Свети Архијерејски Сабор 2015. године

[Марио Токовић]

Екуменизам је љубав према свему свету, према свим народима и људима у нашем палом свету. Али не према палости. Екуменизам је сасвим погрешно сужен само на јединство садашњих Хришћана. Јер сви Хришћани су увек у јединству са крстом сваког палог човека, свих палих људи и свих палих народа, свих времена.

Али Црква у теолошком, догматском и еклисиолошком смислу мора имати свој придев православна, како би се разликовала од цркава које су током историје настајале одвајањем од Ње, Цркве. Али Црква не чува истину од палих већ зарад палих, не би ли се вратиле љубави првој. Чува истину и зарад оних који још нису Црква, пагански народи, они које помиње Павле. Јер управо екуменизам подразумева да ће Црква примати кроз историју све паганске народе и охристовљавати их. И то све док се не испуни време пагана када ће као последњи Цркви прићи и сами Јевреји, „најпагани“. Павле каже да ће Јевреји последњи од свих народа у историји примити веру, а ми додајемо, нашу, православну. И радујемо се унапред. Чему онда сужење Цркве на јединство садашњих Хришћана када Павле каже да ће многи, ако не и сви, пагански народи примити Исуса Христа и Цркву. А најогњевитији Православци ће бити управо Јевреји, а како би могло другачије. Јер ће из Јевреја Бог подићи два пророка у доба антихриста. Јер неће Бог кочијама спуштати са неба Илију и Еноха, већ ће из живог огња Јевреја православаних подићи два Стуба најогњевитија. И радујемо су унапред.  

Црква је екуменска јер Дух овим палим светом проноси Цркву да сведочи свим народима Месију који је дошао који је ту и који долази у сили и слави. Јер Месија умре и васкрсе не за спасење православља већ за спасење свега света, сваког човека који поверује и исповеди божанство Исуса Христа. И радујемо су унапред, Доласку и спасењу свих које одабра Отац наш небески.     

[Milan Nikolic]

Саопштење за јавност - 29. мај 2015. године

 

 

Свети Архијерејски Сабор донео је следећу одлуку:

 

Будући да се Марко Радосављевић, бивши монах Артемије и бивши епископ рашко-призренски, оглушио о сва настојања Српске Православне Цркве да се врати са пута раскола у јединство са Мајком Црквом, то, на основу члана 69. тачка 29) Устава Српске Православне Цркве, а сходно члану 15. Одредаба о црквеним кривицама, њега и Негослава Николића, бившег јеромонаха Николаја, Артемијем „рукоположеног“ за псеудо-хорепископа измишљене старорашке и лозничке епархије, трајно искључити из Црквене Заједнице, са надом и молитвом Господу да им подари покајање као једини пут спасења и повратка Цркви Божјој, која са радошћу увек прима сваког покајника.

 

У исто време, позвати монахе, монахиње и лаике који су до сада учествовали у њиховим богослужењима и подржавали их у расколу да се врате канонском поретку Православне Цркве и Евхаристијском јединству са њом, и опоменути их да тајне ове двојице изопштених из Црквене Заједнице нису Свете Тајне (крштење није крштење, рукоположење није рукоположење, причешће није Причешће, да наместо благослова доносе клетву), и да је једини излаз из таквог безблагодатног стања пут покајања и покајног повратка у крило Свете Мајке Цркве.

 

Образложење: Свети Архијерејски Сабор је на свом овогодишњем мајском заседању (2015. године), поводом неканонског поступка рашчињеног бившег епископа рашко-призренског Артемија, који је рукоположио у чин „хор-епископа старорашкога и лозничког“, такође лишеног свештеничког чина Негослава (бившег Николаја, црноречког игумана), као и због других претходних безакоња, актом АСбр. 82 од 25. маја 2015. године, позвао истог „да крене путем мира и јединства са Црквом“, и да свој одговор на позив пошаље Светом Архијерејском Сабору „усмено или га достави писмено у року од три дана.“ Монах Артемије је одбио да прими акт, али кад је исти дат у јавност, упутио је, посредством пароха грочанског оца Александра Митровића, Његовој Светости Патријарху српском свој одговор, 14/27. маја 2015. године. Разматрајући ово писмо монаха Артемија, Свети Архијерејски Сабор је констатовао следеће:

 

1. Свети Архијерејски Сабор је, својим актом АСбр. 66/зап. 161 од 4. маја/21. априла 2010. године, по канонској кривици Епископа Артемија трајно разрешио дужности и обавеза управљања Епархијом рашко-призренском, после чега је он прихватио одлуку Синода да борави у манастиру Шишатовац са своја четири монаха. Нажалост, својим дописом од 13. септембра 2010. године, исти је отказао признавање одлука Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода, због чега је стављен, актом Светог Архијерејског Синода бр. 1126/зап. 805 од 15. септембра 2010. године, под забрану свештенодејства.

 

2. Свети Архијерејски Сабор је, размотривши потом канонске кривице Његовог Преосвештенства умировљеног рашко-призренског Господина Артемија, у седници својој од 18. новембра 2010. године, под АСбр. 20/зап. 54, донео ову Пресуду:

 

„Због доказаних и од њега самога потврђених најтежих канонских кривица: свештенослужења под важећом забраном свештенодејства, одбијања послушности Светом архијерејском сабору, стварања раскола и насилног заузимања појединих манастира Српске православне цркве у Епархији рашко-призренској – уз учешће наоружаних појединаца и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима, Епископа умировљеног рашко-призренског Артемија лишити епископског чина, и вратити у ред монахâ.“

 

3. Монах Артемије (Радосављевић), наместо да прихвати одлуке највишег законодавног и канонског тела наше Светосавске Цркве, са једним бројем својих избеглих из Епархије рашко-призренске јеромонаха, монаха и монахиња, почео је да ствара у туђим епархијама своју такозвану рашко-призренску епархију у егзилу. Тиме не само што је погазио вековни канонски поредак Цркве, него и своју заклетву при рукоположењу у епископски чин „У туђој епархији нећу богослужити нити вршити икакву свештену радњу без сагласности епископа дотичне епархије.“. При томе је сопствену Цркву и државу прогласио за „егзил“, стварајући ту своју псеудо-епархију и њене „катакомбе“ са ниоткога прогнаним него са одбеглим из својих манастира, – са тог разлога под црквени суд стављеним јеромонасима и монасима Рашко-призренске епархије, градећи тако на лажи и обмани своју псеудоцрквену парасинагогу. Тако не само што је погазио своју заклетву и вековни канонски поредак Православне Цркве, него је, одвођењем за собом десетине јеромонаха и монаха из косово-метохијских манастира, покушао да ове остави празне на милост и немилост албанским терористима и рушитељима, при томе се заклињући на тобожњу своју верност Косову и Метохији, а друге оптужујући за подршку „независности“ Косова.

 

Какве су катастрофалне последице за преостале православне Србе на Косову и Метохији, уз подстицај на њихово исељавање и продају имовине – о томе не треба ни говорити (први је био Артемије, који је тајно продао Албанцима црквену имовину у Ђаковици, бранећи народу да то исто чини). Док његови следбеници проглашавају Артемија за „великомученика“ и гуруа, поставља Сабор питање: Чијим новцем је тај „великомученик“ куповао куће по Сремчици и другим местима? Чијим новцем је скоро сваке друге године мењао најскупоценија кола, док му је народ на Косову и Метохији грцао у јаду и беди? Артемије ни до данас није одговорио на акт Светог Синода (бр. 427 од 13. априла 2010. године): шта се десило са милионским средствима са банковног конта у Солуну, уплаћиваног од бројних добротвора за помоћ косово-метохијком народу, по дозволи патријарха Павла, на његово име?

 

На званично питање Светог Синода о средствима са тог конта, одговорио је (актом Ебр. 16 од 19. априла 2010. године): Ко има право да се меша у моје личне ствари, као слободног грађанина Србије? Поставља се, међутим, питање: Не сливају ли се та косовској сиротињи намењена средства у подизање нимало сиротињских „катакомби“ и зграда широм Србије, међу којима посебно место заузима троспратно здање у Лелићу, родном селу Артемија Радосављевића, које се управо завршава?

 

4. Анализирајући управо добијено писмо монаха Артемија, као и две „посланице“ његових „црквено-народних сабора“ (одржаних у Лозници код Чачка (2013. и 2014. године), које је у прилогу писму доставио Сабору, дошао је до непобитног закључка: Бивши епископ рашко-призренски Артемије своју „секту Артемита“ идеолошки је почео формирати међу једним делом својих монаха – од самог почетка њиховог сабирања око њега као „свог духовног оца“. Добро је то што их је васпитавао у духу Православља, али је поразно што их је секташки везивао за себе као јединог истинског тумача вере, проглашавајући временом све друге епископе Српске Цркве, на челу са патријарсима Павлом и Иринејем, за јеретике, или како сâм каже: за „глобалисте, екуменисте, паписте“ и „мондијалисте“. При томе он очевидно намерно заборавља да је од тих истих патријараха и епископа изабран за епископа, као и то да сви они до једнога исповедају исти Символ вере и држе се трократног епископског Исповедања вере, датог пре свога епископског рукоположења, као што га је и он сâм дао пред њима. У каквој прелести и гордељивости се налази овај нови монтаниста, још боље се види по томе што је Црква кроз векове лажне учитеље и јеретике проглашавала тек онда када би они на Васељенским Саборима били свестрано испитани и проверени од Светих Отаца. Црква се никада није ослањала, од Јерусалимског Сабора (51. године) на суд појединца ма ко он био, него се увек држала оног апостолског и саборног начела „изволи се Духу Светом и нама“ (Дап 15,28). Свргнути, одлуком Светог Архијерејског Сабора, епископ Артемије сматра се како од својих следбеника на „црквено-духовним саборима“, тако и по њему самом за јединог који држи „исповедање неискварене вере“, а у „црквеном расколу може бити само неко ко је изневерио правоверје“. По њему „Црква је само тамо где се чува истинска и неискварена вера“, што значи само код њега. Он одвајајући се „по Промислу Божјем“ од Патријарха српског и Сабора архијереја, сматра да једини остаје чувар и носилац истинске вере. За њега садржина Патријарховог саборског писма њему, којим се позива на пасхално „све опростимо Христовим Васкрсењем“, и да „крене путем мира и јединства са Црквом“ – „не говори да је оно плод Духа Светога, него плод духа људскога“, а своје пак писмо представља као „сведочење о правоверју“ и „остајање у светоотачкој вери.“ Отуда, по њему, Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је у расколу, док он „ништа заједничко немамо са расколом.“ Овде се сусрећемо са радикалним порицањем саборности као основног својства Цркве, из кога су настајали сви расколи и све јереси кроз вековну историју Цркве. Једно је тужна али непобитна истина: Оваква монтанистичка заблуда и артемијевска парасинагога се јавља први пут у вековној историји Светосавске Цркве. У суштини она представља истински раскол и хулу на Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву Христову њено име те саме Цркве и њене истините вере. Какво ли је тек нечувено гажење и презир свеукупног канонског предања Цркве рукополагање од једног и то рашчињеног епископа, у чин хор епископа рашчињеног јеромонаха, и то у туђој Епархији, уз додељивање непостојеће титуле!

 

Са ових и других разлога, сагласно заповести Христовој: ако брат твој, покаран насамо, па покаран пред двојицом и тројицом сведока, не послуша; па онда казан Цркви „не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник“ (Мт 18,15-17); сагласно и вековном канонском предању Цркве, донео је Сабор одлуку којом монаха Артемија (Радосављевића) лишава монашког чина и искључује га, заједно са њиме антиканонски и безаконо „рукоположеним“ „хор епископом старорашким и лозничким“ Николајем – Негославом Николићем, из црквене заједнице. Да се знаде од данас па убудуће, све до њиховог искреног покајања, да свака тајна њима обављана, на челу са Светом Литургијом, представља безблагодатну радњу: њихово крштење није крштење, њихово рукоположење није рукоположење, њихово причешће није Причешће, њихов благослов није благослов него клетва на оне које га примају. Ово нарочито треба да имају у виду сви они који су у својој простоти и наивности заведени њиховом обманом и духовном преваром, нарочито заведени њиме лаковерни монаси и монахиње, али и верници.

 

http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_29_maj_2015_godine

[Volim_Sina_Bozjeg]

Добро сад можемо даље. 

[Milan Nikolic]

Артемије примио титулу Милоја. Грешни Марко.

[Мали Лазар]

Па сад. Опет није готово. Позвали су монаштво да уђе у поредак. Хиљаде душа је и даље угрожено...

[Orthophill]

Соопштение

(29.05.2015 15:22)

 

Светиот архиерејски синод на Македонската православна црква-Охридска архиепископија на својата седница одржана на 29 мај 2015 г. ја разгледа актуелната состојба за односите помеѓу Македонската и Српската православна црква.

 

Синодот на МПЦ начелно го прифаќа предлогот за продолжување на дијалогот меѓу двете Цркви, објавен во соопштението од Архиерејскиот Собор на СПЦ. Истовремено, архиереите на МПЦ изразуваат благодарност до Соборот на СПЦ за потсетувањето дека Христовата љубов е безусловна, и во тоа име, доколку е потребно, а во границите на своите можности, Синодот на МПЦ може повторно да побара милост од надлежните државни органи во случај на неповолно завршување на споменатите судски процеси.

 

Исто така, во меѓусебната комуникација, додека траат разговорите, Синодот очекува, а би било општеполезно, браќата од СПЦ да се однесуваат со почит кон МПЦ, и тоа барем во онаа мерка што тие постојано ја манифестираат кон инославните.

 

Составот на комисијата за разговори и конечните ставови, Синодот на МПЦ ќе ги донесе на седницата во полн состав.

 

ОД КАНЦЕЛАРИЈАТА НА САС НА МПЦ

[Guest]

Ako bi neko mogao da prevede bilo bi dobro za naslovnu stranu.

[lab_man]

Ako bi neko mogao da prevede bilo bi dobro za naslovnu stranu.

otkud se na naslovnu stranu kače saopštenja različitih raskolničkih i sektaških kvazi crkvenih saopštenja? Da li čete kaćiti i saopštenja artemita? 

[Crveni Baron]

Nego, broji li neko koliko Episkop je u zadnjih par godina sklonjeno zbog raznoraznih zastranjenja i nepravilnosti u radu? Sto zbog para, sto zbog morala, sto zbog Vere? 4? 5? 6? ...

Pitam se , onako retoricki, ako su ovi koji su smenjeni bili nevaljali kakve su onda odluke bile koje su donosene i njihovim glasovima u Saboru?

[Orthophill]

otkud se na naslovnu stranu kače saopštenja različitih raskolničkih i sektaških kvazi crkvenih saopštenja? Da li čete kaćiti i saopštenja artemita? 

Ти си против дијалогот со МПЦ? Не не` сакаш во единство со вас? Затоа вакви глупости трескаш? 

СПЦ постави услов да престанат прогоните (за перење пари, за слично го анатемисавте дедо Артемије), а МПЦ поставува услов да пазите на устите и прстите...

[lab_man]

Ти си против дијалогот со МПЦ? Не не` сакаш во единство со вас? Затоа вакви глупости трескаш? 

СПЦ постави услов да престанат прогоните (за перење пари, за слично го анатемисавте дедо Артемије), а МПЦ поставува услов да пазите на устите и прстите...

Raskolnici ne mogu da postavljaju uslove za dijalog. Po tom pitanju je +Irinej Bulović potpuno u pravu...

[Orthophill]

Raskolnici ne mogu da postavljaju uslove za dijalog. Po tom pitanju je +Irinej Bulović potpuno u pravu...

Со гордост не се решаваат расколите. Во секои преговори, двете страни прават отстапки, оти инаку нема да се постигне договор. Е сега дали некој сака да се реши некој раскол, тоа е друго прашање. МПЦ очигледно е дека сака. Дури и власта нема да се меша во сегашните преговори. Иако таа има право. Да се потсетиме дека српските кралеви ја основаа СПЦ на два пати, а султанот ја укина и Пеќката архиепископија и Охридската архиепископија. Народот од МПЦ денес ако има проблем со СПЦ, со другите православни цркви нема. Иако Синодот на ПОА забрани да се причестуваат и лаиците во канонските цркви, Македонците се причестуваат и во Грција, и во БПЦ, а во РПЦ се причестуваат со директна дозвола од нашиот голем пријател Митрополитот Иларион Алфеев. Па дури и во СПЦ се причестуваме.

Ама вие сте врли Срби, што малку па малку и раѓате расколи: Српска слободна православна црква, МПЦ, цпц, СИПЦ, ЕРП(во егзил), очигледно и некои во СПЦ уживаат правејќи расколи... Дури и во МПЦ, сега српскиот владика Јован е одговорен што се појави матеевечкиот раскол. Од што некој знае се`, место да собира растура.

[lab_man]

Со гордост не се решаваат расколите. Во секои преговори, двете страни прават отстапки, оти инаку нема да се постигне договор. Е сега дали некој сака да се реши некој раскол, тоа е друго прашање. МПЦ очигледно е дека сака. Дури и власта нема да се меша во сегашните преговори. Иако таа има право. Да се потсетиме дека српските кралеви ја основаа СПЦ на два пати, а султанот ја укина и Пеќката архиепископија и Охридската архиепископија. Народот од МПЦ денес ако има проблем со СПЦ, со другите православни цркви нема. Иако Синодот на ПОА забрани да се причестуваат и лаиците во канонските цркви, Македонците се причестуваат и во Грција, и во БПЦ, а во РПЦ се причестуваат со директна дозвола од нашиот голем пријател Митрополитот Иларион Алфеев. Па дури и во СПЦ се причестуваме.

Ама вие сте врли Срби, што малку па малку и раѓате расколи: Српска слободна православна црква, МПЦ, цпц, СИПЦ, ЕРП(во егзил), очигледно и некои во СПЦ уживаат правејќи расколи... Дури и во МПЦ, сега српскиот владика Јован е одговорен што се појави матеевечкиот раскол. Од што некој знае се`, место да собира растура.

nismo mi u raskolu, već vi..osnovani ste dektetom Titovih komunista...i šta sada treba, da postavljate uslove za dijalog, mesto da tražite oproštaj od majke Crkve? 

[Orthophill]

Најголема грешка е што воопшто нешто сме барале од СПЦ. СПЦ го изгубила правото на епархиите во Македонија од моментот кога Митрополитот Јосиф заедно со најголемиот дел од свештенството (т.е. со наемниците) си заминува од Македонија и епархиите ги остава на Бугарската егзархија. За Србите СПЦ е мајка, а за Македонците маќеа и затоа ги оставила сираци. 
И оставете го Тито, оти и Пеќката архиепископија добила епископ од царот Никејски... 

И најдорбо е сега место да покажуваме мускули да се молиме за единство, нормално ако тоа го сакаме. 

[lab_man]

Најголема грешка е што воопшто нешто сме барале од СПЦ. СПЦ го изгубила правото на епархиите во Македонија од моментот кога Митрополитот Јосиф заедно со најголемиот дел од свештенството (т.е. со наемниците) си заминува од Македонија и епархиите ги остава на Бугарската егзархија. За Србите СПЦ е мајка, а за Македонците маќеа и затоа ги оставила сираци. 

И оставете го Тито, оти и Пеќката архиепископија добила епископ од царот Никејски... 

И најдорбо е сега место да покажуваме мускули да се молиме за единство, нормално ако тоа го сакаме. 

Prvo, nešto bih te zamolio...pošto je ovo srpski forum, bilo bi korektno da na njemu,pošto si došao ovde koristiš srpski jezik, jer ja zbilja ne razumem šta si napisao. Ako nećeš da koristiš srpski, a znam da ga znaš, piši na engleskom...