Шта је храброст за вас?...

[Милан М.]

Mislim na različite situacije. Moj slučaj bi izgledao otprilike da bih nekad rado otišao na neka predavanja, obišao neke manastire, prišao da upoznam nekoga.

Ово си требао овако да напишеш:

"отишао на нека предавања, обишао неке манастире, а другар ми каже да се то дешава и када треба да приђе неком да се упозна".

[Драгана Милошевић]

Mislim na različite situacije. Moj slučaj bi izgledao otprilike da bih nekad rado otišao na neka predavanja, obišao neke manastire, prišao da upoznam nekoga...ali kad treba da uradim nešto po tom pitanju, odustanem. Valjda zbog nedostatka hrabrosti ili skrivenog egoizma-straha od neuspeha... Mislim da postoje ljudi koji i u crkvu ne idu jer "nemaju s kim" kako kažu, pa bi možda bilo dobro napisati nešto o tome kako čovek sebi da objasni situaciju u koju ulazi solo, bez pratnje...

Pa, ko da sam ja ovo pisala, u istoj poziciji se nalazim.

Izlazak u grad, setnje...ma mrzi me; cisto nedostak volje, podstreka.

Ovoliko godina uvek idem sama u hram!

[Danijela]

Nemam iskustva sa takvim problemima jer ja sam sam Milunka Backović

[horatio]

Никад ниси сам...а нема разлога за страх... треба се бојати онога што може да души нашкоди, а на концу конца - чека нас све крај овога земног живота...премало времена за страх...

 

Ух, нисам баш концизан, али се надам да разумијеш

[Danijela]

Mislim na različite situacije. Moj slučaj bi izgledao otprilike da bih nekad rado otišao na neka predavanja, obišao neke manastire, prišao da upoznam nekoga...ali kad treba da uradim nešto po tom pitanju, odustanem. Valjda zbog nedostatka hrabrosti ili skrivenog egoizma-straha od neuspeha... Mislim da postoje ljudi koji i u crkvu ne idu jer "nemaju s kim" kako kažu, pa bi možda bilo dobro napisati nešto o tome kako čovek sebi da objasni situaciju u koju ulazi solo, bez pratnje...

 

Nekad zaista se treba izboriti sa neracionalnim strahom od neuspeha.

Crtica iz mog života: Na Liturgiji vidim jednog čoveka sa fantastičnim foto aparatom. Čitavu Liturgiju sam ispod marame gledala u njega kako nenametljivo fotografiše i peva divnim glasom u isto vreme. Završi se Liturgija i rešim, gutajući knedle i razmišljajući uvodnu rečenicu da mu priđem. I priđem mu noseći u ruci moj malecni foto aparat, nisam ni stigla da otvorim usta on mi se obratio sa širokim osmehom: Gde si, kolega?

Posle je sve bilo lako, razvezli smo priču o foto aparatim, fotografiji, prešli na neke zajedničke poznanike (mala ova planeta ) ... I dan danas se družimo i fotkamo zajedno.

 

 

Što se tiče upoznavanja sa suprotnim polom ja mislim ovako: Najgore što može da mi se desi je da to da me odbije

A to nije smak sveta

http://www.youtube.com/watch?v=_Qi_FKeGKi0

[JESSY]

Mislim na različite situacije. Moj slučaj bi izgledao otprilike da bih nekad rado otišao na neka predavanja, obišao neke manastire, prišao da upoznam nekoga...ali kad treba da uradim nešto po tom pitanju, odustanem. Valjda zbog nedostatka hrabrosti ili skrivenog egoizma-straha od neuspeha... Mislim da postoje ljudi koji i u crkvu ne idu jer "nemaju s kim" kako kažu, pa bi možda bilo dobro napisati nešto o tome kako čovek sebi da objasni situaciju u koju ulazi solo, bez pratnje...

Срки, није потребна апсолутно никаква храброст отићи негде сам....нарочито што си још и мушко....значи, за одлазак у цркву, предавања и манастире ти не треба нико....пре бих то назвала неком инертношћу, неинвентивношћу...а све је ствар вежбе....битно је да чврсто решиш. и кад кренеш, после ће бити све лакше....као што си већ својим годинама стекао пуно ''лоших'' навика, тако почни себе да учиш да упражњавању ''добрих''....постави себи циљеве и задатке а онда се свим силама труди да их испуниш....напиши их на неком месту где ћете стално подсећати на њихово извршење....

...свима нама је тешко да почнемо са нечим новим, и отпор према новинама је нормалан...али ако желимо да радимо на себи и учинимо свој живот квалитетнијим, то је неминовно...

...наравно да је увек лепше у друштву, али то је већ нека друга прича....значи, није ти неопходан неко да би одлазио на поменута места...

...а што се тиче упознавања, па и то ће ићи лакше кад се више будеш кретао међу различим људима....спонтано ћеш постати опуштенији и много лакше ступати у контакте са непознатим особама....а за то нема потребе да постоји било какав страх...страх од чега, од кога....''ако си с` Господом, шта ти може учинити човек?''...

...ја сам мислила да су офиицири, мајори и остала војна лица веома храбри људи.....

...уосталом, имаш овде на форуму доста пријатеља.....

[Саша од Москве]

Mislim da čovek nikad nije sam, uvek ima nekog na koga može da se osloni, makar to bio neko iz prošlosti, ili koga nažalost više nema - ali smo uz te ljude mi bili srećni i u potpunjeni... Ti trenuci uvek daju snagu, a ljudi će pre lošeg da se sećaju, pa povedeni time loše i predviđaju... Poenta je da se moramo sećati i dobrog - da ga čuvamo u srcu i da nas snaži, a i lošeg - samo tada akcenat treba da bude na oprezu da ne ponovimo loše. Jeste da postoje situacije da nam se baš neda da ostvarimo nešto - tad je caka u tome - da li smo nedovoljno strpljivi pa preuveličavamo taj ne-dobitak željenog, ili smo tvrdoglavi pa uporno hoćemo nešto što nam nije primereno...

Pošto si malo filozofski pitao - evo filozofskog odgovora

;-)

[Жедни]

Mislim na različite situacije. Moj slučaj bi izgledao otprilike da bih nekad rado otišao na neka predavanja, obišao neke manastire, prišao da upoznam nekoga...ali kad treba da uradim nešto po tom pitanju, odustanem. Valjda zbog nedostatka hrabrosti ili skrivenog egoizma-straha od neuspeha... Mislim da postoje ljudi koji i u crkvu ne idu jer "nemaju s kim" kako kažu, pa bi možda bilo dobro napisati nešto o tome kako čovek sebi da objasni situaciju u koju ulazi solo, bez pratnje...

To se meni stalno dešava kada su u pitanju neke bitne stvari koje su ključne kada treba da u životu naparvim neku bitnu promenu. Odabir srednje škole, odabir fakulteta ... Ja mislim, možda i grešim, da je to strah od promene koja sledi.. Strah od nepoznatog..Štaće biti ako ovo čemu se nadam ne bude ni približno isto mojim očekivanjima... :.mislise. :.mislise.

[obi-wan]

Heh...ljudi, dajte rešenja, ne pitajte previše

 

[Баба]

Немам проблема са храброшћу, али имам са живцима. Наиме често немам довољно живаца за одређене ситуације па их онда препуштам другима да их реше.

Међутим кад сам суочен да морам, онда искарикирам целу ситуацију. Прво у мислима после и на делу.

[Милан Ракић]

Mislim na različite situacije. Moj slučaj bi izgledao otprilike da bih nekad rado otišao na neka predavanja, obišao neke manastire, prišao da upoznam nekoga...ali kad treba da uradim nešto po tom pitanju, odustanem. Valjda zbog nedostatka hrabrosti ili skrivenog egoizma-straha od neuspeha... Mislim da postoje ljudi koji i u crkvu ne idu jer "nemaju s kim" kako kažu, pa bi možda bilo dobro napisati nešto o tome kako čovek sebi da objasni situaciju u koju ulazi solo, bez pratnje...

А био си и на ЖРУ Сабору ономад... И нико те није "појео" Напротив!

[Милан М.]

И нико те није "појео" Напротив!

Напротив? Он је све појео?

[Grizzly Adams]

[nana]

 

:good2: ..... facenew22222222 ..баш тако некако.  8086.gif .

[Млађони]

Zapravo hrabrost se ne prikuplja vec se oslobadja straha. 

(imam razloga zasto ga okrecem na strah)

Da bi uradili nesto hrabro moramo da umanjimo prisustvo straha povodom tog dela... i kako umanjti strah?

 

Prvo, sagledati i pozitivne i negativne aspekte.

Cesto su negativni aspekti u nekom odnosu sa nasom licnoscu - naprimer obrukacu se ako ne uspem, nesposoban sam i ne mogu da uspem, i sta ako ne uspem. Drugim recima plasimo se sta ce ko o nama da misli i sta ce da govori o nama to sto nesto nismo uspeli. Setim se da smo svi jednaki u ocima Gospoda, pa cak da i ne uspem nije toliko strasno.

 

 I kada shvatimo da pozitivni nadjacavaju ove koji nam prave strahove, da vecina ideja koje nam prave strahove i ubijaju hrabrost i nisu toliko strasne - onda nadvladaju pozitivni i postanemo hrabri. 

 

Inache primetio sam da mnogi ovde koriste - pomolim se Bogu.. ja vise praktikujem zahvalnost Bogu ....