Како помоћи себи да се превазиђу тешке животне ситуације

[Анастасија]

Ego a kamo neki duhovni tekstić o poraznom dejstvu psihologije?Medicina je inače đavolja obmana, molitva i vera sve isceljuju.Kome još trebaju tamo neki doktorčići kad crkva leči sve.

[ego]

Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови.

Матеј 10:16

 

.mislise. :bla:

[Deja Vu]

Добар текст. Не бих да се хвалим, али знам да опрашта другима и често се кајем. Проблем је што често и грешим или мислим да пуно грешим, не знам компликован сам. 

Занима ме нешто друго. Шта ако друга особа неће да нам опрости? Повредили смо неку особу и јако се кајемо пред њом због тога, али она то не прихвата већ те што даље тера од себе.

[Grizzly Adams]

Мислим да је аутор овог текст погрешно разумео ствари о којима пише, мада неоспорно има и претеривања - на пример онај "Secret" и слично.

 

Са друге стране, данас је људима очајнички потребно охрабрење. Некад ти је потребно само да ти неко каже "биће све у реду, не брини" или "можеш ти то, издржи још мало". И то је главни циљ многих од тих књига о "само-помоћи". Живимо у једном веома депресивном свету где је лако обесхрабрити се и пасти у очајање.

 

Ја, на пример, много волим да слушам "мотивационе аудио-програме" док вежбам. Не зато што ће нешто много паметно да ми кажу, већ једноставно да ме подсете на неке ствари које знам, али сам се дигао на леву ногу па заборавио.

[ВИЛМА]

Не зато што ће нешто много паметно да ми кажу, већ једноставно да ме подсете на неке ствари које знам, али сам се дигао на леву ногу па заборавио.

 

Upravo ! Životna kolotečina nas nosi, i potrebno nam je podsećanje na neke suštinski bitne,životne stvari.

Recimo, apropo tih "kužnih" knjiga, volim one koje me podsećaju da su jednostavna rešenja uvek i najbolja, kao npr. (moje omiljeno) da ne treba "živeti" u prošlosti niti u budućnosti, već se stalno podsećati da smo OVDE i SADA. Vrlo lep citat iz jedne knjige : " Ne možemo da dišemo juče, niti sutra, disati možemo samo sada".  Mnogo moćno. Kad god se setim toga, osetim se "care free". 

[ego]

Мислим да је аутор овог текст погрешно разумео ствари о којима пише, мада неоспорно има и претеривања - на пример онај "Secret" и слично.

 

Са друге стране, данас је људима очајнички потребно охрабрење. Некад ти је потребно само да ти неко каже "биће све у реду, не брини" или "можеш ти то, издржи још мало". И то је главни циљ многих од тих књига о "само-помоћи". Живимо у једном веома депресивном свету где је лако обесхрабрити се и пасти у очајање.

 

Ја, на пример, много волим да слушам "мотивационе аудио-програме" док вежбам. Не зато што ће нешто много паметно да ми кажу, већ једноставно да ме подсете на неке ствари које знам, али сам се дигао на леву ногу па заборавио.

 

А зато си таки. 0102_laugh 0202_238 Ма шалим се мало. Са популарном психологијом је ствар у томе да се поред финих и добрих нађу и ступидаста запажања која не одговарају стварности и Дарко Тадић се осврнуо на нека од њих. Ту у расуђивању помаже елементарна логика плус познавање вере, па кад се нађу у колизији са Св. оцима знаш где су ојуфили, а кад се слажу онда су га потрефили. Значи чита се са расуђивањем, а не допингујући се тако што се узима редом све здраво за готово. Зато ваљда и служи критичко размишљање, то је оно што би бар теоретски требало да смо понели из школе.

[JESSY]

Добар текст. Не бих да се хвалим, али знам да опрашта другима и често се кајем. Проблем је што често и грешим или мислим да пуно грешим, не знам компликован сам. 

Занима ме нешто друго. Шта ако друга особа неће да нам опрости? Повредили смо неку особу и јако се кајемо пред њом због тога, али она то не прихвата већ те што даље тера од себе.

ти си своје урадио...остало је на њој....значи, нема потребе за грижом савети и осећајем кривице...искрено се покај, исповеди и Господ ће ти опростити...а за ту особу можеш само да се молиш....

[Grizzly Adams]

Па човек треба да зна шта `оће и шта чему служи. Ако ти треба озбиљна помоћ онда идеш код некога ко је стручњак за те ствари. Не може нека тупава књижица да излечи хроничну депресију...

 

Ако си само мало уморан и изгубиш вољу, онда пустиш AC/DC да те мало разбуди.

[Зосима]

Са позиције хришћана,зна се ко наш једини психотерапеут ,све остало је  бесмислена утопија некаве аутосугестије и сличних будалаштина...

 

"БЕЗ МЕНЕ НЕ МОЖЕТЕ НИШТА ЧИНИТИ" ...и то је то...

 

Иначе,ја стварно више не капирам,ко је ко на форуму, у смислу опредељења,понекад ми се чини да су  хришћани гости на форуму...

[Deja Vu]

ти си своје урадио...остало је на њој....значи, нема потребе за грижом савети и осећајем кривице...искрено се покај, исповеди и Господ ће ти опростити...а за ту особу можеш само да се молиш....

 

Урадићу оно што кажеш, надам се ускоро. 

Само, ових дана сам баш тужан због свега тога. Изгубио сам доброг пријатеља сопственом кривицом и сад неће да ми се врати. Чак сам покушао и тежим путем да је вратим, молио, ал све контра. Најтеже ми је ујутру. Сањам је целу ноћ, сањам како смо се помирили, а онда се пробудим и укапирам да се то неће десити. Баш ме то растужи, цео дан ми буде без везе. Једино ми посао и рад помажу да одвратим мисли од тога и кад сам у друштву. Кад сам саам, опет почињу да се јављају. 

[JESSY]

Урадићу оно што кажеш, надам се ускоро. 

Само, ових дана сам баш тужан због свега тога. Изгубио сам доброг пријатеља сопственом кривицом и сад неће да ми се врати. Чак сам покушао и тежим путем да је вратим, молио, ал све контра. Најтеже ми је ујутру. Сањам је целу ноћ, сањам како смо се помирили, а онда се пробудим и укапирам да се то неће десити. Баш ме то растужи, цео дан ми буде без везе. Једино ми посао и рад помажу да одвратим мисли од тога и кад сам у друштву. Кад сам саам, опет почињу да се јављају. 

пробај да се не оптерећујеш тиме....уради оно претходно речено и све препусти Господу....Он ће већ наћи начина да то реши....

[Grizzly Adams]

Срећа па ти ниси као остали људи, цариници и грешници.

[Deja Vu]

пробај да се не оптерећујеш тиме....уради оно претходно речено и све препусти Господу....Он ће већ наћи начина да то реши....

Знам, тек сам сад то схватио. Али касно. Кад је рекла да хоће да иде, требао сам да је пустим, вратила би се већ сада. Али ја урадио скроз супротно, мислим да ме сада чак и мрзи. Свашта сам јој рекао, баш ми је жао. Један глас ми је у глави говорио да се смирим да је пустим, други су ми говорили да је пустим, ја сам се тврдоглаво држао свог и мог мотоа у животу: Никад не одустај. 

 

Ако се будем молио Богу да ми је врати, неће се десити, не знам. Ево гледам овај твој потпис: Удаљи од нас оно што је предмет наших жеља, јер тело наше жели своју сопствену смрт. Баш говори о мојој ситуацији. Чак и мој потпис говори исто. Да ли треба да кажем: Боже помози нам да се помиримо, криво ми је или треба да кажем: Нека буде како ти желиш, ја се кајем? Мислим да треба ово друго упркос мојој жељи.

[Зосима]

Срећа па ти ниси као остали људи, цариници и грешници.

Нема то везе са количином грехова, него ствари треба назвати правим именом!

Истина је  само једна,као и пут, све остало је заваравање...

Дакле и највећи грешници ,ако су на том путу, имају веће шансе и за спасење и излечење,од оних који спас траже ван Христа!

[JESSY]

Нека буде како ти желиш, ја се кајем? Мислим да треба ово друго упркос мојој жељи.

да...управо то.....