Предавања епископа Атанасија Јевтића

[Ako-Heka]

По канонима вегетаријанци се искључују из Цркве.

Samo ponovish shto ste vi napisali. 0442_feel

[Искушеник]

Без персирања молим  0442_feel .

[Искушеник]

Св. Владика Николај је пушио па му није сметало да буде свет.

У књизи Монах Калист има онај лик Макарије калуђер што је спавао са тегом и који је пушио ко Турчин. Мошти су му остале нетрулежне и имао је најјачу молитву у манастиру да исцељује. Такође су жене ишле највише код њега да се исповедају.

Нисам читао књигу монах Калист.

Пушио је и блаженопокојни о.Алексаднар Шмеман,али је престао пред крај живота.

Но, свети владика Николај није пушио,то су празне и лажне приче.

Не смемо сад ићи у другу крајност и оправдавати људске страсти,као нешто што нас не спречава у спасењу и посвећењу.

[Искушеник]

То за Светог Николаја је 100 посто тачно да је пушио.

Коме то смета не разумем, шта има везе што је пушио. Он није био свет због тога што није пушио него рецимо што у мантији и са панагијом оде у Харлем и остане тамо међу сиромашним и бедним по недељу дана а да нико не зна где је.

У то не могу никако да верујем,јер не постоји ниједан доказ за то.

То су биле комунистичке пропаганде.

Знам причу да је свети Владика понекад намерно узимао празну лулу и шетајући се по манастиру глумио као да пуши - све то да би утишао приче о својој светости.

Све у смему свети људи никада нису робовали страстима,то јест нису били робови страсти.

Тако да прича о светитељу који је живот провео у пушењу (без покајања и одбацивања) није ништа друго до неистина.

Владика Николај је био човек који је постио по 40 дана. Постио у правом смислу те речи,не једући и не пијући ништа свих 40 дана. Сад таквог, или  било ког другог, подвижника оптужити да је пушио,није ништа друго до бесмислица. Јер је сам тај појам неспојив.

[Emilijan]

``Знам причу да је свети Владика понекад намерно узимао празну лулу и шетајући се по манастиру глумио као да пуши - све то да би утишао приче о својој светости.``

to sam i ja cuo....

[w.a.mozart]

apsolutno je nebitno da li je pušio....  bitno je da to nije smetnja da bude svetac...kao što čavez reče.... ne postaje se svetitelj nepušenjem... svetiteljstvo je mera sjedinjenja sa Hristom a ne mera naše čistoće od poroka itd. jer ni svetitelji nisu besprekorni,samo je  1 svet

[ЛазарД]

Не верујем да је пушио,а ако је пушио,јел пушио до смрти?

[florenntina]

[w.a.mozart]

sad smo sigurni da nije pušio  0104_cheesy

ako obratite pažnju, poslednje što ovaj monah kaže je -jeste-  bleh 0102_laugh

29. sekunda....  nakon što kaže-nije mu dao,nemoj da se vara niko,nije,pa znam ja...nije-

[shalom777]

sad smo sigurni da nije pušio  0104_cheesy

bleh

[florenntina]

sad smo sigurni da nije pušio  0104_cheesy

0442_feel

Smatram da je pitanje (ne)pusenja u poredjenju sa svim sto je Sv. Nikolaj Velimirovic ostavio iza sebe potpuno minorno, ali kada ste vec to spomenuli, setila sam se ovog priloga koji sam nedavno pogledala pa sam ga zato i kopirala...

[w.a.mozart]

apsolutno si u pravu sestro....  0442_feel 0442_feel klapklap 0442_feel  minorno je prava reč  klapklap

[Дража]

sad smo sigurni da nije pušio  0104_cheesy

ako obratite pažnju, poslednje što ovaj monah kaže je -jeste-   0205_whistling 0110_hahaha 0110_hahaha

Старац Гаврило је био велики подвижник и немојте да га исмевате (чак иако вам је то најозбиљнија ствар на свету). А Св. Владика Николај није пушио, то  би можда они који сада пуше оваквим својим инсуинацијама желели оправдати свој грех.

СТАРАЦ ГАВРИЛО

Старац Гаврило је био необичан калуђер, испосник. Како то обично бива, овог подвижника и аскету, многи нису разумели. Неки су му се чак и подсмевали.

Старац Гаврило је, како сведоче они који су често код њега одлазили, пореклом био Рус.

Његов деда , Антоније, је био са Дњепра. Зна се да је преко Румуније дошао у Обреновићку србију као пуки сиромашак, без игде икога свога. Служио је по кућама богатих домаћина. Био је јако побожан и вредан младић. Дошао је у село Драгово, код Опарића, и ту остао. Антоније је успео да купи имање и ожени се добром девојком из домаћинске куће. Децу је одгајио као честите православце.

Кад је његов унук Витомир имао 14 година, тешко се разболео. Било је то у време Великогоспојинског поста. Његови родитељи реше да га воде у Љубостињу, да се тамо причести, па нека буде Божија воља.Спремили су се и пошли уочи Преображења. Кренули су дан раније. битомир је лежао у колима. После дугог и тегобног пута, стигли су предвече у Љубостињу.

Сутрадан , на Преображење, силан народ дошао на Литургију. Пуна и црква и порта. Литургију је служио Свети владика Николај ( Велимировић ). Кад је дошло време за причешће, Витомира су унели у цркву. Владика га је причестио и рекао родитељима да дечака ставе у кола и сачекају да се заврши служба.

После службе, Свети Владика Николај је дошао до болесника, ставио му епитрахиљ на главу, помолио се, миросао га и рекао да устане и служи Господу. Још му је рекао да ће му живот донети много невоља, биће затваран и мучен,претиће му смрћу, али а не треба ничега да се боји.

-Страдаћеш због своје вере. Због љубави према Господу ће те затварати по тамницама. У своје време, у познијим годинама, ћеш постати монах, у теби тече руска православна крв.

Витомир је убрзо оздравио и прикључио се Богомољачком покрету. Ни један скуп није пропустио.Слушо је све беседе Светог Владике, чије су речи продирале дубоко у његову душу.

После Другог светског рата дошло је тешко време за Цркву. И припадници Богомољачког покрета су били на мети Удбе. Витомира су ухапсили под оптужбом да је народни непријатељ, противник државе и комунистичког поретка. О том времену је о. Гаврило нерадо говорио. Иследници су га сурово тукли, па га онако крвавог и онесвшћеног остављали да умре.

-Али милистиви Господ ме подизао из мртвих. Тако сам провео све четири године у затвору.

Тражили су иследници од мене да се одрекнем вере у Бога, да признам да сам крив за шта ме они оптужују. Ја нисам хтео да се одрекнем Бога, а нисам имао шта да признам, јер нисам био крив, па су ме тукли тако да ми је крв текла из уста, носа и ушију. Једаред су ме пребили толико да сам видео своје тело обливено крвљу, а моја душа лебди у ваздуху.

После једног од страшних батинања, бацили су га у подрум пун воде. била је зима, вода ледена, он сав крвав и изубијан. Од ударца му је пукла бубна опна ( од тада на једно уво уопште није чуо, а на другом му је слух био оштећен ). Удбаши су јавили његовој фамилији да је умро и да дођу по његово тело. Такве батине и оћ у леденој води нико није могао да преживи.

Витомир се молио Господу. У средини подрума био је неки овећи камен. Довукао се до камена и сео да бар мало буде изнад воде. Негде у току ноћи ( био је изгубио сваки појам о времену ), јавио му се Анђео господњи, охрарио га и олакшао му болове , а воду је додиром прста

загрејао. Кад су ујутро удбаши отворили подрум у намери да извуку његово мртво тело, нису могли својим очима да верују. Витомир седи на камену, пева Господу у славу,а вода топла, пуши се, ко да је у бањи, а не у тамници. И његова фамилија је била изненађена и обрадована, кад  су им рекли да је Витомир жив. Они га већ били ожалили и црнину обукли.

То је страшно деловало н тамничаре. Неки су поверовали у Господа, а други су од тада, Витомиру прилатили са великим подозрењем, али , више га нису тукли.

По изласку из затвора постао је црквењак у Јагодинској цркви. Служио је предано и ништа му није било тешко. У манастир је пошао кад је већ био превалио педесету.

Тако је Витомир постао Гаврило. Благ, кротак, пун праштања, разумевања и милоште.

Али таквим праведницима је на земљи тешко. Ни тамо, где би се то очекивало , није наишао на разумевање. Све је подносио кротко као јагње. Очигледно је имао дар прозорљивости, али о томе није говорио, да се не погорди. Само је саветовао људе, који су ккасније схватили да је Старац све јасно видео.

Памте људи и данс шта је говорио, мада је у оно време, мало ко његове речи озбиљно

схватао, када је говорио да ће у манастир доћи човек, домаћин, Из Свете Горе. И још је говорио да ће манастир Светог Луке бити Први у Србији. На подсмешљиве коментаре, као што су:

-Е баш ће из Свете Горе код нас неко да дође! Нема негде боље, него у наше блато!-Старац је смирено одговарао :

-Слушај, мени је дато! Ако не могу да чујем, могу да говорим.

Старца ништа светско није интереспвало. Није читао новине, ни гледао телевизију. Са посетиоцима није разговарао о политици и свакодневним догађањима, политичким или било каквим другим. Говорио им је о души, давао духовне савете и говорио о вери и Богу. Пажње вредан је запис господина Радише Нешића из Бошњана о једном нама блиском догађају, који је предвидео Старац Гаврило. Радиша је рано ујутро уочи Светих 40 мученика Севастијских-Младенаца, 21. марта 1999. године, дошао у манастир Светога Луке и затекао Старца Гаврила у раѕговору са монахом Николајем из манастира Свете Петке ( Извор код Параћина ). Старац је плакао и говорио да жали Србију.

                 

Ево чујем како бомбардују Београд, Нови Сад, Ниш,Крушевац.-Старац се загрцнуо од плача, па је наставио :

-Зар не чујете? Глув сам, а чујем, а ви не чујете! Мостове нам руше, гине невини народ и војска. А страдање све због оног антихриста у Београду.

О последњим данима овог великог молитвеника, као о његовој блаженој кончини казивао нам је Горан Матић из Бошњана.

Монах гаврило се упокојио на дан Светог Архађела Михаила, те исте 1999. године и сахрањен је код манастира. Сестринство је 2001. године отишло у неки други манастир. тако је завршено прво раздобље поновног живота светиње код целебног извора.

[мирођија]

  Дражо, је ли старац Гаврило сахрањен у манастиру св.Луке у Бошњанима?

  Да ли има нека књига о његовом животу, осим ово са ју тјуба? 0205_whistling

[w.a.mozart]

ne daj Bože da ismevam starca Gavrila.... samo mislim da nije celog života bio  uz vladiku Nikolaja