Вести о упокојењу...

[Jelena 76]

Bog da joj dušu prosti.

[Ignjatije]

Бог да јој душу прости. Оде још једна легенда глуме...

[Драшко]

Идем сад до цркве, запалићу свећу! Познавао сам Ружу. Бог нека јој душу прости!

[JESSY]

Gospode, pomiluj je, Presveta Bogorodice, spasi je....

[Gordana .]

Бог да јој душу прости

[Ignjatije]

Preminula Ružica Sokić

Popularna srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica Ružica Sokić preminula je u Beogradu u 80. godini života, posle duge bolesti. Datum komemoracije i sahrane biće naknadno saopšten.

 

 

Tanjug/ Danilo Peternik

 

 

 

Karijeru je počela davne 1957. godine, u filmu "Doktor", da bi potom igrala u klasicima "Kad budem mrtav i beo", "Bokseri idu u raj", "Užička republika", "Savamala"... 

Komedija "Tesna koža" donela joj je najveću popularnost, a za film "Žuta" nagrađena je Zlatnom arenom na Filmskom festivalu u Puli. Neke od njenih kasnijih velikih uloga su Taska u bioskopskom hitu "Zona Zamfirova" i kuma Anica u seriji "Greh njene majke." 

Za svoj filmski i pozorišni rad dobila je brojne nagrade i priznanja (npr. na Sterijinom pozorju, Nagrada Pavle Vuisić, Statueta zlatni ćuran, Statueta Joakim Vujić, Velika Žanka). 

Tokom 2010. objavila je knjigu sećanja „Strast za letenjem", a 2011. dobila je nagradu Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo „Dobričin prsten“.

Ružica Sokić rođena je 1934. u Beogradu kao kćerka trgovca i suvlasnika lista „Pravda“ Petra Sokića (1893-1964). Još kao devojčica učestvuje u Dečjoj radio-dramskoj grupi Radio-Beograda, a godine 1958. diplomirala je glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu. Kraće vreme bila je članica Savremenog pozorišta, da bi 1961. godine postala stalni član Pozorišta Atelje 212, gde je brojnim ulogama (prvenstveno savremenog i domaćeg repertoara) otkriti i potvrditi dar „rođene glumice“.Igrala na scenama skoro svih beogradskih pozorišta: u Narodnom pozorištu, Zvezdara teatru, Beogradskom dramskom, Gardoš teatru, KULT teatru, Otvorenom pozorištu studentski grad, Modernoj garaži, Pozorištu Slavija i dr. 

Glumila je u oko 40 filmova; već za prvu ulogu („Gorki deo reke“, 1965, J. Živanovića) nagrađena je Srebrnom arenom na festivalu u Puli. Najveće uspehe ostvarila je glavnim ulogama pevačice u filmu „Kad budem mrtav i beo“ (Ž. Pavlovića, 1967) i prostodušne uličarke u filmu „Žuta“ (V. Tadej, 1973), za koju je u Puli nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (igrala je i u istimenom komadu G. Mihića u Ateljeu 212), te sporednom ulogom majke kojoj sin gine u borbi u „Užičkoj republici“ (Ž. Mitrović, 1974), za koju je takođe nagrađena Zlatnom arenom. Zapažena je i na televiziji (npr. komedije B. Crnčevića i A. Popovića, televizijske serije „Ceo život za godinu dana“, „Rađanje jednog naroda“, „Zanati“, „Samci“ i dr.). 

Bavila se i pedagoškim radom, vodila je klasu glume na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ (1996-2000).

 

Značajne pozorišne uloge (izbor): Hani (Ko se boji Virdžinije Vulf), Glorija (Tigar), Mileva (Krmeći kas), Gospava (Čudo u Šarganu), Baronica Šteten (Kod lepog izgleda), Ludmila (Grobljanska) Mir-Jam (Ranjeni orao), Žuta (Žuta), Julija Varadi (Korešpodencija), Patricija (Ženski orkestar), Valerija (Priče iz bečke šume), Hana (Iz života kišnih glista), Helena (Aveti), Šarlota (Bergmanova sonata), Meg (Lepotica Linejna), Maga (Balkanska plastika), Majka (Janez), Tijana (Velika drama), Žanka (Žanka), Meri (Dugo putovanje u noć). 

Film: Zona Zamfirova, Tamna je noć, Pun mesec nad Beogradom, Tango argentino, Original falsifikata, Seobe, Oktoberfest, Već viđeno, Sava mala, Nije nego, Tesna koža, Leptirov oblak, Čuvar plaže u zimskom periodu, Užička republika, Ljubavni slučaj ili tragedija službenice P.T.T, Kad budem mrtav i beo, Marš na Drinu, Zvižduk u osam, Subotom uveče... 

TV serije: Jelena, Stižu dolari, Porodično blago, Lift, Gore-dole, Srećni ljudi, Policajac sa Petlovog brda, Metla bez drške, Vojnici, Vruć vetar, Majstori, Ceo život za godinu dana, Rađanje radnog naroda, Samci, Zanati...i mnogo TV drama. 

Nagrade: Dve Sterijine nagrade za glumu (1966, 1976), dve Zlatne Arene u Puli (1971, 1976), Sedmojulska nagrada za životno delo (1989), „Ćuran“ na Danima komedije u Svetozarevu (1974), „Zlatna kolajna“ na Festivalu monodrame u Zemunu (1981), „Kristalna prizma“ Akademije filmske umetnosti i nauke (1994), Statueta „Joakim Vujić“ (1998), Zlatni medaljon „Ljubiša Jovanović“ na Svečanostima u Šapcu (1999), nagrade “Jazavac u džaku” na TeatarFestu u Banjaluci, Nagrada za životno delo glumcu komičaru na „Nušićevim danima“ u Smederevu (2002), Nagrada za životno delo „Pavle Vujisić“ na Filmskim susretima u Nišu (2003) i Nagradu “Žanka Stokić” (2007), koja se dodeljuje glumačkoj ličnosti koja je "obeležila pozorišni život Srbije svojom stvaralačkom vrednošću i bogatstvom glumačkog izraza", Oktobarske nagrade grada Beograda, dobitnik „Dobričinog prstena“ – nagrade za životno delo, i brojnih drugih.

 

Извор Б92

[Драган Јашић]

Бог да јој подари Небеско царство !

[Дејан]

Glumica je umrla u 79. godini. Dugo je bolovala od Alchajmerove bolesti

• 
• 
• 

• 
• 
• 

• 

KOLEGE O RUŽICI: Bila je pozorišni gladijator!

Glumica Ružica Sokić umrla je jutros u 79. godini posle duge i teške bolesti. Glumica je bolovala od Alchajmerove bolesti i preminula je na odeljenju neurohirurgije Kliničkog centra Srbije u Beogradu.

Datum sahrane biće naknadno saopšten. 
Sokićeva je rođena 1934. u Beogradu. Još kao devojčica učestvovala je u Dečjoj radio-dramskoj grupi Radio Beograda a 1958. je diplomirala glumu na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu.

Karijeru je počela davne 1957. godine, u filmu "Doktor", da bi potom igrala u filmovima "Kad budem mrtav i beo", "Bokseri idu u raj", "Užička republika", "Savamala" i drugima. Komedija "Tesna koža" donela joj je najveću popularnost, a za film "Žuta" nagrađena je Zlatnom arenom na Filmskom festivalu u Puli. Neke od njenih poznijih velikih uloga su Taska u velikom bioskopskom hitu "Zona Zamfirova" i kuma Anica u popularnoj seriji "Greh njene majke".

Ružica je često prikazivana kao zavodnica. Neke od tih uloga, poput Žute ostale su najupečatljivije. Tu spadaju još i snaja Ruža u "Drugoj Žikinoj dinastiji" i Veliborka Veca u "Srećnim ljudima".

Prošle godine uručena joj je nagrada za životno delo "Dobričin prsten" koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije. Bila je stalni član pozorišta Atelje 212 od 1961. godine. Igrala je na scenama skoro svih beogradskih pozorišta - u Narodnom pozorištu, Zvezdara teatru, Beogradskom dramskom, Gardoš teatru, KULT teatru, Otvorenom pozorištu studentski grad, Modernoj garaži, Pozorištu Slavija i dr. Bavila se i pedagoškim radom, vodila je klasu glume na Akademiji umetnosti Braća Karić (1996-2000). Tokom 2010. objavila je knjigu sećanja "Strast za letenjem".

Kolege o Ružici Sokić

Gorica Popović: Jako me pogodila vest o smrti izvrsne glumice kao što je to Ružica Sokić bila. Briljirala je na filmu i u pozorištu i uvek želela da igra više. Drago mi je što je dobila "Dobričin prsten" jer ga je svojim umetničkim stvaralaštvom i zaslužila. 
Dara Džokić: Ružica Sokić je bila posvećena glumica i njen odlazak me je jako potresao. Znala sam da je bolesna ali sam verovala da će još biti sa nama. Zadnjih meseci je bila jako sama u svojoj bolesti i žao mi je što sve brzo završilo. 
Jovan Ćirilov: Umrla je jedna izrazita glumica sa naših prostora. Ružica je od samog početka unela u farse Ace Popovića onu složenu i protivurečnu meru gradskog i periferijskog. Vrlo dobro se snalazila ne samo u komičnim ulogama, nego i u dramskim.

Zauvek Nušićeva Živka ministaraka
Ružica će ostati kao jedna od najupečatljivijih glumica u ulozi Živke ministarke. "Mnogi ne mogu ni da naslute koliko je mene još od tinejdžerskih dana frustrirala glavna uloga u Nušićevom komadu „Gospođa ministarka“. Bila sam opsednuta glumom i scenom od detinjstva i videla sam sebe kao prvakinju drame, ozbiljnu glumicu koja oduzima dah pozorišnoj publici ulogama u antičkim tragedijama", rekla je .

 

Kurir

[obi-wan]

Bog da je prosti, i useli u Carstvo nebesko...

[Милан Ракић]

Бог нека јој души опрости!

[*Blue*]

Bas mi je zao, neka joj je laka zemlja, Bog da joj dusu oprosti!

[Mилена КШ]

Bog da joj dusu prosti...

[Manolis]

Почивала у миру

 

http://www.youtube.com/watch?v=pkyAwS2IMbQ

[МилошБГ]

Bog da joj dusu prosti...

[Milan Nikolic]

 

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/429608/Preminuo-Mihail-Kalasnjikov

 

Mihail Kalašnjikov, ruski konstruktor oružja, preminuo je danas u 94-oj godini nakon duže bolesti u bolnici u Iževsku, glavnom gradu ruske republike Udmurtije, prenosi "Voice of Russia".

 

Kalašnjikov, najpoznatiji kao tvorac čuvene automatske puške AK-47, poznate i kao "kalašnjikov" od novembra je bio na bolničkom lečenju.

 

“Primili smo tužne vesti, Kalašnjikov je preminuo nakon duže bolesti”, saopštio je Viktor Čulkov, portparol uprave ruske autonomne republike Udmurtije.

 

Automat Kalašnjikov u zvaničnoj upotrebi je u više od 100 država sveta, a njegov konstruktor je jedina osoba koja je istovremeno odlikovana priznanjem Heroj Rusije i dva puta priznanjem Heroj socijalističkog rada.

 

Kalašnjikov je rođen 10. novembra u selu Kurija u Altajskoj oblasti.

 

Nosilac je počasnih zvanja "Heroj socijalističkog rada" i "Heroj Ruske Federacije".

 

Bez završene srednje škole, Kalašnjikov se zaposlio u železnici gde je počeo da stiče znanje o mehanici.

 

Kao komandir tenka u Drugom svetskom ratu teško je ranjen u borbi i poslat je kući.

 

Nakon toga kreće sa konstrukcijama oružja. Godine 1947. konstruisao je svoje najpoznatije oružje.

 

S obzirom da nikad nije patentitaro svoj izum, nije se obogatio.