Јесу ли људи по природи добри или лоши?

[Deja Vu]

Инспирацију за тему ми је дала тема о батинама и деци, па бих сада да дискутујемо о томе какви се људи рађају. 

 

Постоје 3 става о том питању:

 

1) Људи се рађају добри, док их касније околности чине лошима. Овде сам поставио једно занимљиво тумачење у вези тога где пише како су нека научна истраживања показала да су мала деца склони алтруизму, правди и добром понашању, но касније током живота та деца одрасту и схвате да је бити добрица=бити будала и да од доброте немају увек користи. http://roommate.rs/jesu-li-ljudi-po-prirodi-dobri-ili-losi/ (за администрацију: текст је написао асистент на предмету Социологија на ФПН-у, тако да не буду забуне око самог сајта, у реду је) 

 

Ово истраживање би се врло добро уклопило у Исусову причу о деци, да је пуно таквих Царство Небеско и да одрасли буду као деца. 

 

Но, да ли је тако?

 

2) Људи се рађају лоши, док за живота требају постати добри. За овај став ћу поставити један страни линк http://www.dailymail.co.uk/news/article-2601172/Babies-cry-night-stop-parents-trying-Newborns-programmed-monopolise-mothers-attention-making-tired-romantic-night.html Елем, ради се о томе да бебе некад ноћу плачу како би спречиле да мама и тата направе другу бебу. Плач је јако иритантан током секса. Из овога се може извући следећи став: Бебе су љубоморни егоисти - дакле људи се рађају и лоши.

Друго,  ако погледате неку децу приметићете да су врло безобразна, размажена и зла. Нпр. воле да ударају другу децу и растурају им играчке. Онда имали смо прилику прочитати на теми о забрани батина доживљаје разних форумаша где једни прелазе улицу не мислећи притом да ће повредити себе као и ближње својим себичним циљевима. 

 

3) Људи се рађају и добри и лоши. 

Овај став је мој став и објаснићу о чему се ради. На основу она два линка са два различита истраживања може се доћи до закључка да су људи у генима склони и добром и лошем. 

Не само код људи, већ и код животиња постоји одређени облик морала. Али исто тако одређени облик зла - убијање, мучење, себични циљеви. Добро и зло су облици понашања који су временом еволуирали код сисара претежно јер представљају понашање потребно за опстанак. Пошто је циљ сваке врсте да продужи своју врсту, онда је бити добар један од начина. Мајмун помогне мајмуну да заједно дођу до хране тако што тимски раде како би продужили своју врсту , а не само задовољили своје потребе. То је уосталом и разлог за толику распрострањеност сисара и њихово преживаљавање током историју. Дакле, понашање које је настало еволуцијом. 

 

Важно је напоменути следеће: Што се тиче односа хришћанства и морала, важно је то да је хришћанство изнад морала а не да су еквивалентни. 

Љубити ближњег свога не треба да буде понашање које долази од гена, већ од воље. 

 

Шта ви мислите, какви се људи рађају? Мене дилему даје 1. тумачење које се доста слаже са Христовим учењем о деци. 

[Toma]

Ja nekako gravitiram ka dvojci - ljudi se radjaju ... pa ne loši,

ali sigurno barem ... ne-dobri (mislim da dečicu, naravno).
To što im Bog glatko i rado oprašta njihovu urodjenu grešnost,

to je do Boga Koji Jeste Ljubav.

[Volim_Sina_Bozjeg]

У природи човека постоји склоност ка обе стране и једино је Божјом благодаћу сигурно, да човек може ући у Апсолутно Добро.

[Odahviing]

Ne postoje dobri i loši ljudi i tako niko ne može da se rodi ni loš, ali i zao. Takođe smatram da ni dela ne mogu da budu loša i dobra, već i kod dela i kod ljudi ima i jednog i drugog, niti postoji skroz dobar čovek niti postoji skroz loš čovek, tako ne postoji skroz loše delo, ali ni skroz dobro delo. Uvek će nešto kolik ogod to nešto dobro bilo nekome na neki način naškoditi (učini ti slo), ali i suprotno.

[Драгана Милошевић]

Хм. Склони смо да будемо и добри и лоши. На дечје опредељење и касније током живота утичу спољни фактори, али нешто има и у генетици.

[Deja Vu]

Ne postoje dobri i loši ljudi i tako niko ne može da se rodi ni loš, ali i zao. Takođe smatram da ni dela ne mogu da budu loša i dobra, već i kod dela i kod ljudi ima i jednog i drugog, niti postoji skroz dobar čovek niti postoji skroz loš čovek, tako ne postoji skroz loše delo, ali ni skroz dobro delo. Uvek će nešto kolik ogod to nešto dobro bilo nekome na neki način naškoditi (učini ti slo), ali i suprotno.

 

Значи то би био  овај 3. став? Да, слажем се ту са тобом.  Не постоји апсолутно добар човек и апсолутно лош човек, него је све то измешано. Зато кажем да људи имају склоност и ка једном и ка другом и да су те склоности настале еволуцијом. 

[Odahviing]

Значи то би био  овај 3. став? Да, слажем се ту са тобом.  Не постоји апсолутно добар човек и апсолутно лош човек, него је све то измешано. Зато кажем да људи имају склоност и ка једном и ка другом и да су те склоности настале еволуцијом. 

Pa na neki način, samo što sada dolazimo do definicije dobro i zlog, opet dobar čovek radi dobre stvari je li tako? Ali šta su dobre stvari? Baš zbog toga sam i pomenuo dela u predhodnom komentaru jer šta god učinio i koliko god to izgledalo dobro, ipak će za nekoga iz nekog razloga da bude loše, ali i obrnuto. 

 

Recimo u srednjoj školi sam pisao temu o strahotama ratovanja, mislim to je barem trebal oda bude, aj sam zapravo pisao o dobrim stranama i kako nešto koliko god loše bilo ima i dobrih strana. Tako je i sa svakim delom ima dobroga ima i lošeg.

[Deja Vu]

Pa na neki način, samo što sada dolazimo do definicije dobro i zlog, opet dobar čovek radi dobre stvari je li tako? Ali šta su dobre stvari? Baš zbog toga sam i pomenuo dela u predhodnom komentaru jer šta god učinio i koliko god to izgledalo dobro, ipak će za nekoga iz nekog razloga da bude loše, ali i obrnuto. 

 

Recimo u srednjoj školi sam pisao temu o strahotama ratovanja, mislim to je barem trebal oda bude, aj sam zapravo pisao o dobrim stranama i kako nešto koliko god loše bilo ima i dobrih strana. Tako je i sa svakim delom ima dobroga ima i lošeg.

 

Говориш заправо да све зависи од угла посматрања? 

То је ипак релативистичко схватање морала и вредности. 

 

Добра и лоша дела би нпр. била коришћење ватре. Ако ватру користиш да огрејеш себе и укућане, то је добро. Али ако ватру користиш да попалиш кућу и укућане, то је онда зло. 

[Odahviing]

Говориш заправо да све зависи од угла посматрања? 

То је ипак релативистичко схватање морала и вредности. 

 

Добра и лоша дела би нпр. била коришћење ватре. Ако ватру користиш да огрејеш себе и укућане, то је добро. Али ако ватру користиш да попалиш кућу и укућане, то је онда зло. 

Da o tome pričam.

[Deja Vu]

Da o tome pričam.

 

Е па сад то релативистичко схватање има бројних мана. 

 

Но да би разумео зашто су нека дела добра а нека зла, замисли овакву ситуацију. Становници Земље граде велики свемирски брод којим хоће да напусте планету и оду на другу зато што је Земља у расулу, не знам прети да је Сунце спржи. И онда се нађе неки лик који узме постави Ц4 свуда по том броду и разнесе га чиме је онемогућио спасење човечанства. 

Да ли такав лик из било ког угла гледања може бити добар? 

 

Ради се о томе да добро и зло зависи од циља. Ако је циљ да се напусти планета и спаси човечанство онда су сви они који учествују у остваривању тог циља  добри, док они који раде супротно су зли. То ти најбоље говоре етимолошко порекло речи зло које значи ''скретати са правог пута''

 

Е сад проблем може бити сам циљ. Шта ако је циљ побити Јевреје у логорима и направити аријевску државу? Да ли су они који не учествују у томе зли? Па нису јер је циљ лош и коси се са неким универзалним моралним вредностима. Већ сам споменуо да су те моралне вредности уткане у човека. Кант би рекао да су уткане у уму и споменуо би свој категорички императив који ако се не поштује може да ти се обије о главу. Нпр. ако би пљачка постала принцип општег законодавства, онда би и ти био опљачкан. Због тога не треба пљачкати јер ти наравно не желиш да будеш опљачкан или убијен или силован итд. 

[Odahviing]

Но да би разумео зашто су нека дела добра а нека зла, замисли овакву ситуацију. Становници Земље граде велики свемирски брод којим хоће да напусте планету и оду на другу зато што је Земља у расулу, не знам прети да је Сунце спржи. И онда се нађе неки лик који узме постави Ц4 свуда по том броду и разнесе га чиме је онемогућио спасење човечанства.  Да ли такав лик из било ког угла гледања може бити добар? 

Pa dobro je što je spasao neku tamo planetu od nas ljudi jer bi je ubrzo zatrovali uništili itd. Možda je imao neku materijalnu korist od toga, tako da je za njega bilo to dobro, dok za celo čovečanstvo nije itd. 

 

Mada moram da priznam da ima logike u ovom tvom napisanom postu i da me tera na razmišljanje.

[Гром]

Суд одређује да ли је неко дело добро или не. Какве су наше мисли поводом нечега. Из суда долазе осећања и она су јасан показатељ какав је наш суд. Лоша осећања, патња, љутња, гнев, су негативна осећања и показују да наш суд није исправан,Такође имамо и превише позитивна осеђања, еуфорична осећања попут заљубљености, затим осећај среће кад добијемо на лутрији и сл су такоће лоша јер долазе из себичности и жеље да будемо већи од других. И имамо осећања љубави сажаљења, милосрђа...тиха нежна осеђања која многи и не примећују да ишта осећају, то су она права осећања када је наш суд исправан.

Прави пријатељи ништа не осећају један према другоме а ипак се воле, колик је једно такво осећање благо а греје човека цео живот. Деца нису зла јер она не суде већ реагују инпулсивно када штите нешто своје. А тај инпулс долази од природног човека у њима, гени, а не долази као последица суда. И увек када човек одреагује инпулсивно не стигавши да размисли не подлеже Божанском суду, јер то је учинио природни човек пре него се духовни успео успротиви томе.

Чак и земаљски закони имају убиство из нехата. А Бог који зна све наше мисли зна и какав је наш суд поводом појединих догађања. Ми ћемо тешко на основу дела моћи исправно да закључимо да ли је неко зао или не, јер не знамо шта је у његовој глави и какав му је суд. Зато деца се не рађају зла већ ми зло тумачимо њихове инпулсивне реакције и видимо зло тамо где га нема.

[ИгорМ]

Јесу ли људи по природи добри или лоши?

 

Релативан појам је то шта значи бити добар човек. Размишљајући у правцу хришћанске антропологије, Бог је творевину створио као добру, човека као боголико биће... Човеку је дата могућност да буде свет, позван да буде свет као и његов Творац а не добар. То је већ до слободе одлучивања рекао бих.

Неко може бити добар на професионалном нивоу, чак и у спашавању других људи а да на пример према својим ближњим буде лош. Ту се поставља питање за кога је добар? Бити добар према свима је већ човекоугађање. Могу се често прочитати и речи Христове у стилу "тешко вама када почну добро о вама говорити људи"... Такви су често лицемери.

Можда можемо рећи да је добар онај који у себи увек осећа неку жеђ према љубави. Онај ко увек може рећи и осетити, условно речено да је лош или да није довољно вредан, да може бити бољи, свестан својих мана, можда недостатка вере, наде и љубави... Често се осећај задовољства манифестује и као задовољство самим собом (самољубље, што је грех) што би са друге стране могло да ограничи/гаси жеђ ка љубави или слично.

Често се спомиње и то да је довољно бити само добар, што неки тумаче као страшну мисао, управо због горе поменутог могућег пута кроз осећај задовољства у самољубље.

Све ово ме наводи на мисао Аве Јустина Ћелијског:

"Човек је започет, али није довршен. Све човекове чежње за прогресом, за знањем; све његово тражење нечег што је изнад човека, показује да је човек остајући собом и само при својој природи, - недовољан себи и незадовољан собом. Он је стрела чезнућа за оном обалом, за оним човеком, пунијим и потпунијим: за Богочовеком."

 

Ако смем извући закључак: Човек је по природи добар али на то утиче својом слободном вољом (едит: овде сам искључио присилне случајеве на човека да одраста или креира свест у другом правцу, да буде лош, под утицајем трећег лица). Међутим бити добар није она пуноћа потенцијала који поседује човек, како рече Ава Јустин "Човек је започет, али није довршен..." и ту пуноћу видим у охристовљењу.

[JESSY]

"Човек је започет, али није довршен. Све човекове чежње за прогресом, за знањем; све његово тражење нечег што је изнад човека, показује да је човек остајући собом и само при својој природи, - недовољан себи и незадовољан собом. Он је стрела чезнућа за оном обалом, за оним човеком, пунијим и потпунијим: за Богочовеком."

facenew22222222

[Ненад Р.]

Ја сматрам да је добро у човеку јача особина од зла .Како би тврдњу подкрепио , навешћу неке примере .

Ја у свом животу нисам чуо да неко које био добар , да постане зао , без обзира шта га снађе у животу , а са друге стране , људи који су чинли лоше ствари , у тешким ситуацијама знају да се покају за оно што су урадили .

Већина људи се сматрају неутралним по том питању , али је довољна мала ситимулација да би нешто добро урадили , што се итекако показало за време ових поплава које су нас задесиле .