Šta nas čini umornim?

[after_silence]

Stalni zamor 

To, dakle, nije umor od ovoga ili onoga?

Ne, to je jedan stalni zamor koji me nikada ne napušta. Radio ili ne radio, naprezao se ili ne, isto mu dođe. Čini mi se da sam umoran i kad spavam.

To je zamor koji ne dolazi spolja već iznutra?

Da, kao da sam umoran od sebe samog.

Nečeg određenog u tebi ili...?

Ne, nije to neka posebna stvar. To je nešto neodređeno, nešto neuhvatljivo. Nešto što mi je jako teško da opišem.

Nešto sveobuhvatno? Nešto što te čitavog prožima?

Da, kao da sam uronjen u to.

Tvoj zamor nije vezan sa nekim određenim naporom. Ima li veze sa nekim unutrašnjim naponom, nekom napetošću?

Moguće je da ima.

Jesi li često napet?

Često? To je preblaga reč. Stalno sam napet. Kao struna. Samo što ne puknem od silne napetosti.

Zbog čega?

Strepim da ću u nečemu omanuti.

U čemu?

U nečemu. Ne znam kako da to objasnim.

Strah te je da ćeš se pokazati nedostojnim?

Da.

Čega?

Onoga što ljudi od mene očekuju.

Otkud znaš šta ljudi od tebe očekuju?

Pretpostavljam.

Možda pogrešno pretpostavljaš? Ne možeš da zaviriš u tuđu glavu.

Ne, to ne mogu.

Ali zato možeš da znaš šta očekuješ od sebe. Nije li ta unutrašnja napetost zapravo strah da nećeš biti na visini sopstvenih očekivanja?

To bi moglo biti.

Ta napetost je iscrpljujuća?

Uf, užasno.

Nije li ona uzrok tvog zamora?

Mogla bi biti.

Odakle dolazi napetost?

Od želje da budem više nego što jesam i straha da u tome neću uspeti.

Sve u svemu, primoravaš sebe da budeš osoba koja nisi?

Na to mu izlazi.

I u to ulažeš ogroman unutrašnji napor koji te čini stalno zamorenim....

----------------------------------------------------------------------------

Od čega smo umorni

Zamaraju vas ljudi? Umara vas posao? Smara vas učenje? Iscrpljuje vas gomila obaveza, od porodice i kućnih poslova, do kupovine i raznoraznih šaltera? Sve to može biti manje ili više zamorno. Postoji li, međutim, i neki dublji, drugačiji uzrok vašeg umora?

Jeste, ljudi umeju da budu teški, zahtevni, naporni, dosadni. Posao može da bude iscrpljujući. Učenje može da se pretvori u mučenje. Sve to stoji. Ali, ima li tu još nečega?

Birate li zamor umesto zadovoljstva? Čudno pitanje? Ko bi još birao umor? Ipak, razmislite. Na umor se žalite ali se, zar nje, njime bar malo ponosite, njiime i hvalite, i pred sobom i pred drugima. Dođete sebi nekako važniji, značajniji, vredniji zbog svog umora. Ne odričete ga se baš lako. Pokazujete ga kao neko odlikovanje.

To još uvek nije sve.

Jeste li zbilja umorni od onog spolja, onog oko vas? Ili će pre biti da ste umorni od sebe? Niste li sami sebi preteški? Ne teturate li se pod vlastitim teretom? Tačnije, teretom one izmišljene ličnosti, sa kojom bi uzalud da se poistovetite, koju očajnički pokušavate da održite u životu. Strašan je to napor, predstavljati izmišljenog sebe od jutra do mraka, bez trenutka odmora. Isrpljujuće je neprekidno biti neko drugi. I tako iz minuta u minut, iz sata u sat, iz dana u dan. Čeznuti za odobravanjem koje bi nam potvrdilo da jesmo to što nismo, strahovati od osporavanja, koje bi nas vratilo nama samima, užasavati se ravnodušnosti koja bi nas prepustila sebi.

Kako onda da ne budemo iscrpljeni? Čudo je da uopšte uspevamo da obavljamo život koji smo sebi nametnuli, čudo je da uopšte uspevamo da ustanemo.

Vreme je da se odmorimo. Okrepljujuće je biti ono što jesi, osvežavajuće biti svoj.

http://www.iza-ogledala.com/n/

[florenntina]

Da, slazem se. Jako lep i koristan tekst. Ostaje nam samo pitanje "Zasto je to toliko tesko?" ili sto biste vi rekli "Ima tu jos nesto". Da li je to narcizam ili mozda strah od odbacenosti pitam se? Cinjenica je da nase drustvo ne gleda blagonaklono na bilo kakvu originalnost ukoliko ona izlazi iz okvira poslusnosti i cesto surovo kaznjava izlive "sopstva" jedne licnosti cak i ako su oni konvencionalni i potpuno bezopasni za okolinu. Imajuci to u vidu jasno je kolika je hrabrost potrebna da se "bude svoj". Zelim samo da kazem da nije slucajno da ljudi radije biraju nekog "drugog sebe" i namecu sebi tako stravican jaram i muku na ledja ako pogledamo sta je trenutna alternativa. Ne znam da li je to posledica nase istorije u smislu petovekovnog straha od Turaka i pedesetogodisnjeg jednoumlja pod komunistima? Bilo bi lepo cuti iskustva drugih po ovom pitanju, narocito ljudi koji su ziveli na nekim drugim prostorima. Jako me zanima da li je negde drugo malo lakse "biti svoj" ili je to uvek i svuda jednako tesko i bolno?

[Маша]

Ево могућег одговора:

Slatkisi (secer) su uzrok skoro svih bolesti moderne civilizacije. Poznati doktor i ekspert za ishranu iz Njemacke dr Brücker je pisao mnogo knjiga o tome i definitivno je secer u svim njegovim oblicima, prava napast za zdravlje i nikako nije dobro jesti ga, pogotovo ne za vrijeme posta.

Dobro je jesti samo kompleksne secere (kompleksne ugljene hidrate), kao naprimjer: hleb, krompir, zitarice, svjeze i suvo voce a za slatkise treba odrediti jedno mjesto u kuci gdje ce se lagerovati i za to mjesto bi bilo najbolje odabrati korpu za smece.

Dakle, secer, marmelade, med, cokolade, bombonjere, praline, lizalice, jo-jo, lokum, halva, bakljave, tiljumbe, bombice, torte i tortice su pravo zlo za organizam i to iz sledecih razloga.

1. Unosenjem secera dolazi do poremecaja rada hormona u organizmu i do znatnog pada secera u krvi, sto sve dovodi do malaksalosti i do depresije a u kasnijim stadijumima do secerne bolesti. Secerna bolest u laksim ili tezim oblicima je danas prava epidemija, upravo zbog povecanja upotrebe secera u ishrani.

Prilikom unosenja secera u organizam, prvo dolazi do povecanja secera u krvi, zato sto se molekuli secera veoma brzo razlazu i odlaze u krv, za razliku od kompleksnih ugljenih hidrata (hleb, krompir, voce), gdje se secer polako razlaze i odlazi u krv, bez znatnog podizanja nivoa secera u krvi.

Dakle, usled naglog i neprirodnog povecanja secera u krvi, dolazi do pojacanog izlucivanja insulina i do opterecenja stomacne zlijezde. To pojacano izlucivanje insulina sluzi da bi se smanjila neprirodna koncetracija secera u krvi. Usled pojacanog izlucivanja insulina, dolazi do pada secera u krvi i to ispod normale, sto do malaksalosti i depresije.

2. Unosenje secera u organizam dovodi do pojave secerne bolesti i to zbog toga sto stomacna zlijezda, pocne da gubi svoju sposobnost da produkuje insulin a sve zbog prevelikom opterecenja, prilikom cestog unosenja secera u organizam i stalnog neprirodnog izlucivanja insulina. Odredjeno vrijeme organizam moze da podnese maltetiranje stomacne zlijezde ali onda neminovno dolazi do njenog otkazivanja.

3. Unosenjem secera dolazi do hormonalnih poremecaja u organizmu a usled toga i do prekomerene tezine, koju je nemoguce regulisati, ako se svi oblici slatkisa potpuno ne izbace iz ishrane.  0409_feel

4. Upotrebom secera dolazi do veoma velike zakisjelosti organizma, sto dovodi do slabljenja kostiju, osteoropoze, stvaranja karijesa, do poremecaja rada skoro svih hormona u organizmu, koji mogu raditi samo pod idealnim PH vrijednostima i do pojave raka.

Po doktoru Brückeru (umro u devedeset i cetvrtoj godini) koji je bio ubedljivo jedan od najboljih eksperata za ishranu u svijetu i koji je nekoliko decenija bio direktor jedne od najvecih klinika za unutrasnje bolesti, glavni uzrok za stvaranje karcinoma je upotreba secera.

Narodi koji u svojoj upotrebi ne koriste secer i slatkise, ne znaju sta je rak, osteoropoza i karijes.

5. Usled stalnog nedostatka secera u krvi, koji nastaje kao posledica cestog unosenja secera u krvi, dolazi do velike depresije kod covjeka. Ima slucajeva u Americi, da su u nekim zatvorima zabranili upotrebu slatkisa, bas zbog pojave velike agresivnosti i depresije.

Ko god ima iskustva sa djecom, moze sam da zakljuci da unosenje secera u organizam dovodi do velike nervoze kod djece.

6. Usled nedostatka secera u krvi dolazi do znatnog pada imunog sistema kod covjeka. Americki doktor Sanders je naucnim ispitivanjima dokazao da unosenje secera u organizam dovodi do veoma velikog opadanja imunog sistema, sa svim popratnim posledicama.

Za vrijeme njegovog zivota, bile su ucestale epidemije djecije paralize i u jednom djelu Amerike su za vrijeme epidemije stalno objavljivali savjete ovog doktora, koji je upozoravao narod na posledice upotrebe slatkisa po zdravlje i kao rezultat toga u tom djelu Amerike epidemije skoro nije ni bilo.

7. Usled poremecaja rada hormona i zakisjelosti organizma, dolazi do pojave neciste koze, neurodemitisa i stvaranja raznih izraslina po kozi.

8. Usled ishrane sa secerom dolazi do potpunog unistenja stomacne flore, bolje receno do stvaranja jedne druge stomacne flore, koja je neprijateljski raspolozena prema onoj koja je prirodna za zdravog covjeka. Usled toga dolazi do pojave raznih gasova u stomaku, do nemogucnosti organizma da vari prirodnu hranu, pogotovo voce i integralni hleb, jer neprirodna flora ne moze da doprinese varenju normalne hrane.

S obzirom koliko je znacajna stomacna flora za zdravlje jednog covjeka, posledice njenog unistenja su katastrofalne: pojave raznih stomacnih gljiva (kandida), nemogucnost varenja i uzimanja vitamina i minerala iz hrane, sto dovodi do avitamonoze. Neki vitamini se stvaraju samo uz pomoc zdrave stomacne flore. Usled nemogucnosti prerade hrane u organizmu, dolazi do potrebe da covjek sve vise i vise jede, ne bi li zadovoljio organizam sa hranljivim sastojcima, koje organizam sa poremecenom stomacnom florom ne moze da iskoristi.

Posto unosena hrana ne moze u potpunosti da se preradi, dolazi do preopterecenja organizma sa otrovima, do prekomjerene tezine i do zakisjelosti.

Takodje dolazi do hronicnih zatvora i usled toga, potpunog poremecaja rada hormona i zakisjelosti organizma,do velike vjerovatnoce za dobijanja raka na debelom crijevu.

Evo, ovo su samo neke od posledica unosenja secera u organizmam a ima ih jos, nego ja u jednom tekstu ne mogu sve da ih iznesem.

1. Posto unosenje secera u organizam, dovodi do poremecaja hormona, do zakisjlelosti organizma, do hronicne neuhranjenosti, usled nemogucnosti da se hrana obradi u stiomaku, sa neprirodnom stomacnom florom, posto dovodi do stalne depresije usled nedostatka secera u krvi, i ne samo depresije nego i hronicnog umora, sve to dovodi do prebrzog starenja organizma, do drasticnog pada mentalne i fizicke kondicije, do nesanice, do impotencije i tako dalje i tako dalje.

Pa tako znaci, ako hocemo da budemo lepi, jaki i uspesni, onda ne smijemo jesti, secer, marmelade, bakljave i tuljumbe, nego hleb, krompir, pasulj, grasak, leblebiju, kacamak, jabuke, kruske, visnje, tresnje, smokve i sve tome slicno.

Вукман Ч.

[after_silence]

Od želje da budem više nego što jesam i straha da u tome neću uspeti.

Ja ne bih isla u toliko duboku analizu, niti toliko daleko kao vi...

Vratila bih se jednostavnim stvarima, slobodi i onom divnom Velikom inkvizitoru koji je to sjajno objasnio.

Nazalost, vecina nas ne zna sta je prava sloboda, sloboda u Bogu i spram koje krila koja daje red bull nisu nista 0110_hahaha 0409_feel

Naravno da smo umorni i da nam je sve tesko, deci je postalo sve teze da zive, to mene licno zastrasuje.

Kada vidim dete od 5-6-7god koje se ponasa kao odrastao covek, koje nema detinjstvo, kome je sve tesko i sve mucno i puno je briga i najcrnje sto ga roditelji tome uce

Pa kako ce kada odrastu?!

Sami sebi smo teski, u okovima koje ne vidimo, sopstvenih ocekivanja, sopstvenih projekcija, zelja, kalkulacija.

Vecito kalkulisemo u svakom odnosu, koliko cemo dati da nas ne povrede, koliko cemo dati emotivno, fizicki, materijalno, u odnosu sa Bogom kalkulisemo, sa roditeljima, prijateljima...

Svuda je nesloboda i naravno da smo umorni, nasa dusa je umorna nezivota koga smo mi proglasili zivotom i progresom 0110_hahaha

[zlata]

Тешко је када почнеш доживљавати свет и све у њему,на тај начин..

Још теже је када ти то пређе у навику...

Човек има потребу да тежи својим идеалима...

То је пут усавршавања..Динамике..Напредовања..

Искуство је обликовање,срж личности...

Што више падамо,теже нам је устати...

Уморни смо...Немамо снаге..

Где је нестала?

Најпре запитам себе..

Зашто ти је ослабила вера Злато?

А зрно каже..ту сам..не брини..

Господ ме милује...

Ту сам да ти пружим руку када паднеш...

Ту сам да плачем са тобом..

Ту сам да се смејемо заједно...

Кад иза тебе ближњи!

И ево пута,истине и живота..

  0442_feel

Сентиш моменат... 

[Маша]

Можда не верујете да храна има велики утицај на наше стање, али ја имам другачији лични пример, када сам била на фитотерапији осећала сам се најбоље у животу.

[florenntina]

Bas lep i utesan momenat Zlato 0442_feel.

[Зорица екс Милева]

Тешко је када почнеш доживљавати свет и све у њему,на тај начин..

Још теже је када ти то пређе у навику...

Човек има потребу да тежи својим идеалима...

То је пут усавршавања..Динамике..Напредовања..

Искуство је обликовање,срж личности...

Што више падамо,теже нам је устати...

Уморни смо...Немамо снаге..

Где је нестала?

Најпре запитам себе..

Зашто ти је ослабила вера Злато?

А зрно каже..ту сам..не брини..

Господ ме милује...

Ту сам да ти пружим руку када паднеш...

Ту сам да плачем са тобом..

Ту сам да се смејемо заједно...

Кад иза тебе ближњи!

И ево пута,истине и живота..

 

Сентиш моменат... 

Sjajno Zlato.

A vi ostali - od čega ste vi umorni? :cheesy:

[PACTKO]

Волела бих и ја да знам, али не знам! facenew22222222

[Пацифиста]

Stalni zamor 

To, dakle, nije umor od ovoga ili onoga?

Ne, to je jedan stalni zamor koji me nikada ne napušta. Radio ili ne radio, naprezao se ili ne, isto mu dođe. Čini mi se da sam umoran i kad spavam.

To je zamor koji ne dolazi spolja već iznutra?

Da, kao da sam umoran od sebe samog.

Nečeg određenog u tebi ili...?

Ne, nije to neka posebna stvar. To je nešto neodređeno, nešto neuhvatljivo. Nešto što mi je jako teško da opišem.

Nešto sveobuhvatno? Nešto što te čitavog prožima?

Da, kao da sam uronjen u to.

Tvoj zamor nije vezan sa nekim određenim naporom. Ima li veze sa nekim unutrašnjim naponom, nekom napetošću?

Moguće je da ima.

Jesi li često napet?

Često? To je preblaga reč. Stalno sam napet. Kao struna. Samo što ne puknem od silne napetosti.

Zbog čega?

Strepim da ću u nečemu omanuti.

U čemu?

U nečemu. Ne znam kako da to objasnim.

Strah te je da ćeš se pokazati nedostojnim?

Da.

Čega?

Onoga što ljudi od mene očekuju.

Otkud znaš šta ljudi od tebe očekuju?

Pretpostavljam.

Možda pogrešno pretpostavljaš? Ne možeš da zaviriš u tuđu glavu.

Ne, to ne mogu.

Ali zato možeš da znaš šta očekuješ od sebe. Nije li ta unutrašnja napetost zapravo strah da nećeš biti na visini sopstvenih očekivanja?

To bi moglo biti.

Ta napetost je iscrpljujuća?

Uf, užasno.

Nije li ona uzrok tvog zamora?

Mogla bi biti.

Odakle dolazi napetost?

Od želje da budem više nego što jesam i straha da u tome neću uspeti.

Sve u svemu, primoravaš sebe da budeš osoba koja nisi?

Na to mu izlazi.

I u to ulažeš ogroman unutrašnji napor koji te čini stalno zamorenim....

http://www.iza-ogledala.com/n/

Слика и прилика мене.

Али 100%.

[Пацифиста]

Ево могућег одговора:

Slatkisi (secer) su uzrok skoro svih bolesti moderne civilizacije. Poznati doktor i ekspert za ishranu iz Njemacke dr Brücker je pisao mnogo knjiga o tome i definitivno je secer u svim njegovim oblicima, prava napast za zdravlje i nikako nije dobro jesti ga, pogotovo ne za vrijeme posta.

Dobro je jesti samo kompleksne secere (kompleksne ugljene hidrate), kao naprimjer: hleb, krompir, zitarice, svjeze i suvo voce a za slatkise treba odrediti jedno mjesto u kuci gdje ce se lagerovati i za to mjesto bi bilo najbolje odabrati korpu za smece.

Dakle, secer, marmelade, med, cokolade, bombonjere, praline, lizalice, jo-jo, lokum, halva, bakljave, tiljumbe, bombice, torte i tortice su pravo zlo za organizam i to iz sledecih razloga.

1. Unosenjem secera dolazi do poremecaja rada hormona u organizmu i do znatnog pada secera u krvi, sto sve dovodi do malaksalosti i do depresije a u kasnijim stadijumima do secerne bolesti. Secerna bolest u laksim ili tezim oblicima je danas prava epidemija, upravo zbog povecanja upotrebe secera u ishrani.

Prilikom unosenja secera u organizam, prvo dolazi do povecanja secera u krvi, zato sto se molekuli secera veoma brzo razlazu i odlaze u krv, za razliku od kompleksnih ugljenih hidrata (hleb, krompir, voce), gdje se secer polako razlaze i odlazi u krv, bez znatnog podizanja nivoa secera u krvi.

Dakle, usled naglog i neprirodnog povecanja secera u krvi, dolazi do pojacanog izlucivanja insulina i do opterecenja stomacne zlijezde. To pojacano izlucivanje insulina sluzi da bi se smanjila neprirodna koncetracija secera u krvi. Usled pojacanog izlucivanja insulina, dolazi do pada secera u krvi i to ispod normale, sto do malaksalosti i depresije.

2. Unosenje secera u organizam dovodi do pojave secerne bolesti i to zbog toga sto stomacna zlijezda, pocne da gubi svoju sposobnost da produkuje insulin a sve zbog prevelikom opterecenja, prilikom cestog unosenja secera u organizam i stalnog neprirodnog izlucivanja insulina. Odredjeno vrijeme organizam moze da podnese maltetiranje stomacne zlijezde ali onda neminovno dolazi do njenog otkazivanja.

3. Unosenjem secera dolazi do hormonalnih poremecaja u organizmu a usled toga i do prekomerene tezine, koju je nemoguce regulisati, ako se svi oblici slatkisa potpuno ne izbace iz ishrane.  :cheesy2:

4. Upotrebom secera dolazi do veoma velike zakisjelosti organizma, sto dovodi do slabljenja kostiju, osteoropoze, stvaranja karijesa, do poremecaja rada skoro svih hormona u organizmu, koji mogu raditi samo pod idealnim PH vrijednostima i do pojave raka.

Po doktoru Brückeru (umro u devedeset i cetvrtoj godini) koji je bio ubedljivo jedan od najboljih eksperata za ishranu u svijetu i koji je nekoliko decenija bio direktor jedne od najvecih klinika za unutrasnje bolesti, glavni uzrok za stvaranje karcinoma je upotreba secera.

Narodi koji u svojoj upotrebi ne koriste secer i slatkise, ne znaju sta je rak, osteoropoza i karijes.

5. Usled stalnog nedostatka secera u krvi, koji nastaje kao posledica cestog unosenja secera u krvi, dolazi do velike depresije kod covjeka. Ima slucajeva u Americi, da su u nekim zatvorima zabranili upotrebu slatkisa, bas zbog pojave velike agresivnosti i depresije.

Ko god ima iskustva sa djecom, moze sam da zakljuci da unosenje secera u organizam dovodi do velike nervoze kod djece.

6. Usled nedostatka secera u krvi dolazi do znatnog pada imunog sistema kod covjeka. Americki doktor Sanders je naucnim ispitivanjima dokazao da unosenje secera u organizam dovodi do veoma velikog opadanja imunog sistema, sa svim popratnim posledicama.

Za vrijeme njegovog zivota, bile su ucestale epidemije djecije paralize i u jednom djelu Amerike su za vrijeme epidemije stalno objavljivali savjete ovog doktora, koji je upozoravao narod na posledice upotrebe slatkisa po zdravlje i kao rezultat toga u tom djelu Amerike epidemije skoro nije ni bilo.

7. Usled poremecaja rada hormona i zakisjelosti organizma, dolazi do pojave neciste koze, neurodemitisa i stvaranja raznih izraslina po kozi.

8. Usled ishrane sa secerom dolazi do potpunog unistenja stomacne flore, bolje receno do stvaranja jedne druge stomacne flore, koja je neprijateljski raspolozena prema onoj koja je prirodna za zdravog covjeka. Usled toga dolazi do pojave raznih gasova u stomaku, do nemogucnosti organizma da vari prirodnu hranu, pogotovo voce i integralni hleb, jer neprirodna flora ne moze da doprinese varenju normalne hrane.

S obzirom koliko je znacajna stomacna flora za zdravlje jednog covjeka, posledice njenog unistenja su katastrofalne: pojave raznih stomacnih gljiva (kandida), nemogucnost varenja i uzimanja vitamina i minerala iz hrane, sto dovodi do avitamonoze. Neki vitamini se stvaraju samo uz pomoc zdrave stomacne flore. Usled nemogucnosti prerade hrane u organizmu, dolazi do potrebe da covjek sve vise i vise jede, ne bi li zadovoljio organizam sa hranljivim sastojcima, koje organizam sa poremecenom stomacnom florom ne moze da iskoristi.

Posto unosena hrana ne moze u potpunosti da se preradi, dolazi do preopterecenja organizma sa otrovima, do prekomjerene tezine i do zakisjelosti.

Takodje dolazi do hronicnih zatvora i usled toga, potpunog poremecaja rada hormona i zakisjelosti organizma,do velike vjerovatnoce za dobijanja raka na debelom crijevu.

Evo, ovo su samo neke od posledica unosenja secera u organizmam a ima ih jos, nego ja u jednom tekstu ne mogu sve da ih iznesem.

1. Posto unosenje secera u organizam, dovodi do poremecaja hormona, do zakisjlelosti organizma, do hronicne neuhranjenosti, usled nemogucnosti da se hrana obradi u stiomaku, sa neprirodnom stomacnom florom, posto dovodi do stalne depresije usled nedostatka secera u krvi, i ne samo depresije nego i hronicnog umora, sve to dovodi do prebrzog starenja organizma, do drasticnog pada mentalne i fizicke kondicije, do nesanice, do impotencije i tako dalje i tako dalje.

Pa tako znaci, ako hocemo da budemo lepi, jaki i uspesni, onda ne smijemo jesti, secer, marmelade, bakljave i tuljumbe, nego hleb, krompir, pasulj, grasak, leblebiju, kacamak, jabuke, kruske, visnje, tresnje, smokve i sve tome slicno.

Вукман Ч.

bliss jeeee

Машо, свиђа ми се овај текст.

Ја лично сам имао и још увек имам здравствених проблема због претераног уноса шећера.

Сад га наравно нисам избацио из исхране али се трудим колико могу да што више смањим његов унос.

Иначе, на киселост организма утичу и све врсте меса и рибе, млеко и млечни производи, јаја, тестенине, брза храна, слатке и слане грицкалице, сокови и има ту подужи списак.

Пецива из пекара су пуна шећера да би била што укуснија (као наркотик). Чак и хлеб може утицати на киселост организма. Претерано масна храна такође повећава киселост организма.

Оно што помаже смањењу киселости организма су: чиста вода, свеже поврће (купус, целер, кромпир, шаргарепа, краставци, парадајз, цвекла, броколи, пасуљ, лук, спанаћ, зелена салата, боранија, грашак), свеже воће (јабуке, кајсије, купине, вишње, јагоде, мандарине, крушке, брескве, лимун, лубеница, поморанџа, ананас, грожђе, грејпфрут, малине), бадем, просо, малтекс (јечмени слад), суве смокве, урме, суво грожђе...

[Grizzly Adams]

Највише замара стрес. Почетни текст лепо објашњава неке ствари - рад не замара хронично ако није праћен неурозом. Напротив, креативним радом човек добија све више енергије.

Лек:

1. Огради се потпуно од било чијих очекивања, твој живот припада само теби. Ту спадају родитељи, рођаци, пријатељи итд. Можеш да их волиш и без да им допустиш да те малтретирају. Своја очекивања могу слободно да испуне сами.

2. Ради за себе. Размисли добро шта желиш у животу и где би волео да будеш за 5 или 10 година. За твој циљ можда уопште није потребно да имаш диплому или да живиш ту где си сада. Напусти одмах ствари које радиш због других и ради оно што ти желиш.

3. Пронађи и дружи се са људима који су самостални и уравнотежени. Огради се од оних који користе емотивне уцене и моћ/силу да би наметнули своје жеље другима. Људи који су самостални воле себи сличне.

4. Подсећај се стално овога, јер се лако заборави.

И нећеш више бити хронично уморан. bliss jeeee

[ego]

  :229229229:

[Пацифиста]

Браво, Звонко.

Ово је заиста прави рецепт.

Нажалост, како си рекао, брзо се заборавља, али вреди се стално подсећати.

:cheesy:

[Grizzly Adams]

Ради, проверено. :cheesy:

Још само пар напомена:

- Млади људи некада имају проблем да схвате да нико нема власт над њиховом егзистенцијом. Зато треба добро утувити у главу: нико ти не може ништа. Може само да звоца, прети, соли памет, али у суштини нико не може да те спречи да будеш самосталан. Ни физички, ни духовно.

- Самосталност значи одговорност. Биће ти тешко ако се покупиш и одеш. Радићеш пуно за ситну лову, живећеш у некој мемљивој соби са бубашвабама (које ћеш волети више од газдарице) итд. Али је и то боље него не живети.

- Сутра је нови дан. Поента је у томе што не знаш шта ће да се деси. Неке ствари ће бити добре, неке лоше, али ако седиш и чекаш нећеш имати ни једне ни друге већ само "умор".