Jump to content

Предавања епископа Атанасија Јевтића

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

Није тачно да се овако није понашао ниједан духовник, многи свети су се овако понашали. Монах без послушности није монах, и никакав пост му ту нече помоћи већ ће га само бацити у дубљу прелест, многи велики духовници су имали овакве поступке да би мало смирили монахе и научили их послушности. Архимандрит Лазар Абашидзе говори да управо на овај начин треба лечити горде послушнике тј. никако не попустати њиховој самовољи и умовању него им давати за послушање контра од онога што они мисле, боље је да не посте уопште него да буду горди и непослушни аскети. А велики свети духовни оци су умели да буду много суровији у својим методама против гордости својих послушника, ако хоћеш савремен пример Јосиф Исихаста је довољан ауторитет.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.4k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

odakle crpite smelost, da pričate o vladikama?

Владика +Атанасије сигурно није био надлежни епископ а и дошао је у госте у манастир Ћелије. И опет се понашао овако како то написа брат Ђомла? И причамо о делима (која ни код кога нису увек добра), а не само о конкретним личностима.

a ko si ti i taj djomla, da uzimate za pravo da rasudjujete o ponašanjima vladike?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А за горостасног владику Атанасија...

Знам из друге руке причу како је владика Атанасије једном за време поста био у Ћелијама и приметио да је трпеза на води, а типик прописује уље. Вероватно су се сестре припремале за причешће (7 дана на води и то...). Он заповеди игуманији да послужи уље, а ова то одбије. Онда Таса устане, узме кандило, и свакој сестри сипа по кап уља, а игуманији изручи све и натера је да поједе... Мало брутално, али бар монаштво треба да зна шта је послушање и да је оно како оци кажу "паче поста и молитве" - важније од поста и молитве.

Ако си мислио на духовни горостаслук онда се он свакако не стиче оваквим понашањем. Овако се није понашао вероватно ниједан познати духовних Цркве Христове до сада. И ја не сматрам да је владика +Атанасије горостас (било какав) и да је по било чему битнији и већи од било ког епископа СПЦ мада он својим понашањем увек жели доказати супротно.

             Немој бато да изврћеш и извлачиш из контекста као секташи. Делује ми мало као цепидлачење или тражење длаке у јајету. Ако се вратиш на текст видећеш да сам рекао горостасни испред примера са чашама и водом... За то у Ћелијама сам рекао да је мало брутално, али то је начин како Атанасије друге подучава предању Цркве... Колико је то правилно Бог зна, али ако будемо искрени можемо приметити резултате владике Атанасија. Не кажем да је владика Атанасије битнији од некога другог - сви као удови Цркве смо подједнако битни било да смо владике, попови, лекари, занатлије,... - али је чињеница да је највише од свих дао и да већ можемо приметити како иза њега стоје огромни резултати - ВАСКРСАО ЈЕ ХЕРЦЕГОВИНУ, ТОЛИКЕ КЊИГЕ И ЧЛАНКЕ НАПИСАО, ТОЛИКО ПРЕДАВАЊА ОДРЖАО, НА ВЕОМА ОПАСНИМ МЕСТИМА БИВАО, А ТО КОЛИКО ЈЕ ЦЕЊЕН У СВЕТУ ДА И НЕ ГОВОРИМО!!! Наведите ми да ли је још неки наш епископ толико цењен, не само у православном, него и неправославном свету. Уз то је тешки инвалид који би по снимцима кичме требало да седи непокретан у колицима, а он хода више од свих, представљајући тиме чудо Божје, и једног од Бога благословеног човека, који је за моје очи због својих резултата горостасни... Много пута сам био у његовој непосредној близини, више пута чтецирао, три пута читао Апостол док је он служио... У светој Студеници ме је благо ухватио за уво, не знајући да нисам био крив, на очиглед пуне Студенице и камера РТС-а... И ништа. Волим га и не ситничарим...

''ЈЕР САМ УВЕРЕН ДА НАС НИ СМРТ, НИ ЖИВОТ, НИ АНЂЕЛИ, НИ ПОГЛАВАРСТВА, НИ СИЛЕ, НИ САДАШЊОСТ, НИ БУДУЋНОСТ, НИ ВИСИНА, НИ ДУБИНА ,НИ НИКАКВА ДРУГА ТВАР НЕЋЕ МОЋИ ОДВОЈИТИ ОД ЉУБАВИ БОЖИЈЕ, КОЈА ЈЕ У ХРИСТУ ИСУСУ ГОСПОДУ НАШЕМ.'' (Рим. 8, 38-39.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Архимандрит Лазар Абашидзе говори да управо на овај начин треба лечити горде послушнике тј. никако не попустати њиховој самовољи и умовању него им давати за послушање контра од онога што они мисле, боље је да не посте уопште него да буду горди и непослушни аскети.

Не мора значити да је неко горд ако пости како је то рецимо прописано манастирским типиком или из неког другог разлога. И да било ко може некоме замерати што пости како пости. То је мени ван сваке памети. Постом (и молитвом) човек не постаје горд него изгони род нечисти из себе.

"Покајте се и верујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15)

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Није горд што пости него зато што нема послушности. На овакав и сличне начине се проверава нечија послушност тј. смирење. Велики духовници су често умели да задају нешто потпуно нелогично својим чедима да би их вежбали у смирењу и тестирали њихову послушност. Житија светих су пуна таквих примера. Јосиф Исихаста је свом чеду Харалампију забранио да ради метаније уопште јер је увидео да је почео да се горди бројем метанија. Да ли то значи да су метаније бескорисне и штетне, не значи али то је био начин да се сачува од упада у гордост и прелест. Тако и пост чаба пост без послушности.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Архимандрит Лазар Абашидзе говори да управо на овај начин треба лечити горде послушнике тј. никако не попустати њиховој самовољи и умовању него им давати за послушање контра од онога што они мисле, боље је да не посте уопште него да буду горди и непослушни аскети.

Не мора значити да је неко горд ако пости како је то рецимо прописано манастирским типиком или из неког другог разлога. И да било ко може некоме замерати што пости како пости. То је мени ван сваке памети. Постом (и молитвом) човек не постаје горд него изгони род нечисти из себе.

             Не заваравај се. И постом се човек може итекако погордити... Ђаво не спава него вреба... А послушност у Цркви спасава, а не индивидуалан подвиг... Тачно је да свако треба да пости у мери својих могућности, али ако је субота и Црква прописује да се тада ОБАВЕЗНО пости на уљу, онај ко пости на води тада, бива непослушан Цркви и џаба му подвиг... о томе је реч ако пажљиво пратите...

''ЈЕР САМ УВЕРЕН ДА НАС НИ СМРТ, НИ ЖИВОТ, НИ АНЂЕЛИ, НИ ПОГЛАВАРСТВА, НИ СИЛЕ, НИ САДАШЊОСТ, НИ БУДУЋНОСТ, НИ ВИСИНА, НИ ДУБИНА ,НИ НИКАКВА ДРУГА ТВАР НЕЋЕ МОЋИ ОДВОЈИТИ ОД ЉУБАВИ БОЖИЈЕ, КОЈА ЈЕ У ХРИСТУ ИСУСУ ГОСПОДУ НАШЕМ.'' (Рим. 8, 38-39.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постоји ли могућност да су тако постили и док им је у Ћелијама духовник био Ава Јустин. Нешто не верујем да би он урадио овако нешто (сипао уље у јело и терао некога да то једе). О томе причам.

"Покајте се и верујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15)

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постоји ли могућност да су тако постили и док им је у Ћелијама духовник био Ава Јустин. Нешто не верујем да би он урадио овако нешто (сипао уље у јело и терао некога да то једе). О томе причам.

Одкуд ти знаш како би поступио. Јел си добио против аргументе, шта мешаш аву, ни ја ни ти ни било ко не зна шта би он урадио да је ту, ако можеш одговори аргументима на Ђомлин и мој пост немој кривудати.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постоји ли могућност да су тако постили и док им је у Ћелијама духовник био Ава Јустин. Нешто не верујем да би он урадио овако нешто (сипао уље у јело и терао некога да то једе). О томе причам.

Зашто би Ава Јустин радио тако нешто?

Сваки духовник је универзалан у свом односу према својој деци, тако да мера једнога не може да буде мера другога.

Исто важи и за саме васпитне мере духовника између њих самих јер својој деци један пастир не одређује исту меру као други пастир из друге заједнице (или епархије).

Уосталом, сва та наклапања о правилницима замрачују поглед благодати ка нама и наш поглед ка њој.

Слажем се са оним што Трапа покушава да искаже...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И постом се човек може итекако погордити... Ђаво не спава него вреба...

Говорите о једној реткој крајности браћо у којој пост може постати извор гордости. Постом се душа приближава Богу и Царству, а не ђаволу. Потребно је увидети (и то са сигурношћу) да је неко на путу да се погорди па га онда терати да једе оно што неће. А владика +Атанасије би нашао нешто да критикује макар све идеално било. Прво себе морамо осветити па друге учити светости.

"Покајте се и верујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15)

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постоји ли могућност да су тако постили и док им је у Ћелијама духовник био Ава Јустин. Нешто не верујем да би он урадио овако нешто (сипао уље у јело и терао некога да то једе). О томе причам.

Сваки духовник је универзалан у свом односу према својој деци, тако да мера једнога не може да буде мера другога.

Да ли им је владика +Атанасије уопште био духовник тада? Јер да је био сумњам да га игуманија не би послушала.  0110_hahaha

"Покајте се и верујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15)

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постоји ли могућност да су тако постили и док им је у Ћелијама духовник био Ава Јустин. Нешто не верујем да би он урадио овако нешто (сипао уље у јело и терао некога да то једе). О томе причам.

Сваки духовник је универзалан у свом односу према својој деци, тако да мера једнога не може да буде мера другога.

Да ли им је владика +Атанасије уопште био духовник тада? Јер да је био сумњам да га игуманија не би послушала.  0110_hahaha

Чујте, није овде реч о томе да ли је владика Атанасије тада био духовник или не, јер то уопште није тема. Хватамо се за секундарно а централно је већ наведено и код бољих од мене...

Не волим те игре "глувих телефона" у нечему што Црква није...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...