Зрнца словесности

[JESSY]

+  НЕКА СЕ НЕ УПЛАШИ СРЦЕ ТВОЈЕ ОД ВЕЛИЧИНЕ ЗЛА ПРЕД ОЧИМА ТВОЈИМ. ВЕЛИЧИНА БОГА, СТОЈИ ИЗНАД СВАКЕ ВЕЛИЧИНЕ.ПОБЕДИЋЕШ СИГУРНО, САМО ВЕРУЈ У БОГА И ЉУБИ БОГА  +

[JESSY]

[Дијана.]

Не треба да те плаши што је у Цркви већина лоша, а што је добрих неколицина. Јер је Барка, која је у усред Потопа била слика Цркве, била широка доле и уска горе, а на врху мерила се једним лактом (Пост. 6:16). Верујемо да су доле биле четвороножне животиње и змије, а горе птице и људи. Било је широко, тамо где су биле звери, уско тамо где су живели људи; јер је Света Црква заиста широка у броју оних, који су са телесним разумом, уска у онима који су духовни. Јер где Црква страда од морала и животињских путева људи, тамо проширује своја недра. Али тамо где брине о онима, чији су животи засновани на духовним стварима, њих води ка највишим местима; али пошто их је пар, овај део је узак.
И што има више порочних, то их морамо више трпети у стрпљењу; јер на гумну за вршидбу, мало је зрна које се уноси у житнице, а много је плеве која се сажеже огњем.

-Свети Григорије Велики

 

[JESSY]

Ако тугујеш…

 

Ако тугујеш због неправде у свету, знај, да су све неправде Богу познате и да Он, Творац света, броји сузе, које гоњени и потиштени на земљи проливају због неправде и неправедника. Нема греха, који ће остати у тајности, нити неправде, која ће остати некажњена. Троструко се неправедник кажњава: од Бога, своје савести и закона. Не казни ли га закон, казниће га савест његова грижом и мучењем, а ако му је савест помрачена, те га и она не казни, не може се извући никако од последње казне, од казне Божије. Мало је неправди на земљи остало некажњено, као што је мало неваљалаца, који се нису горко кајали због својих непријатељстава и због грубости своје према слабијим од себе

 

Владика Николај

[Данче*]

За кога се распео Христос

 

У Швајцарској се продају мала огледалца на чијој је полеђини уписан следећи текст: „Знаш ли за кога се распео Христос? Окрени другу страну да видиш“. А огледалце, приликом окретања, показује наше лице.

Заиста оригиналан начин како да се присетимо једне истине. Христос је био распет на Голготи за мене, за тебе, за све! Крв Исуса Христа, која се пролила на Голготи, не би требало да се просипа узалуд. Христова жртва треба да буде избавитељска за сваког од нас.

 

Са грчког превела А. М.

[JESSY]

[Дијана.]

Владика Николај – О прецима и потомцима (Беседе под гором)

 

Зашто трпе потомци за грехе предака? Зашто трпе Срби столећима због својих бедних средњеовековних предака? ..Зашто један човек доброг срца трпи због свог злог претка?  ..Занислите један живот, коме је једини циљ отплаћивање дуга својих предака! Зашто да  трпи овај потомак кроз све дане свога живота, кад је он невин?..

Ако се живот узме каo целина, и сваки поједини случај трпљена посматра у односу и вези с том целином, само тада поједини случајеви трпљењa могу се осмислити. Посматрано у целини живота трпљење се приказује као казна или као лек. Но како се може казнити грех једног човека на другом човеку, ма то били отац и син? Како се може лечити рана једног покољења на телу другог поклења? Није ли то апсурд?  ..

Ако се пак узме, као што хришћанство узима, јда је живот једног човека само део једног већег и ширег живота, и да сви људи сачињавају један животни организма као што делови нашег тела сачињавају једно тело, онда је појмљиво, зашто потoмци трпе за грехе предака... живот не довршује на сваком поједином човеку све штo на њему почиње. Оно што је почео на једном човеку, живот то довршује на синовима или унуцима. Једна заразна болест на оцу се тек мало појави, на сину се развије, а на унуку покаже све најпогубније дејство.

Греси, које није искупио онај ко их је учинио, искупљују његови сродници, његови пријатељи или његови потомци. Они  трпе место њега овде на земљи. .. на питање зашто трпи син за грехе свога оца: зато што живот сина и живот оца сачињавају један исти живот, који се само на оцу појављује као грех, а на сину као трпљење за грех, или научним језиком речено: на оцу као узрок, на сину као пoследица, или црквеним језиком речено: на оцу као пад, а на сину као сискупљенеј. ..Христос је страдао и распет био за туђе грехе... Учењем својим о греху и искупљењу црква хришћанска учи апсолутну солидарност људског рода. Сви су људи одговорни за једног човека, и један за све. Од греха једног човека (Адама) страдају сви, и од греха свију страда један (Христос). ....

Сви народи и сви људи на земљи, бивши садашњи, трпе... и то не само због сојх греха но и због туђих. Наша вера осветила је трпљење као једну неопходност за савршенство човекво. Ко претрпи до краја, томе припада вена славе, тај бива спасен. Ко може пити чашу трпљења коју је Христос пио, тај може ући у славу Христову. Не подавати се малодушности и не презати од трпљења кад нас оно снађе, с вером, да Бог зна наше трпљење, то је заповест наше цркве. Довољно је веровати, да Бог зна наше трпљење па моћи с радошћу подносити свако трпљење. Свако наше трпљење Бог води нашем добру. .. Ако би оно и до саме смрти трајало, не бојмо се, храбримо се вером, да ће то наше дуготрајно трпљење, бити од добрих последица по оне, који остају за нама, и по нас, који ћемо се у другом животу радовати у радости њиховој коју смо им ми својим трпљењем припремили.

Ми се жалимо на наше претке што су нам оставили трпљење и да искупљујемо њиове грехе. Ми ћемо имати право да се жалимо на наше претке само ако ми не будемо били узрок трпљењу наших потомака, ако не будемо оставили наше грехе нашима милима и драгима после нас да их они искупљују. Зато постарајмо се да за времена сви искупимо своје грехе. ..

Боже велики, умудри нас у срећи и охрабри нас у трпљењу. Боже моћни, нека буде воља Твоја! Амин.  

[Дијана.]

Владика Николај – Жетве Господње

 

Сви они који су у свом земном веку или тамо где и Господар њихов, сада су на небу где и Он. Сви они сада гледају славу  Сина Божијега , па гледајући Његову слави и сами „сијају као светила“.

Како ми то знамо? Ми то поуздано знамо, јер то је Његово знање, Његово обећање и учење. А знамо  то још из дуговременог искуства Цркве. Јер, по Божијем промислу и допуштењу душе оних праведника много пута јављале су се људима на земљи, било у болести, било у осами или у тамницама или на губилиштима или у ратовима или у јеретичкиим смутњама: да излече, утеше, охрабре, предскажу, науче и поврате на прави пут. Јер, зашто би иначе прозорљива Црква Правоснавна тало торжествено прослављала апостоле, свететеље, угоднике и мученике Христове, молила се њима и призивали их у помоћ? А Црква то чини зато што је осведочена, да су сви они живи и прослављени на небесима.

Њихова имена су добар део „Књиге живих“, и њихов број је веома велики.  ..Душе умрлих праведника дакле живе у близини Бога и разговарају с Богом. А не спавају у прашини земној заједно с телима, чекајући крај света па да се тек онда пробуде у живот, како уче неки јеретици.  

[Дијана.]

Владика Николај – Жетве Господње

 

Сретамо многе људе који верују у Бога али који одричу постојање ђавола. То је ..забуна и заблуда, и удаљење од Јеванђеља и вере православне. Ко не верује у постојање ђавола, тај и не војује против ђавола. А ђаволу су најмилији они који не верују у његово постојање и дејство. Јер само тако може он спокојно да врши свој убилачки посао.

Ако не би ђаво постојао, све зло би се морало приписати Богу, све зло и сваки грех. У том случау Бог би био истовремено истина и лиаж, и светлост и тама, наш Свети Трисвети Бог би био и Бог и ђавo, као у незнабожаца, што је апсурдно. Шта би нам онда користила Библија? И шта би било од Јеванђеља, и од Христових речи о демонима, од Његове власти над злобним духовима из таме? Где ћемо  са целим Новим Заветом, и са огромним искуством светитеља од памтивека до данас?..

Који одричу божанство Христу, одричу љубав Божју према људима; а који одричу постојање ђавола, клеветају Бога, јер Бога чине праузрочником зла. ..

Није ли сам Христос рекао, да је изгнање ђавола знак доласка Царства небеског?.. Ко одриче ово моћно дело Христово, тога ће се Христос одрећи, а ко одриче постојање ђавола, нека зна да се  ђаво њега не одриче. И на митарствима тражиће га као свога. 

[JESSY]

[Данче*]

Да слепи није узвикнуо и да она крвоточива није пришла Господу, не би добили исцељење. Исто тако, онај ко по сопственој вољи и из свег произвољења не приступи Господу и ко га не моли са несумњивом вером - неће добити исцељење. Јер, због чега су они одмах били исцељени, а ми још увек не налазимо излечење од тајних страсти? Ми не добијамо духовно исцељење и спасење услед неверја нашег и услед разбијености наше, због тога што га не волимо из свег срца и што не верујемо у Њега искрено. Због тога, верујмо у Њега и истински му приступимо како би Он убрзо на нама извршио истинско исцељење. Он је обећао да ће дати Духа Светога онима који ишипу од њега (Лк.11,13), да ће отворити врата онима који куцају и да ће га наћи они који га траже (Мт.7,7). То је обећао Онај који не обмањује (Тит.1,2).

 

Свети Макарије Велики

[JESSY]

[JESSY]

Duševni bol možemo pokušati da poreknemo, da ga potisnemo što dublje. Možemo pokušati i da bol predupredimo, živeći kao pod anestezijom ili nastojeći da sebe učinimo nepovredivim. Bol možemo i preuveličavati. Nije nestao bol koji smo potisnuli. Naprotiv, nastavlja da rije u nama, nastavlja da truje naš život.

 

Заправо, главна и једина потреба душе је љубав. А Бог и јесте љубав. Приближавање Богу увећава љубав. Удаљавање од Бога кроз грехе умањује љубав и повећава душевни бол.

 

Када се догоди обраћење, процес откривења се дешава на веома једноставан начин: у невољи сте, патите, а онда се некако отвара други свет. Што сте више у патњи и тешкоћама и што вам више очајнички треба Бог, то ће Он брже доћи да вам помогне, да вам покаже Ко је Он и покаже вам излаз. (О. Серафим Роуз)

 

Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. Жена кад рађа, трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет. Тако и ви дакле имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и ваше радости неће нико узети од вас; и у онај дан нећете ме питати ни за шта. (Свето Писмо)

[JESSY]

Зашто си тужан и суморан док корачаш путем Божијим? Требало би да жале они који немају ту радост, који су заборавили на Бога и не надају се у животворни и вечни извор Божији. Ми, међутим, који верујемо у живог Бога и који се у Њега надамо, треба да се радујемо јер на небесима имамо Оца који нас воли више од свих очева и мајки и бескрајно се брине да нас учини достојнима Себе.

Ми падамо сваког тренутка, кажеш ти. Да, ја то не поричем, али знамо да наша природа потиче од глине, да чезне за земљом и да тражи оно што је ниско јер је мисао срца човечијега зла од малена (Пост. 8;21). Унутар себе видимо закон који тежи да пороби нашу слободну вољу, да је подјарми и учини робом греха (в. Рим. 7;23).

У свему томе, међутим, тријумфује наша добра намера. Бог нам је дао духовно оружје којим ћемо се супротставити сваком нападу сатанском: прослављени барјак крста наде, живе наде у Онога који је рекао: Нећу те оставити нити ћу од тебе одступити (Јевр. 13;5), наде у нашег Христа који је био прикован за крст, и сви који гледају у Њега и у Њега се надају неће бити постиђени.

Свенепорочна Крв која је изливена на крсту искупила је грехове човечанства и из ње је проистекао живот. Благо човеку који се узда у Њега (в. Пс. 34;8).

Буди одважан, чедо моје. Твој бол ће се преобразити у радост. Овај бол ће ти донети велико добро. Он те окружује као гвоздени оклоп тако да злобне стреле везаности за овоземаљско не могу одвојити твој ум од бриге за небеско и за твоју бесмртну душу.

Бол ће сменити радост, а радост бол, као што дан смењује ноћ. Такав је пут који је Отац светлости утврдио за оне што ће се спасти. Потребно је само трпљење и нада: урежи их у дубину свог срца и с тим ће се суочити све што се томе противи.

Привежи се за нашег слатког Исуса. Призивај га у свакој недаћи. Положи на Њега бригу о свему што те ражалошћује и Он ће ти учинити добро, као што је и Ана, мајка пророка Самуила, туговала што је нероткиња и пала пред Господа, изливајући пред њим душу као да је у иступљењу. Њена усрдна молитва није била узалудна.

Ко се надао у Бога и био постиђен? То, наравно, не подразумева наду достојну осуде него делатну наду, односно наду сједињену са духовним делањем сразмерним нашим снагама, иначе то није нада него подсмевање. Нека нас Бог избави од таквог лукавог надања!

 

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ (ФИЛОТЕЈСКИ И АРИЗОНСКИ)

 

                                                            

[JESSY]

Туга и невоља нађе ме, заповести су Твоје утеха моја (Пс. 119:143).

 

Нека у свим околностима умно око твоје душе буде окренуто горе, одакле ће ти доћи помоћ.

 

У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет (Јн. 16;33).

 

Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени (патњама) и ја ћу вас одморити (Мт. 11;28).