Хришћанство и држава

[Grizzly Adams]

Сада прави пример у реалу неке фирме која је монопол немам, али по овоме и по силним сајтовима које сам прелистао, по књизи из које учим, очигледно постоје и то чести.

 

Па како нема примера ако су чести? То ми никако није јасно... Контрадикција.

[RYLAH]

Да видимо... Држава потпуно контролише ове шарене папириће које зову "новац", каматне стопе, стопу инфлације, услове кредитирања, спасава банке које пропадну на тржишту, одређује са ким и како могу да послују, одређује минималне резерве, има централну банку која руководи целим банкарским системом...

 

Не, држава не контролише новац у потпуности, већ и банке генеришу новчану масу преко стварања непостојећег новца из кредита које дају. То је ситуација већ једно педесетак година. Да не помињемо колико се тај процес убрзао у задњих петнаестак година. Држава не контролише каматне стопе, може евентуално да их усмерава преко каматне стопе или преко обавезне резерве, али каматне стопе одређују банке. Ако си пратио ситуацију на банкарском тржишту Србије, знаћеш на шта мислим.

 

Услове кредитирања опет одређују банке. Да је држава одређивала услове кредитирања, не би дозволила НИНАНО зајмове у САД, који су доста допринели краху тржишта хипотека, а касније и некретнина. Да не идемо до САД, да је Србија прописивала услове кредитирања, не би било ни приближно оволико необезбеђених зајмова.

 

Ово су Основи економије иначе.

 

Што се тиче вађења из блата, то ти је класичан пример онога о чему причам: док су у плусу, сви дрече против државе која им краде паре (док у исто време узимају паре од те исте државе на хиљаду начина), а кад падну у блато, све те велике и либералне индустрије дрече "Држава дуради нешто!", не ради се само о банкама. Ту се отприлике може сажети и цела философија деловања либерала.

 

А посебно нема ништа са војно-индустријским комплексом...

 

Наравно да има. Само што се не ради о пословима који се додељују, него о томе ко може да се бави тим стварима. Олигопол који је створен у свим областима војне индустрије угуши сваког ко би се појавио, колико год његово решење да је иновативно или конкурентно. Ако си ишта проучавао, то би требало да ти буде и више него јасно. 

[RYLAH]

Па како нема примера ако су чести? То ми никако није јасно... Контрадикција.

Има. Ја навео пар комада.

 

Има их још: Железнице, Рокфелер, Мајкрософт, ИБМ, Јунајтед Фрут, Јунајтед Стил, Џенерал Илектрик, Џеј Пи Морганове банке... Сви су у једном или другом периоду држали или држе монополе и гушили су тржиште нетржишним методама. Неке је држава разбила, па је тржиште наставило да се развија нормално, неке није успела, па ту имамо застоје.

[Deja Vu]

Па како нема примера ако су чести? То ми никако није јасно... Контрадикција.

 

Па нема, не могу их наћи. Свуда се спомиње као пример гас, вода, струја тј. компаније које имају монопол над њима. Али нигде нема конкретно назив компаније, вероватно јер је то свуда присутно. А и спомиње у економској науци. И није то предвиђање кризе и шта ти знам. Једно је прегнозорати нешто, а друго је рећи да нешто постоји. Метеролог може рећи да ће сутра бити киша и погрешити, али то уопште не угрожава постојање кише као феномена нити можемо кишу назвати фикцијом. 

[Crveni Baron]

Па нема, не могу их наћи. Свуда се спомиње као пример гас, вода, струја тј. компаније које имају монопол над њима. Али нигде нема конкретно назив компаније, вероватно јер је то свуда присутно. А и спомиње у економској науци. И није то предвиђање кризе и шта ти знам. Једно је прегнозорати нешто, а друго је рећи да нешто постоји. Метеролог може рећи да ће сутра бити киша и погрешити, али то уопште не угрожава постојање кише као феномена нити можемо кишу назвати фикцијом.

Pa nigde nemas dve paralelne zeleznicke mreze vec jednu. To je monopol. Niti kome pada na pamet da gradi drugu mrezu ...

Ta se mreza samo dalje siri i nama nokakve logike graditi drugu

A mogu ako hoce i ako imaju para ...

[Deja Vu]

Не, држава не контролише новац у потпуности, већ и банке генеришу новчану масу преко стварања непостојећег новца из кредита које дају. То је ситуација већ једно педесетак година. Да не помињемо колико се тај процес убрзао у задњих петнаестак година. Држава не контролише каматне стопе, може евентуално да их усмерава преко каматне стопе или преко обавезне резерве, али каматне стопе одређују банке. Ако си пратио ситуацију на банкарском тржишту Србије, знаћеш на шта мислим.

 

Услове кредитирања опет одређују банке. Да је држава одређивала услове кредитирања, не би дозволила НИНАНО зајмове у САД, који су доста допринели краху тржишта хипотека, а касније и некретнина. Да не идемо до САД, да је Србија прописивала услове кредитирања, не би било ни приближно оволико необезбеђених зајмова.

 

Ово су Основи економије иначе.

 

Што се тиче вађења из блата, то ти је класичан пример онога о чему причам: док су у плусу, сви дрече против државе која им краде паре (док у исто време узимају паре од те исте државе на хиљаду начина), а кад падну у блато, све те велике и либералне индустрије дрече "Држава дуради нешто!", не ради се само о банкама. Ту се отприлике може сажети и цела философија деловања либерала.

 

 

 

 

Наравно да има. Само што се не ради о пословима који се додељују, него о томе ко може да се бави тим стварима. Олигопол који је створен у свим областима војне индустрије угуши сваког ко би се појавио, колико год његово решење да је иновативно или конкурентно. Ако си ишта проучавао, то би требало да ти буде и више него јасно. 

 

Сложио бих се око неких ствари са тобом, но ја са барем учио да каматне стопе банки одређује централна банка која води монетарну политику. Та централна банка је државна, осим ако националне банке у САД-у и Великој Британији не контролише Ротшилд ко у оном цртаћу што ће рећи да је сама централна банка приватна банка. То би већ имало смисла и било би тачно ово твоје што причаш. 

[Deja Vu]

Pa nigde nemas dve paralelne zeleznicke mreze vec jednu. To je monopol. Niti kome pada na pamet da gradi drugrezu.

 

Па да, управо то, јер грађење друге је скупо. У западним земљама ту градњу обавља приватна компанија, не држава, што ће рећи да је то монопол над железницом. Једини проблем који се ту јавља је висока цена пошто нема конкуренције. 

[Млађони]

Па да, управо то, јер грађење друге је скупо. У западним земљама ту градњу обавља приватна компанија, не држава, што ће рећи да је то монопол над железницом. Једини проблем који се ту јавља је висока цена пошто нема конкуренције. 

 

У америци је била следећа ситуациј:

Железнице су имале високе цене због монопола.

Људи су се окренули камионима за транспорт робе, аутобусима за транспорт људи (уместо железница)

Држва д би зштитила железнице подигла је порезе на камионе и аутобусе и увел додатне регулције.

То је попело цене транспорта аутобусом и камион.

Дакле, жележниц је добил конкуренцију у виду трнспорта другим средствима и онда се држав умешла и створила монополе, пошто је жележнички монопол пропао, они су регулацијам и порезима створили - камионски.

[RYLAH]

Сложио бих се око неких ствари са тобом, но ја са барем учио да каматне стопе банки одређује централна банка која води монетарну политику.

 

Централна банка одређује каматну стопу по којима позајмљује новац банкама. Та стопа утиче, али не одређује камате других банака.  То је референтна каматна стопа.

 

Рецимо, код нас ти је референтна каматна стопа НБС 8,50%, док је просечна каматна стопа у банкама око 19 - 22% на кеш кредите. Ако упоредиш каматне стопе, видећеш да су мање - више исте, да нема конкуренције. Чак банке имају и званично удружење у Србији. Капирам да само тај податак довољно говори. 

[Grizzly Adams]

Не, држава не контролише новац у потпуности, већ и банке генеришу новчану масу преко стварања непостојећег новца из кредита које дају. То је ситуација већ једно педесетак година. Да не помињемо колико се тај процес убрзао у задњих петнаестак година. Држава не контролише каматне стопе, може евентуално да их усмерава преко каматне стопе или преко обавезне резерве, али каматне стопе одређују банке. Ако си пратио ситуацију на банкарском тржишту Србије, знаћеш на шта мислим.

 

Услове кредитирања опет одређују банке. Да је држава одређивала услове кредитирања, не би дозволила НИНАНО зајмове у САД, који су доста допринели краху тржишта хипотека, а касније и некретнина. Да не идемо до САД, да је Србија прописивала услове кредитирања, не би било ни приближно оволико необезбеђених зајмова.

 

Ово су Основи економије иначе.

 

Што се тиче вађења из блата, то ти је класичан пример онога о чему причам: док су у плусу, сви дрече против државе која им краде паре (док у исто време узимају паре од те исте државе на хиљаду начина), а кад падну у блато, све те велике и либералне индустрије дрече "Држава дуради нешто!", не ради се само о банкама. Ту се отприлике може сажети и цела философија деловања либерала.

 

Ово није више смешно, него жалосно... Гомила глупости на коју не вреди одговарати.

 

Поново си упао у онај свој трип због кога изнервираш све који нешто знају о теми. То ти је ваљда нека храна за его, шта ли...

[Crveni Baron]

У америци је била следећа ситуациј:

Железнице су имале високе цене због монопола.

Људи су се окренули камионима за транспорт робе, аутобусима за транспорт људи (уместо железница)

Држва д би зштитила железнице подигла је порезе на камионе и аутобусе и увел додатне регулције.

То је попело цене транспорта аутобусом и камион.

Дакле, жележниц је добил конкуренцију у виду трнспорта другим средствима и онда се држав умешла и створила монополе, пошто је жележнички монопол пропао, они су регулацијам и порезима створили - камионски.

Drumski otevoz je uvek skuplji od zeleznickog ii nije tu cena u pitanju vec kapilarnost.. Ne moze voz do svake buregdzinice da stigme a vozilo moze ... I to nisu konkurentske grane vec komplementarne ...

[Grizzly Adams]

Сложио бих се око неких ствари са тобом, но ја са барем учио да каматне стопе банки одређује централна банка која води монетарну политику. Та централна банка је државна, осим ако националне банке у САД-у и Великој Британији не контролише Ротшилд ко у оном цртаћу што ће рећи да је сама централна банка приватна банка. То би већ имало смисла и било би тачно ово твоје што причаш. 

 

Ма не знаш ти. Сад ће он да те пошаље на читање...

[Grizzly Adams]

Има их још: Железнице, Рокфелер, Мајкрософт, ИБМ, Јунајтед Фрут, Јунајтед Стил, Џенерал Илектрик, Џеј Пи Морганове банке... Сви су у једном или другом периоду држали или држе монополе и гушили су тржиште нетржишним методама. Неке је држава разбила, па је тржиште наставило да се развија нормално, неке није успела, па ту имамо застоје.

 

А када прочиташ детаљно о сваком од тих примера које си сад изгуглао на брзину видиш да немају везе с` везом.

 

Али наравно, ти све то знаш а ја треба да идем да читам јер појма немам...

[RYLAH]

Ово није више смешно, него жалосно... Гомила глупости на коју не вреди одговарати.

 

Поново си упао у онај свој трип због кога изнервираш све који нешто знају о теми. То ти је ваљда нека храна за его, шта ли...

Онда значи да тебе нисам изнервирао, па ти немаш разлога да се узрујаваш.

 

Опет си упао у трип где на аргументе одговараш увредама, као и на свакој теми где ти се потегне било који аргумент против либерализма у било којој форми. Не знам шта је то у том либерализму да ти је толико значајно, али то што се не слажем са тобом по неким стварима не мораш да узимаш лично, посебно не да овако схваташ као увреду,

[Млађони]

Drumski otevoz je uvek skuplji od zeleznickog ii nije tu cena u pitanju vec kapilarnost.. Ne moze voz do svake buregdzinice da stigme a vozilo moze

 

Није био скупљи бар у америци све док нису увели силне таксе, порезе и регулције који су га учинили скупљим. Из истих разлог је вероватно и данас скупљи. 

 

To je лепо документован пример како је држава својим регулацијам направила велику штету привреди и већини грађана. 

 

 ... I to nisu konkurentske grane vec komplementarne ...

 

 

Конкурентске су. У економији се то зове "алтернативни производ" или тако нешто. Као зејтин и маст за пржење. 

Бираш јел хоћеш да ти од ниша до београда робу превезе воз или камион. То је конкуренција.