Шта Српска Православна Црква може да понуди младом човеку и интелектуалцу?

[Срђан Шијакињић]

Цака је у томе што по нашој вери ми истовремено и волимо Бога и плашимо се Њега.

 

Што се мене тиче, никад не бих могао да имам однос потпуне љубави и поверења према било коме ако га се уједно и плашим. Тако да ми је страх ту сасвим сувишан... Плашим се себе понекад, али Бога не.

 

Иначе, потпуно разумем Декија о чему говори. Има неких тако упорних, проклетих питања, која човеку, уколико их у суштини не игнорише (што није баш лако ни поштено)  или не достигне ниво духовног развоја да зна више о Богу него ми "обични смртници", никако не дају мира. Типа, зашто је Бог који је добар а истовремено и свемоћан, створио свет у коме има толико патње. И то не патње која је неопходна да би људи били слободни, нпр. ратова, злих људи и сл, него наизглед потпуно беспотребне патње, зашто постоје канцери, зашто деца умиру у мокама од којекаквих болести итд. Свакако је могао да створи бољи свет. Што каже Иван Карамазов, па мало модификовано- "да ли икакав рај може да оправда једну дечију сузицу". 

[Volim_Sina_Bozjeg]

A u medjuvremenu, kako ziveti?

Tvoji osmesi ne zive sami, ..   u sredistu njih stojis upravo ti. A to je Bogu vrlo blagougodno, jer se ljubav ne da izmeriti i kao takva moze ostati u tebi zauvek.

 

Da li je to dobro, za svete oce, svestenike, laike, popadije, bracu sestre, ne znam. Ne znam je vrlo adekvatna rec kad pricamo o spasenju i saznanju spasitelja. Tu ne samo da je poslednja Spasiteljeva rec, vec je i jedina!!!

[Срђан Шијакињић]

Што се понуде тиче... Мислим да је реално захтевати квалитетно превођење богослужбених текстова на говорни језик, при чему би се у манастирима служило и даље на словенском. Такође инсистирам на унисоном певању на рачун хорског. Сматрам да би се овим постигле значајне и позитивне промене у животу Цркве.

 

facenew22222222  

[Deki992]

Што се мене тиче, никад не бих могао да имам однос потпуне љубави и поверења према било коме ако га се уједно и плашим. Тако да ми је страх ту сасвим сувишан... Плашим се себе понекад, али Бога не.

Иначе, потпуно разумем Декија о чему говори. Има неких тако упорних, проклетих питања, која човеку, уколико их у суштини не игнорише (што није баш лако ни поштено) или не достигне ниво духовног развоја да зна више о Богу него ми "обични смртници", никако не дају мира. Типа, зашто је Бог који је добар а истовремено и свемоћан, створио свет у коме има толико патње. И то не патње која је неопходна да би људи били слободни, нпр. ратова, злих људи и сл, него наизглед потпуно беспотребне патње, зашто постоје канцери, зашто деца умиру у мокама од којекаквих болести итд. Свакако је могао да створи бољи свет. Што каже Иван Карамазов, па мало модификовано- "да ли икакав рај може да оправда једну дечију сузицу".

Mene npr ne muce pitanja tog tipa.

Vise me muce pitanja smisla cele te "religijske price".

Pitanje raja i pakla mi je isto tesko. Tj, svrsishodnosti ta dva fenomena. Sve mi je bliza ideja o tome da je njihova svrha-manipulisanje ljudima.

Zatim, odnos morala i religije, jako tesko za mene. Zatim, forsiranje aseksualnosti u toj prici.

Dalje, samo uokviravanje odnosa covek-Bog, njegovo uslovljavanje raznim pravilima, sitnicama i ostalim stvarima. Evo, primer raskola u nasoj crkvi, oko cega se ljudi raspravljaju i dele, prikriveno mrze i slicno. Gde je tu Bog?!

I tako dalje i tako blize, ima svacega tu.

[зеленизуб]

Кад смо код науке...

 

Црква би могла да има своје школе и факултете. Не мислим на богословије и теолошке факултете. Него обичне основне школе и гимназије. А можда и научне институте, по угледу на католике, само скромније, у складу са нашим условима. И у оквиру тих институција би постојали разни облици веронауке. И наравно капеле у којима би се служило. И све што се односи на веру би било на добровољној бази. Они које вера не интересује би ту дошли јер би (на пример) научни институт био јако добар, као што је ватиканска астрономска опсерваторија добра. А после ко зна. Препустити их Богу, па шта буде. Такви не би само похађали, већ би можда желели да буду наставници у добрим школама.

 

Не знам колико је то финансијски изводљиво, само размишљам. Можда нешто и јесте изводљиво, корак по корак. Наравно, знајући како размишљају ”надлежни”, већа је вероватноћа да Србији буде боље 2017, него да се нешто од тога оствари.

Морам ти Juan признати како си овде, поред све ароганције, у праву.

[Срђан Шијакињић]

У православље сам ушао кроз овчарско-кабларску школу. Тек после сам упознао пинк екипу која те ствари игнорише.

 

Са резервом да можда нисам довољно упућен, али зар постоји нека "званична верзија" црквених учења о питањима о којима разговарамо (ко ће се спасти и сл.)?  Ја сам мислио да са обе стране постоје групе цитата, групе светитеља који мисле овако или онако итд... Ја не морам ништа да игноришем, само радим највише што могу- трудим се да прихватам и испуњавам оно што није спорно а од онога што је дискутабилно прихватам оно што је у складу са неким мојим личним осећајем.

[Н И Н Е]

Што се мене тиче, никад не бих могао да имам однос потпуне љубави и поверења према било коме ако га се уједно и плашим. Тако да ми је страх ту сасвим сувишан... Плашим се себе понекад, али Бога не.

 

Иначе, потпуно разумем Декија о чему говори. Има неких тако упорних, проклетих питања, која човеку, уколико их у суштини не игнорише (што није баш лако ни поштено)  или не достигне ниво духовног развоја да зна више о Богу него ми "обични смртници", никако не дају мира. Типа, зашто је Бог који је добар а истовремено и свемоћан, створио свет у коме има толико патње. И то не патње која је неопходна да би људи били слободни, нпр. ратова, злих људи и сл, него наизглед потпуно беспотребне патње, зашто постоје канцери, зашто деца умиру у мокама од којекаквих болести итд. Свакако је могао да створи бољи свет. Што каже Иван Карамазов, па мало модификовано- "да ли икакав рај може да оправда једну дечију сузицу".

Да је могао да створи бољи свет створио би га. На крају ће бити као што каже Аљоша Карамазов: "У праву си, Господе, јер су се открили путеви твоји."

[Anika]

Покушавам овог Декија да разумем и ништа ми није јасно. Треба ми преводилац. Шта он заправо хоће да каже?

[Срђан Шијакињић]

Mene npr ne muce pitanja tog tipa.

Vise me muce pitanja smisla cele te "religijske price".

Pitanje raja i pakla mi je isto tesko. Tj, svrsishodnosti ta dva fenomena. Sve mi je bliza ideja o tome da je njihova svrha-manipulisanje ljudima.

Zatim, odnos morala i religije, jako tesko za mene. Zatim, forsiranje aseksualnosti u toj prici.

Dalje, samo uokviravanje odnosa covek-Bog, njegovo uslovljavanje raznim pravilima, sitnicama i ostalim stvarima. Evo, primer raskola u nasoj crkvi, oko cega se ljudi raspravljaju i dele, prikriveno mrze i slicno. Gde je tu Bog?!

I tako dalje i tako blize, ima svacega tu.

 

Шта знам, ја сам све то решим на начин сличан Марку ВСБ-у, што се раја и пакла тиче, значи неће бити никаквих одељених рајева и паклова, него ће свако сам себе позиционирати, према некаквој слободној вољи... Е сад, узимам здраво за готово да човек има слободну вољу, мада то гледајући разумно никако не бих могао да сам себи аргументујем, све указује на то да човек нема (довољно, потпуно) слободну вољу. Ја лично за себе верујем да је стандардна представа раја и пакла, мало педагошка, мало преузета из неких других времена када је већина људи генерално све доживљавала буквалније. Слично је и са сексуалности и моралом, све то видим као највећим делом споредне ствари, које своју улогу у целој причи имају највише захваљујући традицији и сплетом околности, јер се и религија развијала природно- Бог је дао суштину, а људи су били слободни да временом калеме разне додатке, као и на сваку другу идеју... Што се подела тиче, ту ми је ствар најједноставнија, јер кад погледам Артемија и екипу и шта је њима битно од целе приче, видим да је ту духовност на неком јако заосталом нивоу (што је мало чудно за једног др теологије, иначе...), па ме не саблажњавају нимало.

 

После свега реченог, проблем ипак остаје, јер увек питам себе како могу да будем сигуран да је моје виђење исправно, а не оно "званично"... Ваљда се мора ризиковати. Неки индивидуализам у оквиру заједничке теме.

[Срђан Шијакињић]

Покушавам овог Декија да разумем и ништа ми није јасно. Треба ми преводилац. Шта он заправо хоће да каже?

 

Да се у оквиру Цркве могу чути различита, често контрадикторна, тумачења неких битних питања. Између осталог.

[Срђан Шијакињић]

Да је могао да створи бољи свет створио би га. На крају ће бити као што каже Аљоша Карамазов: "У праву си, Господе, јер су се открили путеви твоји."

 

Надам се.

[Ненад Р.]

Што се мене тиче, никад не бих могао да имам однос потпуне љубави и поверења према било коме ако га се уједно и плашим. Тако да ми је страх ту сасвим сувишан... Плашим се себе понекад, али Бога не.

 

Иначе, потпуно разумем Декија о чему говори. Има неких тако упорних, проклетих питања, која човеку, уколико их у суштини не игнорише (што није баш лако ни поштено)  или не достигне ниво духовног развоја да зна више о Богу него ми "обични смртници", никако не дају мира. Типа, зашто је Бог који је добар а истовремено и свемоћан, створио свет у коме има толико патње. И то не патње која је неопходна да би људи били слободни, нпр. ратова, злих људи и сл, него наизглед потпуно беспотребне патње, зашто постоје канцери, зашто деца умиру у мокама од којекаквих болести итд. Свакако је могао да створи бољи свет. Што каже Иван Карамазов, па мало модификовано- "да ли икакав рај може да оправда једну дечију сузицу". 

Адам и Ева у почетку , су живели у бољем свету , све док нису направили грехе .Они су избачени из раја , а Господ је дао судбину човеку да мора да заради царство небеско.

Ја Декија по неки пут разумем , неки пут не , али Боже мој , идемо даље.

[Deki992]

Razlika izmedju mene i Anike je u stepenu vere.

Ako sam primetio dobro, ona se nalazi u nekom religijskom zanosu (sto ne smatram nikako lose). Plus, zensko je. A zenski mozak je ivek vise okrenut intuiciji i emocijama nego racionalnosti. Npr, da su zene stvorile relogiju, ona bi bila totalno drugacija, apsolutno sam siguran u to!

[Anika]

Требало би можда да нађе неког доброг духовника и да му он објасни све што му није јасно. И да појача молитву. И да се бори против сумњи. Али, то је све индивидуално. Понекад је потребно нешто крупно да се деси да би човек почео искрено да тражи Бога.

[feeble]

Покушавам овог Декија да разумем и ништа ми није јасно. Треба ми преводилац. Шта он заправо хоће да каже?

Mozda ga nisam najbolje shvatio, ali mislim da je jedna od dilema to da je Bog stvorio coveka a taj covek moze da zavrsi u vecnim mukama ako ne poveruje u tog Boga ili se ne pridrzava pravila koje zvanicna crkva 'zapoveda'. Znaci neki vid ucene. Neko na to ne moze i nece da pristane, pa je pitanje sta ce biti sa tim ljudima. Zvuci ruzno, mozda i bogohulno ali moze tako da se interpretira. Mi ne znamo kako ce Bog da rasudi, ali po tekstovima koje smo citali - van crkve nema spasenja.