Moја "priča" i dosta pitanja

[Драгана Милошевић]

Лествицу заобиђи, и кад је будеш читао нећеш буквално примењивати ништа из ње. Преузимамо само модел, начин ...

ПДФ је млого опасан

[srema]

Pa da, odavno je to bilo sad je bas i ne citam nesto

Nego cisto da rezimiramo, koji bi uglavnom vas savet bio meni? Da ne brinem toliko? Razmisljao sam o tome sto je Kristijan pisao u onoj temi "nekoliko pocetnickih pitanja", i zapitao sam veroucitelja o tom odnosu coveka prema samom sebi, on je meni rekao nesto tipa da covek ne moze da mrzi sebe. Ili ne moze da ne voli sebe, isto mu dodje.

Ali mislim se, kad covek ne bi sebi zeleo dobro, ne bi isao na pecanje, ne bi se bavio muzikom, umetnoscu, ukratko ne bi radio ono sto mu makar malo ispunjava zivot. A i na isti nacin, ne bi imao na osnovu cega da bude voljen. Na primer, ako ja ne zelim da uzivam u bilo cemu, kako bi bilo ko mogao meni da bilo cime pomogne? Razumem da je na prvom mestu rad za svoje spasenje, ali cini mi se da je neko jedanput spomenuo da i religija moze da postane strast.

[Драгана Милошевић]

Da, olabavi

Udri brigu na veselje, ponasaj se normalno za tvoje godine.

Pretpostavljam da ides u neku srednju skolu. Pored skolskih obaveza ujutru i uvece molitva, nedeljom liturgija.

I da pevaaaS

[-Владимир-]

пре 10 минута, srema рече

Pa da, odavno je to bilo sad je bas i ne citam nesto

Nego cisto da rezimiramo, koji bi uglavnom vas savet bio meni? Da ne brinem toliko? Razmisljao sam o tome sto je Kristijan pisao u onoj temi "nekoliko pocetnickih pitanja", i zapitao sam veroucitelja o tom odnosu coveka prema samom sebi, on je meni rekao nesto tipa da covek ne moze da mrzi sebe. Ili ne moze da ne voli sebe, isto mu dodje.

Ali mislim se, kad covek ne bi sebi zeleo dobro, ne bi isao na pecanje, ne bi se bavio muzikom, umetnoscu, ukratko ne bi radio ono sto mu makar malo ispunjava zivot. A i na isti nacin, ne bi imao na osnovu cega da bude voljen. Na primer, ako ja ne zelim da uzivam u bilo cemu, kako bi bilo ko mogao meni da bilo cime pomogne? Razumem da je na prvom mestu rad za svoje spasenje, ali cini mi se da je neko jedanput spomenuo da i religija moze da postane strast.

Јеси ли читао причу о талантима из Јеванђеља ? Таланат је наш живот а улагање таланта су жеље. Немој да закопаш таланат у земљу плашећи се да ћеш да га изгубиш. Живи, дружи се, учи се и напредуј, и не бој се и не брини, бригу положи на Господа. Неке ствари не могу на силу, открију се кад им је време.

["Tamo daleko"]

....Ljubav I poverenje da gradis kako prema Ocu Nebeskom tako I prema bliznjima. Znam da je lakse reci nego istinski prihvatiti, ali prvo u miru shvati da je vrlo vazno biti iskren prema samom sebi. Nas Tvorac zna svacije srce I sta se sa nama desava, ali isto tako darovao nam je slobodu, da htednuto pridjemo Njemu. Zelim Ti da zavolis Svetu Liturgiju I da Hristolika ljubav zacari u tebi, da svesrdno pridjes Crkvi, nasem Brodu spasenja I da otvoris oci I usi za blagodat koja nam se daje.

[srema]

Ako Bog da... Hvala najlepse

[PredragVId]

Карту читај а сељака питај.

[srema]

Evo, isto neka dilema mada je ovo poruka koju sam slao, samo copy-paste, nema veze postavicu ovde jer mi jako treba savet.

Uglavnom, ja sam imao neko molitveno pravilo, na primer ujutru: 5 metanija i 5 Isusovih molitava, par molitvi iz Molitvenika i mozda dve glave iz Novog Zaveta. E sad, u teoriji, to bi trebalo da traje neko odredjeno vreme, ne znam tacno mozda pola sata... Ali stalno mi se desavalo da imam osecaj kao da se nisam dovoljno potrudio, ili da se nisam dovoljno pomolio. Ili mi se desavalo da ne "osecam" molitvu kako treba, pa sam se nekako prisiljavao da ponavljam reci i da ih nekako sricem. Cesto puta sam prestajao sa onim sto radim posle molitve da bi se vratio na molitveno "mesto" i odradio jos par metanija, onako cisto da budem siguran da je to zavrseno do kraja. Znaci, ukratko, ja sam povecavao molitvu svaki put kada bih stao da se molim, jednostavno sam i zaboravio da imam uopste "pravilo" nego bih se molio pa koliko mislim da mi je potrebno.

Jedan dan, to je bilo pred odbranu maturskog ispita, ja sam se probudio mozda 5 minuta kasnije od vremena kog bi trebalo, stoga nisam imao vremena za molitvu. Tehnicki, imao bi vremena da je moja molitva ostala ona ista bez produzivanja, posto sam govorio sebi da to i jeste moja molitva otprilike. No, bilo kako bilo, ja opet stanem da se molim ali vidim da mi je vreme za spremanje, treba vec da idem da ne bih zakasnio. I ja to zanemarim i krenem jos da se molim bez obzira sto cu da zakasnim (posle se ispostavi da sam mogao da dodjem i pola sata kasnije, mada da budem snishodljiv prema sebi nisam mogao to da znam), mada sta god ja radio ne mogu da se pomolim kako treba, ne mogu da "osetim" svoju molitvu, i ja odem tamo, jos uvek imajuci taj osecaj da se nisam pomolio koliko/kako treba.

Onda, meni tamo dodje ideja da ja lepo prepolovim tu molitvu i da ona bude onakva kakva je bila u pocetku, bez produzivanja, s time da cu da citam jednu-dve molitve iz molitvenika, i samo jednu glavu iz Novog Zaveta. E, taj dan, (cim sam to odlucio, a ne nakon sto sam to i sproveo u delo) ja ne znam da li sam se ikada osecao bolje. Podsecalo me je na onaj osecaj iz detinjstva, kad mi je nekako sve bilo u redu i sve je bilo svejedno. Uz to, ipak sam primetio da vise ne pazim kao ranije koliko i sta jedem (nisam postio ali sam pazio da jedem samo onoliko koliko je potrebno), gledaju mi se filmovi i igraju mi se igrice (pre sam smatrao to za lenjost i greh, posto sam bio tzv. zavisnik od kompjutera), imam povecanu zelju da se druzim sa ljudima, da izlazim, vise nemam onaj osecaj da moram mnogo da ucim, posto sam pre bio strog prema sebi u tom pogledu. Nekako sam izgubio osecaj za greh... Znam da sam cak jedan dan imao zelju da se pobijem sa jednim drugom, mi se i jesmo koskali pomalo iz sale ali mene je sve vise i vise nervirao. Pre ne verujem da bi mi se to desilo, posto bi, kao sto pise u knjigama, istrpeo uvredu. No, opet, nekako verujem da nisam lose postupio. Nismo se mi posvadjali, mi se i dalje druzimo, ali dobro, kad se zavrsilo sve to, dodje mi misao da sad to ispovedim.

Ali meni to krene da stvara neki nemir, i ja nekako kazem sebi: "ma ne znam, cu da vidim za tu ispovest, i ne mora to..." I za jos neke stvari koje su, ako smem to da kazem, sitnice, smatrao sam da su grehovi i da trebam da ih ispovedim. Ali opet, cim bi ja rekao da necu da se ispovedim, dolazio bi mi neki mir. Tako je bilo i za monastvo, cim sam rekao sebi da necu da odem u manastir, odmah bi mi laknulo, kao, "uh dobro je, ne moram". A ta misao mi je stvarno dolazila, bas sad pred matursko vece. Ali u poslednje vreme, vise nema onog osecaja kao sto je bio na pocetku, ja razmisljam, "da li jos vise trebam da smanjim podvig ili da li treba da ga povecam", ali ne znam sta bi vise.

Ne znam sta da radim, puko sam skroz. Juce sam dva puta, izvini ali moram da kazem, rukobludio, ali eto, ne osecam ogromnu potrebu da to ispovedim kao sto je i bilo ranije. Razmisljam, sta da radim, da se vratim na staro, ono, asketizam, ispovest, kajanje, smirenje i to sve... Sad kao razmisljam da uzmem neki srednji put, ali ni to mi se nekako ne svidja, nije to to. Da smanjim podvig jos vise, pa ne znam?

Hvala ti sto si me saslusao, malo je podugacko ali eto... xD

[Goku]

Било би лијепо да ова тема заживи барам упола као увијек актуелне теме о хомосексуалцима. 
Баш да видимо да ли је помоћи некоме атрактивно као беспотребно нападати/бранити горе наведене.

[Дијана.]

Пошто ми је његова прича овде наведена била позната, нађох да је већ питао/већ одговарали, на теми молитвено правило

Сремо слабо шта имам да кажем што тамо нисам већ рекла. Али, ако се у нешто разумем, то је психологија. Идеш у крајност са ревновањем, то је својствено младости, разумљиво је, али зато добијаш из несвјесног отклон у супротно (оно што ти називаш својом слабошћу, љеношћу, па и саме радње неке). То је здраво по твоју психу, то је ради равнотеже. Психа на тај начин чува своју равнотежу. Златна средина није банална доскочица, то потиче од Аристотела!

немој себи да намећеш монашке подвиге. САмо умјерено молитвено правило, нпр. ако прочиташ све по пс-у из молитвеника то је више него довољно, али ни то НЕ МОРА, нарочито не под компулзијом, стално. Никакве метаније кад није Велики пост, а и тад само на литургији/тј.служби у цркви, ради равнотеже и смирења. Живи нормално, немој да ти у фасади буде упадљиво да си хришћанин. Запамти да си већи хришћанин што ти се то мање да примјетити у било чему вањском, то се не односи само на изглед, него још више на понашање и говор са људима.

Послушај свештеника. Причешћуј се. Обављај неко мало молитвено правило ујутру и увече, ништа као да си високопреподобни отац Срема. Имај ти молитву у уму, кад идеш било гдје и радиш било шта. То је молитва, синак. 

Не оптерећуј се ни тиме да ли би био или не монах. Ако треба да будеш, ништа те не може од тога одвратити. Вл.Николај је рекао да чим имамо сумње неодлучност, да и нисмо за то. Немој ти да контролишеш живот, пусти промислу да дјелује!

 

[Ђорђе Р]

пре 1 сат, srema рече

Juce sam dva puta, izvini ali moram da kazem, rukobludio, ali eto, ne osecam ogromnu potrebu da to ispovedim kao sto je i bilo ranije.

Исповедио си сада јавно.

То је све нормално кроз шта пролазиш. Прати себе, и свој осећај. Мораш научити да верујеш и себи и Богу. Пробај да сагледаваш тренутни живот из перспективе есхатона (Царства Небеског), и да вечношћу мериш оно што ти се догађа. Свака бол, искушење, пад (у грех), ти може бити на корист, ако извучеш поуку. Немој се плашити да падаш, јер без пада нема ни подизања, нит напредовања. Воли (труди се да волиш) и себе и Бога.

Избегавај да будеш учитељ другима, и да мислиш високо о себи, да си изнад других. Мисли да си нижи од других, и гори од других, и научи да волиш таквог себе. Онда ти неће бити тешко да волиш и друге, чак и оне за које мислиш да су се огрешили о тебе.

[ГрешниСлуга]

пре 3 часа, srema рече

Ne znam sta da radim, puko sam skroz.

Добро познат осећај и исти проблеми. ?

Мени је мој духовник рекао да порадим на јачању воље и да молим Бога за покајање. ?

["Tamo daleko"]

пре 47 минута, ГрешниСлуга рече

Добро познат осећај и исти проблеми. ?

Мени је мој духовник рекао да порадим на јачању воље и да молим Бога за покајање. ?

To vazi za sve nas. Osim vec pomenutog iznad, bilo bi dobro moliti se I za bogougodno rasudjivanje, a pre svega da bude volja Bozija I da je mi prihvatimo u miru I ljubavi. Kada prepustimo sve nase slabosti, nade, "pucanja" I sl. nasem Ocu Nebeskom, sa decijim poverenjem I sigurnoscu da je Njegova desnica upravo tu da nas pridrzi, tada blagodat hita nama u susret. Tada se izgoni svaki strah I legalizam u odnosu na molitvu, tj. na stepen pogruzenosti (sopstvenim snagama); I to treba traziti od Boga, da nam daruje usrdnu molitvu, cisto srce I sve sto nam je potrebno za spasenje.

Mene interesuje da li imas prijatelje, vrsnjake koji su u Crkvi? Da li si ostvario poverljiv odnos sa svojim ispovednikom, parohom, kome mozes izraziti svoje nedoumice I bojazni? Vidim da je proslo 2 godine od kada si pisao o licnim stvarima, a dobio si po mom skromnom misljenju odlicne savete od Dijane I drugih. Da li su ti tada bili korisni? Ne zaboravi da je hriscanski zivot jedan dinamican "journey" a ne neka mantra koja se savladjuje radi dostizanja nekog cilja I tada kad se to ostvari - nema sta vise da se radi. Pravoslavlje je autentican hriscanski nacin zivota koji se zivi ceo svoj vek, kako bi rekao vl. Atanasije, …. zivi zivot!

[srema]

пре 2 минута, "Tamo daleko" рече

To vazi za sve nas. Osim vec pomenutog iznad, bilo bi dobro moliti se I za bogougodno rasudjivanje, a pre svega da bude volja Bozija I da je mi prihvatimo u miru I ljubavi. Kada prepustimo sve nase slabosti, nade, "pucanja" I sl. nasem Ocu Nebeskom, sa decijim poverenjem I sigurnoscu da je Njegova desnica upravo tu da nas pridrzi, tada blagodat hita nama u susret. Tada se izgoni svaki strah I legalizam u odnosu na molitvu, tj. na stepen pogruzenosti (sopstvenim snagama); I to treba traziti od Boga, da nam daruje usrdnu molitvu, cisto srce I sve sto nam je potrebno za spasenje.

Mene interesuje da li imas prijatelje, vrsnjake koji su u Crkvi? Da li si ostvario poverljiv odnos sa svojim ispovednikom, parohom, kome mozes izraziti svoje nedoumice I bojazni? Vidim da je proslo 2 godine od kada si pisao o licnim stvarima, a dobio si po mom skromnom misljenju odlicne savete od Dijane I drugih. Da li su ti tada bili korisni? Ne zaboravi da je hriscanski zivot jedan dinamican "journey" a ne neka mantra koja se savladjuje radi dostizanja nekog cilja I tada kad se to ostvari - nema sta vise da se radi. Pravoslavlje je autentican hriscanski nacin zivota koji se zivi ceo svoj vek, kako bi rekao vl. Atanasije, …. zivi zivot!

Немам никог од пријатеља у Цркви. Мислим иде пар њих повремено. Али не знам колико бих могао са њима о тим стварима да причам. Ја сам већ причао са духовником, али он није имао времена да причамо о томе детаљно, тако да сам му ја само рекао да сам имао неко молитвено правило, па сам га оставио, и након што сам га оставио, аскетизам ми је постао некако небитан. Мада сам се ту мало и погрешно изразио, није ми он постао небитан, ја сам и даље хтео да постим и све остало, мада у много мањој мери. Нисам стигао да му испричам све што сам овде написао. Углавном ми је рекао да се не оптерећујем превише, мада опет, да се ни не опуштам превише. А што се тиче молитве, рекао ми је да је добро правило Св. Серафима Саровског (Оче Наш х3, Богородице Дјево х3 и Символ Вере). Ја сам хтео да узмем то правило, мада ми се чини да је то ипак премало у односу на оно што сам имао. Па ћу негде на средину, као што сам на почетку, узећу оно "нормално" без продуживања. Што се тиче осталих ствари, пробаћу по савести па како ми буде.

Хвала свима на одговорима.

[Smaragdni kamičak]

пре 9 минута, srema рече

што се тиче молитве, рекао ми је да је добро правило Св. Серафима Саровског (Оче Наш х3, Богородице Дјево х3 и Символ Вере). Ја сам хтео да узмем то правило, мада ми се чини да је то ипак премало у односу на оно што сам имао. Па ћу негде на средину, као што сам на почетку, узећу оно "нормално" без продуживања.

Mislim ipak da treba poslušati duhovnika, zna on zašto je to rekao, nije premalo. Nemoj ništa sam određivati bez blagoslova.