Свети Архијерејски Сабор 2015. године

[lab_man]

Шта да ти кажем брате када смо полиглотан народ. Колико видим Orthophill се барем труди, час пише српски,час македонски и није ми јасно шта ти то толико смета, кад он може све нас да разуме шта пишемо није ваљда толико тешко да се потрудимо бар да разумемо да и њему није лако ако ништа више?!

Долази до граматичких грешака и није баш једноставно учествовати на форум где се не користи твој матерњи језик.

 

E, što ti mrziš sve što je srpsko, tvoj je problem...

 

"мрзиш" тешка реч за једног хришћанина.

Dani, potrebno je izjednačiti odnos koji na forumu postoji između artemita i tzv. grupe raskolnika prozvanih MPC...

Oni su, hteli to da prihvatite ili ne, u istom košu.

Brat Ortofil zna srpski i niko mu nece zameriti da bilo šta pogreši, što se jezika tiče, naprotiv..Ja često njegove postove preskačem, ne zato što loše piše, već zato što zbilja ne razumem šta je hteo reći. Slovenački i bugarski bolje razumem, više sam bio u kontaktu sa tim jezicima. Mocart je više diskutovao na makedonskom i on ga bolje razume..

Uostalom, i brat Zajron se trudi da ono što misli izrazi na jeziku na kom se izražava većina korisnika foruma. Time i njegove ideje postaju dostupnije drugima...

[Данче*]

potrebno je izjednačiti odnos koji na forumu postoji između artemita i tzv. grupe raskolnika prozvanih MPC... Oni su, hteli to da prihvatite ili ne, u istom košu.

 

О овоме остави да се баве црквени људи. Доста је више рекла-казала и смућивање народа. Већина македонаца као што горе негде рече Моцарт, поима немају о тзв.расколу између две цркве, за њих су Срби браћа и то је то. Увек су били благонаклони према Србима.

 

 

 

Slovenački i bugarski bolje razumem

 

Ма дај молим те, значи ово не могу да верујем да бугарски и словеначки боље разумеш?!

Уосталом ко хоће нађе начина, ко неће изговор, ја сам сигурна да већина форумаша више од 50% разуме македонски.

 

 

 

Uostalom, i brat Zajron se trudi da ono što misli izrazi na jeziku na kom se izražava većina korisnika foruma. Time i njegove ideje postaju dostupnije drugima...

 

Ето ја брата Зајрона не разумем, али ми уопште не сметају његови постови па чак шта више духовити су, и трудим се да прочитам, није баш све да пише на српски али никакав проблем ми не представља. Уосталом Македонци су ти интелегентан народ свидело се то теби или не,када су језици у питању, где год се нађу у коју средину они се прилагоде као камелеони...бар ја тако.

[Драган_Петровић]

Разумљиво је да ПЦ има одређену икономију до одређене мјере према онима који су изван Цркве. Само није јасно по ком се критеријуму овде заузимају супротни ставови око истих ствари. Нема потребе за никаквом горчином ни са једне ни са друге стране. Што се стидимо да у сваком случају ствари назовемо правим именом. Па зар то није љубав? Зашто се са једне стране увијамо а са друге стране дијелимо шамаре глумећи познати светитељски шамар?

[Лазар Нешић]

Овај наставак разговора са МПЦ је највећа вест са овогодишњег  СА Сабора, готово једина који има додира са стварним животом и конкретним проблемима.

 

Е сад шта ће конкретно бити, не знам. Мало се уздам у СПЦ екипу која је одређена за разговоре. Мислим да су требали млађи људи.

У ствари, генерално гледано мало се уздам у епископе. Уз један једини изузетак (кога лично знам), то су људи који живе у балонима и немају појма о животу и људима изван својих епископских дворова.

Епископе МПЦ не познајем, па не могу ништа да кажем; али, владике су свуда исте, па ни код њих вероватно није боље. Надам се да и код њих ипак има изузетака.

 

С друге стране, то је што је, немам нека фантастична и велика очекивања. Видећемо. Радује ме ова вест.

[Nebojš.a]

 

У ствари, генерално гледано мало се уздам у епископе. Уз један једини изузетак (кога лично знам), то су људи који живе у балонима и немају појма о животу и људима изван својих епископских дворова.

 

 

Pa da, ovde nema mesta za pomisli jer si ga upoznao lično. A tamo gde ima mesta za pomisli one se roje i zuje i rade svoj posao, i ti ih, sudeći po ovome što govoriš, prihvataš. Znači, tebi je potrebno da lično upoznaš čoveka da se ne bi naprimao pomisli o njemu. Što se mene tiče ovo dobrim delom razotkriva tvoja vazda nezadovoljstva u vezi gotovo svega, što se Crkve tiče, naravno.

[Лазар Нешић]

Pa da, ovde nema mesta za pomisli jer si ga upoznao lično. A tamo gde ima mesta za pomisli one se roje i zuje i rade svoj posao, i ti ih, sudeći po ovome što govoriš, prihvataš. Znači, tebi je potrebno da lično upoznaš čoveka da se ne bi naprimao pomisli o njemu. Što se mene tiče ovo dobrim delom razotkriva tvoja vazda nezadovoljstva u vezi gotovo svega, što se Crkve tiče, naravno.

 

Nisi razumeo šta hoću da kažem. Upravo je suprotno, znam i ove ostale, lično sam video kakvi su. Gotovo svi. Ništa pomisli i to, čisto činjenično stanje.

 

Kao i ovo drugo, naprotiv: ja sam lično vrlo zadovoljan crkvom i pravoslavljem; da nisam ne bih bio u Crkvi; izašao bih i radio nešto drugo, kao gomila drugih Srba. Radi se o tome da imam kapaciteta za tuđe gadosti koje ne moraju nužno da ugrožavaju moje dobro raspoloženje. Pa tako mogu reći da je u SPC činjenični blagi haos i da episkopi žive u balonu, a pri tom ne moram da budem time nezadovoljan i razočaran, tužan ili ljut. Naprotiv. Lično sam vrlo srećan i zadovoljan u Crkvi.

[Nebojš.a]

lično sam video kakvi su. Gotovo svi. Ništa pomisli i to, čisto činjenično stanje.

 

Dobro, znači lično si video kakvi su (mada to bezlično niko ne može da uradi) ali ih ne znaš lično kao što znaš onog episkopa za koga znaš, pošto ga znaš lično, da ne živi "u balonu".

[МилошБГ]

Sta je Vladika Grigorije najavio pre vise od 5 ili 6 godina

 

 

 

 

Ocigledno na celu SPC je trenutno episkop Grigorije! Na sve to jos i medij kao sto je Blic.

[JESSY]

Бивши Епископ рашко-призренски Артемије и бивши јеромонах Николај искључени из црквене заједнице

 

Свети Архијерејски Сабор СПЦ донео је следећу одлуку:

Будући да се Марко Радосављевић, бивши монах Артемије и бивши епископ рашко-призренски, оглушио о сва настојања Српске Православне Цркве да се врати са пута раскола у јединство са Мајком Црквом, то, на основу члана 69. тачка 29) Устава Српске Православне Цркве, а сходно члану 15. Одредаба о црквеним кривицама, њега и Негослава Николића, бившег јеромонаха Николаја, Артемијем „рукоположеног“ за псеудо-хорепископа измишљене старорашке и лозничке епархије, трајно искључити из Црквене Заједнице, са надом и молитвом Господу да им подари покајање као једини пут спасења и повратка Цркви Божјој, која са радошћу увек прима сваког покајника.

У исто време, позвати монахе, монахиње и лаике који су до сада учествовали у њиховим богослужењима и подржавали их у расколу да се врате канонском поретку Православне Цркве и Евхаристијском јединству са њом, и опоменути их да тајне ове двојице изопштених из Црквене Заједнице нису Свете Тајне (крштење није крштење, рукоположење није рукоположење, причешће није Причешће, да наместо благослова доносе клетву), и да је једини излаз из таквог безблагодатног стања пут покајања и покајног повратка у крило Свете Мајке Цркве.

Образложење: Свети Архијерејски Сабор је на свом овогодишњем мајском заседању (2015. године), поводом неканонског поступка рашчињеног бившег епископа рашко-призренског Артемија, који је рукоположио у чин „хор-епископа старорашкога и лозничког“, такође лишеног свештеничког чина Негослава (бившег Николаја, црноречког игумана), као и због других претходних безакоња, актом АСбр. 82 од 25. маја 2015. године, позвао истог „да крене путем мира и јединства са Црквом“, и да свој одговор на позив пошаље Светом Архијерејском Сабору „усмено или га достави писмено у року од три дана.“ Монах Артемије је одбио да прими акт, али кад је исти дат у јавност, упутио је, посредством пароха грочанског оца Александра Митровића, Његовој Светости Патријарху српском свој одговор, 14/27. маја 2015. године. Разматрајући ово писмо монаха Артемија, Свети Архијерејски Сабор је констатовао следеће:

1. Свети Архијерејски Сабор је, својим актом АСбр. 66/зап. 161 од 4. маја/21. априла 2010. године, по канонској кривици Епископа Артемија трајно разрешио дужности и обавеза управљања Епархијом рашко-призренском, после чега је он прихватио одлуку Синода да борави у манастиру Шишатовац са своја четири монаха. Нажалост, својим дописом од 13. септембра 2010. године, исти је отказао признавање одлука Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода, због чега је стављен, актом Светог Архијерејског Синода бр. 1126/зап. 805 од 15. септембра 2010. године, под забрану свештенодејства.

2. Свети Архијерејски Сабор је, размотривши потом канонске кривице Његовог Преосвештенства умировљеног рашко-призренског Господина Артемија, у седници својој од 18. новембра 2010. године, под АСбр. 20/зап. 54, донео ову Пресуду:

„Због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица: свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Светом архијерејском сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске православне цркве у Епархији рашко-призренској – уз учешће наоружаних појединаца и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима, Епископа умировљеног рашко-призренског Артемија лишити епископског чина, и вратити у ред монахâ.“

3. Монах Артемије (Радосављевић), наместо да прихвати одлуке највишег законодавног и канонског тела наше Светосавске Цркве, са једним бројем својих избеглих из Епархије рашко-призренске јеромонаха, монаха и монахиња, почео је да ствара у туђим епархијама своју такозвану рашко-призренску епархију у егзилу. Тиме не само што је погазио вековни канонски поредак Цркве, него и своју заклетву при рукоположењу у епископски чин „У туђој епархији нећу богослужити нити вршити икакву свештену радњу без сагласности епископа дотичне епархије.“. При томе је сопствену Цркву и државу прогласио за „егзил“, стварајући ту своју псеудо-епархију и њене „катакомбе“ са ниоткога прогнаним него са одбеглим из својих манастира, – са тог разлога под црквени суд стављеним јеромонасима и монасима Рашко-призренске епархије, градећи тако на лажи и обмани своју псеудоцрквену парасинагогу. Тако не само што је погазио своју заклетву и вековни канонски поредак Православне Цркве, него је, одвођењем за собом десетине јеромонаха и монаха из косово-метохијских манастира, покушао да ове остави празне на милост и немилост албанским терористима и рушитељима, при томе се заклињући на тобожњу своју верност Косову и Метохији, а друге оптужујући за подршку „независности“ Косова.

Какве су катастрофалне последице за преостале православне Србе на Косову и Метохији, уз подстицај на њихово исељавање и продају имовине – о томе не треба ни говорити (први је био Артемије, који је тајно продао Албанцима црквену имовину у Ђаковици, бранећи народу да то исто чини). Док његови следбеници проглашавају Артемија за „великомученика“ и гуруа, поставља Сабор питање: Чијим новцем је тај „великомученик“ куповао куће по Сремчици и другим местима? Чијим новцем је скоро сваке друге године мењао најскупоценија кола, док му је народ на Косову и Метохији грцао у јаду и беди? Артемије ни до данас није одговорио на акт Светог Синода (бр. 427 од 13. априла 2010. године): шта се десило са милионским средствима са банковног конта у Солуну, уплаћиваног од бројних добротвора за помоћ косово-метохијком народу, по дозволи патријарха Павла, на његово име?

На званично питање Светог Синода о средствима са тог конта, одговорио је (актом Ебр. 16 од 19. априла 2010. године): Ко има право да се меша у моје личне ствари, као слободног грађанина Србије? Поставља се, међутим, питање: Не сливају ли се та косовској сиротињи намењена средства у подизање нимало сиротињских „катакомби“ и зграда широм Србије, међу којима посебно место заузима троспратно здање у Лелићу, родном селу Артемија Радосављевића, које се управо завршава?

4. Анализирајући управо добијено писмо монаха Артемија, као и две „посланице“ његових „црквено-народних сабора“ (одржаних у Лозници код Чачка (2013. и 2014. године), које је у прилогу писму доставио Сабору, дошао је до непобитног закључка: Бивши епископ рашко-призренски Артемије своју „секту Артемита“ идеолошки је почео формирати међу једним делом својих монаха – од самог почетка њиховог сабирања око њега као „свог духовног оца“. Добро је то што их је васпитавао у духу Православља, али је поразно што их је секташки везивао за себе као јединог истинског тумача вере, проглашавајући временом све друге епископе Српске Цркве, на челу са патријарсима Павлом и Иринејем, за јеретике, или како сâм каже: за „глобалисте, екуменисте, паписте“ и „мондијалисте“. При томе он очевидно намерно заборавља да је од тих истих патријараха и епископа изабран за епископа, као и то да сви они до једнога исповедају исти Символ вере и држе се трократног епископског Исповедања вере, датог пре свога епископског рукоположења, као што га је и он сâм дао пред њима. У каквој прелести и гордељивости се налази овај нови монтаниста, још боље се види по томе што је Црква кроз векове лажне учитеље и јеретике проглашавала тек онда када би они на Васељенским Саборима били свестрано испитани и проверени од Светих Отаца. Црква се никада није ослањала, од Јерусалимског Сабора (51. године) на суд појединца ма ко он био, него се увек држала оног апостолског и саборног начела „изволи се Духу Светом и нама“ (Дап 15,28). Свргнути, одлуком Светог Архијерејског Сабора, епископ Артемије сматра се како од својих следбеника на „црквено-духовним саборима“, тако и по њему самом за јединог који држи „исповедање неискварене вере“, а у „црквеном расколу може бити само неко ко је изневерио правоверје“. По њему „Црква је само тамо где се чува истинска и неискварена вера“, што значи само код њега. Он одвајајући се „по Промислу Божјем“ од Патријарха српског и Сабора архијереја, сматра да једини остаје чувар и носилац истинске вере. За њега садржина Патријарховог саборског писма њему, којим се позива на пасхално „све опростимо Христовим Васкрсењем“, и да „крене путем мира и јединства са Црквом“ – „не говори да је оно плод Духа Светога, него плод духа људскога“, а своје пак писмо представља као „сведочење о правоверју“ и „остајање у светоотачкој вери.“ Отуда, по њему, Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је у расколу, док он „ништа заједничко немамо са расколом.“ Овде се сусрећемо са радикалним порицањем саборности као основног својства Цркве, из кога су настајали сви расколи и све јереси кроз вековну историју Цркве. Једно је тужна али непобитна истина: Оваква монтанистичка заблуда и артемијевска парасинагога се јавља први пут у вековној историји Светосавске Цркве. У суштини она представља истински раскол и хулу на Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву Христову њено име те саме Цркве и њене истините вере. Какво ли је тек нечувено гажење и презир свеукупног канонског предања Цркве рукополагање од једног и то рашчињеног епископа, у чин хор епископа рашчињеног јеромонаха, и то у туђој Епархији, уз додељивање непостојеће титуле!

Са ових и других разлога, сагласно заповести Христовој: ако брат твој, покаран насамо, па покаран пред двојицом и тројицом сведока, не послуша; па онда казан Цркви „не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник“ (Мт 18,15-17); сагласно и вековном канонском предању Цркве, донео је Сабор одлуку којом монаха Артемија (Радосављевића) лишава монашког чина и искључује га, заједно са њиме антиканонски и безаконо „рукоположеним“ „хор епископом старорашким и лозничким“ Николајем – Негославом Николићем, из црквене заједнице. Да се знаде од данас па убудуће, све до њиховог искреног покајања, да свака тајна њима обављана, на челу са Светом Литургијом, представља безблагодатну радњу: њихово крштење није крштење, њихово рукоположење није рукоположење, њихово причешће није Причешће, њихов благослов није благослов него клетва на оне које га примају. Ово нарочито треба да имају у виду сви они који су у својој простоти и наивности заведени њиховом обманом и духовном преваром, нарочито заведени њиме лаковерни монаси и монахиње, али и верници.

Извор: СПЦ

 

 

 

 

© 1219-2014 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

[lab_man]

О овоме остави да се баве црквени људи. Доста је више рекла-казала и смућивање народа. Већина македонаца као што горе негде рече Моцарт, поима немају о тзв.расколу између две цркве, за њих су Срби браћа и то је то. Увек су били благонаклони према Србима.

 

 

 

 

Ма дај молим те, значи ово не могу да верујем да бугарски и словеначки боље разумеш?!

Уосталом ко хоће нађе начина, ко неће изговор, ја сам сигурна да већина форумаша више од 50% разуме македонски.

 

 

 

 

Ето ја брата Зајрона не разумем, али ми уопште не сметају његови постови па чак шта више духовити су, и трудим се да прочитам, није баш све да пише на српски али никакав проблем ми не представља. Уосталом Македонци су ти интелегентан народ свидело се то теби или не,када су језици у питању, где год се нађу у коју средину они се прилагоде као камелеони...бар ја тако.

Da li ću tebi da objašnjavam da li i zašto bolje razumem slovenački i bugarski od makedonskog?

Ponovo vam kažem: imam pravo na vlastito mišljenje i ono nije promakedonsko. Samo je mit da su nam makedonci izuzetno prijateljski nastrojeni, samo jedan od mitova u koji Srbi veruju.

Slažem se da treba da ostavim crkvene stvari ljudima koji vode Crkvu, ali složićeš se, to važi i za tebe...

I da, još jednom: u crkvenom pogledu slućaj tzv MPC i Artemita je jedno te isto, ma koliko vi panično pokušavali da negirate isto.

[Рилски]

Cо гордост не се решаваат расколите. СВо секои преговори, двете страни прават отстапки, оти инаку нема да се постигне договор. Е сега дали некој сака да се реши некој раскол, тоа е друго прашање. МПЦ очигледно е дека сака. Дури и власта нема да се меша во сегашните преговори. Иако таа има право. Да се потсетиме дека српските кралеви ја основаа СПЦ на два пати, а султанот ја укина и Пеќката архиепископија и Охридската архиепископија. Народот од МПЦ денес ако има проблем со СПЦ, со другите православни цркви нема. Иако Синодот на ПОА забрани да се причестуваат и лаиците во канонските цркви, Македонците се причестуваат и во Грција, и во БПЦ, а во РПЦ се причестуваат со директна дозвола од нашиот голем пријател Митрополитот Иларион Алфеев. Па дури и во СПЦ се причестуваме.

Ама вие сте врли Срби, што малку па малку и раѓате расколи: Српска слободна православна црква, МПЦ, цпц, СИПЦ, ЕРП(во егзил), очигледно и некои во СПЦ уживаат правејќи расколи... Дури и во МПЦ, сега српскиот владика Јован е одговорен што се појави матеевечкиот раскол. Од што некој знае се`, место да собира растура.

 

Као и увек .. почињеш своју причу речима о гордости а онда на даље из тебе кључа а ти (је) бљујеш, такву гордост да то не вреди коментарисати, јер је толико ниско то што пишеш и причаш да није ни приближно нивоу најминималнијег ''доброг'' укуса ..

 

Доказао си небројено пута да незнаш где ти је глава а где задњица. Једно време си био близак ставовима ПОА, никад далеко ставовима Архираксолника Стефана из расколничке ''мпц'', а сада машташ да је ''мпц'' равноправан саговорник па захтеваш некакав специјалан однос чак и према себи као расколнику .. Имаш то већ све.. самим тим што те овде више него толеришу. Да си горд и срцем у расколу, сведочиш сам својим ставовима које само слепац не види или не жели да види.

[Јанко]

Da li ću tebi da objašnjavam da li i zašto bolje razumem slovenački i bugarski od makedonskog?

Ponovo vam kažem: imam pravo na vlastito mišljenje i ono nije promakedonsko. Samo je mit da su nam makedonci izuzetno prijateljski nastrojeni, samo jedan od mitova u koji Srbi veruju.

Slažem se da treba da ostavim crkvene stvari ljudima koji vode Crkvu, ali složićeš se, to važi i za tebe...

I da, još jednom: u crkvenom pogledu slućaj tzv MPC i Artemita je jedno te isto, ma koliko vi panično pokušavali da negirate isto.

Брате Горане пробај да спустиш лопту.

Прво, не може бити исто. Само једна од многих разлика: Македонце је јавно подупрла КПЈ, користили су одређене историјске чињенице (Охридска Архиепископија, начин добијања аутокефалности наше Цркве...) као и довољан број епископа "да оснују Цркву". Овде је један који себи узима прерогатив Цркве без икакве историјске, канонске или било које друге основе.

Друго, ако инсистираш на српском као званичном језику, био би ред и да будеш доследан до краја и инсистираш на ћирилици.

"Нека нам речи буду благе, а аргументи јаки".

Свако добро ти од Бога желим.

[lab_man]

Као и увек .. почињеш своју причу речима о гордости а онда на даље из тебе кључа а ти (је) бљујеш, такву гордост да то не вреди коментарисати, јер је толико ниско то што пишеш и причаш да није ни приближно нивоу најминималнијег ''доброг'' укуса ..

 

Доказао си небројено пута да незнаш где ти је глава а где задњица. Једно време си био близак ставовима ПОА, никад далеко ставовима Архираксолника Стефана из расколничке ''мпц'', а сада машташ да је ''мпц'' равноправан саговорник па захтеваш некакав специјалан однос чак и према себи као расколнику .. Имаш то већ све.. самим тим што те овде више него толеришу. Да си горд и срцем у расколу, сведочиш сам својим ставовима које само слепац не види или не жели да види.

Umalo me razapeše zbog toga...A samo sam stavio jednakost između arhiraskolničke MPC i Artemita...

[lab_man]

Брате Горане пробај да спустиш лопту.

Прво, не може бити исто. Само једна од многих разлика: Македонце је јавно подупрла КПЈ, користили су одређене историјске чињенице (Охридска Архиепископија, начин добијања аутокефалности наше Цркве...) као и довољан број епископа "да оснују Цркву". Овде је један који себи узима прерогатив Цркве без икакве историјске, канонске или било које друге основе.

Друго, ако инсистираш на српском као званичном језику, био би ред и да инсистираш на ћирилици.

"Нека нам речи буду благе, а аргументи јаки".

Čekaj jesu li i jedni i drugi paracrkvene organizacije? Sinod SPC tako kaže...

Što se latinice tiče, ona je jedno od zvaničnih pisama SRPSKOG jezika...

[Рилски]

Овај наставак разговора са МПЦ је највећа вест са овогодишњег  СА Сабора, 

 

Епископе МПЦ не познајем, па не могу ништа да кажем; али, владике су свуда исте, па ни код њих вероватно није боље. Надам се да и код њих ипак има изузетака.

 

Радује ме ова вест.

 

 Ниво епископа ''мпц'' је отприлике Правословни претшколски узраст ..можда и обданиште .. нисам баш сигуран. Факт је да они нису од првог до последњег, ни на нивоу једног поштеног и теолошки поткованог просечног(као таквог) вероучитеља у Србији .

 

 

Ја познајем њих неколико па могу о томе да дајем свој суд ..што и чиним.

 

И мене ова вест заиста радује.. Али да се реазумемо..

Ову одлуку СПЦ, заиста треба схватити у правом смислу онаквом каква и јетсе. Ради се о највећем степену икономије каквог нема ни у једној помесној Цркви од настанка Цркве на овамо! Ко то не види заиста не види пуно.. И ово је уједно, и последњи напор слично као и у случају ''егзиланата'' сада већ бившег хришћанина Марка (Радосављевића) ..