Како помоћи себи да се превазиђу тешке животне ситуације

[keka]

hm... 

 

  :good2:

[ego]

БЕСЕДА о благодати и миру

 

Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег (II Пет. 1, 2).

 

Познавањем Бога умножава се, браћо, благодат и мир. Познавањем пак створења мимо Бога, као одсечене од Бога, или на супрот Бога, умножава се, браћо, јад и немир. Да се јад и немир умножава код оних, који се упознавају са тварима без упознавања с Богом, не сведочи ли довољно о томе множина самоубиства баш међу онима који су изабрали себи за занат да проучавају природу и живот људски без Бога? О колика множина међу њима душа нервозних, раздражених, озлобљених, помрачених, избезумљених, које само дан или месец раставља од самоубиства! Познавањем пак Бога умножава се благодат и мир. То је апостол искусио лично, и своје драгоцено искуство предаје другима.

Ни благодат ни мир нису дарови земље него дарови неба. Те дарове Бог дарује онима који се труде да умноже своје познање о Њему.

Какав је најбржи пут познања Бога, браћо? Несумњиво кроз Христа Исуса Господа нашег. Он је Откровитељ и Он је Откровење, Мудрац и Мудрост, Учитељ и Наука. Од Њега је благодат, од Њега мир. Ко упознаје Бога кроз познавање створених бића у природи и кроз законе природе, као што чине незнабошци, не чини ништа рђаво, али иде путем околишним и посредним, путем, на коме многи залутају и изгубе се. Ко упознаје Бога кроз савест и судбе људске, као што чине моралисти, не чини рђаво, али и тај иде путем околишним и тешким, те може да залута и изгуби се. Но ко упозна Бога упознајући Господа Христа, тај је на најкраћем и најсигурнијем путу.

Господе Исусе, помози нам на путу к Теби и Оцу Твоме и Духу Светоме. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

Свети владика Николај

[Volim_Sina_Bozjeg]

Контролише се, што је готово равно излечењу.

Glupost!

[Arsenija]

Glupost!

Nevidjena! 

[JESSY]

 

Svako nekad ima probleme, s tim što ih neko rešava na aktivan način, dok su drugi pasivni u vezi s tim. Istraživanja pokazuju da su oni koji se aktivno suoče s problemima, na duže staze, zdraviji i uspešniji od onih pasivnih.
Ono što je takođe tipično jeste to da su optimisti skloni aktivnom rešavanju problema, dok su pesimisti skloniji pasivnom pristupu (ignorisanje problema, bekstvo, pretvaranje da problem ne postoji...). A nije nepoznato da optimisti, u proseku, žive duže nego pesimisti, i da su, opet u proseku, zdraviji od njih.

A šta ako ste vi po prirodi pesimista? Da li to znači da morate postati optimista, potpuno se promeniti, kako biste poboljšali sopstveno zdravlje i uspeh? Nije neophodna potpuna promena. Ne morate sopstvenu ličnost da promenite u toj meri, može vam znatno poboljšati zdravlje i uspeh i povećati radost u životu već i ako samo prihvatite neke od navika optimista, kao što je aktivno rešavanje problema.

Šta to konkretno znači? Kao prvo, priznati sebi da imate taj-i-taj problem, ne "zavlačiti glavu u pesak". Zatim, pomaže ako zapišete koji je to tačno problem, a onda smislite i napišete nekoliko stvari koje biste mogli pokušati da biste problem rešili. Ovo je znatno lakše reći nego zaista uraditi, jer pesimisti nisu navikli na takav pristup, oni teže pasivnosti, već će se kod zapisivanja i smišljanja rešenja javiti "Ma zašto se ja uopšte trudim kad od toga neće biti ništa?" reakcija. Ali, ako uložite napor volje, to je ipak izvodljivo - a već samo zapisivanje mogućih rešenja daće vam veći osećaj kontrole nad sopstvenim životom, i više energije i samopouzdanja.
Sledeći korak bio bi da neko od rešenja isprobate. Ako uspe, super. Ukoliko ne uspe, analizirajte situaciju, vidite zbog čega nije uspelo, i za šta vam se čini, s obzirom na nova saznanja, da bi imalo bolje šanse da uspe. I tako dok vam ne uspe. Takvim ponašanjem nećete nužno promeniti svoju životnu filozofiju, ali ako istrajete, osetićete da imate veću kontrolu nad svojim životom, što će vam uliti više samopouzdanja, učiniti da se osećate jače i pružiti vam izvesnu radost.

Još nešto: ima situacija kada je zaista bolje samo sačekati i videti šta se dešava, ne odmah srljati u neku akciju. Ali, postoji velika razlika između svesne odluke da čekate povoljno vreme za akciju, ili da sačekate i vidite hoće li problem ionako proći sam od sebe, i "zavlačenja glave u pesak". Svesno čekanje jer ste procenili da je to u ovom trenutku najpametniji potez je i dalje aktivan postupak, dok je "zavlačenje glave u pesak" pasivan.
Ne morate od pesimiste postati optimista, ali ako usvojite neka od ponašanja optimista, kao što je aktivno rešavanje problema, možete steći i neke od njihovih prednosti, kao što su bolje zdravlje, više uspeha i više radosti u životu.

Izvor: Krstarica

[JESSY]

                                                     

 

Cilj nije ukloniti brigu jer je to nemoguća misija, već promeniti način na koji reagujemo. Potrebno je naučiti da se izmaknemo od sadržaja same brige i pronađemo proces koji leži u njenom temelju. Tada dolazimo da najveće dobrobiti brige, a to je uvid u naše nesvesne misli i strahove.

Svi brinemo oko stvari koje su nam bitne. Ali, ne muči nas zaista ta sitnica oko koje brinemo, već ona ima puno dublji uzrok. U podlozi leže neka temeljna verovanja koja imamo o sebi, svetu i drugima. Zato je važno zapitati se što nam to naša briga sugeriše o nama, drugima i svetu oko nas?

Na taj način ćemo otkriti neke pogrešne koncepte koje imamo, a nisu zaista naši. Neka uobičajena temeljna verovanja su da će nas drugi napustiti, da nešto nije u redu s nama, preterana odgovornost za sve, da moramo biti bolji od drugih, da sami ne možemo napraviti ništa dobro i slično.

Važno je razlikovati produktivne i neproduktivne brige. Zapitajmo se, možemo li sada zaista napraviti nešto po pitanju neke brige ili se radi o klasičnom hipotetskom šta ako pitanju? Jesu li naše brige realne ili preterujemo, preuveličavamo i generalizujemo? To će nam pomoći da malo stanemo na loptu.

Potrebno je suočiti se sa svojim strahom od neuspeha. Nije svaki korak unazad dokaz da smo mi totalni promašaj kao osobe.

 

www.novimagazin.rs

[Number15648]

„Друго зло које притискује људе нашег времена то су бриге. Бриге и бриге и само бриге. Погледајте на људима и брзо ћете бити на чистом од куда долазе тако многе бриге. Људи са вером јесу људи са мало брига; људи пак без вере јесу људи са великом бригом. Јер људи који осећају присуство Божје у свом животу, надају се у Бога, моле се Богу и преносе све тегобе и бриге своје на Њега Свемоћнога. Полажем на Бога бриге моје, и Он ће ме прехранити, каже псалмист. А Господ спаситељ наш нарочито је хтео да своје следбенике ослободи излишних брига. Зато их је и учио: He брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, ни за тјело своје у што ћете сс одјенути... Погледајте на птице небесне! Ко њих храни ако не Отац ваш небесни? Или погледајте на кринове пољске, одевене у прекрасну белину. Ко њих тако царски одева ако не Отац ваш небесни? Зна Отац ваш да вама треба хране и пића и одеће. И Он ће вам то дати узгредно, уз оно главно и најглавније. А ви гледајте па иштите од Њега то Главно и најглавније — царство Божије.

Погледајте, браћо моја, и видите: једини људи који за иста имају радост живота то су они који су примили ову заповест Христову и по њој живе. Међутим, бриге изедоше оне људе који се муче да без Божије помоћи сврше све послове, осигурају сва средства, стигну на све путеве, испуне све своје планове и задовоље све своје жеље. Они зидају а нека невидљива рука руши. Они сабирају а неки невидљиви ветар расипа. Они трче а неки чудотворац све више продужује пут и удаљава њихову мету и њихов циљ. Због тога се изедоше безверци; остареше пре времена; ослабише, изнемогаше, изгубише нерве, отупише срца, изнурише ум, раслабише вољу. Питате ли ме: што сте такви? Добићете одговор, сасвим модеран одговор: бриге, бриге ме упропастише. Како и не би, кад је бедни човек натоварио на себе бриге Божије. А Божије се бриге не могу избринути без Божје силе нити Божји послови свршити без Божје мудрости. Нису џиновске бриге за кепеца, ни Божје за човека.“ - Св. Николај Велимировић, Кроз тамнички прозр

[Ayla]

Neka uobičajena temeljna verovanja su da će nas drugi napustiti, da nešto nije u redu s nama, preterana odgovornost za sve, da moramo biti bolji od drugih, da sami ne možemo napraviti ništa dobro i slično.

Da, ovo zna biti za čovjeka kanap oko vrata, stiska i ne popušta, a pritom ne shvatamo da je drugi kraj u našim rukama.

 

 

Važno je razlikovati produktivne i neproduktivne brige.

Kada stisnu te brige naša snaga popušta...tada smo sve samo ne mudri.

 

 

Potrebno je suočiti se sa svojim strahom od neuspeha. Nije svaki korak unazad dokaz da smo mi totalni promašaj kao osobe.  

Slažem se.

 

Ostaje samo pitanje, da li pokušaj ili odluka (kako god) kontrolisanja brige, nameće još jednu kontrolu u nizu...a mi jako volimo da kontrolišemo sebe i druge.

Mislim da je nekad potrebno da odustanemo od kontrolisanja, da pustimo stvari da nas same odnesu, bez borbe, bez straha. Tada ćemo shvatiti da možda i nisu tako strašne, samo smo im mi dali na značaju...strahom i kontrolom...nakon toga uvidimo da i nije neka briga.

[JESSY]

Mislim da je nekad potrebno da odustanemo od kontrolisanja, da pustimo stvari da nas same odnesu, bez borbe, bez straha. Tada ćemo shvatiti da možda i nisu tako strašne, samo smo im mi dali na značaju...strahom i kontrolom...nakon toga uvidimo da i nije neka briga.

да....у праву си....

[Number15648]

МАЊЕ БРИГЕ ВИШЕ ВЕРЕ

 

Што мање вере, то више брига. Једна од главних благодати вере јесте та што вера ослобађа човека од многих брига. Док дете зна, да има оца и да се отац брине о кући и свима пословима куће, дотле се свака његова брига брзо завршава песмом. Чим ово сазнање ишчезне, умукне и песма и сироче се осети усред роја од брига, као усред роја стршљенова. Што се човек више дреши од брига сам својом снагом, све се више заплиће у бриге. И радост замире, док од човека не остане суха кожна торба, испуњена гневом и нагнута над гробом.

- На што све ваше бриге?

Ово је битно питање Спаситељево човечанству, растрзаном од брига. "Ко од вас може бригом примакнути расту својему лакат један?" На што вам све бриге, ако се сутра ујутру сунце не роди? А Онај, ко се брине о томе, да се Сунце сутра ујутру роди у одређени секунд, заиста збринуће лако и све ваше ситне бриге. Велики Епиктет:

- Необразован се човек тужи на друге људе, што му не иде све како треба; онај ко је тек почео да се образује тужи се на себе; а образован човек се не тужи ни на себе ни на друге људе.

Образован човек је за стоичког филозофа онај, који се предао потпуно у руке Васионског Разума.

Још живље објашњава удес људски Исаија:

- Гле, слуге ће моје пјевати од радости у срцу, а ви (који сте оставили Господа), ви ћете викати од жалости у срцу и ридаћете од туге у духу (65,14).

Слуга Господњи је за пророка Исаију онај, ко ослушкује вољу Господњу и њој следи без роптања, без бриге и страха. А најлепше Господ Исус вели:

- Марта, Марта, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно. А шта је то једно?

Вера: 1) да је Отац жив, 2) да Он носи главну бригу о свему и сваком и 3) да син не може ништа чинити сам од себе (Јов. 5,19).

Како онда, да се свака ваша брига не прелије у песму? Ако истински верујете у Живога и Буднога Оца, онда су све ваше земаљске бриге апсурдне. Својим безбројним бригама ви само доказујете своје неверовање у Бога. Ако пак кажете, да верујете а ипак клецате мрачно под теретом брига, ваша вера значи једну бесмислицу, наиме, као да Домаћин дома васионског не може, или неће, или не уме да води бригу о Своме дому, него је све предао најамницима. Како ће најамници спасти дом, ако га домаћин не спасе?

Ви ме поправљате: синови, а не најамници. Но ако синови, преносе све своје бриге на Оца и сву своју вољу и све своје мисли и све своје срце и безбрижно врше само вољу очеву, такви су прави синови. А друго су све најамници. Јер нико се не може назвати образованим ко не осећа на себи образ Оца небесног. Све друго је мрачно стадо, брижно и печално, било оно са великим школама, или без школе.

Вера је као хладан прст пружен становницима пакла. Све је друго усијан огањ, изузев тога једнога прста. Безумни сипају растопљено гвожђе на растопљено олово. Огњем се огањ не угаси.

Бриге су као растопљен метал, у коме се куваш. Само вера може погасити огањ. Све друго је сипање огња на огањ.

Много вере - мало брига.

Савршена вера - савршена безбрижност.

Савршена вера - савршена радост.

"Радујте се и веселите се!"

И - Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни (Јов. 5,19).

Не иде ли Мојсеј за Богом као дете за оцем? Тако и Аврам, Исак и Јаков. Тако и Самуило и Давид. Смотрите кад је Мојсеју и Давиду било најтеже. Зар не онда, када су губили поверење у Господа и товарили на себе безбројне бриге, уздајући се у своју сопствену снагу? А Исус? Није ли он најсавршеније дете у апсолутној преданости, послушности и поверењу према Оцу?

Јеванђеље Христово је радост, а не туга; олакшање, а не бреме.

Више, дакле, вреди грам вере но товар бриге.

Хришћанин, који ово није схватио и усвојио, крштен је само водом, но не и духом.

Свештеник, који ово није схватио и усвојио, сурвава се сам низ брдо, уз које треба да подиже и друге.

Божји благослов, мир и здравље прате онога Христовог службеника, који је у стању да из све душе узвикне:

- Уистину, више се постиже вером него бригом!

 

Св. Николај Велимировић

[JESSY]

да...то је суштина....што нам је вера јача, мање ћемо бринути.....

[nana]

 Ја нисам али ме занима да ли је неко од вас радио  тест поверења  са неком особом  .....оно кад треба да зажмуриш и  опуштено са поверењем паднеш уназад, уздајући се само у то да  иза тебе стоји неко ко те воли и ко ти је  пријатељ и који ће те "засигурно" успешно задржати да се не угруваш.

 

Мени је то велика паралела овоземног начина размишљања и тежње Православних да стекну смирење и поуздање у Господа.

Тешко јесте али тако пратим свој пут  узрастања и опадања у љубави према Оцу.

Господ је рекао да све нас неизмерно воли и да ће бринути о нама.....  ја(ми) кажем да верујем и да га волим...у чему је онда проблем да се потпуно препустим  Њему....и да увек кроз мене тече љубав и поверење изражено  речима молитве  нпр... и нека (ми) буде не како ја желим већ како је воља Твоја.

[Kaludjerovic Sreten]

Psihologija ne moze nam pomoci.jedino pomaze vjera u Boga i Bozji lek  a to je molitva

[Kaludjerovic Sreten]

Psihologija ne moze nam pomoci.jedino pomaze vjera u Boga i Bozji lek  a to je molitva

[Млађони]

Какве су ти мисли - таква су ти осећања, мотивација, воља - такав ти је и живот. Нема ту пуно филозофије.