Jump to content

Не може бити мучеништва ван Православне Цркве


Препоручена порука

Ne mogu da nadjem temu na kojoj je sve sabrano.

Gde je ona moja tema o Asirskoj Crkvi Istoka?  Bila je pre na forumu.

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

E da, ta :) Hvala, Brate (doduse nisam je ja otvorio, samo sam citiran). Malo je provokativan prvi komentar, ali...

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом царству неће бити краја."

Нека Господе, немој ти да се мучиш и да судиш, ми зилоти ћемо то боље. Ми најбоље знамо ко је мученик а ко не, и коме је шта у срцу, и коме си ти опростио и за кога пострадао. Ми све видимо, дао Бог интернет. Не квари нам мучеништво наше да пресуђујемо ко иде у Рај а ко не.

 

Brother of Egyptian Christians Murdered by ISIS Prays for Killers Live on SAT-7:

http://www.sat7usa.org/brother-prays

Link to comment
Подели на овим сајтовима

recimo sutra da postoji istinski mucenik u redu katolika, pravoslavni ga nece priznati zbog politike cak i ako budu znali da zasluzuje, to su stavri kojih crkva treba da se stidi, bas kao sto se treba stidjeti i krstaskih ratova, ajde ne mislite valjda da je crkva nepogresiva

 

Postoji samo jedna Sveta Saborna i Apostolska Crkva. To sto se neke organizacije zovu crkve, koliko god velike bile, ne znaci da to i jesu. Ako prostudiras malo istoriju Crkve, shvatices ko stoji iza krstaskih ratova, a koja Crkva je ona prava koja je ostala dosledna Apostolskom predanju. 

 

Pre dolaska Gospoda Isusa Hrista na zemlju, mnogi su mucenicki postradali i bilo je mnogo dobrih i pravednih ljudi, pa opet niko nije bio spasen. Duse svakog starozavetnog mucenika i proroka koji je umro pre Hrista su isle u ad. Mucenicka smrt nije bila dovoljna za spasenje.

 

Crkvu je osnovao sam Gospod, u njoj boravi Sveti Duh i kroz nju nam Gospod svima daje sansu za spasenje. Gospod Isus Hristos se vazneo na nebesa ali je svo vreme, pa i dan danas poglavar Crkve svoje i bdi nad njom. Pred svaki Vaseljenski sabor i svaku vaznu odluku Crkve citala se molitva prizivanja Duha Svetoga da bi se donela ispravna odluka. To se radi i dan danas. Svako ko je odstupio od odluka Vaseljenskih sabora, odstupio je od prave Crkve i njenog poglavara Gospoda Isusa Hrista, tako da Koptska Pravoslavna crkva nakon Halkedonskog sabora nije u jedinstvu sa Hristom. Jos od samog pocetka Crkve, necastivi pokusava na sve moguce nacine da razori crkvu i napravi raskole. Sve crkve koje su se pojavile kasnije, ukljucujuci i rimokatolicku i protestantsku nemaju jedinstvo sa Hristom i u njima ne obitava Duh Sveti. 

 

Ako si pripadnik Pravoslavne vere, ne bi trebalo da sumnjas u odluke Hristove Crkve, jer iza svake odluke stoji sam Gospod Isus Hrist. Iako postoje razni svestenici i pripadnici crkve koji su svi gresni ljudi, blagodat Duha Svetoga i Crkve preko njih dolazi od samog Gospoda Isusa Hrista. 

 

Ljudi koji su rodjeni u drugoj veri, nazalost ispastaju zbog greha svojih predaka koji su se u proslosti odrekli Hrista (ili odbili da Ga prihvate) i prihvatili drugu veru i zato su dalje od spasenja. To ne znaci da im Bog ne da u zivotu sansu da isprave svoju gresku i predju u pravu veru. Ko sumnja u naslednost grehova neka samo sagleda sopstvenu realnost bolesti i smrti - svi mi ispastamo zbog greha nasih praroditelja.

 

Inoslavci, ako su postradali mucenicki, krv njihova i muke ce ih mozda iskupiti od djavola za grehe i spasti od vecne smrti, ali verovatno nece imati iste blagodati kao mucenici koji su postradali u jedinstvu sa Hristom. 

 

"Kome Crkva nije majka, ni Bog mu nije otac." 

Христос је основао Једну Цркву (а не цркве), коју ни врата пакла неће надвладати. Само је Православна Црква Jеднa, Света, Саборна и Апостолска. Друге, које себе називају црквама, нису цркве, већ ђавољи кукољ међу пшеницом и зборишта ђавола.

Преподобни Лаврентије Черниговски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нека их Свемилостиви Господ помјане у Царству Своме.

Није наше да туторишемо гдје ће Бог кога послати, подсјећате ме на инквизицију,

која је назаднје имала посла у Шпанији 1937.

Није то наш посао.

Чинјеница је да су мученички пострадали, и да су Хришћани , Православни, који због

неразумјевања или недоступности у то вријеме, остали на том нивоу монофизитства.

То историчари знају боље.

Они су само једна архаична филијала Православне Цркве, наравно то је моје мишљење.

Страдају то је чињеница и Господ зна све своје жртве.

Не мјешајмо се у Његов посао.

Чињеница је да страдају Хришћани, сетите се само да неће Господ од свакога ни жртву.

Није свако достојан да погине за Христа.

Свако добро од Милостивог Господа

и праштајте.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Vidiš, momak, da tačno - treba pročitati i ostalo, a to ostalo je govor farizejima i pismoznancima, "teškim" tradicionalistima, kojima je slovo zakona iznad svega a ljubavi nemaju ni malo. Ubrajaš se u pravednike, kao što su i farizeji činili, ali, gle jada - Pismo kaže: " Jahve s nebesa gleda na sinove ljudske da vidi ima li tko razuman Boga da traži. No, svi skrenuše zajedno, svi se pokvariše: nitko da čini dobro - nikoga nema." (Ps 14,2-3)

 

Što će reći i ti si od onih - nikoga nema. Isus kada govori ovo citirano, govori da je došao sve da spasi jer su svi  sagrešili i nema pravednih.  I došao je da spasi one koji to priznaju. Oni koji se ne smatraju grešnicima nego pravednicima i uzimaju za pravo da drugima sude - neće biti spašeni jer im Isus i ne treba! A kako sad to?! Pa ti si propovedao pravoslavlje čisto k'o suza!! Pa zato što Isus za takve "pravednike" ima jedan odgovor na njihovo čuđenje: "Mnogi će me u onaj dan pitati: 'Gospodine, Gospodine! Nismo li mi u tvoje ime prorokovali, u tvoje ime đavle izgonili, u tvoje ime mnoga čudesa činili?' Tada ću im kazati: 'Nikad vas nisam poznavao! Nosite se od mene, vi bezakonici!'“ (Mt 7,22-23)

 

Proveri u toj tvojoj ruskoj Bibliji, sasvim sam siguran da isto piše.

Велечасни, хвала на похвалама. Није први пут да ме сврставате у фарисеје и сличне. По вама мој би дан изгледао отприлике овако: ујутро устанем пре зоре, ходам од кревета до купатила уназад да не бих окренуо лице истоку, умијем се, начиним 15.000 поклона пре јутарњег молитвеног правила. После молитвеног правила окренем се опет истоку па проклињем све јеретике од Адама до данас, нарочито папу римског (100 пута) и све његове идолопоклонике римокатолике и унијате ("грококатолике"). Онда се помолим Богу за непријатеље и захвалим Богу што нисам као они, већ правоверан и без греха као и сви остали фарисеји. Онда идем да радим. У паузи од посла читам црквене каноне, нарочито књиге епископа Никодима Милаша. Управо сам купио нови комплет његових књига јер сам три стара комплета ишарао силним белешкама. Са посла кући ходам унатрашке да не бих окренуо лице истоку. Кад дођем кући перем руке и умивам лице јер сам сретао путем јеретике па се крстим 150 пута и чиним 150 поклона из захвалности Богу што сам правоверан и без греха као и сви остали фарисеји. Онда тек једем и то мало, па следи проклињање јеретика, проклињем нарочито нарочито папу римског (100 пута) и све његове идолопоклонике римокатолике и унијате ("грококатолике"). Онда се помолим Богу за непријатеље и захвалим Богу што нисам као они, већ правоверан и без греха као и сви остали фарисеји. Онда тек читам вечерње молитвено правило па идем у кревет. Да бих лакше заспао читам искључиво Стари завет, и то искључиво делове где Бог кажњава грешнике. Обожавам поглавља о општем потопу и кажњавању Содомљана и Гоморљана. И не читам искључиво само духовно литературу. Читам и књиге из историје. Обожавам средњовековни "Маљ за вештице" (Malleus maleficarum). Недељом и празником изведем магарца из штале и идем на њему до храма да бих показао народу своју скромност. Успут стајем и молим се на сваком раскршћу. И наравно, ревносно водим књиговодство колико сам начинио поклона, колико пута сам проклињао јеретике а нарочито папу, колико сам дао динара просјацима и невољницима (то обрачунавам у девизама - доларима и евриа, а некада сам у немачким маркама). Књиговодство водим да бих од Бога тражио додатне повластице на оном свету, јер ипак сам ја фарисеј, правоверан и без греха као и сви остали фарисеји.

А Ви сигурно мислите да Вас ја замишљам овако: ујутро устанете па се молите пет минута, па трчите у кухињу да видите шта вам је спремила за доручак домаћица жупног уреда. Кад доручкујете одлазите се пресвући из пиџаме у реверенду, а и то све ређе јер је одавно изашла из моде. Одлазите у капелу и онда се сетите да се нисте умили, па се успут умивате (наравно засољеном) освештаном водицом. Онда за подгрејавање мисним вином служите тиху мису. После тога служите за редом 10-15 миса са паузама од пет минута између. Толико миса се мора служити да би сви верници могли доћи на мису и новчани прилог у шкрабицу, јер кад прилог ленгне на дно шкрабице душа одмах узлеће пут небеса. Након 10-15 миса и исто толико испијених калежа вина, ухвати Вас нека неописива радост (у Духу Светом) и љубав према целом свету и свим створењима па Вам се онда као Андрићевом фра Марку Крнети из приповетке "У мусафирхани" привиђа велика Божја лађа којом сви и све путују у вечни живот. Онда навратите на ЖРУ и пишете у духу неописиве радости која Вас је понела и ширите љубав, а и мало се згражате над дежурним фарисејима и каноничарима. Онда свраћате код часне сестре која помаже домаћици жупног уреда, да је исповедите и успут измасирате због лоше циркулације. Онда идете у своју собу, помолите се Богу пет минута а и то не сваки пут јер се знате бавите целим даном хуманитарним радом и не можете се уморни молити. И тако пролазе дани и године, све је исто, само се папе измењују.

Антиекумениста егзилаш! Цсл-срб Псалтир: https://drive.google.com/file/d/0B4-fsETqCN7_U05EU1loNXBPX2s/view?usp=sharing

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иначе ми је јако занимљива западна литургија, како тридентска тако и она послеконцилска. Свети Јован Максимовић се занимао галиканским литургијама, свети Тихон Московски је својевремено био прерадио англикански Служебник. Занимљиво како екуменисти сматрају нас антиекуменисте затуцанима... То није тако. Ми антиекуменисти јесмо за дијалог, љубав и јединство, али не по цену истине. Прво дијалог у истини па онда љубави. И, наравно, морам напоменути да се антиекуменисти више труде од екумениста. Довољно је само погледати библиотеку сајта "Светосавље", где се труди и постављач ове теме др Станоје Станковић, коме свака част на труду око постављања књига и мисионарењу.

Антиекумениста егзилаш! Цсл-срб Псалтир: https://drive.google.com/file/d/0B4-fsETqCN7_U05EU1loNXBPX2s/view?usp=sharing

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Велечасни, хвала на похвалама. Није први пут да ме сврставате у фарисеје и сличне. По вама мој би дан изгледао отприлике овако: ујутро устанем пре зоре, ходам од кревета до купатила уназад да не бих окренуо лице истоку, умијем се, начиним 15.000 поклона пре јутарњег молитвеног правила. После молитвеног правила окренем се опет истоку па проклињем све јеретике од Адама до данас, нарочито папу римског (100 пута) и све његове идолопоклонике римокатолике и унијате ("грококатолике"). Онда се помолим Богу за непријатеље и захвалим Богу што нисам као они, већ правоверан и без греха као и сви остали фарисеји. Онда идем да радим. У паузи од посла читам црквене каноне, нарочито књиге епископа Никодима Милаша. Управо сам купио нови комплет његових књига јер сам три стара комплета ишарао силним белешкама. Са посла кући ходам унатрашке да не бих окренуо лице истоку. Кад дођем кући перем руке и умивам лице јер сам сретао путем јеретике па се крстим 150 пута и чиним 150 поклона из захвалности Богу што сам правоверан и без греха као и сви остали фарисеји. Онда тек једем и то мало, па следи проклињање јеретика, проклињем нарочито нарочито папу римског (100 пута) и све његове идолопоклонике римокатолике и унијате ("грококатолике"). Онда се помолим Богу за непријатеље и захвалим Богу што нисам као они, већ правоверан и без греха као и сви остали фарисеји. Онда тек читам вечерње молитвено правило па идем у кревет. Да бих лакше заспао читам искључиво Стари завет, и то искључиво делове где Бог кажњава грешнике. Обожавам поглавља о општем потопу и кажњавању Содомљана и Гоморљана. И не читам искључиво само духовно литературу. Читам и књиге из историје. Обожавам средњовековни "Маљ за вештице" (Malleus maleficarum). Недељом и празником изведем магарца из штале и идем на њему до храма да бих показао народу своју скромност. Успут стајем и молим се на сваком раскршћу. И наравно, ревносно водим књиговодство колико сам начинио поклона, колико пута сам проклињао јеретике а нарочито папу, колико сам дао динара просјацима и невољницима (то обрачунавам у девизама - доларима и евриа, а некада сам у немачким маркама). Књиговодство водим да бих од Бога тражио додатне повластице на оном свету, јер ипак сам ја фарисеј, правоверан и без греха као и сви остали фарисеји.

А Ви сигурно мислите да Вас ја замишљам овако: ујутро устанете па се молите пет минута, па трчите у кухињу да видите шта вам је спремила за доручак домаћица жупног уреда. Кад доручкујете одлазите се пресвући из пиџаме у реверенду, а и то све ређе јер је одавно изашла из моде. Одлазите у капелу и онда се сетите да се нисте умили, па се успут умивате (наравно засољеном) освештаном водицом. Онда за подгрејавање мисним вином служите тиху мису. После тога служите за редом 10-15 миса са паузама од пет минута између. Толико миса се мора служити да би сви верници могли доћи на мису и новчани прилог у шкрабицу, јер кад прилог ленгне на дно шкрабице душа одмах узлеће пут небеса. Након 10-15 миса и исто толико испијених калежа вина, ухвати Вас нека неописива радост (у Духу Светом) и љубав према целом свету и свим створењима па Вам се онда као Андрићевом фра Марку Крнети из приповетке "У мусафирхани" привиђа велика Божја лађа којом сви и све путују у вечни живот. Онда навратите на ЖРУ и пишете у духу неописиве радости која Вас је понела и ширите љубав, а и мало се згражате над дежурним фарисејима и каноничарима. Онда свраћате код часне сестре која помаже домаћици жупног уреда, да је исповедите и успут измасирате због лоше циркулације. Онда идете у своју собу, помолите се Богу пет минута а и то не сваки пут јер се знате бавите целим даном хуманитарним радом и не можете се уморни молити. И тако пролазе дани и године, све је исто, само се папе измењују.

Варијанта а:

Јутрос си се причестио.

Овако у Духу говориш, ширећи благодат Причешћа?

Варијанта б:

Јутрос се ниси причестио. Зашто ниси? Уствари, видимо зашто ниси...

Па сад изабери...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иначе ми је јако занимљива западна литургија, како тридентска тако и она послеконцилска. Свети Јован Максимовић се занимао галиканским литургијама, свети Тихон Московски је својевремено био прерадио англикански Служебник. Занимљиво како екуменисти сматрају нас антиекуменисте затуцанима... То није тако. Ми антиекуменисти јесмо за дијалог, љубав и јединство, али не по цену истине. Прво дијалог у истини па онда љубави. И, наравно, морам напоменути да се антиекуменисти више труде од екумениста. Довољно је само погледати библиотеку сајта "Светосавље", где се труди и постављач ове теме др Станоје Станковић, коме свака част на труду око постављања књига и мисионарењу.

Пријатељу и брате, Истина не иде испред Љубави, Бог је и Истина и Љубав. Ако мислиш прво истину да истерујеш па љубав да показујеш већ си се разделио сам у себи. Истина - ДА, али без љубави је заиста пусто фарисејство...
"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нека их Свемилостиви Господ помјане у Царству Своме.

Није наше да туторишемо гдје ће Бог кога послати, подсјећате ме на инквизицију,

Страдају то је чињеница и Господ зна све своје жртве.

Не мјешајмо се у Његов посао.

Слажем се. Чему расправа? Бог зна ко је пред Њим светитељ, гордо је и залудно помишљати да човек то може и докучити.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Брату Јанку и осталима за одговор речи преносим речи архимандрита др Никодима (Богослављевића): "Наше академске богословске установе образују младе позападњачене богослове. Реч је о својеврсном приближавању, изједначавању, укидању разлика између источног и западног, православног и јеретичког богословља, наравно, на штету првог; ово изједначавање има програмски карактер и неодвојиво је и у служби екуменистичког покрета. У питању је, свесна или несвесна, незаустављива припрема за унију, где би, преко укидања догматских разлика, безблагодатни "православни" богослови прихватили безблагодатне западне јереси. Пред нашим очима савршава се процес колосалних размера и катастрофалних последица, наравно, не по Цркву, већ по оне који ће помоћу њега завршити ван ње..." ( http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/ONikodimBogosavljevicSvetootackoBogoslovljevsHumanistickoFilosofiranje/ONikodimBogosavljevicSvetootackoBogoslovljevsHumanistickoFilosofiranje09.htm)

  • Волим 1

Антиекумениста егзилаш! Цсл-срб Псалтир: https://drive.google.com/file/d/0B4-fsETqCN7_U05EU1loNXBPX2s/view?usp=sharing

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...