pojas u kome su boja i struktura kamena promenjene. U slučaju određenih čestica, dolazi do takozvanog “Brag efekta”, u kome se najveći deo oštećenja događa na samom kraju puta čestice, što umesto okrugle fleke stvara prstenasti trag oko centralnog mesta na kome se nalazi radioaktivni materijal.

Ово је уреду. Покушај једноставног објашњења настајања сферичних отисака алфа распада радиоактивних елемената.

Džentri je kao dokaz naglog stvaranja Zemlje ni iz čega ukazao na neke od takvih prstenova, tvrdeći da su radioaktivne materije koje su uzrokovale te prstenove u stvari izotopi polonijuma (210Po, 214Po, i 218Po). Pošto ti izotopi imaju kratke periode poluraspada i brzo nestaju, Džentrijev zaključak je da granit nije nastao sporim hlađenjem lave, već odjednom, zajedno sa polonijumom koji je ostavio tragove.

Баш тако! 

Nekoliko geologa je proverilo Džentrijeve nalaze i našlo je da je situacija znatno drugačija od one koju je Džentri predložio. Naime, polonijumske aure se mogu naći samo i jedino u oblastima u kojima okolne stene sadrže značajne količine uranijuma. Polonijumske aure, pritom, pripadaju samo izotopima polonijuma koji nastaju raspadom urana-238. Aure koje pripadaju izotopima polonijuma koji nastaju raspadom mnogo češćih elemenata kao što su uranijum-235 i torijum-232. Polonijumske aure se takođe mogu naći u nekoliko vrsta kamena iz različitih izvora, uključujući i nevulkanske izvore; drugim rečima, postojanje aura nije određeno vrstom kamena, već njegovim geografskim položajem. Konačno, polonijumske aure se nikada ne pojavljuju u stenama koje nisu bile izložene vodi.

Овај пасус је чисто брбљање у празно. "Неколико геолога је проверило..." Свашта. Ово је веома познат случај и нема ту неких геолога који тајно нешто испитују. Роберт Џентри је јавно на суду у држави Арканзас 1981. године одбранио своју тезу, а најпознатији научник из ове области др. Брет Делримпл на крају је само рекао да је ово за сада једна "мала мистерија" коју ће наука ускоро сигурно решити.

Даље се помињу неки други ланци радиоактивног расада што је потпуно неважно јер нас занима само распад у ланцу који почиње са уранијумом 238. Уосталом то и пише, само ваљда немају шта да кажу а морају да напишу нешто.

Ово за врсту камена да не коментаришем. Наравно да не зависи, мада опет неважно за наш случај. Сада пише да зависи од географског положаја. Ово је вероватно нека општа прича јер за наш случај нема никаквог значаја. Полонијумске ауре су нађене у граниту на свим континетнима наше планете.

Последња тврдња у пасусу везана за воду, је једно очигледно измишљање излаза из ћорсокака. Наиме, морају да измисле неки начин како да убаце полонијум у гранит без Бога, па измишљају воду, пукотине итд, али за сада не видимо ништа од тога до једне празне измишотине без икаквог аргумента, доказа, или било чега сличног.

Ukupni zaključak geologa je da se uzrok polonijumskih aura nalazi u rastvorenom radijumu koji nastaje kroz raspadanje uranijuma-238. Kada se ovaj izotop u rastvoru raspadne do polonijuma, nerastvorljive soli polonijuma bivaju apsorbovane u rastućim kristalima biotita i fluorita, gde formiraju mikrogranule koje onda služe kao izvor za polonijumske aure. Sam uranijum nikada ne dolazi do kristala, tako da se ne može detektovati analizom sastava stena neposredno oko same aure.

Опа, већ закључак, а нисмо видели апсолутно ни једну научну чињеницу која би нам било шта објаснила. Добро, нема везе... да видимо тај закључак.

Ово је један научно-фантастични сценарио, и то онај коме све сви смеју јер је превише нереалан. Ми смо тражили објашњење како је полонијум улетео у гранит баш у тренутку очвршћавања гранита. Како је након милијарди година улетео баш у тих првих неколико секунди у којима се истовремено стврднуо гранит, а он управо започео свој вишеминутни алфа распад. Добили смо само потврду да се тако једна невероватноћа догодила и један асоцијативни наговештај непостојећег објашњења који је од научног доказа несагледиво далеко.

Mada Džentri do današnjeg dana odbija da prihvati ove nalaze, njegovoj teoriji je konačni udarac zadalo otkriće polonijumskih aura u mladim granitnim stenama. Naime, nađene su stene koje su sadržale u sebi fragmente sedimentnih stena, sa tragovima mikrofosila. Drugim rečima, lava je smrvila i prekrila sedimentnu stenu sa mikrofosilima, i komadi te stene su ostali zarobljeni unutar lave. Lava se zatim ohladila, i postala granit, ali komadi sedimentnih stena su ostali kao inkluzije u okviru tog granita. Pošto u ovom granitu nalazimo polonijumske aure, znamo da polonijumske aure mogu nastati u okviru granita koji je stvoren hlađenjem obične lave, i to relativno skoro u geološkoj istoriji, znatno nakon nastanka života.

"Мада Џентри одбија да прихвати ове налазе..." - Ово је већ једна духовита реченица. Које налазе? Излгеда да смо пропустили неки пасус... не... ипак нисмо. Значи очекују да Џентри одбаци своје радове које нико никада није оспорио, ради идеје "неколико геолога" о сланој води која је улетета у гранит носећи радиоактивн гас који ето није хтео да изађе из воде већ је чекао свој алфа распад и долазак у гранит који само што се није стврднуо... а који такође нестрпљиво чека полонијум и одбија да се стврдне без њега већ милијардама година. Свашта.

А овај остатак пасуса о "коначном ударцу", "недавном настанку гранита од лаве, знатно након настанка живота" могу само кратко да окарактеришем као маштање еволуциониста који измишљају било какав могући излаз за своју теорију. Чим смисле неки занимљиви научно-фантастични сценарио, они то усвајају као чињенице и штампају у својим књигама и часописима. Њихов најјачи аргумент су њихове дипломе, а требало би да буду научни докази.

[Ненад]

АНАЛИЗА СТРАНИЦЕ САЈТА ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ КОЈА СЕ БАВИ ОПОВРГАВАЊЕМ КРЕАЦИОНИЗМА

До сада сам одговорио на следеће делове странице, ишавши редом од њеног врха:

- Увод

- Радиометријско датирање

- Брзина распада радиоактивних елемената

- Метода ¹⁴C

- Полонијумске ауре Роберта Џентрија

[Eniz]

Nenade:Možeš li objasniti kako je nastalo željezo! da li ono materija zemaljskog porijekla ili?

[Ненад]

Уз овај Џентријев рад о коме сам причао у својој претходној поруци, одлично иде следећи цитат једног од отаца Православља:

Речено је, дакле, у почетку створи, да бисмо увидели да је свет саздан истога трена кад је изречена воља Божија, и то без протока времена.

- Свети Василије Велики, Шестоднев -

Ово је један од добрих примера који показују да наука и религија нису у супротности!

[Aquilius Cratus]

Bilo bi lepo da nam neko od Dzentrijevaca objasni zasto nema polonijumskih auri u prekambrijumskim slojevima.

Tojest zasto se aure pojavljuju samo u stenama koje su znatno izmenjene pod uticajima raznih geoloskih procesa?

[Ненад]

Bilo bi lepo da nam neko od Dzentrijevaca objasni zasto nema polonijumskih auri u prekambrijumskim slojevima.

• One spring afternoon in 1965 I was examining some thin, transparent sections of mica under the microscope, a task which had been my main research occupation for over a year. klapklap had begun to fade, and on that particular day I had moved the microscope to the living room. The afternoon sun beaming through the front windows provided a more conducive atmosphere for contemplation than the shadowy back room that normally served as my laboratory. Again I puzzled over the origin of some beautifully colored polonium halos. The conflicting requirements concerning their origin continued to mystify me. According to evolutionary geology, the Precambrian granites containing these special halos had crystallized gradually as hot magma slowly cooled over long ages. On the other hand, the radioactivity which produced these special radiohalos had such a fleeting existence that it would have disappeared long before the hot magma had time to cool sufficiently to form a solid rock. It was a true enigma. Would I ever resolve it?

Robert Gentry - Creation's Tiny Mystery, Chapter 2: The Genesis Rocks

• Were the tiny polonium halos God's fingerprints in Earth's primordial rocks? Could it be that the Precambrian granites were the Genesis rocks of our planet?

  I was stunned by these thoughts. Doubtless there were trillions of polonium halos scattered throughout the Precambrian granites around the world. If each one was evidence for creation, it was staggering to think how vast and pervasive this evidence really was! What would its effect be on radiometric and geologic calculations of the age of the earth? How might it affect the way that scientists viewed evolution? Gradually I realized the tremendous implications.

Robert Gentry - Creation's Tiny Mystery, Chapter 2: The Genesis Rocks

Ево и цитата из рада Роберта Џентрија објављеног у познатом часопису Nature:

• Polonium radiohaloes occur widely and not infrequently (total about 1015-1020) in Precambrian rocks, but their existence has so far defied satisfactory explanation based on accepted nucleocosmogeochemical theories. Do Po haloes imply that unknown processes were operative during the formative period of the earth? Is it possible that Po haloes in Precambrian rocks represent extinct natural radioactivity and are therefore of cosmological significance?

Nature, Gentry et al. December 13, 1974.

Еволуционисти тада још увек нису схватали импликације Џентријевих истраживања. У следећем цитату Џентри говори о првим реаговањима којима су пре 35 година еволуционисти покушали да смисле неко алтернативно објашњење. Били су неубедљиви и неуспешни тада, а исте аргументе понављају и данас.

• This report did not go unnoticed. In a letter to Nature, Professor J. H. Fremlin, a leading radiophysicist in England, resurrected the idеа that polonium halos in granites were secondarily derived from uranium, but provided no new data to support his suggestion (Fremlin 1975). Moreover, he tended to overlook much of my published evidence showing polonium halos [p. 50] in granites had originated independently of uranium. Years earlier it occurred to me that this type of thing might continue indefinitely unless I could find polonium halos which were definitely of secondary origin and show how they differed from polonium halos in granites. My search was successful, and the results were so relevant to the question of polonium halo origin in granites that I briefly mentioned them in my response (Gentry 1975) to Fremlin's letter.

Robert Gentry - Creation's Tiny Mystery - Chapter 3: The Genesis Rocks

[Aquilius Cratus]

Nesto mladje od 1975 ako moze i jos jedan izvor koji nije Dzentri. Koji uzgred vec godinama nista ne radi samo kuka kako su svi protiv njega samo zato sto su geolozi oborili tu njegovu hipotezu.

Gentry's polonium halo hypothesis for a young Earth fails, or is inconclusive for, all tests. Gentry's entire thesis is built on a compounded set of assumptions. He is unable to demonstrate that concentric haloes in mica are caused uniquely by alpha particles resulting from the decay of polonium isotopes. His samples are not from "primordial" pieces of the Earth's original crust, but from rocks which have been extensively reworked. Finally, his hypothesis cannot accommodate the many alternative lines of evidence that demonstrate a great age for the Earth. Gentry rationalizes any evidence which contradicts his hypothesis by proposing three "singularities" - one time divine interventions - over the past 6000 years. Of course, supernatural events and processes fall outside the realm of scientific investigations to address. As with the 319.gif of variable radioactive decay rates, once Gentry moves beyond the realm of physical laws, his arguments fail to have any scientific usefulness. If divine action is necessary to fit the halo hypothesis into some consistent model of Earth history, why waste all that time trying to argue about the origins of the haloes based on current scientific theory? This is where most Creationist arguments break down when they try to adopt the language and trappings of science. Trying to prove a religious premise is itself an act of faith, not science.

In the end, Gentry's young Earth proposal, based on years of measuring discoloration haloes, is nothing more than a high-tech version of the Creationist "Omphalos" argument. This is the late nineteenth century proposition that while God created the Earth just 6,000 years ago according to the Genesis account, He made everything appear old. Unfortunately, because Gentry has published his original work on haloes in reputable scientific journals, a number of basic geology and mineralogy text books still state that microscopic discoloration haloes in mica are the result of polonium decay.

Talkorigins

[Aquilius Cratus]

Jos malo o Dzentrijevskim argumentima:

[Ненад]

Jos malo o Dzentrijevskim argumentima:

Једино што сам сазнао из овог видеа је да ти се свиђају саркастични покушаји подсмевања другачијем мишљењу.

Некада ме запањи некритичко потчињавање атеиста званичним ауторитетима. Као да су склони уласку у те удобне бродове који полако отпловљавају од Бога. На крају, налик оригиналном творцу идеје, покушавају да наговоре и друге да пођу са њима. Процес наговарања као по правилу укључује покушај буђења сујете који је подсвесно обећање наговараном да ће бити узвишен изнад многих.

[Aquilius Cratus]

Jos malo o Dzentrijevskim argumentima:

Једино што сам сазнао из овог видеа је да ти се свиђају саркастични покушаји подсмевања другачијем мишљењу.

Некада ме запањи некритичко потчињавање атеиста званичним ауторитетима. Као да су склони уласку у те удобне бродове који полако отпловљавају од Бога. На крају, налик оригиналном творцу идеје, покушавају да наговоре и друге да пођу са њима. Процес наговарања као по правилу укључује покушај буђења сујете који је подсвесно обећање наговараном да ће бити узвишен изнад многих.

Isto kao i na video koji pokazuje zasto svetlost nije bila brza u proslosti i na ovaj si odgovorio sa ad hominem argumentima.

Covek je izneo proverljive cinjenice i nad njima izvrsio dedukciju. Ne vidim tu mesta za 'moje' i 'tvoje' misljenje. Kao ni za moje i tvoje misljenje po pitanju F=m*a na primer. U 10 minuta je razbucao sve sto si ti tu pisao o radiometrijskom datiranju i sad ti jedino ostaje da se ljutis. Jet eto tebe ismevaju i ne daju ti da imas 'drugacije misljenje'.

[Ненад]

U 10 minuta je razbucao sve sto si ti tu pisao o radiometrijskom datiranju...

Па ти стварно мислиш да је погрешно коришћење метода датирања од стране креациониста објашњење погрешних резултата које те метoде дају!?

t4431

[Aquilius Cratus]

U 10 minuta je razbucao sve sto si ti tu pisao o radiometrijskom datiranju...

Па ти стварно мислиш да је погрешно коришћење метода датирања од стране креациониста објашњење погрешних резултата које те метoде дају!?

0110_hahaha

'Pogresni' rezultati postoje samo u glavama kreacionista koji zele da nadju dokaz za 6 dana stvaranja 24/7 pre 6000 godina. U nauci nema unapred fiksirane 'slike' koju po svaku cenu treba podrzati.

[Ненад]

'Pogresni' rezultati postoje samo u glavama kreacionista koji zele da nadju dokaz za 6 dana stvaranja 24/7 pre 6000 godina. U nauci nema unapred fiksirane 'slike' koju po svaku cenu treba podrzati.

Значи када се узме комад базалта са Хаваја од ерупције од пре 20 година, и еволуционисти га у својим набољим лабораторијама датирају на 1,2 милиона година... то је тачан резултат, а мени се само чини да је погрешан. Занимљво...

И треба само да престанем да верујем да су дани стварања трајали 24 часа, и онда ће ми се одједном све разјаснити. Невероватно...

[Aquilius Cratus]

'Pogresni' rezultati postoje samo u glavama kreacionista koji zele da nadju dokaz za 6 dana stvaranja 24/7 pre 6000 godina. U nauci nema unapred fiksirane 'slike' koju po svaku cenu treba podrzati.

Значи када се узме комад базалта са Хаваја од ерупције од пре 20 година, и еволуционисти га у својим набољим лабораторијама датирају на 1,2 милиона година... то је тачан резултат, а мени се само чини да је погрешан. Занимљво...

И треба само да престанем да верујем да су дани стварања трајали 24 часа, и онда ће ми се одједном све разјаснити. Невероватно...

Lepo ti covek objasnio u klipu da se ne mogu sve metode koristiti za sve vrste ispitivanja. Jos je stavio i analogiju da se ne mozes bildovati tastaturom. Ne efikasno doduse ali to je sustina. A ti zmuris.

Mi vidimo da za formiranje zvezda treba "malo" vise od 24 sata. Osim ako kreacionisti ne izadju sa nekim fascinantnim dokazima da se pre tih hipotetickih 6 hiljada godina gravitacija ponasala na neki ludacki nacin zajedno sa nuklearnom fuzijom. 0110_hahaha

[Aquilius Cratus]

Zasto su pisanja kreacionista o radiometrijskom datiranju gluposti?

Zato!