Не може бити мучеништва ван Православне Цркве

[Јанко]

Ко ти је то рекао?

 

Погрешно учење нема благодат Светог Духа али види ти сам сада шта си написао.....

Добро је написао. У другим црквама нема. Једна је Света, Саборна и Апостолска.

Али, као што не можемо говорити о саборној благодати  Духа Светога у тим црквама, не одриче се могућност појединачног спасења... као кроз ово мучеништво нпр... "јер Бог је Дух и дише где хоће".

[Volim_Sina_Bozjeg]

Пази кад сам несвесно ушао у папазјанију и свратио часком до самог ђавла, да прочитам мисли мантре, којом се хране они који верују, погрешно речима, нико се ван православне Цркве не може спасити...

 

Људи па ово је флипер, како изаћи из тога без да пређе у патологију (ђавлово гнездо).

 

Вид ти нас, који у љубави према човеку не исповедамо православље но чекамо да човек у храм нам пред ноге дође...

 

Није то православна Црква, православна Црква говори о свим људима и о васцелом човечанству, па зашто одбијате човека?

 

Зато што још не зна оно шта је нама дато не само да знамо већ и да делимо.?

 

Пострадоше људи именом Христа који јесте православна Црква.

 

Ми смо позвани на љубав!! Љубав човече љубав......

[Volim_Sina_Bozjeg]

Добро је написао. У другим црквама нема. Једна је Света, Саборна и Апостолска.

Али, као што не можемо говорити о саборној благодати  Духа Светога у тим црквама, не одриче се могућност појединачног спасења... као кроз ово мучеништво нпр... "јер Бог је Дух и дише где хоће".

То сам и написао Јанко. Написао сам јасно да учење погрешно нема благодат а не обичан човек...

[aliluja]

Ukoliko osoba poseduje sve uslove za ulazak u carstvo nebesko... pa bila ona član crkve ili ne... ući će.

A ukoliko mučeništvo samo sebe ne doživi za dovoljno da bi ušlo u carstvo nebesko... tu govorimo o pravom mučeništvu ...

Pošto svi verujemo da je Gospod blag i čovekoljubiv... ne pada mi teško poverovati da će primiti svakog svog slugu koji je na bilo koji način stradao za njega... bez da mera stradanja odluči o tome.

[milan.]

не одриче се могућност појединачног спасења... као кроз ово мучеништво нпр

 

Ovo mi nekako, ne znam da se izrazim ali mi se ne sviđa. Kao kod njih to sporadičan slkučaj, provuče se i tamo neko kroz rajska vrata, ako npr mučenički postrada za hrista... dok se nama trazi mnogo manja cena za ulazak... -_-

[GresanCovek]

Ајде ми молим те објасни мени скроз нелогично. Како Бог који је Љубав, створитељ свих људи, који је за све људе разапет и који жели да се сви људи спасе, спашава само оне који су у Православљу? Значи по теби је Он толико суров и неправедан да је толиким људима даровао живот а да им није послао оне који ће их увести у Православну веру, тј у једини пут за спасење? Значи огроман број људи по Амазонији, Пацифику, Африци... Бог је створио и одмах их предодредио за вечне муке јер нису били православни?! 

Тотално нелогично.

 

Zato sto je i Pravedan i zato sto je dao ljudima slobodnu volju. On je poslao Sina svog na zemlju radi spasenja svih ljudi, koji je postradao za nas i osnovao Crkvu i pokazao pravi put spasenja. Takodje je i poslao svoje Apostole svuda po svetu da sire Hriscanstvo. Svako ko odluci da ode drugim putem, ne ide putem spasenja. To nam je i sam Gospod rekao.

 

Kroz Sveto Predanje imamo primere ljudi koji nisu imali prilike da spoznaju Boga i put spasenja, a trazili su istinu, kojima je Bog poslao andjele svoje da ih krste i uvedu u Pravoslavlje.

 

Bog bdi nad svakim od nas i svakome pruza mogucnost spasenja, bez izuzetka, ko god zeli da se spasi i gde god se nalazi. Mnogi danasnji inoslavni, su van Pravoslavne vere, zbog toga sto su njihovi pretci odbili da prihvate Hrista, ili su Ga se odrekli. Ja i ti smo rodjeni na zemlji, a ne u Carstvu Nebeskom i robovi smo bolesti i smrti. Zasto? Zbog greha nasih praroditelja.

[Volim_Sina_Bozjeg]

dok se nama trazi mnogo manja cena za ulazak... -_-

 

Праштај али нама се тражи много већа цена за улазак а то потврђује и сво ово писаније. 

[feeble]

Zato sto je i Pravedan i zato sto je dao ljudima slobodnu volju. On je poslao Sina svog na zemlju radi spasenja svih ljudi, koji je postradao za nas i osnovao Crkvu i pokazao pravi put spasenja. Takodje je i poslao svoje Apostole svuda po svetu da sire Hriscanstvo. Svako ko odluci da ode drugim putem, ne ide putem spasenja. To nam je i sam Gospod rekao.

Probaj da zamislis sebe da si rodjen kao Kopt (ili rimokatolik, ili Makedonac), kolika je sansa da ces tragati i doci do poznanja da tvoja crkva nema punocu istine koju ima pravoslavna crkva? A sve vreme ides u crkvu, postis, molis se, pricescujes, zivis pobozno i sve ostalo. Mislim da se ovde o tome prica, o velikoj vecini vernoga naroda koja nije u stanju da prepozna te detalje. Mi smo dakle imali srece da se rodimo na teritoriji gde je kanonska pravoslavna crkva zvanicna, a ostali mogu propasti?

[Благовесник]

Добро је написао. У другим црквама нема. Једна је Света, Саборна и Апостолска.

Али, као што не можемо говорити о саборној благодати  Духа Светога у тим црквама, не одриче се могућност појединачног спасења...  

Hristos je centar koji sabira. Crkva nije nesto sto trci za svojom Glavom. Ta Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva je Hristos.

[milan.]

Праштај али нама се тражи много већа цена за улазак а то потврђује и сво ово писаније.

 

''не одриче се могућност појединачног спасења... као кроз ово мучеништво нпр..''

 

Šta znači da se ne odriče mogućnost pojedinačnog spasenja? kakvo je to pojedinačno spasenje? pošto se navodi primer mučeništva, zaključujem da mogu se spasiti ali ako podnesu najveće muke zarad Hrista, i to će ostvariti mali broj... tj izuzeci. a mi posto imamo sabornu blagodat, s nama je stvar drugačija, mi lakse ulazimo u carstvo. ja sam tako razumeo Janka.

[Ђорђе Р]

Ако одбацимо Цркву као врата Царства небеског, одбацујемо цркву, одбацујемо православље, јер је то беспотребно.

 

Може ли бити Љубави ван Цркве? Не ради се ту о суђењу, стављању неког катанца на врата Царства небеског.

 

Ради се о томе, ако има Љубави, спасења, ван православља, што смо онда ту? Изгледа да смо онда ми у православљу на погрешном путу.

 

Не ради се овде о овим конкретним људима. Наравно да је ово дивно сведочанство вере. Тога и те како има рецимо и код муслимана. Колико само њих недужно страда са молитвом на устима.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Hristos je centar koji sabira. Crkva nije nesto sto trci za svojom Glavom. Ta Jedna, Sveta, Saborna i Apostolska Crkva je Hristos.

То им причам брат мој.

[grigorije22]

Slican tekst ovom je napisao i profesor Juri Maksimov  

 

5.4. Емотивни аргумент - "инославни мученици"

 

Понекад следбеници убеђења да се јеретици могу спасити, наводе као пример римокатоличке или протестантске мисионаре које су убили иноверни и питају: "зар се чак и за њих, који су пострадали за Христа до смрти, усуђујете да кажете да ће у будућем веку бити одвојени од Христа?"

Овај аргумент је у суштини немогуће супротставити јасним речима Апостола и Светих Отаца о погубности јереси. Он просто удара на емоције, одводећи дискусију из сфере разума у сферу личних осећања и сентименталности.[40]

Одговарајући на овај аргумент, нема потребе да се смишља нешто ново, довољно је подсетити се речи свештеномученика Кипријана Картагинског: "Ако људи не чувају савез и најискренију заједницу са Црквом, чак и ако би себе предали на смрт за исповедање имена Христовог, грех њихов се неће опрати ни самом крвљу. Неизгладива и тешка кривица раздора се не очишћује чак ни страдањима. Онај ко се налази ван Цркве не може да буде мученик."[41] Такође, 34. правило Лаодикијског Сабора које гласи да "никакав хришћанин не сме остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, то јест јеретичким, или који су пре јеретици били; јер су ови удаљени од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају."[42]

Могу се навести и речи преподобног Амвросија Оптинског: "треба ли се дивити умишљеном усрђу и самопожртвовању ових делатника, тј. латинских мисионара и милосрдних сестара? То су најжалоснији проповедници. Они се не труде да обраћају и приводе људе Христу, већ свом папи."[43]

Заиста, иако се и међу западним мисионарима понекада могу сусрести снажни примери самопожртвовања, у целини, у мисијама јеретика има много тога што не одговара Јеванђељу или му директно противречи. Свети Николај Српски је говорио да су у Индији мисионари у многоме дискредитовали хришћанство уопште: "Јер вера без искрености није вера него куга. Куга духовна. То ми видимо овде на римокатоличким и протестантским мисионарима."[44] Преподобни Амвросије Оптински подсећа да у муслиманским земљама римокатолички и протестантски мисионари пре свега проповедају не међу муслиманима, већ међу православнима који живе тамо, стремећи да их удаље од истинске вере. Сличне примере у Јапану наводи и свети Николај Јапански.

Насилна смрт неких римокатоличких и протестантских мисионара може дати повод за искрено сажаљење због њиховог страдања и краја, али не може да нас натера да заборавимо на процеп између истине и лажи, признавши да, при неким околностима, можемо сматрати јерес за безначајну ситницу која не утиче на спасење човека.

Човек који је неправилно записао адресу и кренуо на пут неће доћи до места где је кренуо, чак ако на путу буде пострадао. Такође човек који се руководи лажним представама о Богу неће стићи до Бога, пошто лаж не приводи истини, већ, напротив, удаљава од ње. Да, јако је жао људи који су, поверовавши лажном опису, уместо очевог дома упали у блато. Али ако ми, предавши се сентименталним осећањима, кажемо: "хајде да оне који су се заглибили у блато сматрамо за људе који су достигли очев дом", самим тим ћемо повредити себе том лажју и никако нећемо помоћи погинулима.

Сведоци принципијелне разлике између Православља и јереси су наши Мученици који су пострадали од руке јеретика као, на пример, Зографски мученици, који су живи спаљени због одбијања да се поклоне папи римском; Кантарски мученици који су из истог разлога убијени на Кипру; Подљашки мученици које су убили римокатолици у Пољској и многи, многи други.

Свештеномученик Игњатије Богоносац, одлазећи на казну у Рим, у једном од својих посланица, осуђујући јеретике-докете, неколико пута пита: "Ако су они у праву, зашто ја онда трпим страдања?" Сећајући се мученика, који су погинули од руке јеретика, желимо да питамо: ако јерес не представља препреку за спасење, зашто и због чега су пострадали сви ти Мученици? Зашто их је Црква прославила?  


5.5. А шта са обичним инославним људима, који чак не знају особености догматике сопствених цркава?

 

Може се чути и следеће питање: "Разумљиво је зашто гину јересијарси и људи који су, знајући за Православље, свесно истрајавали у јереси. Али да ли се може говорити о сличном уделу обичних римокатолика и протестаната који можда уопште не знају за Православље нити о разликама између вере својих "цркава" и Православне вере?

Заиста, немогуће је изједначити творце и идеологе јереси са онима који су себе прибрајали једној или другој јеретичкој заједници просто "по рођењу, вероисповедању", који се уопште нису занимали догматиком, између осталог и вероучењем сопственог вероисповедања. Не можемо рећи да је кривица једних и других иста, али из тога не следи да други не сносе баш никакву кривицу.

У тим истим римокатоличким и протестантским народима налазили су се и до сада се налазе и такви обични верници који, међутим, живо се интересујући за веру Цркве, чују за Православље и улажу напоре - понекада и велике - да постану чеда Православне Цркве. Њих нема много, али они постоје. Зашто су они могли да прођу пут до Православне Цркве, а други, налазећи се у истим условима - нису? Зато што нису тражили истину, нису осећали глад за Бога. Нису знали за разлике своје номиналне вере од Православља не зато што нису исповедали православне догмате, већ зато што су иначе били равнодушни према догматима и веру доживљавали као један од допунских прилога за живот. Њихов унутрашњи поглед је био усмерен на земаљско и привремено. Наравно, они су признавали Бога и испуњавали неопходне обреде, али срж њиховог живота није било самопожртвовано следбеништво за Христом, већ жеља да стекну "једноставну људску срећу". Због тога су они постали слични онима који су на позив Господа пажљиво одговорили: "Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме", "Ожених се, и зато не могу доћи" (Лк. 14:19-20). Тиме су заслужили осуду од Господа: "ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере." (Лк. 14:24) Они су "људи земље" о чијем уделу је говорио свети Лука (Војно-Јасенецки) у горе наведеним речима.

Колико год то жалосно било, неким људима заблуда коју разматрамо у овој књизи управо представља препреку да приђу Православљу. Аутору ових редова познато је неколико примера римокатолика који живе у Европи (и један који живи у Светој Земљи) који су се, као резултат сопствених богословских трагања, убедили да је истина на страни Православне Цркве у свим њеним разликама од римокатоличке цркве. Они љубе Православље, признају његову истинитост, али их од преласка у Православну Цркву задржава управо тај, свуда на Западу распрострањен, став да ће се "спасити сви добри људи независно од њихове вере". И пошто им се чини да то не утиче на спасење, они остају чланови римокатоличке цркве.

 

[Фидер]

Zato sto je i Pravedan i zato sto je dao ljudima slobodnu volju. On je poslao Sina svog na zemlju radi spasenja svih ljudi, koji je postradao za nas i osnovao Crkvu i pokazao pravi put spasenja. Takodje je i poslao svoje Apostole svuda po svetu da sire Hriscanstvo. Svako ko odluci da ode drugim putem, ne ide putem spasenja. To nam je i sam Gospod rekao.

Kroz Sveto Predanje imamo primere ljudi koji nisu imali prilike da spoznaju Boga i put spasenja, a trazili su istinu, kojima je Bog poslao andjele svoje da ih krste i uvedu u Pravoslavlje.

Bog bdi nad svakim od nas i svakome pruza mogucnost spasenja, bez izuzetka, ko god zeli da se spasi i gde god se nalazi. Mnogi danasnji inoslavni, su van Pravoslavne vere, zbog toga sto su njihovi pretci odbili da prihvate Hrista, ili su Ga se odrekli. Ja i ti smo rodjeni na zemlji, a ne u Carstvu Nebeskom i robovi smo bolesti i smrti. Zasto? Zbog greha nasih praroditelja.

По томе како си написао, испада да је Блага вест стигла до сваког човека на земљи у задњих 2000 година? Значи ми ћемо бити спашени Његовом благодаћу, и поред наследног греха наших прародитеља, зато што смо православни, а тамо неки индијанац у забити Амазоније, где није ни зарез од Јеванђеља стигао а камоли да им неко предочи исправност Православља, неће?

[Volim_Sina_Bozjeg]

 

 

Ради се о томе, ако има Љубави, спасења, ван православља, што смо онда ту? Изгледа да смо онда ми у православљу на погрешном путу.

 

 

Веруј ми брате да је овакво размишљање, један баш гадан флипер.

 

Нама је дато да сведочимо Христа човече, па ти сад види ко је Он? 

 

Не знам више ни сам где нисмо јасни......