Вишедетне породице

[Војвода7]

1 hour ago, Кратос рече

,meni bivša kad je bila u tripu da je zatrudnela izanailizirala budućnost sve do školovanja deteta,šta će da jede.gde će da živimo,koje patike će da nosi,gde će da letujemo ...znači mrtva je bila za mene od tog trenutka.

Шта би урадио да је стварно била трудна па да је кренула са том анализом?

[александар живаљев]

пре 3 часа, Grizzly Adams рече

Ова твоја наопака етика потпуно негира живот и жртву једне особе, а узвисује другу само зато што је "у невољи" без обзира како је у ту невољу дошла. Овај који има је роб онога који нема, без обзира на околности. Е па не може тако.

Ја нисам против давања. Напротив - као хришћанин кажем да људи треба да дају милостињу и помажу потребитима. Али то мора да буде постављено на исправан темељ. Тај који даје ради то из љубави и своје добре воље, а не зато што је по неком наопаком моралном принципу "обавезан". Није обавезан, то је и поента хришћанства. Љубав у слободи, а не зато што "мораш".

Ух. Јако тешка тема за ситне сате. Не бих Ти теоријски одговарао него дескриптивно. Некада смо учили да сиромашни, рецимо просјаци пред црквом, нијесу ту због себе, него нас ради. И то ми се деси у недјељу, послије литургије у нашој старој борчанској цркви. На излазу из порте мој пријатељ с којим сам био на служби скидао је умрлице своје вољене супруге са табле пред црквом (она је била наш анђео који је отишао у 47-ој години баш на Вазнесење). Прошло је 40 дана и он није желео да више парохију потреса. Оставих га да то уради сам достојанствено, а онда угледах Циганку која проси у хладу на вратима, са бебом у колицима и још двије преслатке дјевочице 3 и 4 године поред. Дадох мајци мало крупнију новчаницу (позајмљену од пријатеља, узгред, али вјероватно не случајно), беби и дјевојчицама по двадесет динара. Тад се појави једна двогодишња кћерка која је била иза колица и пружи руку "Дај и мени" (подсјетила ме је на моју жену, коју зезам да јој је прва ријеч кад је проговорила била: "Да м даш"). Нијесам имао више ситног новца и само је помазих, мајка је упути да буде захвална, а тада се укључи трогодишња ћерка, сва мусава од чоколадног сладоледа који јој је неко претходно дао, у лијепој љетњој хаљини (бувљаци су чудо!)... Почела је да хвали свој чоколадни сладолед, а ја јој рекох како има дивну хаљину, а има и дивну минђушу. Онда она схвати да је прихватам као равноправног саговорника па поче да ми прича шта све има и гдје је све била, гутала је ријечи, хтјела да ми исприча цио свој живот. Одавно се не сјећам тако дивног разговора, нити сам осјетио од некога толику љубав, као од те дивне трогодишње Циганчице.

[Кратос]

пре 7 минута, Sasa Vojvoda рече

Шта би урадио да је стварно била трудна па да је кренула са том анализом?

Pa ništa pomilovao bi je pogledom... 

[Јелена011]

Prosjaci su druga tema...

Ima nas raznih, siromastvo, bolest, zdravlje, pa sve redom ne cine coveka apriori pa sad izaberite kvalitet ili manu.

Ja se secam prosjaka ispred vozdovacke crkve pre desetak godina, pre liturgije prisao im je covek i mesto novca glasno i jasno rekao - dođite sutra, da vam dam posao. Da ne navodim sad na cemu u glavnom nije bio rudnicki posao i bili bi prijavljeni i sve redom. Nazalost epilog saznah - niko se nije sutra pojavio.

Da li zbog toga ne treba davati? Boze svasta, to svako po svojoj meri odredjuje i kod vecine pre zavisi od trenutka.

Ali ako onda dođemo na forum i krenemo u tu temu, u resu je imati i suprotne stavove, drugacije, a da ne ucitavamo drugima nase licne stvari.

Ovde niko nije rekao -nek crknu kad su vec pravili toliku decu i iskreno ne verujem da slicno iko misli. Ali nekako su sw ljudi podelili i ispalo je da nekolicina nas koji pricamo o aspektu licne odgovornosti priliklm zaceca i vaspitanja mislimo samo na,pare, nemamo vere i sta sve ne.

Osnovni egzistencijalni minimum se zna, i svako ima pravo da ga ignorise, al ne i da zamera drugome ako to ne zeli. Sasvim je legitimno pitanje -"a sto se ljudi ne nauce odgovornosti malo kad vec vide da im je tesko". Legitiman odgovor je i jbg takav je zivot nismo svi isti i ne razmisljamo isto. Ali nije fer odgovor - sta te se tice, gde ti je vera, samo na pare mislis.

[Natasa.]

пре 3 часа, АлександраВ рече

 Ја сам се расписала зато што су овде неки почели са тиме да се спрдају и да вређају те људе. А ти си тада требао као админ да реагујеш, а не мене да вијаш по форуму, а онда још и да ми се накачи онај случај поново, који ми је опет обрисала поруку на овој теми и која ме опомиње НИЗАШТА, само због тога што има неки проблем када сам ја у питању, а она када крене редом да пљуцка људе и да им се подсмева онда су сви у фазону шшшшшшшшш, она је тако мало, нервозна, али има добру душу. Ајде. Брига ме, обришите ми и ову поруку, ви једноставно не видите колико имате двоструке стандарде и колико се међу собом покривате и скачете са теме на тему да се међусобно подржавате, као бре да сте у рату. ОК. Ваша ствар. Брига ме.

И опет, трну вам руке када помислите да треба да дате. То је највећи проблем када је "неспоразум" на овој теми нарастао толико да сте нагрнули на мене као да сам вам узела паре из џепа. А о тони лицемерја свуда по темама, нећу ни да коментарише. Ето, пасивно-агресивна одох. А сада бришите и ово.

Ti bre ovde ispade maltretirana 

[Ђорђе Р]

пре 18 часа, Марина Савковић рече

Ето, ја бих баш желела, волела, много срећна била и све то тако, када бих имала петоро деце. Одувек имам тај неки јак осећај, нагон, потребу, шта ли је, да имам петоро деце. Не знам да ли треба ту жељу (мада, мало је назвати је жељом) да спутавам или да тежим ка њој, јер... Да ли ћу имати мужа, да ли ће он то хтети, да ли ћу то "стићи" ако почнем са 35, да ли ће бити здравља у мени... Да ли ће Господ дати?! То су те неке бриге. А ово све остало, хлеба, крова, огрева - на памет ми није пало.

Зашто баш петоро, а не шесторо, или четворо? Ово је реторичко питање.

Ја исто желим више деце, бар петоро, ал се не бих бунио ни да ми Господ да десеторо, ако процени да ми је то на спасење. Кад видим колико се људи муче, и све дају да би добили једно дете, а опет многи не желе децу, па им Господ да ("непланирану") децу, онда ми је апсолутно јасно да су деца дар са неба. Зато се треба растеретити, веровати, и спремати, радити на себи, да би "убедили", умилостили Господа да створи децу кроз нас.

Треба тежити ка том циљу, а то значи непрестан рад на себи. Што значи и јачање вере а самим тим и елиминисање брига. За вас жене је мало теже, јер постоји тај биолошки сат, зато и ваша вера мора да буде јача, а мора да будете и храбрије, предузимљивије.

А чак и да не да децу, Боже мој, па то је воља Твоја.

Живот треба живети, а не планирати. То подразумева доношење одлука, и живот са њима. Одабир животног партнера је најтежа, и најлепша одлука. Ако се коцкице потрефе, онда све лакше и лепше иде. А ако Господ да веру, онда проблема нема у животу, нема брига, него само радост.

[Ђорђе Р]

пре 12 часа, Grizzly Adams рече

Кажем да људи прво морају да буду одговорни. Ако немаш довољно пара за нешто, онда брате немој да почињеш. Посебно кад је у питању "пројекат" који је беспомоћна особа која од тебе зависи пар деценија. И то је то. Сасвим нормална ствар. Људи морају да буду одговорни за свој живот и последице својих акција.

Како овај поглед на породицу мени делује суров. Пројекат рађање деце. Када би сви људи пројектовали децу, мислим да не би било деце. Вођење љубави као акција прављења деце, и вођење љубави као пројекат задовољења страсти...

Мада Гризли капирам твој став, јер те знам са форума из других прича, и то код тебе можда има смисла. Ал када би то људи генерално примењивали, они би били роботи, а не људи.

[Срђан Шијакињић]

Мени се чини да ствари уопште нису толико компликоване, не постоје само две крајности, некакво тотално планирање и, са друге стране, грлом у јагоде... Слажем се са Јеленом, зна се шта је неки минимум - дете треба да има храну, одећу, обућу, да постоји реална шанса да ће имати све што му треба када крене у вртић и школу. Ако све ово у датом тренутку делује неоствариво, за мој укус је неодговорно рећи "па шта има везе, даће Бог шта треба" и имати децу. Јер, по правилу, таква деца падну на терет некоме другоме. Цео живот посматрам сличне приче, и прилично је безвезе, и деци и родитељима (ако су имало паметни).

Е сад, сигурно да постоји гомила изузетака и да никога не треба осуђивати. Није лако направити избор у случају када нам време за децу истиче или се дешава нешто друго у шта посматрач не може имати увид, пошто се ради о врло личним одлукама.

У сваком случају, мени су глупа оба екстрема - нпр. људи који неће да имају још једно дете, јер неће можда моћи да га свако лето воде на море или да му приуште неки луксуз, али и људи који су у фазону јее баш ми је супер да имам осморо деце, нема везе што ће једно или ниједно од њих моћи да студира и што ће имати једне патике за четири сезоне...

[Ђорђе Р]

1 hour ago, Срђан Шијакињић рече

нема везе што ће једно или ниједно од њих моћи да студира и што ће имати једне патике за четири сезоне...

Ал како ово да зна било ко? Не знамо шта ће бити ни за годину дана, а камо ли за 6, или 16 година.

Изгледа да се планови своде на то колико је ко оптимиста у животу. Дел Бој, из Мућки, би требало да има буљук деце, пошто планира да следеће године биде милионер :). Можда то изгледа немогуће, ал неко ко има став као Дел Бој и успе да постане милионер.

Дал је битно дал ће завршити факултет, и колико ће дуго носити једне патике? Многи имају све услове да студирају, па не заврше факултет. Колико је ово уопште битно у животу? Наше баке и деке су делиле кору хлеба, и исту гардеробу, па су хвала Богу нас изродили. Људи који су из бројније породице носе више радости, топлине у себи него они који су јединци, или где их је било двоје. Исто тако, често људи који су оскудевали у детињству су одрасли у зрелије људе који су психички стабилнији, од оних који су одрасли у благостању, и који су имали све на тацни.

Мој став је да деци треба само љубав, и колико има љубави, толико и деце треба да буде. И то је једно са другим повезано, што више има деце, има више и љубави, јер љубав се једино дељењем умножава.

[Православни Србин]

Слажем се са Ђорђем да кад има више деце, има и више љубави и радости, итд. Знам и сам јер сам, хвала Богу, одрастао у једној таквој породици. А знам и за примере породица где је само једно дете и често се дешава да деца из таквих породица буду егоистична и да постану лоши људи. Наравно, не кажем да је увек тако, али често се дешава.

[Православни Србин]

Наравно, свако има право да сам одлучује о свом живту, па и то колико жели да има деце. Ја сам само изнео своје мишљење. Деца никад ннису терет и деце никад није пуно, по мени.

[Чунга Лунга]

@Православни Србин, моји родитељи имају нас четворо, а првих рођака нас је 19-оро (деда има осам ћерки), па кад је слава, рођендан, распуст, било шта...то је као вашар! Смеха колико хоћеш! Када немаш пара за позориште, само код нас дођеш.

[Natasa.]

пре 5 минута, Православни Србин рече

А знам и за примере породица где је само једно дете и често се дешава да деца из таквих породица буду егоистична и да постану лоши људи. 

To bi se desilo i da ih je 10oro. Često se desi da jedinci imaju jako puno prijatelja jer ima fali brat/sestra u životu.

[Срђан Шијакињић]

пре 3 минута, Ђорђе Р рече

Ал како ово да зна било ко? Не знамо шта ће бити ни за годину дана, а камо ли за 6, или 16 година.

Изгледа да се планови своде на то колико је ко оптимиста у животу. Дел Бој, из Мућки, би требало да има буљук деце, пошто планира да следеће године биде милионер :). Можда то изгледа немогуће, ал неко ко има став као Дел Бој и успе да постане милионер.

Дал је битно дал ће завршити факултет, и колико ће дуго носити једне патике? Многи имају све услове да студирају, па не заврше факултет. Колико је ово уопште битно у животу? Наше баке и деке су делиле кору хлеба, и исту гардеробу, па су хвала Богу нас изродили. Људи који су из бројније породице носе више радости, топлине у себи него они који су јединци, или где их је било двоје. Исто тако, често људи који су оскудевали у детињству су одрасли у зрелије људе који су психички стабилнији, од оних који су одрасли у благостању, и који су имали све на тацни.

Мој став је да деци треба само љубав, и колико има љубави, толико и деце треба да буде. И то је једно са другим повезано, што више има деце, има више и љубави, јер љубав се једино дељењем умножава.

Не може да се зна са сигурношћу, али може да се разумно претпостави. Милионери из блата су ипак изузетак а не правило, а важне одлуке не треба доносити посматрајући изузетке, него баш правилности.

Није наравно битно завршити факултет, само по себи. Навео сам то као пример пружања деци могућности да живе пристојно од свог рада. Може се то постићи и без факултета, свакако.

С обзиром да је време наших старих - када су сви били приближно подједнако сиромашни / богати -  прошло, данас је деци која су упадљиво сиромашна доста теже да се крећу кроз живот. 

Ја то видим мало другачије, могу да имам много љубави, за 10оро деце, али ако ја радим за 40.000 и жена за 40.000, нпр., ја реално имам могућности за двоје-троје деце (и то идеално). Све преко тога, постављају се нека питања - како ће жена да настави да ради и да води рачуна о толикој деци, како ће да задржи посао када је нон-стоп на трудничком/породиљском, како ће моја деца да се осећају ако не будемо могли да им приуштимо бар нешто од оног што виде код деце свуда око себе, шта ће да раде ако се ми разболимо па не будемо могли да радимо (тј. где је било какав фонд, било каква резерва)... и на крају, питање свих питања - на кога ће да падне терет издржавања моје деце, на кога ће да падне моја одговорност, ако ја не успем да скрпим крај са крајем... Не деду, бабу, комшију... Није ок, ни за децу, ни за мене, ни за тог "обавезног" добротвора...

Према томе, ја бих лично ту љубав расподелио на мање деце, ако новца не би било за више. Можда ја нисам у праву, можда су благословени они који се препусте Богу и можда их Бог награди, али ретко виђам такве примере. Капирам такође да нам је Бог дао и разум и одговорност да промишљамо и планирамо свој живот, те да није грешка и на то се ослањати и комбиновати са љубављу.

ПС: Надам се да се нико неће наћи увређеним мојим размишљањима, не паметујем тек тако из досаде, него износим ставове до којих сам дошао гледајући шта и како са сопственим животом.

[Православни Србин]

Управо сада, Natasa. рече

To bi se desilo i da ih je 10oro. Često se desi da jedinci imaju jako puno prijatelja jer ima fali brat/sestra u životu.

Наравно, може да се деси и кад има више деце. Наравно, никад нема стопостотних правила. Само реклох да знам примере породица са једним детететом, где су та деца осле постајала егоистична и лоша.