Otac koji nestaje

[Натан]

[Margareta]

Зашто мислиш да су тешке предрасуде и глупости?! Да ли си била можда у кожи неког ко је дечак а нема присутног оца и тешко му је да склапа мушка пријатељства? Текст је врло озбиљан, бави се проблемима који неки од нас имају!

Зашто за промену ти не би нешто  своје написала.

И зашто за промену не би мало спустила лопту, као и многи, од прозивки према људима који постављају текстове?!

Nisam u koži dečaka, ali sam u koži devojčice koja nema oca i ovaj članak vređa prvenstveno moju majku i sve ostale žene koje su uspele da dignu svoju decu zdrave, prave, obrazovane i verovao ili ne, socijalizovane!

 

Као прво,не постоји нити је икад забележен израз "једнородитељска породица"

 

 

Postoji   Zvaničan izraz u zvaničnim dokumentima Republike Srbije. Za određene povlastice koje studenti dobijaju, imaju blaže kriterijume ako su iz ,,jednoroditeljske porodice''. Mogu ti uslikati papir.

[Драшко]

Nisam u koži dečaka, ali sam u koži devojčice koja nema oca i ovaj članak vređa prvenstveno moju majku i sve ostale žene koje su uspele da dignu svoju decu zdrave, prave, obrazovane i verovao ili ne, socijalizovane!

ма бубили :* немој ми се љутиш....

следећи пут одговори на време, више се ни не сећам око чега је све ово :.mislise.

[Margareta]

ма бубили :* немој ми се љутиш....

следећи пут одговори на време, више се ни не сећам око чега је све ово :.mislise.

 

 

 

Nisam tad ni ulazila na temu, da se ne bih iznervirala količinom gluposti, sad je neko obnovio temu pa reko' sad mogu da se nosim sa tim.

[JESSY]

Na prvom mestu naglasićemo posrednu ulogu oca. Od samog začeća, i posle rođenja, otac na svoje dete utiče preko majke. Žena koja se u braku oseća voljenom spontano na svoje dete prenosi nežnost, pažnju, ljubav. Suprotno tome, žena koja je razočarana i nesigurna u braku, koja je emocionalno potisnuta. Kojoj muž ne ume da iskaže svoju ljubav, ne može ni svome detetu da pruži dovoljno ljubavi. Njena materinska osećanja kao da se pritaje i sakriju u neku čauru emocionalne odvojenosti kojom se takva žena brani od daljih povreda svojih osećanja.

Dakle, očevi, pre nego što ste videli lice svoga deteta, vi ste preko svoje supruge, buduće majke, uspostavili dodir ljubavi sa njim. Voleći majku svog deteta, vi volite to dete i ono to dobro oseća, budite u to uvereni.

Kasnije, kada dete počne da hoda ovim svetom, i dalje mu je potrebna očeva ljubav čak i ona posredna, ljubav kojom voli i podržava suprugu majku, i neposredna, koja se pokazuje u svakodnevnom životu. Detetu je potrebna čvrsta očeva ruka koja će ga voditi i ulivati mu poverenje i sigurnost. Otac je tu ne samo da kažnjava i pohvaljuje, on je tu da uliva sigurnost. U očima deteta otac sve zna i sve može. On je ličnost koja uspešno savladava sve prepreke koje se pojavljuju u nerazumljivom životu odraslih. On otkriva detetu svet uzbudljive prilike, opasnosti, lepote…

Iz istorije bolesti depresivnih osoba može se zapaziti mračna. Slika njihovog detinjstva. Ono im se čini kao vreme koje su proživeli sivo, bez ikakvih svetlih trenutaka. Uzalud od njih tražite da se sete radosnih doživljaja, oni jednostavno to nisu nikada doživeli. Nisu imali oca ili nikad nije bio uz njih. Nikad im nije otkrio nešto uzbudljivo, s njim se nije moglo šetati, on nikada nije pričao priče. Obično ga se sećaju kao čoveka koji je uveče dolazio umoran kući, dugo čitao novine, slušao radio, gledao nogomet, spavao, zanimao se ponekad samo za školske ocene ako je uopšte i to činio.

 

http://zdravljein.com/2012/10/27/uloga-oca-u-razvoju-deteta/

[Golub]

Nisam u koži dečaka, ali sam u koži devojčice koja nema oca i ovaj članak vređa prvenstveno moju majku i sve ostale žene koje su uspele da dignu svoju decu zdrave, prave, obrazovane i verovao ili ne, socijalizovane!

 

 

Деца која одрасту без оца врло често имају проблем да поверују у Бога...

[zuti car]

Тема је одлична. Прво , критичари морају да схвате да ово није свеобухватна студија о свим утицаијма на одрастање деце већ само један сегмент . Иначе радим са децом и после 15 минута препознам дете без родитеља , најчешће оца .

[JESSY]

Uloga oca

 

Majka je veoma bitna za bebu. Bez majke, odnosno nekog ko vrši ulogu majke, beba ne bi bila u mogućnosti da preživi. Ali, ulogu oca nikako ne smemo zanemariti. Otac je jako bitan za bebin razvoj. Beba se ne poistovećuje samo s majkom, ona se mora poistovetiti i s ocem. Dete gleda i upoznaje odnos između majke i oca, ono posmatra funkcije koje imaju mama i tata i na osnovu poistovećenja s njima, ono stiče svoj identitet. Francuski psihoanalitičar Lakan je čak rekao da bez uloge oca, dete ne bi imalo potrebu da progovori. Dakle, po njemu je otac taj koji u detetov život unosi govor. Lakan je pretpostavio da su dete i majka jedno. Majka je tu za dete i, dete u prvim mesecima ni nema osećaj da je majka drugo, zasebno ljudsko biće, već smatra da ono zajedno sa majkom čini celinu. Dakle, dete i majka se savršeno razumeju. Ako se neko savršeno razume, nema ni razloga da usvoji govor. Prema psihoanalitičkom shvatanju, govor se usvaja jer se ljudi bazično ne razumeju. Kada bismo se savršeno razumeli, govor nam ničemu ne bi ni služio. Kada dete shvati da postoji i otac (ili neko ko vrši ulogu oca) pored majke i da taj otac sa majkom deli nešto u čemu beba ne učestvuje, dete se tad oseća frustrirano. To je ona frustracija koja pokreće razvoj. Da bi se dete rešilo frustriranosti i novonastalog nerazumevanja, ono usvaja govor. Dete uči govor da bi prevazišlo nedostatke. Otac je nadalje bitan za različite aspekte razvoja. Dete i muškog i ženskog pola u prvim mesecima život živi u dijadi (nerazlučenoj vezi) s majkom. Međutim, i muško i žensko dete moraju da upoznaju i funkcije oca. Tek upoznavanjem odnosa između majke i oca, dete je u stanju da identifikuje i počne da usvaja one funkcije koje će njega odrediti kao osobu. Ako se devojčica previše identifikuje sa muškom, a dečak sa ženskom ulogom, mogu nastati problemi u daljem razvoju. Beba ima zadatak da upozna uloge oba pola, a roditelji da joj pomognu da shvati kom polu ona pripada i da na taj način izgradi sebe adekvatno. Roditelji igraju bazičnu ulogu u izgradnji psihoseksualnog identiteta deteta, jer će dete prihvatiti svoju ulogu, tek kad je roditelji prepoznaju i priznaju kao takvu.

 

http://psihoterapijsketeme.rs/2011/uskladivanje-decijeg-razvoja-i-uloga-oca/

[Bokisha]

@Rylah

,,Плус не волим подилажење било чијим предрасудама и/или фрустрацијама, ради давања изговора за неуспехе, што се овде чини.

Да поновим: свако од нас има фалинку у одрастању, ничији родитељи нису били савршени. Али ако у њима тражимо изговор за све што смо лоше урадили, онда личимо на Хомера који, кад оде код психијарта који га оцрни да је лењ, дебео, глуп, лош отац, алкохоличар, пита "А друштво је зато криво због...?".

 

па ваљда се неке ствари у животу учине и несвесно,или у незнању па сагледавање  истог,освесшћивање  и преношење сазнања на млађа поколења тј децу требало би да допринесу нечем позитивном у чем смо ми оманули,борећи се са већим или мањим успехом .како каже молитва :,,да нема човека а да не греши``

а грешке је мислим добро анализирати јер се ваљда тако на њима и учи
 

[ВИЛМА]

Тема је одлична. Прво , критичари морају да схвате да ово није свеобухватна студија о свим утицаијма на одрастање деце већ само један сегмент . Иначе радим са децом и после 15 минута препознам дете без родитеља , најчешће оца .

 

Kako ih prepoznaš ?

[Arsenija]

Moj deduh,treci muz moje babe je odrastao bez oba roditelja...To je bio divan covek.Pokojni ,na zalost..Sto bi moja prava baba rekla mome pravom dedi...Vidi kako lepo zive.Sva deca su na okupu...Njen sin iz prvog praka sa decom iz oba braka,njegove  cerke jedna iz prvog,druge dve iz drugog braka...pa unucici...oni ne prave razliku ..sve su to njihova deca... ko u spanskoj seriji.

I sta ...neko ima oca,majku,macehu,ocuha,deduha...itd. Po toj logici,takvo dete je monstrum.   ... Ne,zaista ne postoje pravila...

[JESSY]

Čovek se vratio s posla kasno, umoran i nervozan i nađe svog 5-godišnjeg sina kako ga čeka na vratima.

 

SIN: „Tata, mogu li nešto da te pitam?“

OTAC: „Da, naravno, reci, šta je?“

SIN: „Tata, koliko zarađuješ na sat?“

OTAC: „To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?“

SIN: „Samo sam želeo znati. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?“

OTAC: „Ako već moraš znati, zarađujem 50 dolara na sat.“

„Oh“, dečak odgovori, spuštene glave…“Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?“

Otac je bio besan. „Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i idi u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečje idiotarije!“

Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata. Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja. Kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac?! Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio: Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara…Stvarno ne pita često za novac… Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.

 

„Jesi zaspao, sine?“, upitao je.

„Ne, tata, budan sam“ odgovori dečak.

„Razmišljao sam, možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.“

Dečak se uspravio, smešeći se. „Oh, hvala ti, tata!“, povikao je. Tada, posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica.

Kad je video da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti. Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.

„Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?“, planu otac

„Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam.“, odgovori dečak. „Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvoga vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim večerati s tobom.“

Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oproštaj.

Ovo je samo kratak podsetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi mimo nas, a da ne provedemo neko vreme s ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu.

Seti se podeliti tih 50 dolara s nekim koga voliš.

Da umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zameniti. Ali porodici i prijateljima koji ostanu za nama nedostajaćemo do kraja života.

 

http://beograd.in/kada-budete-videli-pitanje-sina-kojim-je-rasplakao-oca-promenice-vam-se-zivot/

[JESSY]

Priče za laku noć zanimljivije kada ih priča tata

 

• Većina dece ne može da se uspava bez priče za laku noć – večernji ritual, tradicija u mnogim porodicama, obično izvode oba roditelja, u smenama.

Ovaj magični trenutak inspirisao je dr Elizabet Dursma sa Univerziteta u Valongonu, u Australiji, i ekipu naučnika sa Univerziteta Harvard da obave istraživanje o uticaju čitanja deci.

Rezultati njihove studije su pokazali da su priče koje priča tata izuzetno delotvorne.

Foto: Ben_Kerckx/Pixabay.com

Istraživači su ustanovili da su očevi mnogo ekspresivniji i skloni interpretaciji. Za razliku od majčinog, mahom dramatičnog čitanja, teatralno očevo čitanje više pospešuje dečju maštu. Ova stimulacija mozga utiče na razvoj govora kod dece, posebno kod mališana mlađih od dve godine.

Po mišljenju dr Dursma, koja je bila vođa istraživanja, čitanje    može da pomogne detetu da razvije svoje psihomotorne sposobnosti tako što će, na primer, okretati stranice.

„Očivi bi trebalo da se više angažuju kako bi deci pomogli   da razviju svoje sposobnosti. Mogli bi da im postavljaju zagonetke, da zajedno crtaju, pišu i prave kolaže“, navela je ona.

Autori studije ističu, takođe, da je čitanje priče za laku noć idealan trenutak za uspostavljanje bliskog odnosa između oca i sina.

(Tanjug)

[JESSY]

Kakav otac, takav sin

•  

 

Karakter i osobine očeva, kao i njihov odnos prema deci i porodici ključni su za razvoj karijere i snalaženja u poslovnom svetu njihove dece. Vaš mališan će izrasti u osobu koja ume da poštuje radne navike samo ako vi budete uticali da to tako zaista i bude. Zbog toga se uloga očeva često može posmatrati iz mentorskog ugla. Fleksibilnost u pristupu detetu, razgovori, razumevanje, pokazivanje emocije… Na taj način će se porodica u dečjim očima, iz njihove perspektive, doživeti kao tim koji mora da deluje zajedno da bi uspeo.
Ljutnju ili neostvarene ambicije nikada ne treba iskaljivati na deci. Deca koja rastu uz očeve koji imaju mentorski pristup imaju samopouzdanja i ambiciozna su, s razvijenom emocionalnom inteligencijom. Ukoliko vi budete ragovali eksplozivno (posebno na eventualne neuspehe svog deteta), vrlo je verovatno da će dete odrasti s osećanjem da mora da vam ugađa. Iako bi to kasnije moglo da mu pomogne da kao odrastao čovek ima razvijenu veštinu prepoznavanja osećanja kod drugih, s duge strane mogao bi da ima i problem da se izbori za sebe, jer ne želi da ulazi u sukobe zbog želje da se svima u svakom trenutku dopada.
Deca se osećaju odbačenom kada su očevi emocionalno ili psihički odsutni, jer traže ljubav i pažnju oba roditelja. Posledica su depresivni odrasli ljudi koji imaju problem s autoritetima na poslu, posebno muškim šefovima, a prema kolegama pokazuju otvorenu agresiju. Ako žele da uspeju, treba da obuzdaju agresiju i porade na komunikaciji. Zbog toga se trudite da budete supertata. Onaj koji troši mnogo energije skrivajući sopstvene slabosti i pokazujući mnogo razumevanja, pažnje i pre svega ljubavi prema svom detetu, prenoseći mu na diskretan način da je najbolji životni moto: "Važno je učestvovati, ali je lepo i pobeđivati".

 

http://www.krstarica.com/zivot/muskarci/kakav-otac-takav-sin/

[БанеЛ]

Негде сам прочитао да се карактер детета формира до пете године. Шта сте урадили до тад, урадили сте. Питање је колико данашњи очеви имају времена за своју децу, зарад борбе за голу егзистенцију. Мислим да је Душко Радовић рекао да деци треба посветити више времена, а мање их задовољавати новцем и материјалним стварима. У даљем развоју деце мислим да има и утицаја да је све мање учитеља, наставника и професора мушког рода. Нешто је труло у држави Данској.