makikiss

Nema nikog da nam nesto odgovori...

Jedno pitanje.. U slucaju crkvenog braka,kada muz napusta zenu tj odluci da ne zeli vise da bude sa njom iz njegovih nekih razloga(ne zato sto je zena nesto skrivila ili to izazvala) i pritom imaju malo dete,on obeca da ce se brinuti o detetu u finansijskom smislu,i to je to od njega-u tom slucaju ta zena(pritom mlada) kako se treba dalje ponasati da bi se spasila,da li ona mora ceka tako 100 god i moli Boga da se muz pokaje i vrati joj se i da se skoncentrise samo na dete i to je to,ili ta zena ima prava da kad tad u zivotu ima opet drugog muza sa kojim bi opet zelela crkveni brak nadajuci se naravno da ce taj potrajati itd. Znam ja da su po crkvenim zakonima dozvoljena 3 braka,ali mene zanima vise ovako pogled na sve to bez snishodjivosti tj bas onako kako bi Gospod gledao na to...

Pa ne mogu da se razvezem ni mislima od njega,dok god me on drzi "svezanu" i u neizvesnosti..Po meni ima veoma jakih razloga za rastanak(iako mi je tesko to da priznam) ali ja nemam valjan crkveni razlog za razvod,jer nema konretnog krivca ni krivice po crkvenim pravilima koje sam procitala..A toliko sam zelela napokon crkveni brak i trud zajednicki i sve..i sada me muci to moje pitanje sta raditi,kao da je na meni sva odluka za sve ovo,i tu se kockam sa mojom a i tudjom vecnoscu,jer ne znam sta je ispravno uraditi..i kako...A nije prosao dan moje trudnoce da nisam bez stresa ili tuge,i znam da beba sve oseca,i onda mi jos gore,jer ne znam kako da se saberem i bar zbog toga da se smirim..

Hvala vam svima dobri ljudi..Pokusacu da ojacam i resim ovo nekako sama,i uz pomoc Gospoda naravno..

Koja je svrha da idem na sve te razgovore i kod svih tih psihologa i savetnika,kada nema truda sa druge strane tj od mog muza.Em smo razdvojeni(kilometrima bukvalno) em covek nije u psihickom stanju uopste da saradjuje,a ja do tada kidam nerve i venem,a jos i dete na putu..Uzasno mi je..

Kako se uopste crkveno razvesti,kada je jedini moguci razlog za to preljuba,a do nje nije konkretno doslo,ili se bar nije dokazalo,ili nije doslo do fizicke preljube,ali je doslo do duhovne i mentalne preljube,i izdaje kao osobe,i zapostavljanja i mnoooogo jos stvari uz to..Kako to izvesti,kako se skloniti od loseg i sebicnog coveka koji vam unistava zivot i vas polako i dete koje je na putu,a da se za to ne odgovara Gospodu(u slucaju da se ta osoba samo napusti jer se ne moze dobiti crkveni razvod).

Meni najvise treba neki pravoslavni psiholog,ili psiholog koji je verujuci pa da kapira moje nedoumice,ali ja ne znam gde to ima u Beogradu.A da idem kod klasicnih psihica privatno mi ne pada na pamet..Iskreno se nadam nekom dobrom duhovniku,ali gde ga naci,i jos da ima vremena sve da saslusa i da razume sve ovo...A najvise me brine sto svo ovo nerviranje i kulminaciju ovih dogadjaja dozivljavam kad sam trudna,a to nije dobro za bebu

Ja njih ne znam, a ni za neko dobro bracno savetovaliste gde mogu da odem sama naravno,jer moj muz ne dolazi ovde cesto a i ne prica srpski..Jel moze neka preporuka,gde da odem,kod kog duhovnika,nisam pametna

Joj Boze,neverovatno da sam trazeci po sajtu odgovore i savete koji bi mi mozda pomogli u mojoj situaciji,naisla na ispovest/pricu ove zene Klave koja bukvalno pise moje reci i moju sadasnju situaciju. Jedina razlika je da moj otac nije bio alkoholicar ali ima drugi psiholoski poremecaj i ja nikad nisam bila kod psihologa da bih desifrovala da li je on imao ikakvog uticaja na mene i generalno da li ja imam neke psihoze..i razlika da mi se muz isto tako ponasa(sa svim istim opisanim detaljima) samo sto moj muz nije neki uceni,da cita knjige itd ,i plus je stranac,cinjenica grk kao pravoslavan ali nije verujuci.i plus je malo cudan-zatvoren tip,gde se na kraju ispostavlo da ima neke psiholoske probleme i da je bio i jednom suicidan ali ne depresivan itd,sve to nikad nisam mogla nikad da izvucem iz njega.Jer se predstavljao sve vreme samo da je tako taj tip zatvoreni i da ne voli mnogo da prica,ali se sve otkriva sada nakon naseg crkvenog vencanja i dok sam ja trudna, i sad se kajem sto sam se udala u crkvi a uradila sam to iz najboljih namera,zbog naseg spasenja. Najgore od svega sto se sve to desava udarnim tempom,ja plus u drugom stanju,razdvojena od njega(Ja u Sr on u Gr) po obicaju(zbog poslova njegovih,finansija,i nase situacije,trudnoce itd), I ista me more pitanja i nedoumice oko Boga tj moje vidjenje jer sve vise gledam na ta pravila i vodim se vise strahom i kaznama i sve to me vise pravi isfrustriranom.Kad nisam bila duboko verujuca bila sam opustenija,srecnija...i onda se pitam zasto nisam uspela tu opustenost da zadrzim tj da sam verujuca dovoljno da se spasavam i trudim da ne cinim grehe i da se poboljsavam,ali i dalje da sam opustena i nasmejana,a ne ovako sad isfrutrirana,uplasena..,i samo me koce crkvena pravila i strah da se sad npr razvedem,spasim sebe i muza mucenja u braku i krenem iznova,mlada sam i nije kasno..Ali se bojim Boga ili bar moje predstave o njemu..Niko oko mene nije verujuci,a i malo prijatelja mi je ostalo jer sam zivela u Gr 3 god..Mama me razume ali taj verski deo ne moze da skroz shvati i da me posavetuje..A duhovnik je vrlo strog sa tim crkvenim pravilima u smislu da se iz ljubavi trpi,treba da se moli itd..Mnogo je tesko,a ovde u Beogradu ne znam kome bih se obratila da me posavetuje,jer moj duhovnik daje klasicne savete gore pomenute,a ne volim klasicne psihijatre..Ne znam sta da radim

Одлучила сам да сачекам до Васкршњег уторка,у нади да ће ми проћи ово,па тада да се причестим. Мада први пут ће ми бити на тај дан. Нема везе што се мрси пре тога? Извините,питам јер сам лаик за те информације.. Да ли ми је потребан благослов од духовника за причест тога дана?Јер не могу никако да га нахватам..

Хвала Срђане, нисам паметна шта да радим,поразмислићу још..

Хвала Дијана, некако сам и очекивала такав одговор.. Ипак,и даље сам у недоумици шта радити..Први пут ми се овако потрефило..бзвз..

Здраво, Потребан ми је одговор на једно питање које се већ вероватно постављало,мој духовник је врло заузет да бих га сад узнемиравала овим питањем,а стварно немам времена да сад претражујем форум. Питање је у вези причешћа код жена. Наиме,цео овај пост сам постила по типику и примпремала се за причешће за сутра,евентуално на дан Васкрса,и сад схватим да сам добила менструацију доста раније. Шта сад да радим,а стварно имам потребу за причешћем.. Да ли ми је једина опција да се надам да ће проћи до уторка,па да се причестим на Васкршњи уторак? А наредну службу не могу да сачекам,јер се одмах након празника враћам назад(не живим у Србији),а тамо се не исповедам и не причешћујем. Хвала пуно унапред на одговору. Поздрав

Да ли човек треба исповедити своме духовнику неко такво искуство(мислим на искуства већ поменута,типа у полу-сну грчење-укоченост,немогућност да се молиш тј неко мумлање,демонски звуци,још нека друга виђења нпр у цркви итд? Напомињем да се то све дешавало док је човек био дубоко у гресима,па је касније после пар година све те грехе исповедио и окренуо се цркви,али није и даље исповедио то искуство(које је било само последица многих неисповеђених грехова и нецрквености).

55