Јесу ли људи по природи добри или лоши?

[Гром]

Ако би смо гледали по природном човеку у нама, Оном који живи по законима опстанка, јачи преживљава, сви смо грешни, сви погрешно размишљамо о доброти. Тако да ми кад у својој мисли проучавамо себе ми сами себи изгледамо добри. Али у нама се рађа и духовни човек, једна нова ствар, и он схвата да кроз Реч Божју да мо сви део једног бића, Божанског Бића и да мора да размишља и ради друштвено, у корист заједнице којој припада а да своје природне инстинке везане за опстанак и проширење врсте мора да укроти.  Доброта из угла природног човека и из угла духовног није једно исто, Ако се човек роди као духовно биће он ради на свом поправљању и тежи духовном добру. Али у већини случајева природни човек надвлада и угуши духовног да се не роди. Природни човек је створење а духовни се рађа као син Божији и он није створење већ син који је од Оца рођен.

Тако да ако гледамо на инстинкте приридног човека који су ту од рођења, сви смо зли. Али из духовног угла гледано ти инстинкти су неопходни да човека доведу до тренутка када ће се родити духовни човек. Нажалост интелект на који се природни човек ослања зна да угуши духовно семе и да се духовни човек не роди, Инстинкти нису зло сами по себи. Зло је што људи изграде неки свој осећај за правду и за то шта је добро а шта зло, па почну да суде другим људима што су овакви или онакви. Такви људи мисле да је све што је по закону аутоматски и праведно, Ако су кроз живот научени чистоћи они после осуђују оне који нису тако научени. Ако мисле да су културни они осуђују ове што по њима нису културни. И тако у свим аспектима живота. Е тај суд је зло које човека удаљва од Бога. А тај суд долази баш од нашег интелекта. Луцифер је био предиван анђео, херувим, док се није нашло безакоње на њему. А његово Безакоње се огледа у томе што се погордио својим знањем, свијом чистоћом, својом културом и сео је да буде врховни судија. Зато кажу држи свој ум у аду и не очајавај. А то значи свежи луцифера, и стави га у ад, јер Ад је место где Божанско биће не обраћа своју пажњу. Што ће рећи да ћемо свом интелекту ускратити пажњу за сваки суд који изрекне.

Ево један пример у вези инстинкта: Интсинкт за поширењем врсте нас наводи и да са жељом гледамо на жену свог ближњег. Разуман човек ће се одупрети томе и потражити слободну, док неразуман следи свој инстинкт, Е сад ту се у причу укључи и интелект па саветује да се ипак стави гумица за сваки случај. И сад имамо случај да ни инстикти нису стигли да се изразе  а ни духовни човек такође.

[Гром]

Ја сматрам да је добро у човеку јача особина од зла .Како би тврдњу подкрепио , навешћу неке примере .

Ја у свом животу нисам чуо да неко које био добар , да постане зао , без обзира шта га снађе у животу , а са друге стране , људи који су чинли лоше ствари , у тешким ситуацијама знају да се покају за оно што су урадили .

Већина људи се сматрају неутралним по том питању , али је довољна мала ситимулација да би нешто добро урадили , што се итекако показало за време ових поплава које су нас задесиле .

Глас саветси је ту са нама од рођења, и захваљујући њему ми имамо осећај шта неби требало да радимо. Али интелект својим брбљањем зна да угуши тај глас тако да га ми и не чујемо ода сталних коментара нашег интелекта.  Неки који су огрезли у злу знају понекад кад им живот заљуља чамац да поново открију глас савести па схвативши своје грешке покају се и преобразе у добре људе.