Roditelji:„Mi smo se za tebe žrtvovali“

[Мара]

Ћерки (6) даје кофеин како би на избору лепоте била 'полетнија'

June Holler из Џорџије продуцентима је рекла како је испробала разне врсте напитака како би постакнула енергију код девојчице.

Последња епизода ријалитија 'Toddlers&Tiaras' запрепастила је гледаоце након што је мајка шестогодишње Alane Holler пред камерама изјавила како својој ћерки даје енергетске напитке како би на позорници била пуна енергије и лакше победила на изборима лепоте, пише Daily Mail. June Holler из McIntyrea у Џорџији продуцентима је рекла како је испробала различите врсте напитака како би постакнула енергију код девојчице. Пре такмичења јој даје и Pixie Stix, шећер у праху, као и енергетски коктел чији састав није открила.

- Пробали смо са шећером. На једном је такмичењу појела 15 врећица, али нисмо ништа постигли. Све мајке на изборима лепоте ћеркама дају енергетске напитке. Свака има свој рецепт - открила је June.

Неки сматрају да мајке 'допингују' децу како би се домогле пехара, али June брани своје поступке.

- Не дајем јој 'допинг'! Па не наносим јој никакво зло. Напитке пије само на такмичењима како би била полетнија. Ако нешто делује, треба то и искористити - рекла је Јune.

Већ након два гутљаја промена у расположењу је одмах видљива. Алана неконтролирано скаче и маше рукама, баца се по поду.

- Од мог го-го напитка се пуно смејем и осећам се као да мами желим ишчупати косу - раздрагано каже Алана.

http://www.24sata.hr...oletnija-248853

[ВИЛМА]

Добро је, "стекли смо слику" шта је поента теме. Породичне патологије има свуда и примера какви већини људи ни на памет не би пали.

[ivona]

Православни пастирско - савјетодавни центар Архиепископије београдско - карловачке организовао је у сриједу вече 4. маја у Малој сали Коларчеве задужбине у Београду још једно занимљиво предавање. Тема предавања „О наметању и одупирању у људском животу" била је углавном везана за однос дјеце и родитеља. Предавачи су били протојереј ставрофор др Драгомир Сандо, академик Владета Јеротић и др Светомир Бојанин.

predavanje mozete i preslusati i preuzeti na ovom linku:

http://www.svetigora.org/node/8648

[Дејан]

Kada je u Batalagama kod Vladimiraca sahranjen Nebojša Zarubac, žrtva batinanja u kampu za lečenje narkomana, na poslednji ispraćaj došli su njegov otac Miloš i sestra Nevena, ali ne i majka Milica Lukić iz Valjeva.

Ostala je dosledna izjavi da se odriče sina "jer im je upropastio porodicu“.

Nije Milica Lukić jedina srpska majka koja se javno odrekla svog deteta. Mitra Đ. oterala je od sebe maloletnog D. na sahrani svog drugog muža, jer je sin ubio očuha sekirom, isekao ga i strpao u kofer.

"Ne želim više da čujem za njega", izjavila je Mitra Đ.

U Srbiji nijedna institucija ne vodi evidenciju o slučajevima kada se roditelji odriču svoje dece. Da ovaj problem postoji govore mnogi primeri, a i navika naših ljudi da potomcima pred svedocima prete rečima: "Odreći ću te se preko novina!"

"Javno odricanje od potomka predstavlja poruku da roditelj ne želi da snosi odgovornost i ne želi da ima bilo kakve veze sa svojim detetom. To je, ujedno, i odgovor na pritisak društva za socijalnim isključivanjem nepoželjnih. Naime, dešava se da porodična tajna i sramota izbiju u javnost i postanu tragedija. Odricanjem od deteta u takvom slučaju roditelj šalje poruku društvu da to nema veze sa njim", tumači za "Novosti" ovaj fenomen Gordana Mijalković Stojiljković, iz beogradske Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu.

Kao specijalista medicinske psihologije objašnjava da je odricanje od svoje krvi, svog poroda i porodice karakteristično za manje obrazovane ljude, kao i da je prisutnija u porodicama razvedenih roditelja, u kojima se uglavnom jedan roditelj odriče deteta. To se najčešće dešava u fazi pozne adolescencije.

"Slučajevi da se roditelji odriču punoletne dece najčešći su u vreme stradanja porodice od strane tog člana familije. Ređi su slučajevi da se roditelji odriču počinitelja zločina nad drugim osobama. Odricanje je radikalni čin prekidnja bioloških, psiholoških, pravnih, socijalnih i svih drugih veza roditelja i dece, posle čega ostaje pitanje o odgovornosti ne samo porodice već i društva, škole, centara za socijalni rad, policije, zdravstvenih službi, sudova za nastajanje i eskaliranje problema u porodici", ističe Gordana Mijalković Stojiljković.

Roditeljstvo je jedna od najplemenitijih, najlepših, ali i najkompleksnijih uloga koju su mnogi ljudi imali sreću da odigraju tokom života. Oni koji su se na roditeljstvo odlučili jer su podlegli društvenom pritisku i sopstvenoj nezrelosti nisu u stanju da pruže ljubav, brigu deci i da izađu na kraj sa problemima njihovog odrastanja.

"Razlozi zbog kojih se roditelji distanciraju od svoje dece su emocionalna nezrelost, nestabilnost, nesigurnost, razni mentalni i kognitivni poremećaji, psihopatske i sociopatske strukture ličnosti roditelja, ali i teški fizički deformiteti dece na rođenju, mentalni poremećaji potomaka, narkomanija, homoseksualnost, prostitucija, kriminogena i druga sociopatska ponašanja. Jedan od razloga je i teška materijalna i društvena situacija u kojoj se naša zemlja našla, jer izaziva poremećaj vrednosnih sistema koji se reflektuju na psihičko zdravlje i roditelja i dece", tvrdi za "Novosti" Violeta Zoraja, psiholog iz Beograda.

Danas su česti razlozi za odricanje roditelja od dece odbijanje potomaka da se udaju ili ožene ili da upišu faklutet po volji starijih, da napuste nepouzdanog momka ili devojku, da se "pristojno" ponašaju.

Praksa je pokazala da sukobi između roditelja i dece nekada mogu da imaju potpuni prekid međusobne komunikacije. U najgorem slučaju odricanje od poroda prati i pretnja ubistvom. "Robijaću te", ume da kaže nezadovoljni otac.

"Osećanja koja prate roditelje kada se odreknu sopstvenog deteta su stid, sramota i strah od osude društva da su nekompetentni u ulozi roditelja. Lakše im je da se odreknu uloge majke ili oca nego da je dalje neuspešno obavljaju. Odlučuju se za to u fazi potpune nemoći, posle dugogodišnje patnje, izuzetno jakog psihičkog bola i nepostojanja bilo kakve pomoći društva i porodice. Za roditelje to je samo trenutno dobro rešenje, jer distanciranje od deteta dovodi do mnogo složenijih, sekundarnih psihičkih problema i patnji i kod jednih i kod drugih", zaključuje psiholog Violeta Zoraja.

Odricanje od člana porodice ima dugu tradiciju. Na Balkanu je postojao običaj odricanja od starih, lapot, kao nekorisnih, i oceubistvo, kao kazna zbog surovog ponašanja. Od 1948. godine u Jugoslaviji je to bila društveno propisana mera, jer su se članovi porodica odricali svojih najbližih osuđenih na robijanje na Golom otoku, pišu "Novosti."

(MONDO, foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images)

[ВИЛМА]

"Kao specijalista medicinske psihologije objašnjava da je odricanje od svoje krvi, svog poroda i porodice karakteristično za manje obrazovane ljude,

" Za roditelje to je samo trenutno dobro rešenje, jer distanciranje od deteta dovodi do mnogo složenijih, sekundarnih psihičkih problema i patnji i kod jednih i kod drugih", zaključuje psiholog Violeta Zoraja."

(MONDO, foto: Ilustracija, Guliver/Getty Images)

[Дејан]

Čitao sam da roditelji najčešće ostavljaju decu kada ih ostavi voljeni partner,s kojima imaju decu.U ekstreminim slučajevima se desi da i ubiju svoju decu.

[ВИЛМА]

Čitao sam da roditelji najčešće ostavljaju decu kada ih ostavi voljeni partner,s kojima imaju decu.U ekstreminim slučajevima se desi da i ubiju svoju decu.

То је већ екстремно, и то само болестан човек може да уради.

[Дејан]

To je posledica snažnog, ljudskog, vezujućeg oblika ljubavi ,koja ima i svoju patološku stranu

[ВИЛМА]

Мислим да љубав према партнеру никако не може да буде већа од љубави према детету/деци, код нормалних особа.

[Дејан]

Šta je normalnost to je relativan pojam,naročito kad su ljudi i njihova priroda u pitanju. Mislim da samo postoje više i manje učestalije pojave

[ВИЛМА]

Мени никако није релативно нормално да неко напусти или,још горе,убије своје дете, јер га је "вољени партнер" напустио. Апсолутно ми је то ненормално, у свим релативним и апсолутним категоријама.

[ВИЛМА]

Иначе, скренусмо са теме. Слажем се са делом текста којим сам цитирала.

[Дејан]

Nismo skrenuli sa teme,naslov teme je uopšten

[Juan Valdez]

Dečak umro od slepog creva jer su ga roditelji lečili molitvom

Ostin Spraut (16) iz mesta Kresvela u američkoj saveznoj državi Oregon nedelju dana je imao jake bolove od upale slepog creva, koje mu je naposletku i puklo, a 12. decembra prošle godine preminuo je od sepse. Njegova majka i očuh, Brendi (36) i Rasel Belev (39), ovo su lako mogli da spreče da su dečaka na vreme odveli kod lekara, ali su se, umesto toga, samo molili, odlučivši da stvar prepuste Bogu.

Zbog toga im je ovih dana suđeno za drugostepeno ubistvo i osuđeni su na pet godina uslovno, jer je sud donekle uvažio njihovu odbranu da kao pripadnici hrišćanske sekte Crkve prvorođenih ne priznaju savremenu medicinu i uzdaju se samo u lečenje verom i Božiju volju.

Njih dvoje su s druge strane, priznali krivicu zbog neukazivanja pomoći, tako da je na sudu postignut svojevrsan dogovor.

Par ima još sedmoro dece, uzrasta od jedne do 17 godina, koja su stavljena pod starateljstvo socijalne službe i još se ne zna da li će biti vraćena roditeljima.

Otac preminulog mladića je, inače, i sam umro od banalne infekcije posle povrede noge, jer nije hteo da potraži lekarsku pomoć. Posle toga se dečakova majka preudala za svog sadašnjeg supruga, takođe udovca.

Izvor: Blic

Sent from my Sensation using Tapatalk 2

[Grizzly Adams]

Само "пет година условно"!?

Мора да се шале...