Šta nas čini umornim?

[Bianca]

Sutra imam obaveze i umesto da spavam, ja vilenim. Sama sam kriva.

[Milica Bajic]

Лаж. Не да ме умори када је откријем на лицу некога, него учини да се осећам као да ме воз згазио.

[Milica Bajic]

Тако једна ружна особина, често и навика, недостојна човека. Бљак.

[Поет]

@Milica Bajic Kad sam bio mali nisam prepoznavao ljude kad su pijani. Kad sam odrastao i popio ponekad, taj je problem resen. Ali nikako da skontam kad ljudi lazu.

[Milica Bajic]

@Nikola Stojanovic мени тако криво што сам почела да препознајем....

много ми је боље било док нисам, уживај док можеш

[Поет]

@Milica Bajic Igrali smo skoro neku igru , dosao burazer sa devojkom iz inostranstva i oni tamo cepaju. I fora je da sto vise lazes. Hahah, u pocetku mi bilo mnogo neprijatno i nelagodno, dok se nisam opustio. Sad ne znam dal se to vezba, uci sta vec. Doduse, ja sebe najvise lazem.

[Milica Bajic]

@Nikola Stojanovic е сад ми је много тога јасније 

Вежбају сто посто

[Поет]

@Milica Bajic Ima kod Dostojevskog u vezi lazi, jedina privilegija koju imaju ljudi u odnosu na druga ziva bica.

Nego moze li da bude iskoriscena u dobre svrhe? 

[Milica Bajic]

@Nikola Stojanovic велико питање....

[Milica Bajic]

И, кад смо већ код умора, таква ме питања исто прегазе... Више се не бавим тиме. Само живим. 

[Flojd]

пре 4 часа, Milica Bajic рече

И, кад смо већ код умора, таква ме питања исто прегазе... Више се не бавим тиме. Само живим. 

Sto si se reklo ne midruj opisti se.?Veruj malo u Boziju promisao.

[Задње Време]

постоји умор када се физички напрежемо преко граница своје моћи и постоји душевни умор који је много тежи.

Да би своје тело довели у стање да се спорије умара то постижемо вежбајући и радом на кондицији.

Када је у питању душевни умор то такоже можемо решити вежбајући душу да се не замара.

Искористићи пост са друге теме да приближим о чему се ту ради

Цитат

 

Наше мисли су дубоко ослоњене на Истину која је у нама. Ту истину ми смо стекли кроз Васпитање, образовање, искуства

Та истина је као филтер кроз који ми доживљавамо све око нас.Ако смо чули за Перу да је лопов; ми ћемо кад год сретнемо Перу о њему да имамо лоше мисли, осуђујуће мисли, А Ко смо чули нешто добро ми ћемо Перу дођивљавати као пријатеља и наше мисли о њему ће бити лепе. Значи наша Истина ће одредити какав ће бити наш доживљај Пере и каква ћемо осећања имати кад мислимо о њему. Држати своје мисли под контролом је мукотрпан посао, боље је изменити своју истину и онда ће она држати наше мисли под контролом.

Право питање гласи: Како се мења истина?

Одговор на ово питање је дао сам Христос: Ко хоће његову вољу творити, разумјеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим. Јован 7.17

Све што човек чини од своје воље утицаће на истину која је у њему. Још док се лопов спрема за своју прву крађу он у свом уму оправдава то шта мисли да уради, и те његове мисли ће утицати да се и његова истина промени. Кад се спремамо да слажемо то исто се догађа. Кад лажемо крадемо ми чинимо блуд и на тај начин ми стварамо заблуду у свом уму.

Заблуда је истина настала после блуда. Можете замислити какав ће бити наш доживљај света ако наше мисли за основу имају заблуду.

Јер од наше истине зависи како ћемо да судимо и какве ћемо мисли имати. А са мислима и каква ћемо осећања имати. А са осећањима и наше понашање ће се променити; јер како се човек осећа тако се и понаша, Што ће рећи да каквог ћемо духа бити зависи од наше истине.

Па ако смо у истини наше понашање ће водити дух Истине а ако смо у заблуди наше понашање ће водити дух заблуде

Покојни Тадеј је рекао: Какве су ти мисли такав ти је живот а своди се на то да каква ти је Истина такав ти је живот

 

Цитат

 

Осећања су од пресудног значаја за здравље, Осећање љубави, та  животна радост човека који никоме не суди него воли све људе је извор живота у човеку, извор здравља, Када смо задовољни собом, својим животом људима ми смо испуњени радошћу и то доводи до тога да је наша ДНК спирала распредена и омогућено је копирање информације у њој која је неопходна да би се обавили потребни процеси у ћелији за њено здраво функционисање. Рецимо да нас нападне лав, ДНК се запертлава и више нема уобичајених радњи, узбуна је и сада се само сагоревају шећери да би се обезбедила неоходна енергија да се преживи. Али дух који покреће наше ћелије не зна да ли смо ми у стварној опасности или само маштамо да смо у опасности,.за њега је то исто. И када ми бринемо, судимо, љутимо се , страхујемо за посао, да ли ћемо имати да вратимо кредит, свако лоше осећање је за дух знак за узбуну, И наша ДНК почиње да буде стално упредена, Услед тога не могу да се обаве основни животни процеси у ћелијама ими полако клизимо у болест. Љубав која је извор радости у нама је неопходна за један здрав живот.

И када гледамо шта је Христос говорио да треба чинити; праштати, бити милостив не лагати не красти, ми видимо да нас све то води ка једном животу испуњеном љубављу која би у нама била извор здравља. Кад чинимо Божију вољу ми смо ти који имају највећу корист од тога. Нама се чини да кад служимо богу да постајемо робови а нисмо ни свесни да служећи богу ми служимо себи, свом здрављу и свом животу

 

Из свега овога видимо да су наше мисли реметилачки фактор и да оне држе наше тело под сталном узбуном узрокујући тако да у ћелијама не могу да се обаве неопходни процеси за здраво функционисање тела.И тело се замара иако ми ништа тешко не радимо,

Као кад војник стави гас маску; Он више не може да удахне довољно ваздуха јер филтер на маски прави отпор и он више не може да дише пуним плућима, То за резултат има брже замарање смањену способност, Кад смо под сталним стресом и у нама нема довољно радости то је као да смо ћелијама ставили гасмаску и оне сада треба да раде са упола мање неопхдних процеса што треба да се у њој обаве. И то је оно што изазива тај умор о коме говоримо.

А да би се још боље размело не би било лоше прочитати и овај текст

[Задње Време]

Својевремено са ија имао тај проблем са умором.Моје радно време је било десет сати и већ око подне ја сам осећао умор и бол у ногама па је требалонаставити рад са таквим боловима што није било ни мало угодно. Некако у то време поведем разговор са стрицем о томе шта то значи радити са вољом. Стрицу је тада било око 70 и кретао се и радио као да му је 40. Кад га људи питају како успева тако он им одговара: Имам Вољу, и с женом човек кад легне ако нема вољу то није ништа.

Мало ме зачудило да он тако прича са мном јер то је један јако озбиљан човек, и то је био окидач да мало дубље размислим на ту тему. Упитао сам сам себе: Радим ли ја с вољом? И убрзо сам схватио да не радим. А онда сам се упитао: знам ли ја како то изгледа радити с вољом? На моје запрепашћење схватио сам да ја заправо не знам како то изгледа радити с вољом.И почео сам да трагам за одговором шта то значи радити с вољом?

Прво што сам приметио је да док радим у мени нема живости и да се ја на послу просто вучем.

Приметио сада сам ја одсутан на послу и да моје мисли лутају свугде само на послу нису.

Схвато сам да мене више замарају моје мисли него сам посао.

Радити с вољом значи бити присутан у садашњем тренутку и својом пажњом бити ту на послу који радиш, Тада нећемо имати оптерећујуће мисли које би узроковале умор. Такође на послу који радимо треба унети мало живости, можда нека музика или певушити у себи па ухватити ритам са песмом и своје покрете ускладити с њом.као да играмо док радимо, Увео сам вежбе и свако јутро пре посла ја прво одрадим вежбе за кондицију и разгибавање па тек онда идем на посао, и после десет сати посла ја идем куђи одморан и чио.

Глуп човек мисли да је добро да ради оно шта воли а мудар воли оно шта ради.

Радити с вољом значи својом пажњом и својом љубављу бити на послу који радиш

Глуп ради годину дана да би отишао десет дана на море, да би уживао.

Мудар ужива и док ради, и његов живот је стално испуњен ужитком

 

[Ana B.]

On 24.10.2009. at 19:54, after_silence рече

Stalni zamor 

To, dakle, nije umor od ovoga ili onoga?

Ne, to je jedan stalni zamor koji me nikada ne napušta. Radio ili ne radio, naprezao se ili ne, isto mu dođe. Čini mi se da sam umoran i kad spavam.

To je zamor koji ne dolazi spolja već iznutra?

Da, kao da sam umoran od sebe samog.

Nečeg određenog u tebi ili...?

Ne, nije to neka posebna stvar. To je nešto neodređeno, nešto neuhvatljivo. Nešto što mi je jako teško da opišem.

Nešto sveobuhvatno? Nešto što te čitavog prožima?

Da, kao da sam uronjen u to.

Tvoj zamor nije vezan sa nekim određenim naporom. Ima li veze sa nekim unutrašnjim naponom, nekom napetošću?

Moguće je da ima.

 

Jesi li često napet?

Često? To je preblaga reč. Stalno sam napet. Kao struna. Samo što ne puknem od silne napetosti.

 

Zbog čega?

Strepim da ću u nečemu omanuti.

U čemu?

U nečemu. Ne znam kako da to objasnim.

Strah te je da ćeš se pokazati nedostojnim?

Da.

Čega?

Onoga što ljudi od mene očekuju.

Otkud znaš šta ljudi od tebe očekuju?

Pretpostavljam.

Možda pogrešno pretpostavljaš? Ne možeš da zaviriš u tuđu glavu.

Ne, to ne mogu.

Ali zato možeš da znaš šta očekuješ od sebe. Nije li ta unutrašnja napetost zapravo strah da nećeš biti na visini sopstvenih očekivanja?

To bi moglo biti.

Ta napetost je iscrpljujuća?

Uf, užasno.

Nije li ona uzrok tvog zamora?

Mogla bi biti.

Odakle dolazi napetost?

Od želje da budem više nego što jesam i straha da u tome neću uspeti.

 

Sve u svemu, primoravaš sebe da budeš osoba koja nisi?

Na to mu izlazi.

 

I u to ulažeš ogroman unutrašnji napor koji te čini stalno zamorenim....

----------------------------------------------------------------------------

Od čega smo umorni

Zamaraju vas ljudi? Umara vas posao? Smara vas učenje? Iscrpljuje vas gomila obaveza, od porodice i kućnih poslova, do kupovine i raznoraznih šaltera? Sve to može biti manje ili više zamorno. Postoji li, međutim, i neki dublji, drugačiji uzrok vašeg umora?

Jeste, ljudi umeju da budu teški, zahtevni, naporni, dosadni. Posao može da bude iscrpljujući. Učenje može da se pretvori u mučenje. Sve to stoji. Ali, ima li tu još nečega?

Birate li zamor umesto zadovoljstva? Čudno pitanje? Ko bi još birao umor? Ipak, razmislite. Na umor se žalite ali se, zar nje, njime bar malo ponosite, njiime i hvalite, i pred sobom i pred drugima. Dođete sebi nekako važniji, značajniji, vredniji zbog svog umora. Ne odričete ga se baš lako. Pokazujete ga kao neko odlikovanje.

To još uvek nije sve.

Jeste li zbilja umorni od onog spolja, onog oko vas? Ili će pre biti da ste umorni od sebe? Niste li sami sebi preteški? Ne teturate li se pod vlastitim teretom? Tačnije, teretom one izmišljene ličnosti, sa kojom bi uzalud da se poistovetite, koju očajnički pokušavate da održite u životu. Strašan je to napor, predstavljati izmišljenog sebe od jutra do mraka, bez trenutka odmora. Isrpljujuće je neprekidno biti neko drugi. I tako iz minuta u minut, iz sata u sat, iz dana u dan. Čeznuti za odobravanjem koje bi nam potvrdilo da jesmo to što nismo, strahovati od osporavanja, koje bi nas vratilo nama samima, užasavati se ravnodušnosti koja bi nas prepustila sebi.

Kako onda da ne budemo iscrpljeni? Čudo je da uopšte uspevamo da obavljamo život koji smo sebi nametnuli, čudo je da uopšte uspevamo da ustanemo.

Vreme je da se odmorimo. Okrepljujuće je biti ono što jesi, osvežavajuće biti svoj.

http://www.iza-ogledala.com/n/

Negativne emocije, loša ishrana i slaba pokretljivost najviše utiču. Negativne emocije dolaze od negativnih misli tako da samo rad, rad, rad na sebi...

[Flojd]

Mislim da najvise umara mudrovanje ili razmisljanje, analiziranje...