Religija ateizma - U šta sve veruju nevernici

[Avocado]

Није исто када се узме званично учење абиогенезе о настанку живота на Земљи. Ја сам навео абиогенезу у ширем смислу, као настанак живота из већ постојећег "материјала" у  универзуму. Без обзира у каквом је облику.

 

I time si ti sveo izbor na dve opcije: nastanak iz nečeg i nastanak iz ničeg... pošto je ova druga opcija iracionalna (što ne znači da je netačna), ne znam zašto te čudi što ateisti biraju prvu opciju? U okviru druge opcije, postoji gomila mogućnosti koje ne podrazumevaju bogove i teizam... samo zameni reč bog sa bilo čime nematerijalnim i neinteligentnim... ali ne znam zašto bi bilo ko zauzeo takav stav.

 

Prvi stav nije dogma, nego racionalna pretpostavka... pokaži mi stvaranje živog bića ni iz čega i verovaću u stvaranje živog bića ni iz čega... ja ako tebi pokažem spontano stvaranje života iz materije, ti ćeš i dalje da veruješ u Boga..

 

 

 

Није тако. Баш такав Ентитет, са таквим особинама стварања ни из чега и поседовање живота Сам по Себи, који није стоврен и непроменљив је, јесте много логичнији узрок за настанак света и живота који сам по себи нема те особине(стварање самог себе ни из чега, и стварање живота од себе неживог). Но, да не ширимо тему.

 

 

 

Pa nije ali uzdržaću se da ne širimo temu...

 

 

[Баба]

Najsmešnije je kad se neko bavi dokazivanjem Božijeg postojanja ili osporavanjem Njegovog postojanja na internet forumu

[ИгорМ]

Pa niko nije jos dokazao da bog i to jedan bog koji se interesuje za nas, postoji. Da ima dokaza prihvatio bi boga bez sumlje odmah.

 

 

Искористићу овај цитат само да се надовежем, јер се често понавља.

 

Могли би рећи са друге стране и - докажи да Бог не постоји. Међутим, мислим да ово погрешно схватамо. Како очекивати од неког да издејствује код Бога неком верском дипломатијом да ти се Бог покаже? Мислим да је малко бесмислено питање. Са једне стране тај неко мора имати много утицаја на Бога а са друге ако очекујемо материјалан доказ, ту прича често води у питање постанка или слично. Предпостављам да овде питач тражи неки материјални доказа присутан у природи који се не може објаснити/дефинисати законима које је човек "открио" (а постојали су и пре) тј препознао. И овде се често људи упецају како су некада давно природним феноменима (данас познатим) приписивали божанству. 

Не треба нам религиозност да би нешто схватили и објаснили, неки природни феномен, закон и тако то. Имамо разум, логику, науку... и ту је тачка.

 

Da ima dokaza prihvatio bi boga bez sumlje odmah.

 

 

Друго, то би била присила, насиље над мојом слободом. Ја би се вероватно тек тада погордио и вероватно одупрео. Зашто? Јер није продукт моје слободе, пре свега љубави. То би био вероватно само резултат логике, без испуњеног унутарњег, свецелог мог бића. И на крају то није вера, то би било слично као слепо прихватање, без личног опита.

 

Ако наше поимање постојања подразумева настанак, промену и нестанак онда се о Богу као појму апсолута не може ни говорити да постоји.

 

Ми градимо искуство кроз личносни однос а осећај Божанског је неупитно присутан у човеку и наравно да неком то делује страно ако ту врсту односа нема. 

 

Унутар нашег рационално организованог живота и даље остају питања почетног узрока и крајњег циља. Шта човек јесте, и начин на који постоји који се не исцрпљује у биолошким функцијама који човека чини истински постојећим кога се не дотичи ни време ни смрт? 

 

Тако можемо рећи на пример за неко уметничко дело да постоји и даље, да постоји један препознатљив лик, јединствен и непоновљив иако уметник није више физички присутан међу нама. Али ми препознајемо њега, кроз његово дело јер је оно управо то јединствено пројављивање њега, његовог постојања. Посматрањем постајемо учесници у његовом делу.

Слично, када чекамо неког негде иако тај неко још није присутан, ми знамо и препознајемо ту јединствену и непоновљиву личност и начин његовог изражавања , осећамо његово присуство а све на основу ранијег познања. Тај неко за нас постоји од момента када смо се упознали. 

Па тако би могао можда и рећи, иако је тужно, да за мене лично, моји родитељи постоје, препознајем их, само нису више физички присутни.

 

Слично томе, по једном историјском предању, поводом једног конкретног историјског догађаја, Бог се открива конкретном човеку Аврааму који сусреће/доживљава Бога као што ми сусрећемо неку личност. Слично искуство, исто познање, имали су његов син Исак и унук Јаков. То је Бог Авраама, Исака и Јакова како говоре Јевреји. "Бог отаца наших". То је искуство личносног односа.

А познање Бога се заснива на вери/поверењу у претке и њихову веродостојност. Можемо рећи и онако како се открива у Св. Писму...

[cloudking]

Искористићу овај цитат само да се надовежем, јер се често понавља.

Могли би рећи са друге стране и - докажи да Бог не постоји. Међутим, мислим да ово погрешно схватамо. Како очекивати од неког да издејствује код Бога неком верском дипломатијом да ти се Бог покаже? Мислим да је малко бесмислено питање. Са једне стране тај неко мора имати много утицаја на Бога а са друге ако очекујемо материјалан доказ, ту прича често води у питање постанка или слично. Предпостављам да овде питач тражи неки материјални доказа присутан у природи који се не може објаснити/дефинисати законима које је човек "открио" (а постојали су и пре) тј препознао. И овде се често људи упецају како су некада давно природним феноменима (данас познатим) приписивали божанству.

Не треба нам религиозност да би нешто схватили и објаснили, неки природни феномен, закон и тако то. Имамо разум, логику, науку... и ту је тачка.

Друго, то би била присила, насиље над мојом слободом. Ја би се вероватно тек тада погордио и вероватно одупрео. Зашто? Јер није продукт моје слободе, пре свега љубави. То би био вероватно само резултат логике, без испуњеног унутарњег, свецелог мог бића. И на крају то није вера, то би било слично као слепо прихватање, без личног опита.

Ако наше поимање постојања подразумева настанак, промену и нестанак онда се о Богу као појму апсолута не може ни говорити да постоји.

Ми градимо искуство кроз личносни однос а осећај Божанског је неупитно присутан у човеку и наравно да неком то делује страно ако ту врсту односа нема.

Унутар нашег рационално организованог живота и даље остају питања почетног узрока и крајњег циља. Шта човек јесте, и начин на који постоји који се не исцрпљује у биолошким функцијама који човека чини истински постојећим кога се не дотичи ни време ни смрт?

Тако можемо рећи на пример за неко уметничко дело да постоји и даље, да постоји један препознатљив лик, јединствен и непоновљив иако уметник није више физички присутан међу нама. Али ми препознајемо њега, кроз његово дело јер је оно управо то јединствено пројављивање њега, његовог постојања. Посматрањем постајемо учесници у његовом делу.

Слично, када чекамо неког негде иако тај неко још није присутан, ми знамо и препознајемо ту јединствену и непоновљиву личност и начин његовог изражавања , осећамо његово присуство а све на основу ранијег познања. Тај неко за нас постоји од момента када смо се упознали.

Па тако би могао можда и рећи, иако је тужно, да за мене лично, моји родитељи постоје, препознајем их, само нису више физички присутни.

Слично томе, по једном историјском предању, поводом једног конкретног историјског догађаја, Бог се открива конкретном човеку Аврааму који сусреће/доживљава Бога као што ми сусрећемо неку личност. Слично искуство, исто познање, имали су његов син Исак и унук Јаков. То је Бог Авраама, Исака и Јакова како говоре Јевреји. "Бог отаца наших". То је искуство личносног односа.

А познање Бога се заснива на вери/поверењу у претке и њихову веродостојност. Можемо рећи и онако како се открива у Св. Писму...

Iz tvog posta zakljucujem da su i "pravoslavna cuda" takodje nasilje nad vasom slobodom?

Samo se postavlja pitanje- nasilje koga?

[ИгорМ]

ja ako tebi pokažem spontano stvaranje života iz materije, ti ćeš i dalje da veruješ u Boga..

 

Иако није мени упућено, нешто размишљам... то спонтано стварање живота из материје. У контролисаном окружењу, "монтирању" услова опет неко делује на то...

[CecaV]

..... Ту долазимо до закључка да пошто Бог постоји тај који напада идеју Бога напада Бога те тако није атеиста већ антитеиста или богоборац. Што је и логичан и тачан закључак, јер да је атеиста не би долазио на православни форум да напада/бори се против Бога већ би седео кући и гледао своја посла. Ту опет долазимо до закључка о интелектуалној инфериорности јер само интелектуално инфериоран човек може да се бори и напада оно што је вечно.

колико логичких грешака у једном малом пасусу !        Ја сам имала утисак да новодошли МирославЈ може много боље од овог, ... али изгледа да су му домашаји не већи од домашаја Кордун-а,  легенде овог форума.                                

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kao sto Boga nisam  niakada u zivotu napao tako deo vernika napadam gde stignem jer to apsolutno zasluzuju svojim anticivilizacijskim ponasanjem... a to su vec razlicite stvari...

 

I opet ego... ako napadam vernike ili svestenike to je isto kao da napadam Boga? Pfff oladite malo, niste bas tolko obozeni... mada tezite... u teoriji

Pa to ti pričam...napadaš!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Иако није мени упућено, нешто размишљам... то спонтано стварање живота из материје. У контролисаном окружењу, "монтирању" услова опет неко делује на то...

Ipak smo mi život dobili na dar,sva Tvorevina je sazdana a da je pre nije bilo.

 

Dakle Ličnost neobjašnjivog i nedokučivog stvaraoca.

[Volim_Sina_Bozjeg]

@@CecaV, али изгледа да ти немаш смисла за хумор јер чему другом човек да прибегне код оваквих ступидарија осим да провоцира и да се спрда.

 

Nemoj da se braniš,nemaš zbog čega.

[ИгорМ]

Iz tvog posta zakljucujem da su i "pravoslavna cuda" takodje nasilje nad vasom slobodom?

Samo se postavlja pitanje- nasilje koga?

 

Ау бре док ти одобре коментар, заспах 

 

Да ли их ти онда сматраш доказом?

[RYLAH]

Научници су утврдили да деца која су атеисти чешће даве мале мачиће, а кад одрасту бруталније од верника бију жене, па ви сад видите.

[cloudking]

Ау бре док ти одобре коментар, заспах 

 

Да ли их ти онда сматраш доказом?

 

A ja sta cu... mucenik

 

Ja pravosavna cuda, da se neko uvredi, ne smatram ni dokazom tih cuda a kamoli boga....

 

Ali mi eto smetaju te nedoslednosti koje nalazim na svako mkoraku religije...

Na primer, na pitanje "Zasto bog ne izleci sve bolesti, ili zasto ne unisti zlo" odgovor je uvek slican onome sto si napisao u onom duzem postu "Bog postuje nasu slobodu i nece da se mesa"

 

A onda istog momenta osvane tema na forumu tipa "cudo nevidjeno, covek sa Kosova preseko bukvu a unutra obris Isusa Hrista"

ili:

"Sletela golubica na stap patrijarha!"

ili:

"Cudo na ostrogu odvalila se stena i pala pred manastir a NIKOGA nije ubila!!!"

 

Pa cekaj... bog postuje nasu slobodu i nece da se mesa, a s druge strane se mesa kako stigne kad treba kroz sitne intervencije da ucvrsti veru slabovernih?

Po ovome izvodim sledece zakljucke, ili bog ne postoji a sve je proizvod ljudske zelje za osecanjem sigurnosti ili bog postoji ali je njegov  domen delovanja daleeeeeko od "stvaranja svetova" i zapravo ogranicen na golubice, tostere i trupce bukve (mislim na drvo, ne na neke forumase )

 

 

I posto lepo razgovaramo odma da se ogradim od zeljka koji vec sprema da mi na ovaj post odgovori sa "a sta tebe briga ateistu dal smo mi dosledni ili nedsoledni u svojoj religiji i svojoj veri". U sustini me stvarno boli uvo ali cinjenica da vecina vernika kreira vrlo uticajnu grupu koja itekako svojim delovanjem utice i na kvalitet mog zivota, smatram se pozvanim da kritikujem to sto vi koristitie kao polazni osnov i opravdanje da svima "solite pamet"

[Биљана]

Ух! Ова тема се полако претвара у километарске расправе вијерника и атеиста што смо имали прилике и до сада да видимо . На крају, нико никога неће "уразумити".

[RYLAH]

Tema je nerazumno postavjena. Mi nemamo nikakve elemente religije.

Зависи како пшоставиш аргумент.

 

Ако кажеш "Не верујем да Бог постоји, јер се то не може доказати нити оповргнути", онда је то одсуство вере, али ако би поставио тврдњу као "Верујем да Бог не постоји јер се његово постојање не може ни доказати нити оповргнути", онда је то веровање.

 

У сваком случају, како нико од нас до краја не може бити сигуран у постојање или непостојање било ког вишег бића, ради се о веровању. А са тог аспекта, може се говорити и о аспектима тог веровања.

[cloudking]

Зависи како пшоставиш аргумент.

 

Ако кажеш "Не верујем да Бог постоји, јер се то не може доказати нити оповргнути", онда је то одсуство вере, али ако би поставио тврдњу као "Верујем да Бог не постоји јер се његово постојање не може ни доказати нити оповргнути", онда је то веровање.

 

У сваком случају, како нико од нас до краја не може бити сигуран у постојање или непостојање било ког вишег бића, ради се о веровању. А са тог аспекта, може се говорити и о аспектима тог веровања.

 

Ne viseg bica nego visiH bica... Ovde je samo uzrocno rasprava o Bogu, ali kad su ateisti u pitanju isto se odnosi i na sve druge bogove, mitove ili fiktivne likove.

 

A malo je glupo da kazes da sam je vernik po pitanju Manitua samo zato sto verujem da ne postoji... pa ni ti ne verujes da postoji Manitu... cini li te to indijanskim vernikom?