Božija nemoć

[-Владимир-]

2 hours ago, Muramasa рече

A šta ako je neko kršten kao beba, bez svoje saglasnosti? I ja sam kršten kao beba, ali da verujem da Bog postoji i da time ulazim u poseban režim Božijeg iživljavanja, ritualno bih se odrekao krštenja kod Lavejevaca.

Ма какво иживљавање . Живот је довољно иживљавање, а Бог ти помаже да се успешније бориш . Претпостављам да може да те држи у стакленом звону да те нико не дотакне, али где је ту слобода , где је ту узрастање и напредовање .

[Blaža Željko]

On 24.5.2014. at 15:29, w.a.mozart рече

Lako je razumeti i prihvatiti događaje u kojima se projavljuje sila Božja - treba razumeti i prihvatiti one događaje u kojima se projavljuje Njegova nemoć.

Vidim da je tema stara...nekako sam slučajno naišao na nju. Ne bih dužio, o ovom pitanju izneo sam jedno mišljenje kroz blog koji se, koliko vidim kada je šerovan na FB, dopao i izvesnom broju sveštenika. To mi daje slobodu da ga ponudim kao neobavezujuće mišljenje (i samo kao mišljenje) i kao dopunu Mocartovom pitanju. 

Par reči uzgred: Bog je naravno kao nasuštastveni Tvorac svega, koji je rečima izgovorio postojanje, moćan da migom volje ugasi to postojanje! Ali On to neće zato ŠTO JE DAO REČ! Tu Reč je kasnije poslao da se rodi kao Čovek. Njegova Reč Ga obavezuje jer On poštuje zavete koje je dao, slobodu koju je poklonio živim umnim stvorenjima. Njegova uslovno rečeno "istinska nemoć" i ishodi iz Njegove vernosti datom obećanju i poštovanja onoga što jedan drugom (čovek i Bog) obećamo! Ako ja odstupim od onog što Mu krštenjem obećam ...on je nemoćan da me spreči u mom padu jer je naš odnos na prijateljskim osnovama; na poštovanju jedan drugog kao Otac i sin, kao dva brata ili dva dobra drugara. Na tim osnovama koji su životni zakoni i pravila je osnovao svet ... vezao sebi ruke. O tome nešto više u spomenutom blogu:

 

[Рапсоди]

@Muramasa

 

Odsada kada vidim tvoj nik/ime/ na forumu vezivaću ga za prepodobnost....ako još jednom pomeneš prepodobnost...ostaće ti Muramaša prepodobni   

[Дијана.]

5 hours ago, Muramasa рече

Recimo da sam poverovao da Bog postoji i da NEŠTO hoće od mene.

Hoće da me mrcvari pod sledećim okolnostima:

1. Da me maltretiranjem natera da postanem prepodoban, ono što vi zovete okajavanje greha mukama.

2. Da kad postanem prepodoban, da me još više uprepodobi, kao Jova.

Ja bih hteo da stekenm privilegiju koju imaju demoni, a to je da je Bog skroz digao ruke od njih i da ne pokušava da od njih napravi prepodobne. Sve probleme koje imaju u svom postojanju, sami su ih sebi napravili i mogli bi da ih okončaju kad bi bili malo pametniji. Ja bih hteo da budem taj malo pametniji demon, a to je da umesto mržnje imam indiferentnost, pa da ne pravim probleme ni sebi, ni Bogu ni prepodobnima i svi srećni.

 Ovo spada u zanimljivije tvoje izjave.

Zvuči nekako ovako: "Bojim se, da bih, ako postanem prepodoban, bio izložen stradanju i morao da ispitam svoje uvjerenje o sopstvenoj sili, snazi, moći, umnosti". Misliš, da budući ne-prepodoban, na neki čudesan način ćeš izbjeći stradanje, uvijek ćeš moći da uživaš maksimum moći i slobode, a ako bi i bio pokošen okolnostima bar ostaje iluzija moći kroz posljednji izlaz u presuđivanju sebi ili drugome. Ali nije tako, stradaju i zli i dobri, i prepodobni i oni koji zbog toga još više hule. Za hrišćansko trpljenje je potrebna veća snaga nego za to presuđivanje.

Ova ideja sa demonima je zaista zanimljiva. Znači, nisu mudri, a mogli bi biti mudriji, i prihvatiti i oni Božiji zakon, tj. ne biti zli? Ne praviti probleme ni sebi, ni Bogu, ni drugim ljudima, tome se i mi 'prepodobni' trudimo, ne uspijeva nam baš... Ali to nije indiferentnost, to je već ljubav, nije još aktivna, moćna, silna, ali je ljubav...

[Guest]

Ne mislim da izbegnme stradanje, ali bih voleo da me brza smrt zatekne na vrhuncu snage, pre trideset, možda i pod benčom, nakon uspešnog izbačaja ili na frontu.

Mogu da budu mudriji. Samo da se reše mržnje i da budu indiferentni i sve su postigli, a da se nisu pokorili. Kad je neko bestelesan i bez fizičkih potreba, najmanji je problem ne praviti drugima probleme. Samo da sedne u pećinu i ne radi ništa, pa je uspeo.

[Џуманџи]

5 hours ago, Muramasa рече

Recimo da sam poverovao da Bog postoji i da NEŠTO hoće od mene

da postanem prepodoban, ono što vi zovete okajavanje greha mukama.

 da me još više uprepodobi, kao Jova.

Зашто то "нешто" (по твом писању се дâ закључити да) мора да буде преподобност?

Можда хоће да престанеш да се(бе) смараш Њиме и радиш нешто корисно.

[Guest]

Zato što tako kaže Justin Ćelijski, doduše ne pred običnim narodom, ali je uglavnom o prepodobnima razglabao u žitijima.

[VaSa110]

Izvinjavam se što ne odgovaram pojedinačno ali evo "grupnog" odgovora,

Manje više svi ste isto napisali.

I sve bi bilo u redu da nitse zaboravili da je Bog mogao da iskaže svoju "ljubav", "dobrotu" ne dozvolivši da "padnemo". I evo zbog ove poteškoće dolazimo do onoga što napisah. Lepo uvedemo koncept "slobodne volje" i problem rešen. E sad to otvara problem "ograničavanja" Boga, zašto bi svemoguće biće o tome brinulo. Pa iz ljubavi. Ali zašto onda nije uradio ono što napisah, sprečio naš pad. I tako zatvorismo krug.

Ovo je samo jedna ilustracija problema "dobrog" Boga (Boga "ljubavi").

Rile ako je to samo naš cilj, ideal toga može a i ima i bez Boga.

[Дијана.]

@Jelena011

Zaista čovjek na različite načine pokušava da racinalizuje patnju i stradanje (otuda i rasprave kao ove), i otuda i hrišćanske priče o izabranosti stradalnika, kao i starozavjetne o njegovoj grešnosti i ispaštanju. Hristos utjelovljuje oba principa, jer strada za sve, zbog grešnosti svih, konačno i vječno iskupljuje ljudski rod od duga pred Bogom, pritom je izabrani, jedini bezgrešni. Nešto ne znam da li je to katolička ideja, (tj.oni su više insistirali na tome) ali još manje su se pravoslavci te idjee odrekli. On vječno sebe prinosi na žrtvu, i pred svaku epiklezu iznova kazuje: Ovo je krv moja koja se izliva za mnoge, na oproštenje grijehova.

U dijelu o gordosti 'Zašto meni, okrutni Bože', gdje je ispravnije reći 'zašto ne meni? neka bude volja Tvoja?' se slažem. Ne bih se složila da ljudi iz gordosti misle da su oni izabrani i da oni ne bi željeli da je drugačije. Same te dvije tvrdnje isključuju jedna drugu. Sam Gospod reče u Getsimanskom vrtu: "Ako može da me mimoiđe čaša ova", Jov kukaše na sav glas i roptaše silno, a prorok Jona čini mi se, na Božiji plan s njim zdimi bježeći u suprotonom pravcu. Nema čovjeka koji bi svjesno izabrao stradanje, da ga je mogao izbjeći, prosto naša ljudska, fizička i emocionalna priroda se tome opire. Čovjek jedino može da hrabro podnese stradanje i ne bih strogo sudila bilo kakvim pokušajima njegovog osmišljavanja. Da ne sudimo olako o tuđem stradanju!

[Guest]

Zato ja kažem da bar što se mog života tiče, da bude volja moja.

[Џуманџи]

9 minutes ago, VaSa110 рече

Ali zašto onda nije uradio ono što napisah, sprečio naš pad. I tako zatvorismo krug.

Зато што не бисмо могли да постанемо богови. Да није позвао Адама да искаже слободну вољу - што је и циљ стварања човека - не би имало смисла ни створити га, а поготову не створити га "по лику и подобију". Уосталом, то је лик и подобије - љубав и слобода.

Едит: "богови" је написано малим словом јер се подразумева - по благодати.

[Дијана.]

15 minutes ago, Muramasa рече

Ne mislim da izbegnme stradanje, ali bih voleo da me brza smrt zatekne na vrhuncu snage, pre trideset, možda i pod benčom, nakon uspešnog izbačaja ili na frontu.

Mogu da budu mudriji. Samo da se reše mržnje i da budu indiferentni i sve su postigli, a da se nisu pokorili. Kad je neko bestelesan i bez fizičkih potreba, najmanji je problem ne praviti drugima probleme. Samo da sedne u pećinu i ne radi ništa, pa je uspeo.

Upravo s tom fantazijom se izriče strah pred stradanjem.

Ali Božja je volja da ne čine zlo, i ako ga ne čine, ipak su se pokorili. I čim ne čine zlo, ipak čine dobro, malo, malecno, pasivno, kao što i nesuprotstavljanje zlu može da bude pasivno zlo; nema tog srednjeg stanja. contradictio in adjecto.

[Дијана.]

10 minutes ago, VaSa110 рече

Izvinjavam se što ne odgovaram pojedinačno ali evo "grupnog" odgovora,

Manje više svi ste isto napisali.

I sve bi bilo u redu da nitse zaboravili da je Bog mogao da iskaže svoju "ljubav", "dobrotu" ne dozvolivši da "padnemo". I evo zbog ove poteškoće dolazimo do onoga što napisah. Lepo uvedemo koncept "slobodne volje" i problem rešen. E sad to otvara problem "ograničavanja" Boga, zašto bi svemoguće biće o tome brinulo. Pa iz ljubavi. Ali zašto onda nije uradio ono što napisah, sprečio naš pad. I tako zatvorismo krug.

Ovo je samo jedna ilustracija problema "dobrog" Boga (Boga "ljubavi").

Rile ako je to samo naš cilj, ideal toga može a i ima i bez Boga.

Slična pitanja muče i nas, i Dostojevski je to maestralno opisao u 'Velikom inkvizitoru'.. Ša će nam sloboda, koja tako mnogo košta.. Radije nam zadovolji potrebe, ublaži patnju i strahove... Šta mi (vjernici) radimo - ili ropćemo, na potpuno isti način, ne na sav glas, smatrajući to dijelom mislene borbe - ili se snažimo iskustvom blagodati i obećanjem nagrade u podnošenju bijede i nesreće. Sve se može nazvati ljudskom izmišljotinom, ljudskim konceptom.

Razlika je u pomenutom iskustvu koje je u srcu. U umu, nismo različiti od ateista.

[VaSa110]

4 minutes ago, Џуманџи рече

Зато што не бисмо могли да постанемо богови. Да није позвао Адама да искаже слободну вољу - што је и циљ стварања човека - не би имало смисла ни створити га, а поготову не створити га "по лику и подобију". Уосталом, то је лик и подобије - љубав и слобода.

Едит: "богови" је написано малим словом јер се подразумева - по благодати.

Cilj stvaranja čoveka je da iskaže slobodnu volju????? Ovo prvi pit vidim.

Onda je Adam stvoren faličan. Odbio da postane bog i da bude u zajednici sa Bogom i provede večnost "u sreći i veselju".

Ne mogu da nađem ni jedan razlog za odluku o napuštanju Boga. 

[Guest]

Ne bih rekao da je strah. Sad bih prihvatio takvu smrt bez oklevanja.

Kud ćeš veću projavu slobode od demonske? Zamisli koliko je junaštvo kad zna da mu je protivnik svemoguć, ali se ipak ne pokori. Vi mu tu dođete kao neki preletači, što su zarad sendviča i hiljadarke otišli u SNS, ali neko ko je stao na stranu demona, taj to sigurno čini iz ubeđenja.