Samoubistvo - muči me ta pomisao

[Приправник]

И ја се последњих пар месеци осећам најбедније у животу. И мени долазе многе црне мисли али ипак знам колико има људи који ме воле и које не могу тек тако да оставим. А стварно ми никад није било овако тешко и безизлазно.

 

А пре неколико година сам, објективно, имао много већи проблем него сада и тада је све било другачије. Због тежине проблема нисам имао кад да будем тужан него сам се преко ноћи почео борити против тог проблема. И нисам ни слутио колико сам јак, и да могу да изађем на крај са том тешком муком. И ни у једном тренутку нисам очајавао јер једноставно сам био принуђен да се жестоко борим.

 

Понекад (мазохистички) помислим да ми је излаз из ове туге неки још тежи ударац јер оно што нас не убије чини нас јачим.

 

А Господ зна колико муке можемо да издржимо и толико ће је пустити.

 

Поздрав свима

[Oglo]

Sta mislite o ljudima koji jednostavno ne vide svetla na kraju tunela, izgubili su veru, nadu, osecaj za molitvu? I da li Bog bi stvorio neke ljude koje su predodredjene da idu u pakao? Zasto neke moraju da idu u pakao, a neke da "uzivaju" u vecnosti?

 

Mislim da su svi ljudi, iole svjesni, makar jednom razmišljali o samoubistvu. Na bilo koji način. Pogotovo djeca kada izađu iz svijeta dječjih igara i dođu u period adolescencije, kada se suoče sa neminovnošću pravljenja izbora i uvida u naopaki svijet oko sebe. 

Samoubistvo nekim ljudima predstavlja neki vid rješenja situacije. Čak, ako ne budemo osuđivački nastrojeni, može se reći da je samoubistvo neka vrsta izgnanstva. Poput ljudi koji su napustili svoje domove, nevoljno, i otišli u nepoznat i dalek svijet, daleko od svih onih koji ih vole, koje oni vole i što im je na bilo koji način blisko i poznato.

Jedno vrijeme se čak i glorifikovao takav čin, i u njemu se vidio neki bunt protiv ovako ustrojenog svijeta. Urbane legende su se zasnivale na motivima: živi brzo, umri mlad.

Međutim, stvar je u tome, da je tuga potpuno ljudski osjećaj. Stari ljudi, koji osjećaju da je neminovnost odlaska blizu, su tužni. Neopisivo tužni. Posmatrajući svoj život sa tačke, sa koje takođe nema povratka, misle kako su mogli bolje, ljepše, drugačije. Taj život koji im je dat su mogli upotrijebiti na savim drugi način koji izgleda mnogo primamljiviji, pa ma šta postigli u svojem životu do tada.

Koja je onda konačna suma tih razmišljanja?

Ovaj život je dragocjen i neponovljiv. Ljudi su jedinstveni i originalni, i nema dva ista čovjeka na zemlji. 

Svaki osjećaj ma koliko se on činio dobar ili loš je jedinstven. Osjećaj dolaska proljeća, ili prvog snijega. Toplog jela. Zaljubljenosti. Drugog čovjeka. Poraz. Nesreća. Gubitak bliskog bića i voljene osobe. Nada. 

Bilo koji osjećaj je jedinstven i nama ljudima je data ta moć da osjećamo u ovom životu. Da vidimo što znači biti čovjek, biti živ, šta smo i ko smo mi i zašto smo stvoreni uopšte. Gdje pripadamo, odakle smo došli i gdje na kraju idemo. 

Bog je izabrao nas da se ogleda u nama, da osjeti život kroz nas. 

U takvim trenucima, kada je tuga više očaj, i kada se misli da se ne može dalje, treba se sjetit da neće biti druge prilike da se doživi išta od toga.

ps: moja baka je izvršila samoubistvo u 90 god. Jaka žena. Mentalno stabilna. Vidjela je to kao pobjedu nad situacijom. Tuga.

 

.....................

and I say to myself: " Beloved, please stay with me forever, because life without you is impossible "

[Crnokosa]

Ljudi moji, ja sam zavrsila na kliniku zbog ishrane. A sve ro zbog glupe psihe. Depresija, panicni, anksioznost, zdravstvenu problemi, gubitak neke osobe... uzas jedan. Nakljukali me lekovima, taj period mi je u magli. Nisam pila jake lekove, ako se neko razume seroxat i rivotril, opustili su me ali se tog perioda slabo secam. Bila sam malo bolje, zaljubih se, udadoh, dobih sina (hvala Bogu sa 35kg ostala trudna i super iznela trudnocu). Opet problemi, razvod, ja sama sa sinom, finansijski problemi, seljakanje... toliki puta sam pomislila da zavrsim sa sobom... vera me je spasila, hvala Bogu. Sada sam bolje, bez lekova... idemo dalje uz Boziju pomoc.

Poenta price je da se sve desava s razlogom.

[JESSY]

Тема данашње емисије у којој је беседио отац Александар Совиљ, духовник параклиса Св. Луке арх. Симферопољског при ВМА и Саветник системске породичне терапије, била је самоубиство. Полазећи од дефиниције овог чина, отац Александар је говорио о облицима, мотивима, знацима упозорења, факторима ризика и личности суицидне особе, о предрасудама које прате суицид, ставу Цркве и потенцијалном начину помоћи особи која је у стању кризе.

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/09/24.09.14_rec_pastira_o_aleksandar_sovilj_64kbps.mp3

[makikiss]

Problem s ocem

 

MOLIM VAS,pomozite ako ikako mozete nekim savetom ili sugestijom.Meni vrlo bliska osoba tj jedan od roditelja hoce da izvrsi samoubistvo,i to uopste nije onako teatralno niti privlacenje paznje,sve sam ja vec to izucila,vec je jednom pretio tj da kazem bio blizu ali smo ga zamajavali ostali mi ukucani sa sitnicama i belim lazima pa se smirio,ali sinoc je bilo kriticno,i mogu otvoreno da kazem (ne glumim sad kao nesto u filmovima i sl) ovo nisu bila cista posla.Celu noc smo razgovarali sa "njim"(stavljam navodnike jer to nije bio moj otac nego nepomjanik).Nista ne preuvelicavam niti umisljam i nisam pod utiskom nikakvih prica ili filmova i sl,otvoreno sam videla sve i dokazalo mi se,cak mi je i misli citao u tom trenutku,kad sam se molila u sebi vikao mi je "dzabe sve to radis,dzabe saljes te misli-molitve,kasno si se setila,ja sam jaci od njega(misleci na moj tatu)" i svasta nesto,otkrivao mi je razne cudne tajne koje se ticu svega toga,grcila mu se ruka sama u onom obliku satanskom kao sto su rokeri i ostali furali(pa kad sam to primetila i pitala ,drzao je ruku iza ledja),znaci u jednom trenutku sam se osetila kao u onim fimovima o egzorcizmu majke mi,a vrlo sam racionalna i stalozena osoba,ovo mi nije bilo za zezanje.NIje mi otac uopste vernik,i govori protiv Boga tj kao ne veruje,ali veruje u ovoj drugog i cak je pominjao nesto da je razgovarao sa njima i sl,sve se to desava dok je u depresiji jer ima bracne probleme sa mojom mamom tj zvanicno planiranje moje mame da ga ostavi ,nema prijatelje,nema posla nekog ,mnogo stvari skupljeno, ceo zivot je imao promene raspolozenja i bio uvek cudan.i sad kad se "ovaj" bio manifestovao rekao je "ja sam sa njim od rodjenja" znaci,no comment,tresli smo se,a kad prodju te faze,on je skroz drugi covek i pola se ne seca,nikako nikad nismo mogli da izvedemo da ga odvedemo u neki manastir,mada nismo ni bili mnogo uporni,jer niko nije verovao u ove stvari,mislili smo samo da je los covek ili mozda polu-lud,a u stvari se njegova dusa muci i zarobljena je tu negde Ne mozemo stalno da strazarimo sa njim jer nas psihicki urnise,pogotovo moju mamu,ali ako ode ona a i mi deca svako na svoju stranu on ce to uraditi,juce nas je terao da odemo od kuce da to uradi na miru,celu noc smo pricali,i cekali uporno da ga "to" pusti,i na kraju je i plakao i zagrlio nas kao totalno drugi covek.Ne mogu i ne vredi ovo da pricam ni psihijatrima ni psiholozima,a i bio je jednom kod doktora,ali dzabe,jer misle da je skroz normalan,a u stavi on i ode normalan tamo,ali u kuci ga "to" napada.Sta da radim...?Da li iko ima neki savet,gde da odemo?,iz BG-a smo,,neki manastir,neki duhovnik,da se cita molitva za zdravlje,ne znam sta i kako da radimo,ali ovo mucenje dugo traje,a ne mozemo sebicno nas troje(mama,brat i ja) da odustanemo od njega i nosimo ga na savesti. Ko god moze da mi pomogne sa nekim savetom,hvala mu! Bog vam pomogao!

[МилошБГ]

Idite u crkvu da se ocitaju molitve, razmislite o odlasku u manastir Bodjani,taj manastir se nalazi posle Backe Palanke,to vam je nekih sat i po do dva od Beograda posto su se slicne stvari desavale... Idite svuda gde mozete,neka se citaju molitve,verujte...

[Дејан]

@@makikiss, Idite do prvog hrama, pa se posavetujte sa seštenikom.

[Дијана.]

@@makikiss,

Preporučujem manastir Ilinje, (otac Isaija); iz Beograda  nakon Šapca u Petlovači skreće se desno još 5-6 km.Tu možete da provedete i više dana recimo, otac (ako uspijete da ga privolite) i pratilac.  

http://www.eparhija-sabacka.com/rs/manastir-ilinje

 https://www.pouke.org/forum/topic/18742-otac-isaija-isterivanje-ne%C4%8Dastivog/

[Снежана]

http://www.vdsspc.com/www/stranice/0_vds-u/raspored_rada.html

 

Или "Завод за ментално здравље", Палмотићева улица

[makikiss]

Ne znam koliko smo u mogucnosti da ga nateramo da krene sa nama tako negde dalje,jedino mi preostaje da odem prvo do nekog svestenika ,mozda cak i mog duhovnika i da ga pitam za savet,pa posle cemo videti kako da ukljucimo mog oca u sve to.Samo se nadam da se do tada nece opet ovako nesto ponavljati..

[bgpj]

Ne znam koliko smo u mogucnosti da ga nateramo da krene sa nama tako negde dalje,jedino mi preostaje da odem prvo do nekog svestenika ,mozda cak i mog duhovnika i da ga pitam za savet,pa posle cemo videti kako da ukljucimo mog oca u sve to.Samo se nadam da se do tada nece opet ovako nesto ponavljati..

samo mu posveti paznje i ne osudjuj ga,sve lepo sa njim, sali se, itd..

[Volim_Sina_Bozjeg]

-

Ne znam koliko smo u mogucnosti da ga nateramo da krene sa nama tako negde dalje,jedino mi preostaje da odem prvo do nekog svestenika ,mozda cak i mog duhovnika i da ga pitam za savet,pa posle cemo videti kako da ukljucimo mog oca u sve to.Samo se nadam da se do tada nece opet ovako nesto ponavljati..

Послушај снежану и добићеш на времену да одете и у неки манастир,кад он мало смири "појачан искривљен поглед на свет"

[Srdjan]

 

[makikiss]

samo mu posveti paznje i ne osudjuj ga,sve lepo sa njim, sali se, itd..

 

E tu je problem,nema ko da mu posveti paznju,jer su ostali ukucani obuzeti svojim problemima i jure svoje stvari itd,jedina sam ja tu koja se brinem i mogu da posvetim paznju,ali ne zivim vise u BG nego dodjem ovako na par nedelja za praznike pa odem,a posle ko zna sta se desava i kako ce on to sve prebroditi ako nema punu paznju ostalih.

 

Poslusacu Snezanu za pocetak,pa cemo videti dalje..Hvala vam svima na sugestijama

[makikiss]

Noćas je bilo nakritičnie do sada,to je bila takva agonija i njegovi napadi na moju majku i sve,da je u jednom momentu polomio sto i uzeo deo stakla i nasrnuo na nju,i vikao da ce ubiti i nju i sebe itd. Bili smo pre 2 nedelje u manastir Sv.Stefana u Slancima ,očitana je bila svima nama molitva(ali nista preterano ozbiljno nas nisu shvatili),ali ovo je sve gore,i ovome nema kraja.Ili će uraditi samo sebi nešto ili i mojoj majci pa sebi.Strašne stvari je govorio,pa to normalan covek ne izgovara,na kraju je rekao da ih ima "petoricu" u sebi/sa sobom kako god, i da u njegovoj sobi gde spava nekad ne voli da bude zbog nekog tamo itd.Pa se na momente vrati i plače i kaje se i nije mu jasno sta se desava.Ovo nije ni za miliciju,a ni za psihijatre,ja ne znam ko moze da nam pomogne,a kao da svakog časa tragedija samo što se ne desi (((