Moја "priča" i dosta pitanja

[Vladan :::.]

пре 35 минута, srema рече

Углавном ми је рекао да се не оптерећујем превише, мада опет, да се ни не опуштам превише.

С обзиром да имаш 18. одличан савет јер би све друго било малтене бесмислено. У данашњем времену превише си млад за нека висока духовна питања или за икаква духовна питања уопште, треба да идеш малецним корацима и јако полако јер си у осетљивом добу и можеш себи да учиниш ваздан медвеђих услуга мислећи да се подвизаваш и слично. Скоро је сигурно да ћеш се за 10 година смејати својим садашњим причама, а ако је тако послушај тог свог старијег себе и немој да се оптерећујеш  али ни да одустајеш од свог пута, само полако, у мом искуству са хришћанством нема журбе, чим журиш идеш уназад.

пре 41 минута, srema рече

Ја сам хтео да узмем то правило, мада ми се чини да је то ипак премало у односу на оно што сам имао. Па ћу негде на средину, као што сам на почетку, узећу оно "нормално" без продуживања.

Ако већ имаш духовника онда би требало да га слушаш. Чим кажеш ја сам хтео... мада готово је, падаш, ствар је у тренирању воље а не у томе колико молитава ћеш читати. А та иста воља која слуша духовника слушаће после (вероватно доста година) и твоју савест и заповести боље него сада. Можда твој духовник не толико да нема времена колико неће да ти дозволи да се уплићеш у неки аскетизам док си још толико млад, зна да за тебе има још пуно времена.

[srema]

пре 21 часа, Vladan ::: рече

С обзиром да имаш 18. одличан савет јер би све друго било малтене бесмислено. У данашњем времену превише си млад за нека висока духовна питања или за икаква духовна питања уопште, треба да идеш малецним корацима и јако полако јер си у осетљивом добу и можеш себи да учиниш ваздан медвеђих услуга мислећи да се подвизаваш и слично. Скоро је сигурно да ћеш се за 10 година смејати својим садашњим причама, а ако је тако послушај тог свог старијег себе и немој да се оптерећујеш  али ни да одустајеш од свог пута, само полако, у мом искуству са хришћанством нема журбе, чим журиш идеш уназад.

Ако већ имаш духовника онда би требало да га слушаш. Чим кажеш ја сам хтео... мада готово је, падаш, ствар је у тренирању воље а не у томе колико молитава ћеш читати. А та иста воља која слуша духовника слушаће после (вероватно доста година) и твоју савест и заповести боље него сада. Можда твој духовник не толико да нема времена колико неће да ти дозволи да се уплићеш у неки аскетизам док си још толико млад, зна да за тебе има још пуно времена.

Не, мислио сам буквално, није имао времена тад. Није да он није хтео да прича са мном, нити је он лош духовник који није посвећен. Па сам ја у том разговору поприлично скратио ствар. Оно, синоћ и јутрос сам се помолио по његовом савету. Али немам појма стварно, изгубио сам осећај шта је исправно а шта не. Какав сам био пре, многе ствари које сам радио ових дана сматрао би за грех и хрлио би на исповест, пошто сам се исповедао рецимо сваке три недеље, а сад... онако, најрадије би спавао. А притом ме и не гризе нека савест...

[Vladan :::.]

пре 5 часа, srema рече

Какав сам био пре, многе ствари које сам радио ових дана сматрао би за грех и хрлио би на исповест, пошто сам се исповедао рецимо сваке три недеље, а сад... онако, најрадије би спавао. А притом ме и не гризе нека савест...

Управо то мислим да треба да кажеш свом духовнику, кратко и јасно.

Ја се на твом месту не бих форсирао нити превише бринуо због промена које настају у молитви и осталом. То је нормално да има осцилација. Гледао бих да живим свој живот али не бих одустајао од молитве, литургије и комуникације са духовником.

 

On 19.6.2018. at 11:37, srema рече

Ili mi se desavalo da ne "osecam" molitvu kako treba, pa sam se nekako prisiljavao da ponavljam reci i da ih nekako sricem.

Добро је да се молитва осећа и разуме али мислим да није добро да се присиљаваш јер тиме ризикујеш да упадаш у мњења и прелести. То исто треба да питаш духовника јер је важно. Ја некада имам снажна осећања и разумевање молитве тако да се све веома успори са дугим паузама а некада не осећам ништа и као да говорим у празно али се тада ни на шта не присиљавам него пратим молитву па како Бог да, јер Он у сваком случају чује молитве шта год ми осећали или не.

[srema]

Е, да напишем једну врсту апдејта. На крају се испоставило да су сви одговори овде, и одговор свештеника били тачни, али ја сам тек ових дана (можда прекјуче, јуче?) некако одлучио да пробам да прихватим тај савет, који гласи, парафразирам, да се не оптерећујем превише али ни да се не опуштам превише, и наравно, да послушам свештеников савет што се тиче молитве. Након што сам одлучио да је то отприлике нешто што би требао да урадим, ипак ме је још увек копкала помисао да још више оставим "подвиг", пошто ме је мамио онај првобитни осећај који сам имао, јел. Те сам опет отишао да причам са њим, овога пута детаљније, и рекао му како ми, на пример, одлука да не идем на следећу вечерњу службу, поред многих других одлука да смањим свој труд, даје неку необичну радост. Рекао сам му да нисам сигуран да ли је то добро, зато што не знам одакле та радост потиче. Углавном, одговорио ми је да и сам поразмислим одакле, тј. од кога може да потиче то расположење када не идемо у Цркву. И да ако већ имам то молитвено правило, да то буде нешто што могу да носим, ако се добро сећам његовог савета.

Дакле, одлучио сам некако да се водим неким умереним путем, е сад, једина ствар која ме још увек копка, јесте та да и када одлучим тако да радим, чини ми се, да још увек имам "оно" расположење. Можда бих морао да признам да нема толику јачину, али чини ми се, да је по некој својој суштини слично. Уствари, то расположење јесте у почетку тако настало, прво одлуком да скратим молитву, са стране гледано, није то неко одрицање вере и скретање са пута. Али тај осећај је тражио све више и више, након што сам скратио молитву, да се не исповедам, па онда да не идем на вечерње службе, па да прекинем пост, да пијем пиво (одлучио сам да за време поста не пијем алкохол, па сам онда под утицајем тог расположења мислио како је то ипак неразуман труд и да би требао да пијем) да се не трудим да будем пажљивији према особама према којима сам био грубљи, итд. Некако ми је у глави било да је недељом битно бити у Цркви и то је мој подвиг, а ово све што будем морао да баталим да би сачувао тај осећај, забаталићу, зато што, јел, смиреност је наглавнија врлина, а ја зато што се подвизавам превише немам то смирење, па кад смањим подвиг гајим смирење и одатле доброг расположења (отприлике неки мој ток мисли). А када би тај осећај јењавао, ја сам прибегавао цигаретама, рукоблуду, порнографији, преједању и слаткишима те сам мислио "Па да, нормално, ако то баш и није била Божија Благодат, било је нешто као близу томе, па кад то нестане, наравно да настаје места за пороке и за страсти, и то скроз има смисла. А стварно, када имам оно расположење, онај дух, немам нека већа искушења."

Мало сам скренуо са главног питања, које се некако само намеће, па макар и да нема одговора, имао сам прилику да се овде лепо испишем. Да ли човек може да зна који дух долази од Бога а који од друге стране? Да ли постоји некакав тест, својеврсан лакмус папир који може човеку да каже да ли је у прелести или није?

Свако добро и хвала свима на одговорима

[timjančica]

пре 22 минута, srema рече

Мало сам скренуо са главног питања, које се некако само намеће, па макар и да нема одговора, имао сам прилику да се овде лепо испишем. Да ли човек може да зна који дух долази од Бога а који од друге стране? Да ли постоји некакав тест, својеврсан лакмус папир који може човеку да каже да ли је у прелести или није?

Свако добро и хвала свима на одговорима

Тест баш не постоји, али постоје нека упутства од светих Отаца који су се бавили овим питањем. Ова искушења која си ти написао, скраћивање поста, молитве, подлијегање свјесно страстима, јасно је са које стране долазе - са лијеве.

Све што је од Господа јасно се разликује од онога што долази од ђавола, "јер шта има тама заједничког са свјетлом"? Имају ли неки пресјек? Немају.

Тако је и духовном животу.  Да би православни вјерник могао да распознаје сам шта је са десне стране, а шта са лијеве, потребно је много искуства и подвижништва и то под руководством искусног духовника. Док то човјек није у стању, финесе обично није у стању, нарочито на почетку сам да распознаје, мора да се води оним што каже Предање и духовник.

Замке демонске су замке некога ко има искуства бар 1000 година у духовној борби. Колико имаш ти или ја?

Или неко ко је у почетку са вјером? Годину, двије, 5, 10 година? Сад израчунај математички колика је шанса да те ђаво превари, ако немаш сигурно руководство и сигурне ослонце?

Све што уноси немир у човјека са лијеве је стране. Све што је брзоплето, са лијеве је стране. Све што је лукаво, препредено смишљено са лијеве је стране.