Напади панике и анксиозности

[JESSY]

само молитве, молитве и молитве...Господ нас све воли и једва чека да Га позовемо да нам помогне...

[Mironosica]

само молитве, молитве и молитве...Господ нас све воли и једва чека да Га позовемо да нам помогне...

slazem se sa tobom

ali da li covek moze da se moli kad je anksiozan ?

mozda razgovori sa duhovnikom ,cest odlazak na jeleosvecenje .....

[Danijela]

ja sam se nekoliko godina borila sa tezom depresijom i uzasnom anksioznoscu.

nije lako, neophodna je lekarska pomoc.

ja sam, na srecu, imala (i jos uvek je imam) doktorku koja je verujuca i koja je saradjivala sa mojim duhovnikom. uz njih dvoje i Boziju pomoc ja sam danas osoba koja zraci srecom i pozitvnoscu (reci drugih).

svi vi koji imate slicne probleme, morate da se pripremite za lavovsku borbu jer ce biti uspona i padova.

najvaznije stvari koje su mi sacinjavale dane su molitva, post i pricescivanje.

meni su pomogli ljudi koji su me podrzavali, trpeli u teskim i neuracunljivim trenucima, nisu bili snishodljivi vec iskreni. zatim lekovi. dugo sam se opirala da ih koristim ali je dosao trenutak kad sam shvatila da sam toliko sludjena da ne mogu da razmisljam ispravno i uz blagslov duhovnika sam pocela da ih koristim. oni su mi pomogli da se malo smirim, da smirim misli i da pocnem korak po korak da resavam po jedan problem. isto tako sam ih i postepeno ostavljala.

puno mi je pomogla fizicka aktivnost, nasla sam hobi koji me je neverovatno ispunio i koji mi lagano danas prelazi u profesiju (fotografija). uz njega sam proputovala dosta, upoznala zanimljive i pozitvni ljude koji su me, ne znajuci, punili ljubavlju, samopozdanjem i smehom.

mozda ce nekom sa strane sve izgledati bezveze ili ne znam kako ali ja sam se skoro deceniju mucila, zivela u paklu... ali danas sam sam neko savim drugi.

neko ko se ne plasi nego zivi

[Mironosica]

Hristos vaskrse

slavabogu

[Danijela]

jašta nego slavabogu

[Александар Милојков]

Предавање Психијатријске секције Лекарске коморе Србије, одржано у Вршцу, маја 2012. године (стране 62-63 часописа):

http://www.lks.org.rs/Storage/Global/Documents/13_GlasnikLKS_01-84za%20web.pdf

[Драгана Милошевић]

Dobro jutro Kolumbo sHa_sarcasticlol

[Александар Милојков]

Dobro jutro Kolumbo sHa_sarcasticlol

Па добро, ја сам лаик за медицину. Нисам "у токовима".

[Анастасија]

Istina sa jedne strane.Ali sa druge strane dosta vernika upada u stanje " verskog ludila", koji karakteriše odbijanje da se sagleda realnost, među religijska mržnja i netrpeljivost kao i stanje jednog oblika depresije kad vernik misli da su mu gresi neoprostivi.Pre nekoliko godina sam čitala u jednom naučnom časopisu neku studiju o tome ako uspem da nađem postaviću ga.

Zdrava vera zaista može da čoveka rastereti psihovizički, da učini da bude optimista, da se raduje životu i da se previše ne optereti brigama, ali postoji i druga strana medalje koja nije zanemarljiva.

[Александар Милојков]

@@Анастасија,

Да, то је тачно. Али ја и не знам да постоји нека људска делатност која се не може претворити и која се није претварала у патологију?

[Анастасија]

I ne postoji.Čovek sve može da zloupotrebi i da pretvori u patologiju, to je verovatno tako jer je slab,i ljudska psiha je jako hrhka.Zato sa jedne strane zdrava vera isceljuje čoveka a sa druge strane ako čovek ne pazi može da ga odvede u strašna psihička stanja.I kroz istoriju se može videti šta vera svedena na puku religiju može da napravi od čoveka.Skoro monstruma.

[Justin Waters]

Добро је нагласити да религиозност, уколико је лишено фундаментализма, може да има позитивне ефекте на психу. Исто тако не би ваљало закључити да нерелигиозност, има супротан или неутралан ефекат.

[Млађони]

Ово је занимљив феномен

http://en.wikipedia....hird_Man_factor

Халуцинација коју сам мозак створи када пролазимо кроз неки тежак период например преживљавање неко у планини или тако нешто.

Добро је нагласити да религиозност, уколико је лишено фундаментализма, може да има позитивне ефекте на психу. Исто тако не би ваљало закључити да нерелигиозност, има супротан или неутралан ефекат.

Из мог искуства дубока нерелигизност. Дакле не ово што АС раде него када се озбиљно бавимо филозофијом живота и ствари без идеје да постоји Бог ствара супротан ефекат.

Најбоље пролазе нерелигизни атеисти кој ине размишљају о смислуи живота и немају егзистенционалистичка размишљња и питања шта је живот итд...

Из мог искуства си атеисти који су се ухватили егзистеционалистичке филозофије атеизма и усудили су се да на питање живота одговоре са атеистичке тачке су заболи макар минорне депресије. При том мислим да су озбиљно размислили о томе, а не прихватили прво објашњење које им задовољава критеријум него да су и та објашњења стављли под тест и сумњу.

Та питања се постављају кад те живото нако БАШ тресне. Када веже тегобу за теговом.

[Angelus]

Човјек који већ дуже времена гомила тако да кажем,апосрбује,негативне емоционалне ствари и сваке друге врсте те сопствене крахове које и називамо емоционална исцрпљеност,те држи себе у једном врло напетом,анксиозном стању,гдје се јавља паника,забриност,итд.,јер код здравог човјека када наступи такво стање,јасно је да мора бити по линији нормалног расуђивања и помало забринут,али треба брзо излазити из тога,јер иза тога слиједи озбиљна депресија која има тако велику палету симптома,а љекари барем видим неки лијече последице,а не узрок,дакле у корјену сјећи,итд.Како некоме коме пуши,дрогира се,пије,рећи немој то,него ли понуди му нешто боље,бољи избор у животу,то је прави пут.Ево видимо како ради Владика Порфирије,човјек геније и какве резултате има,а отиђите на клинике,видите једну мртвају и људи ходају урађени од медикамената,а коме све то користи,добро медицина је напредовала,али у оваквим случајевима само и увијек је путоказ вјера и јачање нас у њој.Ево овако народним језиком,сваком приступачном,јер тако је и најбоље,ако човјек хоће да и другима буде на услузи,дакле духовни људи кажу за депресију да је једна комплетна љеност човјековог бића,а како онда се борити,па тако што ћемо јачати наше унутрашње снаге,које постоје у сваком бићу,а то је од самог јутра молитва и кренеш све како ваља и доликује,а опет љекари кажу болест савременог доба,па добро,онда све што је и савремено не мора бити и добро,слажемо се сви,али мислим и знам да једино Бог оздрављаује,а љекар само лијечи.

Слушала сам нашег великог учитеља Владику Атанасија тврдошког који каже да свака болест није погубна,она је дата човјеку да се и промијени,да буде бољи итд.а да наш народ није дересиван,како га декларишу,него је то питање љености,тако човјек мора да стално нешто ради,да се и разочара кад не иде,да види како је и то,јер нека нам душе и тијела наша буду Храмови Божији.

Ако човек зна,а треба да до тога сам дође или уз помоћ других стручних људи,да је неко меланхолично стање пролазне природе,све нас то снађе,али питање је колико је сваки од нас да из тога изађе,пао си и дижи се,идеш даље,знам по себи,кажу многи који долазе у моју кућу,кажу лијепо им је,као у манастиру,а ја велим није ту ништа псебније од ваше куће,али питање је колико сами чинимо да нам буде добро,чиме своја срца и душе хранимо,шта уносимо у њих,како живимо,које су нам навике итд.а добро знам сада се ту отвара велика дискусија,јер иначе сваки коментар отвара нови итд.Знам и то кажу велики учитељи, да је данас поплава неких „свезнајућих теолога,богословског умовања“ из преписивачких школа сваке врсте литературе и како вели један духовник,велики учитељ,то једно голословље,које ни сами не разумију,а како ће онда јадни народ,коме треба да нешто каже и објасни,углавном нека набубана знања,буди Бог с нама,нека чуда,језик,реторика,дакле сваки вјерник се и помало изгуби кад види све то,наравно није то питање за ову популацију људи,али тако је и слажете се сигурно,јер има доста гордих,дакле мало дубље шта рећи на паганског човјека у нама,старозавјетног или новозавјетног,мислим карактеристике итд,и тако можемо говорити колико је близу некој врсти типа личности и даље,дакле вјера и како све учинити да људи што брже дођу до спасења,у смислу нађености свог живота,а што даље од хипнотика,седатива,антидепресива итд.

Велика је ово тема,али знам и то да сам видјела многе манастире и живот у њима,а зашто тамо нема како је зовемо депресије,зато што је тачно све одређено,рад,ред дисциплина,златно правило,добро дођу и болови,повреде итд.али све се то санира,иде се даље, шта данашњи човјек,каже духовнику молите се за мене,сједи за рачунаром,фацебук,разбрига,цигара,пива,достава,дјеца ко зна гдје и с ким,домаћин куће је тв и то плазме преко читавог зида,бебе још само да немају мобител и шта,Бога се сјете кад неко умре,погине,а видим и кад се вјешају,трују,и томе слично,буди Бог с нама.

Ђавола сами дозивамо својим неодговорним понашњаима,животу без циља и правца,а шта онда хоћемо да нам вјера буде јака,само кад печеницу ладну режемо итд.

[Млађони]

Inace hteo bih da dodam.... nije poenta da je manja anksioznost zato sto je covek izabrao pravu veru u smislu da je smanjene anksioznosti dokaz istinitosti vere.

Svi posveceni vernici, muslimani, hriscani i budisti koji zive vernickim zivotom su mirniji psihicki.

Dovoljno je pogledati svestenike.