El rincón de Juan

[Juanito]

пре 3 минута, Ћириличар рече

A budno realni, tu cesto i novac igra ulogu, kojeg mi mladji nemamo Ali ja ne mislim da je to jer su zene "drolje" ili "sponzoruse" ili "glupace" nego jednostavno sto u ovakvim vremenima su posao i novac znaci da su vece sanse da je muskarac zreliji. I sta tu ima da se prigovori? Nista, zagrij stolicu ili oguli dupe pa zaradi pa smotaj neku slatkicu i uzivaj.

 

Ках ках... Има да се приговори то што оне неће саме да загреју столицу и зараде, него јуре мушкарце који су је загрејали. И ма колико то било ”природно” (што тврде Аурор и Гризли), ја не бих да радим за неког паразита*. Ево, ове моје латинке удате за Србље све нашле посо, док (неки) мужеви кукају...

* Овде не рачунам људе који се договоре да живе како желе, то је нешто десето. 

[Ћириличар]

пре 2 минута, Juanito рече

Ништа ја то не контам. Ево, кад мало размислим о себи, осим сексуалног, ја уопште немам никакав проблем са ”традиционалним моралом”. А и код сексуалног не мислим да је традиционални лош, само да није искључив. Такође не могу да смислим ову политичарску гарнитуру што хара светом деценијама. Па ми опет нису ни најмање привлачне ове караконџуле што долазе с друге стране. Уместо наде у трампове, ле пене, мирољубе и остале, омладини би било боље да заиста узме свој живот у своје руке. Нешто на ову фору:

За разлику од полагање наде у било ког политичара која ће се сасвим сигурн распршити као мехур од сапунице, још нисам упознао некога које пробао да примени нешто с претходног линка, а да није побољшао живот макар мало. Лепа је побуна, ал овај начин са слеђењем екстрема ће вас само још више укопати у блато, децо. 

Pa to je put koji sam ja odabrao, sam svoj zivot gradim i guram i niko mi nije kriv do mene. Ali ja sam imao srecu da me odgoje ljudi koji su mi uvijek govorili "Ti ucis za sebe, ne za nas" i usadili to od malena. A takvih je na Balkanu jos uvijek malo.

 

[Juanito]

Мени је права побуна била она рокерска шездесетих, седамдесетих и осамдесетих. Јер та побуна је била ”ми против свих”, а не трагање за новим ”десничарским” месијом да нас избави од ових ”левичарских”. Лепо рече Ракић, изгледа да је педерска музика проблем. 

[Ћириличар]

пре 2 минута, Juanito рече

Ках ках... Има да се приговори то што оне неће саме да загреју столицу и зараде, него јуре мушкарце који су је загрејали. И ма колико то било ”природно” (што тврде Аурор и Гризли), ја не бих да радим за неког паразита*. Ево, ове моје латинке удате за Србље све нашле посо, док (неки) мужеви кукају...

* Овде не рачунам људе који се договоре да живе како желе, то је нешто десето. 

Citas mi misli. Meni se na spolovilo popese cure koje jos studiraju, luduju itd. a pune ponosa kako imaju momka koji ima neki kul posao i on je tako ozbiljan i zreo i pravo musko i jao jao <3

Dok sa druge strane izuzetno postujem one koje nose svoj teret kao covjek i koje su karakterisane sa mnogo drugih stvari, a ne samo preko veza vezica. Radile ili ne, ucile ili ne, ali su odgovorne, karakterne i pametne i ne definise ih njihov decko. Bio sam sa takvom djevojkom i malo je reci da sam ponosan sto me je jedna takva voljela. E sad, druge stvari bijehu problem al sta ces. C'est la vie

пре 2 минута, Juanito рече

Мени је права побуна била она рокерска шездесетих, седамдесетих и осамдесетих. Јер та побуна је била ”ми против свих”, а не трагање за новим ”десничарским” месијом да нас избави од ових левичарских. Лепо рече Ракић, изгледа да је педерска музика проблем. 

Ajde nemoj da se kliberis, svi smo Dzastin Biberi.

[Juanito]

 

"I met my first love at thirteen, she was brown and I was pretty green, and I learned quite a lot... when I was young."

[Juanito]

пре 2 минута, Ћириличар рече

Dok sa druge strane izuzetno postujem one koje nose svoj teret kao covjek i koje su karakterisane sa mnogo drugih stvari, a ne samo preko veza vezica. Radile ili ne, ucile ili ne, ali su odgovorne, karakterne i pametne i ne definise ih njihov decko. Bio sam sa takvom djevojkom i malo je reci da sam ponosan sto me je jedna takva voljela. E sad, druge stvari bijehu problem al sta ces. C'est la vie

Па да, ето. Ако је то традиционално, онда сам и ја традиционалан. Једино што ја још знам и оне које су баш такве, ал не гаде се секса. 

[Ћириличар]

Nego priupitaj i Lady Godivu za misljenje. Istih smo godina a moze imati i drugacije misljenje ( mozda i iz zenske perspektive). Na telefonu sam pa ne mogu da oznacim ljude iz nekog razloga.

[Juanito]

Управо сада, Ћириличар рече

Nego priupitaj i Lady Godivu za misljenje. Istih smo godina a moze imati i drugacije misljenje ( mozda i iz zenske perspektive). Na telefonu sam pa ne mogu da oznacim ljude iz nekog razloga.

@Lady Godiva се позива на дужност!

[Ћириличар]

пре 1 минут, Juanito рече

Па да, ето. Ако је то традиционално, онда сам и ја традиционалан. Једино што ја још знам и оне које су баш такве, ал не гаде се секса. 

Takve su najbolje ^^

[Juanito]

@Ћириличар

 

[Juanito]

Писмо Зорана Радмиловића из ’85: Одлучио сам да се не бојим више људи!

„Писмо јачем“, отворено писмо Зорана Радмиловића објављено у НИН-у 1985. године, и данас је и те како актуелно. Он је тада одлучио да се обрати онима који су забранили представу у којој је он играо

„Писмо јачем“, отворено писмо Зорана Радмиловића објављено у НИН-у 1985. године, и данас је и те како актуелно. Он је тада одлучио да се обрати онима који су забранили представу у којој је он играо. Они су биле некакве „структуре“ – а он им је поручио да их се виш ене плаши.

Глумци су увек били плашени, заплашивани, препадани. Вековима. Собом и другима. Систематски. Глумци су, од када постоје, били нижа бића. У глумце се бежало од куће, глумце у куће нису примали. Глумци су сахрањивани ван гробљанских зидина. Чак и велики Молијер. Глумцу се није давала храна у руке да се додиром са њим не би био окужен.

Глумце су девојке волеле, али су се за њих тешко удавале сем по цену родитељског проклетства. Глумице су по правилу проглашаване за курве, чак и после њихових педесетих година. Онога тренутка кад је стари чика Есхил измислио првог глумца, почело је то хиљадугодишње бежање.

Бежање од људи ка људима. Кажу да је један од првих био неки Теспис, али тешко да би остао запамћен да није било његових чувених Хистрионских кола, којима је бежао, склањао се. Све у сулудој нади да ће наићи на правог човека.

Гледалаца је увек било и биће их, али он је, ето, тражио онога међу њима који би му омогућио да достојно проживи тај свој смешно блесави живот. Није то нашао. До данас.

Знам да ће се сада одмах наћи неки мудросер, који ће ме обавестити да „до данас“ – не стоји! Покушаћу да га убедим да је то тако. Баш тако!

Данашњем глумцу, додуше, дају да једе из руке, у глумце се не бежи, чак родитељи у шашавој нади да се ту добро заради, гурају своја чеда у тај посао. Глумци се чак и жене пристојним девојкама, мада ипак радије глумицама. Глумице су курве евентуално до своје тридесете године, после их ионако третирају само као „уметнице“. Доста се, дакле, изменило за ових две хиљаде година. Сем страха који је исконски. Остао је тај пусти, сада већ тешко објашњиви страх, стрепња која глумце чини нижим бићима.

А хоће глумац, хоће! Хоће да буде и храбар и достојанствен, и супериоран кад – кад, хоће и жели то више чак и од свог уметничког успеха (или му се тако чини?), покушава да се осећа равноправним, значајним. Хоће и да подвикне, да расправља, да одлучи понешто.

Али, све је то оно његово несвесно ја. Онај јачи, главни део његове личности – ГЛУМА, илити показивање онаквим какав ниси, а хтео би, о како би хтео!

У основи, у темељу, у крову и около те трошне куће лежи пусти страх! Страх од јуче за које ниси сигуран да ли је било добро, страх од данас кога ниси свестан, страх од сутра, које мимо осталих, нормалних људи чекаш са зебњом хоћеш ли бити у стању да оно јуче поновиш?

Страх од неуспеха, страх од успеха, ужас од неспособности да одвојиш једно од другога.

А ко нас то плаши? Наравно, прво ми сами себе. Потом „остале структуре“, да употребим ту неухватљиву реч младих политичара. Структуре које одлучују, држе снагу и моћ. Снагу наше невелике памети, и моћ нашег страха. А ствар је врло једноставна! На дохват руке, такорећи. Треба само рећи – НЕЋУ ВИШЕ ТАКО! Свега три речи, неизговорене или затурене негде за ових 2.000 година. И можда још две – МАРШ ТАМО! Значи, све заједно пет речи.

Колико и како треба стиснути дупе за тако нешто зна само онај који је тако нешто икада помислио да каже. Био на ивици, на врху језика му било, само што није лануо, да га нешто важно и неминовно није спречило, сасуо би итд… итд… Нормално, то није учинио, али бар зна како му је било! Структуре то знају и осмехују се (чак без злурадости!), ту и тамо и са симпатијама. Ко би се озбиљно и дуго љутио на децу? Структуре су стабилне и вечите, ми смо пролазни, једнодневни. Као такав, ЕФЕМЕРАН (израз позоришних критичара!) настављам, ето, ово моје невољно размишљање. Покушавам, наиме, ове ноћи с краја ’80. године, да престанем да се плашим. Наравно, колико ми то мој страх дозволи. Да уђем у Нову годину миропомазан.

Одлучио сам да се не бојим више људи, већ само Бога, за сваки случај. И ето, ја од овог часа више не стрепим. Не плашим се својих претпостављених, својих редитеља, својих СИЗ-ова, својих начелника, директора, својих критичара, својих судија, својих оцењивача, подцењивача, прецењивача. Једноставно, није ми више стало! Треба ми веровати на реч, кад већ ја сам себи не верујем.

Зато нека се носе структуре, нека се носе претпостављени: много пута сам их ухватио у лажи (а да нису ни трепнули!), нека се носе СИЗ-ови, њима је боље без нас, нека се носе критичари, оцењивачи и други, они ионако мрзе то што раде, они ионако немају довољно времена, обавештености и стручности за тај мој смешни послић који се зове позориште, тај скрајнути феномен, који себи скромно присваја назив једне од најстаријих културних дисциплина током миленијума.

Нека се носе телефони (многа представа је скинута путем телефона) и нека се носи ТВ (скупа ми претплата и губи ми се боја) и радио (још увек не верујем да нема малих људи унутра!) и новине, јер ме плаше и као уметника и као човека…

Нека се носе… но, моје време храбрости је већ истекло, као што сам и очекивао. Па бих да прекинем и да се извиним, ако је некако могуће! Шта ми је то требало!? Не знам шта друго да кажем! Не нађите се увређени, шалио сам се, мајке ми.

Ваш увек и до краја, Зоран Радмиловић

Извор

[Lady Godiva]

пре 11 минута, Ћириличар рече

Nego priupitaj i Lady Godivu za misljenje. Istih smo godina a moze imati i drugacije misljenje ( mozda i iz zenske perspektive). Na telefonu sam pa ne mogu da oznacim ljude iz nekog razloga.

 

пре 11 минута, Juanito рече

@Lady Godiva се позива на дужност!

Reporting for duty!

[Ћириличар]

пре 11 минута, Juanito рече

@Ћириличар

 

A uporedi sentiment toga sa ovim

 

[GeniusAtWork]

1 hour ago, Juanito рече

А зашто није довољна конвенционална религиозност (СПЦ у нашем случају), него им треба Мирољуб? Зашто не неки Ђакон Ненад Илић или слично? На пример, претходну генерацију младих (рецимо оне који сад имају од 30-50 година) су ”заразили” православљем људи попут владике Порфирија, Григорија, Атанасија... Ти свакако нису млаки, а један је баш хард-кор националан. Зашто ови нови клинци осећају потребу за тешким психопатолошким весницима ”традиционалног морала” и ”духовних вредности”?

Мислим да то нема много везе са младим генерацијама - ово је случајност била да су само млађи били на 'предавању' - него се ради о томе да лик обједињује све што се овде очекује од новог месије или вође:

- Има природну харизму, добар је говорник

- Све 'проблеме' решава за трен, нема много филозофирања и убеђивања (под мач!)

- Представљају га као доктора наука=>аутоматски значи да је интелектуалац, много је паметан и самим тим зна шта говори и зато треба послушати његове савете

- Везано са претходним: мудрац/научник који разоткрива завере и враћа људе на пут истине и тиме их спашава од белосветских завера је убедљиво највлажнији сан већине људи, који и иначе увек мисле да "има ту нечег"

- Генијално користи класичну параноју, страх и конфузију код људи када паламуди о "традиционалним вредностима" (оно, некад се знао ред, сад оће сви да нас униште, мрзе нас, намећу нам своје болести, бла бла бла)

итд.

 

Човек је нова звезда у успону. Могу само да замислим докле ће да догура у овој земљи за годину дана, нпр  

[Аурор]

пре 12 минута, GeniusAtWork рече

Човек је нова звезда у успону. Могу само да замислим докле ће да догура у овој земљи за годину дана, нпр  

Ranije ćete vi pod mač!