Чарлс Буковски - изреке и цитати

[Снежана]

milioneri

vi
bez lica
bez ikakvog lica
što se smejete ničemu -
samo da vam kažem
pio sam u sobama za bednike
s imbecilnim pijancima
čiji je razlog bio jači
u čijim je očima još bilo svetlosti
čiji su glasovi očuvali neku osećajnost,
i kad bi svanulo
bilo nam je loše, ali nismo bili bolesni,
bili smo dekintirani, ali nismo bili prevareni,
legali smo na naše postelje i dizali se
u kasna popodneva
kao milioneri.

 

[Данче*]

Kad ih upoznaš
oči su im pune razumevanja,
sve pršti od smeha.
A onda Isuse, vreme otkucava i
sve to popušta.
One počinju da zahtevaju.
To što traže
suprotno je bilo čemu
što jesi ili bi mogao da budeš.
Čudna je pomisao
da nikad nisu pročitale ništa
od onoga što si napisao,
baš ništa,
ili još gore, ako i jesu,
došle su da te spasu.
Što uglavnom znači
načiniti te da budeš
kao svi ostali.
U međuvremenu su te
iscedile kao limun i čvrsto te sapele
u milion mreža, a
pošto nisi bezosećajan
ne možeš da ne pamtiš ono
što je bilo dobro ili ono što
se bar činilo kao dobro...
Ponovo se nađeš
sam u svojoj sobi
držiš se za
utrobu i govoriš
e, jebi ga
ne, zar opet.
Trebalo je znati
možda smo želeli sreću.
Šećerne vate.
Možda smo verovali.
Kakvo smeće!
Verovali smo kao što psi veruju.

[Снежана]

Почетак

 

Када жене престану носити

огледалца са собом

посвуда, куда иду

можда ће тада

моћи разговарати са мном

о

ослобођењу.

[Данче*]

"Istina je da je život nepodnošljiv, samo što je većina ljudi naučena da se pretvara da nije tako. S vremena na vreme neko se ubije ili ga odvedu u ludnicu,ali najveći dеo mase tera dalje i dalje pretvarajući se da je sve normalno i prijatno."

[Снежана]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

[Снежана]

Bez snova

 

ako odem na hipodrom
ili na stadion
vidim na hiljade takvih
koji ne osećaju ništa i
ni za koga
i niko ne oseća
za njih.

na sve strane vidim one koji
ne žude ni za čim osim za
hranom, krovom i
odećom, usresređeni
samo na to,
bez snova.

ne shvatam zašto ovi ljudi ne
iščeznu
ne shvatam zašto ovi ljudi ne
izdahnu
zašto ih oblaci
ne usmrte
zašto ih psi
ne usmrte
zašto ih cvetovi i deca
ne usmrte.

ne shvatam.

verovatno su već mrtvi
pa ipak ne mogu da se naviknem
na njihovo postojanje
jer toliko ih je
mnogo,
svakoga dana,
svake noći,
sve ih je više -
u metrou
u zgradama
u parkovima.

oni ne osećaju užas
što ne vole
ili što
nisu voljeni.

 

[Данче*]

[Снежана]

ono što stvarno
deprimira
je posmatranje ljudi
dok piju kafu i
čekaju. zarazio bih
sve njih
srećom. potrebna im
je. potrebna im je
više nego meni.

[Данче*]

Pretpostavljam da me izvlačenje iz kuće tera da pogledam u ljudski rod, a kad pogledaš u ljudski rod, moraš da reaguješ. To je sve u svemu previše, neprekidni horor. Da, dosađujem se tamo, užasavam se, ali sam takođe, bar do sada, neka vrsta studenta. Studiram pakao...

https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/11159970_917164645068893_3658461547142764561_n.jpg?oh=e76ae6eeef9e70e893d538eba5f79c3a&oe=55D5F872&__gda__=1437181898_0ce81a99193518b4bbab0df5fb9ae5e2

[Снежана]

https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xap1/v/t1.0-9/15826_711745372269226_4052687639806871480_n.jpg?oh=a74a23d884439398dd03c0d9db8b1053&oe=55A329BA&__gda__=1436610007_3279c54d04941421376dc400fe45f6ec

[Данче*]

"За Џејн Куни Бејкер,умрлу 22.01.62."

и тако си отишла
и оставила ме овде
у соби са покиданом завесом
и Зигфридовом идилом што свира намалом црвеном радију.

и тако си брзо отишла
изненада као што си дошла
и док сам брисао твоје лице и усне
отворила си највеће очи које сам икад видео
и рекла:"могла сам да знам
да ћеш бити ти",
и јеси ме препознала
али не задуго,
а један старац белих танких ногу
у суседном кревету
рекао је:"нецу да умрем",
и твоја крв је поново потекла
и држао сам је у скупљеним длановима,
све што је преостало
од ноћи и дана,
и старац је још био жив
али ти ниси
ми нисмо.

И отишла си као што си дошла,
брзо си ме оставила,
толико си ме пута раније оставила
када сам мислио да ће ме то уништити
али није
и увек си се враћала.

Сада сам искључио црвени радио
и неко је у суседном стану треснуо вратима
осуда је конацна!нећу те пронаћи на улици
нити ће телефон звонити,и ниједан ме тренутак неће
оставити на миру.

није довољно што има много смрти
и што ово није прва;
није довољно што могу да живим још много дана,
чак можда и година.

то није довољно.
телефон је као мртва животиња која
не проговара,а кад опет проговори
увек ће то бити погрешан глас.

чекао сам раније и увек си поново долазила.
сада ти мораш да чекаш мене.
 

[Deki992]

Previse Bukovskog za jedan pravoslavni forum