Samoubistvo - muči me ta pomisao

[RYLAH]

Не ради ми линк, враћа ме само на ову тему.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_detailpage&v=j6al6d2Yt6w#t=155s

[Natasa.]

Не ради ми линк, враћа ме само на ову тему.

Probaj ponovo.

[Срђан Шијакињић]

Има Плотиново главно дело, ЕНЕАДЕ, али је превод тотални ... па није баш добар, нечитљив и нетачан. Што и не чуди. Колико је мени познато, Плотинов грчки је најтежи грчки на свету, од онога што је написано на том језику. Тако кажу познаваоци. Али, енглески превод од А. Х. Армстронга је најцењенији и добар. Има неких чланака код нас о Плотину, али врло мало. Углавном се на Западу данас баве њиме и врло је популаран у задње време. Највећи број радова се и пише о његовом утицају на хришћанство, посебно на хришћанску антропологију, мистику и монаштво. Али, има радвоа и о његовом дорпиносу литургијском богословљу и тријадологији. Па ето, ја сам и ставио онај његов цитат о Богу Оцу. Занимљив је, посебно кад се има у виду да данас влада мишљење да су јелински философи имали неперсоналистички појам Бога и да су хришћану ту донели нешто сасвим ново ... кад ето, било је изледа шарено.

Ух, па ако је тако, плашим се ипак да не би имало пуно смисла почињати са њим, не верујем да бих пуно схватио, с обзиром да сам скоро на почетку што се философије тиче... Иначе, мени је занимљиво јако, како то да Плотин није постао хришћанин, пошто се претпостављам морао срести са хришћанством, кад већ има толико поклапања... Или можда тада хришћанство није било толико слично његовим мислима, ако је тек после усвајало његове идеје на неки начин... Али ипак чини се да је сасвим могао да буде хришћанин, овако на основу неких првих утисака о њему...

Probaj ponovo.

Хехех, а пало ми је напамет да је могло да буде то. требало је да се кладим сам са собом у сладолед

[Лазар Нешић]

@@Срђан Шијакињић,

 

Јесте, није баш паметно почињати са њим, али је добро доћи до њега.

 

Прича о сусрету јелинске философије и хришћанства (па и о томе зашто Плотин није постао хришћанин, као и многи други умови јелинизма који исто нису постали) је прича која - буквално - тек чека да буде испричана. Али, ради се на томе и то је једно поље које ће у будућности моћи да покрене хришћанску теологију из мртвила. Наравно, под условом да се поштено и критички проучи тај важан период (100-600. године после Христа), јер овде лежи кључ који може отворити многа неслућена врата.

[horatio]

Možda može da pomogne - Verner Bajervaltes: "Platonizam u hrišćanstvu"...nisam čitao,ali sam čuo lijepe komentare...

[Avocado]

Да, једног будисту, хиндуса, зороастеријанца и растафаријанца за почетак. Па Скуни се појавио, дао пар сјајних постова и збрисао, а Авокадо видим вреба из прикрајка Ови остали ни да привире. 

 

 

Ne znam šta bih dodao a da nije već rečeno...

[hansbrough]

Волео бих да се укључе ови наши форумски атеисти,можда би могли да ми дају неке одговоре или бар нови материјал за разматрање.

Danas uslisavam zelje :bendoff: ... ja sam rodjen kao pravoslavni vernik, prvo sam bio vernik u klasicnom smislu (nacionalizam, kreacionizam, Berkutizam 4chsmu1 itd.), kasnije umereni, itd. Uvak sam se nekako drzao onoga Ako nema Boga nista nema smisla, pa sam ranije imao obicaj da citam teme o zivotu posle smrti ... e sad, ne znam kada sam zakljucio da nema nista od te price, ali sam i posle ostao pri stavu da sve posmatram sa kraj, a ne sa pocetka ... tako sam se pitao cemu se zaljubljivati u neku lepu devojku kada ce posle 30 godina ta lepota isceznuti (nista vezano za temu o pederima ), cemu dobri postupci kada nikoga u svemiru to ne tangira, cemu ovo, cemu ono, itd. ...

Shvatio sam da postoje samo dve konstante u mom zivotu ... osecanje ne toliko praznine koliko besmisla bilo cega, kao i stalna razocaranost samim sobom ... zato sam valjda protiv bilo kakvog osudjivanja drugih, zato sto se uvek zapitam ... zbog cega sam ja toliko bolji od njega? I ne mogu da nadjem ni jedan razlog ...

A interesantno je to pitanje ... kao da se svi nalazimo u nekom čamčiću u sred okeana, samo neki veruju da mogu pronaći izlaz (a i lakše je u grupi nego biti usamljen ), dok se drugi trude da se samo što duže održavaju na površini i uživaju u ambijentu (ako nije oluja ... a bude oluja u svačijem životu, da se ne lažemo).

Ja kada bih bio vernik bio bi ili pravoslavac (anacionalista, naravno ) ili "naučni" budista ili hinduista ... Da pojasnim ovo drugo, verovao bih da postoji neko ili neki mehanizam koji ljude u zavisnosti od datog (uslova života) i zadatog (talenti, ostvarena ljubav prema bližnjima i samom sebi) posle smrti premešta u neki bolji ili lošiji život.

[nickelpower]

Samoubistvo i osuda 

 

Zasto ako smo resili da okoncamo nas zivot mora da znaci da cemo u pakao? Zar nije osoba koja je dosla na ovom nivou prosla kroz dosta paklene dane na Zemlji cim se odlucava na ovakvim cinom, pa ce jos i stradati u zadgrobnji zivot, citavu vecnost? Sta je sa ljudima koji su u potpunosti zagubili volju za zivot, sve razloge da bi bili zivi? Zasto moramo da smo forsirani da zivimo kad to zapravo ne zelimo? Kada patnja je prevelika da bi bila savladjena, kada nase bice je konzumirano od nje do beskraja? A i u tim momentima kad nije patnja toliko prisutna, jednostavno nam je svejedno, bili smo zivi ili ne--osecaj potpune utrnulosti? Zar ne bi trebalo da mi kontrolisemo kraja naseg zivota kad osecamo potrebu za to? Zadgrobni pakao (ako postoji) ne vidim kao nista gore od mnoge "paklene" dane koje sam prezivio u ovom zivotu. Neki na forumu kazu da je pakao jednostavno prestanak naseg bica, Zasto bi bilo pograsno zeleti se vratiti u nebicu? Sta mislite o ljudima koji jednostavno ne vide svetla na kraju tunela, izgubili su veru, nadu, osecaj za molitvu? I da li Bog bi stvorio neke ljude koje su predodredjene da idu u pakao? Zasto neke moraju da idu u pakao, a neke da "uzivaju" u vecnosti? Gomila pitanja sam postavio, nadam se da su sva nekako povrzana. U ovoj temi rado bih cuo misljene vernika, nevernika, ateista, agnostika itd...

 

[Oglo]

Samoubistvom se ne završavaju šanse da život bude gori, već se eliminiše mogućnost da ikada bude bolji.

[nickelpower]

U redu, ali recimo da neke ljude su godinama i godinama u depresivnom stanju i su navikli na ono najgore, pa su izgubili i oset za zadovoljstvo i zelju za bolju buducnost. I ne samo oset, nego uopce ne veruju da ce zivot ikada postane bolji. Stoga, nije im bitno i ne razmisljaju da li ce biti gore u paklu ili bolje u raju, nego jednostavno zelju za povratak u nebice opstaje.

[Oglo]

Ja bih se na mjestu tih ljudi ostavio očekivanja od pakla i raja, kao i očekivanja od drugih ljudi.

Da hoće da im je bolje to je makar jasno, pa makar to bilo i u nebiću.

Da sam ja na mjestu tih ljudi, ostao bih u tom bolu, i patnji, i posmatrao bih šta se dešava i koji su razlozi da moje misli traže tako nešto od mene. Ili mi moraju reći šta je razlog ili moraju otići. U svakom slučaju nikada ne bih zaboravio da su to samo misli a da je sa mnom sve u redu.

U svakom slučaju svaki pokušaj razgovora sa nekim je pozitivan pomak, i siguran znak da je izolacija ono što nam je nametnuto crnim mislima.

Pa makar pričali sa mačkom.

Zamolio bih sve da me okanu lajkova na ovoj temi.

[Oglo]

Ostanimo na onome što je važno u ovom trenutku.

Ništa drugo. Pokažimo da smo veći od svojih trenutnih misli.

Uspostavimo komunikaciju sa ljudima kada već traže.

[Дијана.]

Osnovna zabluda samoubice je da ce tako okoncati patnju. Avaj, nece prestati,i bice mnogo gore! Ko je ikad osjetio kako boli dusa - ili kako od dusevnog bola boli citavo, inace zdravo tijelo, trebalo bi da razumije, ili ako ima dovoljno maste, da zamisli. E pa takav bol, samo jos jaci i bez nade da ce prestati, slijedi posle smrti, ako umremo u ocajnom stanju (nije to samo samoubistvo.) Tjelesna bol je odmor za to.. Zato pakao da je krckanje u ognju tjelesno bilo bi lakse nego muke duse oslobodjene od tijela, koja vise nema moci da prekine to stanje.

 

I molim te, Nickelpower, da procitas i ove teme koje smo vec pisali.

I da shvatis i ti i drugi patnici koliko je u rijecima koje ljudi govore, ljubavi. Da ako rijeci ne znace nista, valjda trud da se dopre=ljubav znaci nesto.

 

https://www.pouke.org/forum/topic/1004-%C5%A1ta-je-hula-na-duha-svetoga/page-7

 

@@Volim_Sina_Bozjeg, 

i gdje je tema Volim Sina Bozijeg "Neoprostiv greh hula na Duha Svetoga"? Admini, ako ste je negdje spojili, linkujte je ovde

[Никола Поповић]

Dragi nas, 

Svi imamo "sive" faze i svasta nam pada na pamet, tako da ne mogu, a da ne razumem zasto postavljas ova pitanja, iako mozda uopste nisu vezana za tebe licno.

 

Voleo bih nesto da znas, ipak. Iako ti mozda ne deluje tako uvek, Bog ima plan za tebe, i to dobar plan i nemoj zbog nekih teskih trenutaka da se odreknes sustine. Sustina je bitna i sustina je ono cemu tezimo. Ti si na pocetku da spoznas koja je tvoja, nemoj da seces put onda kada ne vidis kuda moze da te odvede. Sve se promeni u jednom trenutku. I ta patnja ce nestati, ovo govorim i iz iskustva jer sam u srednjoj skoli jako patio i bio nesrecan, pa i jednom delu na fakultetu, a onda se sve nekako okrenulo, dobilo smisao i ja promenio.

 

Sustina je za sada da radis na sebi, da istrazujes, a mislim da je za to ipak najbolje da pocnes da citas, ako to vec ne radis. Nema sta knjige nisu opisala i prepricale. Pocni sa Hermanom Heseom, on jako lepo objasnjava samocu i unutrasnju borbu coveka, tu introspektivu svesti. A onda predji na nesto sto ti jos vise prija. Dostojevski ima savrseno dobre price u svojim pripovetkama recimo, mnogo toga te nauci. 

A  tu su i one knjige o popularnoj psihologiji, nisu ni one tako lose, ima sve to svog smisla dok se ne pretera. 

 

Ima jedna posebna, pogovotu kada smo malo depresivni, mene je bar izbavila - Koliba, Jan Pol Jang. Videces je i na trafikama. Sa puno ljubavlju opisuje odnos Boga i coveka. Vraca tu veru u Boga koji je dobar i koji te voli. 

Samo se strpi, sve ima smisla, ali zahteva vreme. 

[Панарет]

U svakom slučaju nikada ne bih zaboravio da su to samo misli a da je sa mnom sve u redu.

 

Ово је главно.