Шта Српска Православна Црква може да понуди младом човеку и интелектуалцу?

[коЖељ њацИ]

Prazne filosofije ne vode nigde samo stondiraju ljude

[Срђан Шијакињић]

Treba biti reformator sopstvene duše, sopstvenog unutrašnjeg sveta i bića; treba praviti mesta Drugome u sebi  - to je najteže i najređe. Ko to uspe, pobedio je i nebo i zemlju i Meku i Medinu!

 

Слажем се са свим из претходног поста, али ми се чини да би многи људи констатовали да ту жеђ за Другим, то "нешто" неизрециво што осете у себи, не могу да утоле у Цркви ништа више него што могу сами са собом, јер им се чини да Црква најчешће, без икаквог полета, без икаквог надахнућа и одушевљености, само понавља поуке о моралности, поштењу, традицији, патриотизму и сл, речју о свему ономе што си ти поменуо у првом твом посту на теми... Многима Црква делује највише као нека вечерња школа која млако и неоргинално поручује како треба бити ово или оно, потпуно глува на све приговоре и питања, а не као место на коме се може однос са Богом неговати боље него приватно, сам са собом.

[Лазар Нешић]

Слажем се са свим из претходног поста, али ми се чини да би многи људи констатовали да ту жеђ за Другим, то "нешто" неизрециво што осете у себи, не могу да утоле у Цркви ништа више него што могу сами са собом, јер им се чини да Црква најчешће, без икаквог полета, без икаквог надахнућа и одушевљености, само понавља поуке о моралности, поштењу, традицији, патриотизму и сл, речју о свему ономе што си ти поменуо у првом твом посту на теми... Многима Црква делује највише као нека вечерња школа која млако и неоргинално поручује како треба бити ово или оно, потпуно глува на све приговоре и питања, а не као место на коме се може однос са Богом неговати боље него приватно, сам са собом.

 

Одличан пост, у праву си - тако стоје ствари! Шта да ти кажем, надаље би морали да закорачимо у велике мистичке ствари и приче ... ја за то сада (не само на форуму, него и иначе) нисам спреман.

Па узми којег год хоћеш светитеља/мистика, видећеш да је ту прича о Цркви по страни; има је ту и тамо, али је секундарна; има је у јавним проповедима, великим историјатима настанка догмата, али је по страни у оним најдубљим списима у којима се говори о сусрету смртника са Богом; ту је главно оно из Песме над песмама: пољуби ме пољубцем усана твојих; ту престаје свака еклисиологија и почиње љубавна поезија, интима, дубока интроверзија, ћутање, задивљеност и остало. Ту место постаје неместо. Тамо си и нигде си. Или рецимо Јеванђеље по Јовану - слична прича. Не знам, нисам сигуран да бих даље о томе ...

[CecaV]

A još ne plaća ni porez ... milina!

Lepi,     opet si dobio 100 poena kod mene u tefteru !  

[Лазар Нешић]

Lepi, opet si dobio 100 poena kod mene u tefteru !

 

Хвала Цецили, и ти се код мене високо котираш

 

https://www.youtube.com/watch?v=xY-g0X5b1eM

 

@,

 

Тако је Мики, погодио си ме овим постом ... свакa част!

[Juanito]

Ако је тако као што Лепи вели, зашто је онда ово са Артемијем проблем (у принципу)?

[Ненад Р.]

Што се тиче овог дела ја ћу из свог примера рећи да се убијам да својима, свом ближем окружењу објасним да се мане ждерања и облокавања по славама и осталим вашарима таштине (ко је какву торту спремио, чије печење боље, чија ракија кида), да црква није ни музеј ни позориште, а још мање културно-уметничко друштво, да се на гробље за Васкрс не носи "печено прасе, гајба пива и остали мрс", да не мора "пре подне да се изађе на гробље кад и остали народ", да ми кад палим свећу уопште није битно како ћу је припалити и којим редоследом шта, јер сам у глави са оним коме је свећа намењена, и да могу и да је не припалим а да унутра имам исти однос спрам онога на кога мислим, и да може и да се не "изађе на гробље за Васкрс" већ да то можеш да урадиш кад год осетиш потребу за тим (ово сад око Васкрса је било скоро па зато помињем)....итд. итд., има тога много, знаш и сам не морам да помињем све, јасно ти је да мислим на све оне пропратне ствари фолклорно-обичајног а суштински магијског карактера за које се наш свет прилепио и никако да се раскачи са њих. Вероватно ће много времена проћи док то не испари. И још нешто. Наш је свет тврдоглав, екстремно тврдоглав. Можеш до сутра да му причаш, не вреди. Ти си луд, ти си 'ваки, ти си 'наки, не може се осим света, цео народ тако ради, и све у вези с тим. Тако да верујем да црква то види и да добрим делом снисходи таквом народу.

Мирославе у потпуности се слажем са овим што си написао . Народ се напросто такмичи ко ће више изнети на гроб .На то се много више гледа него него на оно што би требало да се ради , а то је да се испоштују наши преци. Заиста жалосно.

[Лазар Нешић]

Ако је тако као што Лепи вели, зашто је онда ово са Артемијем проблем (у принципу)?

 

Како ја то видим:

 

Хришћанска мистика и апофатика кажу: и ... и ...

Артемије каже: или (ја) ... или (нико) ...

[Juanito]

Како ја то видим:

Хришћанска мистика и апофатика кажу: и ... и ...

Артемије каже: или (ја) ... или (нико) ...

Зато сам и написао "у принципу". Значи проблем је што је Артемије мрачњак. Да је ружичасти хипик, то би онда било ОК.

[Ненад Р.]

Наши преци? Који преци? Да ли су наши преци сви одреда водили до Христа? Ил' су ударили контра? Данас+историја=....Ево не знам, ти реши једначину. Свако за себе треба да је реши.  

И они су били људи са својим врлинама и манама , тако да ту било каква једначина не помаже  .

[florenntina]

Bez nekog velikog teoloskog znanja i udubljivanja, iznecu jedan krajnje subjektivan stav na osnovu onoga sto sam ja videla i dozivela u Crkvi kao obican vernik-levo smetalo ...

 

Dakle, nasa Crkva bi po meni trebala mladim ljudima vise da propagira ljubav prema zivotu i radost umesto nekakvog stalnog osecaja krivice, zrtvovanja i stradanja. Hristos jeste stradao ali je i vaskrsao a mi kao da smo se nekako "zakucali" na stradanju, podigli zrtvu na pijadestal i zaboravili ovaj drugi deo, najradosniji dogadjaj u istoriji kosmosa.

 

Da umesto poentiranja pretnji/straha od toga kako ne treba da se pada u uninije ili pak gordost, vise poentira-uci kako treba ziveti i voleti zivot, kako prihvatiti i svoje i tudje slabosti i polako se menjati, kako ziveti u miru sa sobom i drugima. Mislim da je to plodotvoran put za usavrsavanje, sazrevanje i za promenom nekih slabosti i mana koje svi manje vise imamo, put za zdrav mentalni, emocionalni i duhovni razvoj.

[Лазар Нешић]

Значи проблем је што је Артемије мрачњак. Да је ружичасти хипик, то би онда било ОК.

 

Хаха, па не знам ... да не звучим патетично, али треба питати Исуса зашто је одабрао да се јави људском роду као хипик.

А што се тиче Артемија ... Па не можеш обући Јунајтедов дрес и отићи на Енфилд певајући "Ју вил невр вок алон"! Е, то ради Артемије. Одева се као правосланви монах, а овамо прича мрачне приче.

Хришћанство је неспојиво са мрачњаштвом. Што би реко велики Ориген: "Кееп калм и надај се апокатастасису"

[Дејан]

Mladom intelektualcu najčešće pruža razočarenje, tako je bilo poslednjih nekoliko decenija, danas je situacija malo bolja, nadamo se da će biti još bolja.

[Александар Милојков]

 

 

Шта Српска Православна Црква може да понуди младом човеку и интелектуалцу?

 

Христа.

[Иван Ивковић]

Покушаћу да спојим практични и апстрактни (тајанствени) део закључком да поред свега (углавном изврсно) поменутог Црква може понудити песму. Ово се односи на појање у техничком смислу али и на песму у најдубљем духовном смислу, тј. молитвену радост која далеко превазилази и најбољу технику (а којом је ваљана техника неизбежно проткана) и која неизбежно настаје у сусретима... Сусретању нисам склон а ни вичан, нажалост, па о томе из искуства не могу много рећи али могу још једном истаћи своје виђење ствари - песма нам је потребна! Она је утврђивање, жртва, проповед...

 

1. ПЕВАЈТЕ Господу песму нову,
   певајте Господу сва земљо.
2. Певајте Господу, благословите Име Његово,
   благовестите дан дану спасење Његово;
3. објавите у незнабожцима славу Његову,
   у свима народима чудеса Његова.
4. Јер је велик Господ и хваљен веома,
   страшан је над свима боговима.
5. Јер су сви богови незнабожаца демони,
   а Господ је небеса створио.
6. Слава и лепота су пред Њиме,
   светост и велелепност у Светињи Његовој.
7. Принесите Господу родови народа,
   принесите Господу славу и част;
8. принесите Господу славу Имену Његовом,
   узмите жртве и уђите у дворе Његове.
9. Поклоните се Господу у двору Светом Његовом,
   нека се потресе од лица Његовог сва земља.
10. Реците у народима: Господ се зацари,
    јер утврди васељену, која се неће поколебати;
    судиће народе у правости.
11. Нека се веселе небеса и нека се радује земља,
    нека се потресе море и пуноћа његова;
12. обрадоваће се поља и све што је у њима;
    тада ће се обрадовати све дрвеће шумско
13. пред лицем Господњим, јер (Господ) долази,
    јер долази да суди земљи;
    судиће васељени у правди,
    и народе у истини Својој.

(Псалам 95.)