Samoubistvo - muči me ta pomisao

[bogdankle]

Apsurd i samoubistvo (Kami)

 

"Postoji samo jedan istinski ozbiljan filozofski problem: samoubistvo. Odgovor na suštinsko filozofsko pitanje jeste zapravo razmišljanje o tome da li život vredi ili ne vredi da se proživi. Sva ostala pitanja - da li svet ima tri dimenzije, da li duh ima devet ii dvanaest kategorija - dolaze nakon toga. To su igrarije, treba najpre da se odgovori na ovo suštinsko pitanje... ...Ako se zapitam na osnovu čega je zaključujem da je takvo pitanje važnije od nekog drugog, odgovaram da je to zbog postupka na koje ono obavezuje. Nikad nisam video da je neko umro zbog ontoloških argumenata. ... ...Nasuprot tome vidim i neke druge koji se paradoksalno ubijaju zbog ideja ili iluzija koje njihovim životima daju izvesni smisao ( ono što nazivamo razlogom za život istovremeno je i izvanredan razlog da se umre ). Smatram, dakle, da je smisao života najvažnije pitanje. Kako na njega da se odgovori?" - Albert Camus "Le Mythe de Sisyphe" Dodajem, da sam i sam u jednom momentu prošle godine vrlo pojednostavljenom dedukcijom došao do toga da je jedino logično što bih sledeće mogao da uradim je samoubistvo. I jesam. Hvala Bogu, ishod je bio drugačiji. Dakle, interesovalo bi me bilo kakva originalna misao o ovoj temi.

[Ulični Muzičar]

izvini , neću ništa posebno pametno da izjavim ...

podsetio sam se kako je govorio moj pokojni otac ...

kada bi se neko "samoubio" on bi pitao , otprilike :

"pa, kakav je to on razlog pronašao da bi rešio da se ubije ?"

i , pošto nikada nije ustanovio da je postojao valjani razlog ,

uvek je zaključivao da je taj neko bio - budala (zato što se ubio)!

a , ja sam ga uvek opominjao da pogrešno pitanje postavlja !

trebalo je da pita :

"da li je taj , neko , uspeo da pronadje neki razlog zbog koga vredi nastaviti živeti"

i odgovor je - sigurno nije ... čim je odlučio da se ubije !

[Огњен]

Пази ако кажеш: "Да ли је нашао?" , онда си аутоматски искључио могућност да није ни тражио и дошао си до закључка који се не темељи на истини.

Значи, закључак: "Сви који су се убили нису пронашли разлог због којег би живели", није истинит јер није доказано да су сви тај разлог тражили. Чак шта више није доказано да је било ко од њих то радио. Може се са истом тежином тврдити и да: "Сви који су се убили нису тражили разлог да живе ".

[Ulični Muzičar]

pa , sumnjam da bi neko sa mozgom u glavi - odlučio da se ubije , a , da ne razmisli dobro pre toga ...

na tu "vrstu" sam mislio ... (bilo je par takvih slučajeva medju mojim rodjacima)

ne na one koje to urade u afektu !

mislim da mnogi razmišljaju o samoubistvu ,

i oni koji su "sigurni kandidati" ... samo "čekaju" momenat ...

a , onda ljudi posle komentarišu to što je dotični uradio hvatajući se za  karakteristike TOG momenta ...

a , u njemu se to odavno kuvalo ...

[Огњен]

pa , sumnjam da bi neko sa mozgom u glavi - odlučio da se ubije , a , da ne razmisli dobro pre toga ...

na tu "vrstu" sam mislio ... (bilo je par takvih slučajeva medju mojim rodjacima)

ne na one koje to urade u afektu !

mislim da mnogi razmišljaju o samoubistvu ,

i oni koji su "sigurni kandidati" ... samo "čekaju" momenat ...

a , onda ljudi posle komentarišu to što je dotični uradio hvatajući se za  karakteristike TOG momenta ...

a , u njemu se to odavno kuvalo ...

Сигурно се сваком нешто врзма по глави и сви знамо да се то називају мисли. Дакле, свако нешто размишља али није свако размишљање тражење разлога да се живи тј. размишљање о смислу живота.

Неко се "расправља" у глави са другима од када отвори очи па док не легне да спава. Неко се свети, неко сплеткари, неко једноставно мрзи, и све то у глави. "Какве су ти мисли , такав ти је и живот".

[Лазар]

pa , sumnjam da bi neko sa mozgom u glavi - odlučio da se ubije , a , da ne razmisli dobro pre toga ...

na tu "vrstu" sam mislio ... (bilo je par takvih slučajeva medju mojim rodjacima)

ne na one koje to urade u afektu !

mislim da mnogi razmišljaju o samoubistvu ,

i oni koji su "sigurni kandidati" ... samo "čekaju" momenat ...

a , onda ljudi posle komentarišu to što je dotični uradio hvatajući se za  karakteristike TOG momenta ...

a , u njemu se to odavno kuvalo ...

Свако то уради у афекту. Иако сви они који изврше самоубиство о томе размишљају и прије самог тог чина опет то морају урадити у неком афекту. Треба им нешто што ће прелити чашу у том тренутку па да ураде то. Чуо сам много пута да када људи рецимо скоче са моста у ријеку и почну да се даве и схватају шта им слиједи, онда почну да запомажу и зову упомоћ јер схвате шта су урадили. Мислим да људи немају жељу за самоубиством већ када им наиђу неке невоље ђаво на неки начин ограничи оно што они "виде" и у тим тренуцима мисле само на ту невољу. Што није никако добро.

[Драган άσημος :)]

За живота сусрео сам се са четири самоубиства мени познатих људи.

Сво четворо су имали проблем или више њих са којима нису могли да се носе, нису налазили рјешење и нису могли да трпе такво стање па су као излаз изабрали самоубиство.

Какви су то проблеми, колико дуго су их тиштали, да ли су мислили хоће ли онима који остају иза њих, тј. онима са којима су живјели у заједници, бити боље без њих или су само мислили о томе да се ријеше немира, очајања којим су били испуњени (тј. да себи прекрате муку), колико су људи који су их окруживали својим поступцима подстакли на такве одлуке, зашто нису видјели руку Божју пружену да их извуче из живог блата у ком су се налазили, тј. зашто су прихватили руку онога који их је вукао на доле, зашто их Бог није истргао из смртоносног загрљаја слугу сатаниних и противно њиховој вољи која је тада поклекла под лошим утицајем (не кривим Бога само имам жељу да разумијем)? 

[Пивопија]

Сви знамо да је самоубиство грех, зна се став СПЦ о томе, тако да то не мора да се понавља...

Ипак, размишљао сам о томе да ли сва самоубиства могу да се исто тумаче?

Самоубиство из неких обичних разлога (тежак живот, беспарица...), или још глупљих (оставила ме девојка, или неки ЕМО стил), то треба осудити и став СПЦ по том питању је исправан!

Али шта са некима који су самоубиство извршили ''из морања'', или због неког вишег циља.

Да ли са неким глупаком који се убија због девојке може да се пореди неки четнички војвода који се убио да не би пао у руке комунистима? Сви знамо шта би га ту чекало!

О овој теми само почео да размишљам кад сам читао причу о самоубиству 320 србских девојака у Источној Босни. Када је пала четничка одбрана, усташе су ушле у град и почеле да масакрирају становништво. 320 девојака стајале су изнад Дрине. Када су виделе да долазе усташе, скочиле су у Дрину, јер су знале да ће бити силоване па убијене ако остану.

И сад вас питам, да ли су сва самоубиства једнака?

[Prolece]

I ja se to odavno pitam.

I to od kad sam cula za slucaj devojke iz Krusevca koja je skocila kroz prozor da bi se spasila od silovanja.

[volga]

Uvek sam se pitala da li cu odgovarati za isti greh kao i neko drugi koji je imao druge okolnosti.

Pitam se da li ce biti uzete u obzir okolnosti,zivot,inteligencija...

Mislim da ljudima koji su mentalno i psihicki bolesni nece biti isto sudjeno kao onim zdravim...mislim da ogranicenim ljudima bice lakse i gore.Kao sto Patrijarh Pavle jednom rece postoje skale u raju...jer nismo svi na istom duhovnom nivou.

[ВИЛМА]

Под специјалним околностима подразумевам и да родитељ свесно жртвује свој живот да би спасао живот свог детета. Мени то никако не може бити грех.

[maxwell]

Под специјалним околностима подразумевам и да родитељ свесно жртвује свој живот да би спасао живот свог детета. Мени то никако не може бити грех.

Не само свог детета. Таква жртва је НАЈВЕЋИ могући идеал који један хришћанин може да достигне. Зашто не само свог детета? Зато што је жртва за неког другог још племенитија, јер није натуралистички оправдана.

[Дејан]

Mislim da pojedina smoubistva mogu da se tumače i kao žrtva za bližnje.

Ako neko ima informacije od veoma velike važnosti a zna da će popustiti pod pritiskom, pa se ubije ili takva slična situacija ,to je po meni ok.

[Дете Апокалипсе]

Uvek sam se pitala da li cu odgovarati za isti greh kao i neko drugi koji je imao druge okolnosti.

Наравно да нећеш/нећемо. Имаш и причу о талантима. Уосталом, није наше ни да процењујемо ситуације у односу на другога, наше ја да дамо што бољи и искренији одговор у датој ситуацији. Бог познаје наше срце и знаће због чега смо нешто учинили, али никада не смемо себе оправдавати кад учинимо нешто лоше, без обзира на положај у ком се налазимо. Увек и увек треба рећи опрости ми Боже, али требамо све учинити што можемо да се не доведемо у ситуацију да морамо чинити грех.

[Danijela]

пар пример из житија светих:

Диодор

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0310.htm

СТРАДАЊЕ СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА ЈОВАНА НОВОГ, ЈАЊИНСКОГ

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0418.htm

СПОМЕН СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ФИЛОНИДА

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih0617.htm

СПОМЕН СВЕТЕ МАЈКЕ И ЊЕНОГ ДЕТЕНЦЕТА

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih1024.htm

свети Орест

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih1213.htm