Jump to content

Предавања епископа Атанасија Јевтића

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

 

    Ово  што каже Емилијан да је  чуо  да  је  владика  Николај  носио  празну  лулу  по

    манастиру  да  би  утишао  приче  о  својој  светости, ми се чини  најнормалнијим.

    Надам  се  да  не  грешим  пошто  нисам  ишчитала  све  коментаре.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.4k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  Дражо, је ли старац Гаврило сахрањен у манастиру св.Луке у Бошњанима?

  Да ли има нека књига о његовом животу, осим ово са ју тјуба? 0205_whistling

Ja imam "Prorocanstva utehe" mada mi se, da budem iskrena, nije dopalo kako je knjiga napisana...Kupila sam je nedavno na ulici, a ako ne mozes da je nadjes a volela bi ipak da je procitas, slobodno se javi na pp pa da ti je nekako posaljem...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

   Дражо, је ли старац Гаврило сахрањен у манастиру св.Луке у Бошњанима?

   Да ли има нека књига о његовом животу, осим ово са ју тјуба? 0205_whistling

Ja imam "Prorocanstva utehe" mada mi se, da budem iskrena, i nije dopalo kako je knjiga napisana...Kupila sam je nedavno na ulici, a ako ne mozes da je nadjes a volela bi ipak da je procitas, slobodno se javi na pp pa da ti je nekako posaljem...

 

    Одлично,ако је не пронађем, јављам ти се!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Св. Владика Николај је пушио па му није сметало да буде свет.

У књизи Монах Калист има онај лик Макарије калуђер што је спавао са тегом и који је пушио ко Турчин. Мошти су му остале нетрулежне и имао је најјачу молитву у манастиру да исцељује. Такође су жене ишле највише код њега да се исповедају.

Брате,ако си читао књигу монах Калист,видео си колико је св. владика Николај постио,и ја сматрам да тако велики испосник није пушио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

           Прво да кажем за владику Николаја и пушење, па ћу после да исприповедам нешто и о смирењу владике Атанасија.

           Прота Алекса Тодоровић, некада парох у Драгачеву, па угледни минхенски прота, био је најближи сарадник владике Николаја у богомољачком покрету. Његов син, Младомир Тодоровић, који живи у Сремским Карловцима, некадашњи ректор карловачке богословије, код кога сам као богословац повремено ишао у посете и небројено пута ручао у његовом дому више пута ми је причао:

          (парафразирам) Између два рата, једном приликом у карловачку богословију је дошао краљ Александар и за трпезом су били он, ректор, владика Николај и прота Алекса... Краљ је негде са хрватског приморја донео неки специфичан дуван који овако док се не запали много лепо мирише. Краљ је запалио, понудио Николаја, који је прихватио, а понудивши ректора добио је одговор: "Не, хвала Вам величанство, ја не конзумирам тај порок!"

           Независно од тога, питали неког калуђера (то ми такође прича о. Младомир) како тумачи то што је владика Николај био пушач. Он је рекао да би се требало упитати пре који је огањ он у себи гасио тиме. Владика Николај је био снажан и можда је он повременим коришћењем дувана уствари, себе обуздавао... Ми то не можемо знати, али јасно нам је да владика Николај није био зависни и редовни пушач... То што је некад користио прилику да запали, не значи да је био зависник од дувана... А можда је то радио у одређеним тренутцима како други који то виде не би имали високо мишљење о њему. Не можемо то знати, али се слажем са горе поменутом констатацијом, да је то сасвим небитно за његово светитељство да ли је био пушач или не. Патријарх Павле је чак и одлагао његову канонизацију због тог сазнања да је био пушач, али је на крају пристао знајући шта се подразумева под категоријом светитељства.

            А за горостасног владику Атанасија.... Не знам причу детаљно, али је поента јасна... Био неки момак у Тврдошу и предвече је седео ту у манастирским конацима. Таса му рече: "Донеси ми чашу воде". Овај (да ли је схватио да је то владика Атанасије или не - свеједно) одговори: "Ако ти треба иди сам и узми!" На запрепашћење свих Таса креће ка судопери, узима две чаше, сипа воду у обе, враћа се и једну чашу даје том момку, а другу испија сам... Дакле,......

           То за месо у Жичи је тачно! Данас колико знам, у Жичи не једу месо, можда само на сам дан Васкрса, али нисам сигуран. Владика жички једино светле недеље једе месо, а у Студеници се никако не једе месо. То знам сигурно јер сам студенички ђак и њихов дугогодишњи стипендиста. Осим тога, погледајте студеничке калуђере и искушенике, па закључите какве су им трпезе. Када је био владика Атанасије мјестобљуститељ у жичкој епархији, посаветовао је (није никада наредио!) тадашњем игуману да сам одлучи у својој обитељи да ли ће се и у којој мери и колико дана јести месо у Светлој седмици. Отац Тимотеј је тада благословио да се умерена количина меса изнесе братији само приликом Пасхалне трпезе. Сви остаци су били прослеђени манастирским радницима...

            Знам из друге руке причу како је владика Атанасије једном за време поста био у Ћелијама и приметио да је трпеза на води, а типик прописује уље. Вероватно су се сестре припремале за причешће (7 дана на води и то...). Он заповеди игуманији да послужи уље, а ова то одбије. Онда Таса устане, узме кандило, и свакој сестри сипа по кап уља, а игуманији изручи све и натера је да поједе... Мало брутално, али бар монаштво треба да зна шта је послушање и да је оно како оци кажу "паче поста и молитве" - важније од поста и молитве.

            Не бих ништа посебно коментарисао. Изнео сам проверене и истините чињенице које можда многи од вас нису знали, али ето ја сам био у прилици да неке чињенице дознам из правих извора.

''ЈЕР САМ УВЕРЕН ДА НАС НИ СМРТ, НИ ЖИВОТ, НИ АНЂЕЛИ, НИ ПОГЛАВАРСТВА, НИ СИЛЕ, НИ САДАШЊОСТ, НИ БУДУЋНОСТ, НИ ВИСИНА, НИ ДУБИНА ,НИ НИКАКВА ДРУГА ТВАР НЕЋЕ МОЋИ ОДВОЈИТИ ОД ЉУБАВИ БОЖИЈЕ, КОЈА ЈЕ У ХРИСТУ ИСУСУ ГОСПОДУ НАШЕМ.'' (Рим. 8, 38-39.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A ја се таман понадала да је све речено, кад оно међутим...  0205_whistling 0102_laugh 0203_cool

        Дао сам себи задатак да чим дипломирам одем у Карловце и снимим оца Младомира док је још у животу. Колико сам само драгоцених сазнања и интересантних прича од њега дознао, а готово да нико код нас у Цркви не зна да такав човек уопште постоји. Сви су га заборавили... Нарочито владика Василије сремски који га и не сматра за неку величину... Огромна ми је тема за дипломски, али се надам да нећу закаснити. Одласком таквих људи из овог света обиље драгоцености, које се не могу пронаћи у књигама, одлазе у неповрат... Молићу се Господу да не закасним...

''ЈЕР САМ УВЕРЕН ДА НАС НИ СМРТ, НИ ЖИВОТ, НИ АНЂЕЛИ, НИ ПОГЛАВАРСТВА, НИ СИЛЕ, НИ САДАШЊОСТ, НИ БУДУЋНОСТ, НИ ВИСИНА, НИ ДУБИНА ,НИ НИКАКВА ДРУГА ТВАР НЕЋЕ МОЋИ ОДВОЈИТИ ОД ЉУБАВИ БОЖИЈЕ, КОЈА ЈЕ У ХРИСТУ ИСУСУ ГОСПОДУ НАШЕМ.'' (Рим. 8, 38-39.)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A ја се таман понадала да је све речено, кад оно међутим...  0205_whistling 0102_laugh 0203_cool

        Дао сам себи задатак да чим дипломирам одем у Карловце и снимим оца Младомира док је још у животу. Колико сам само драгоцених сазнања и интересантних прича од њега дознао, а готово да нико код нас у Цркви не зна да такав човек уопште постоји. Сви су га заборавили... Нарочито владика Василије сремски који га и не сматра за неку величину... Огромна ми је тема за дипломски, али се надам да нећу закаснити. Одласком таквих људи из овог света обиље драгоцености, које се не могу пронаћи у књигама, одлазе у неповрат... Молићу се Господу да не закасним...

Жури, жури...

Жив ми Господ мој

Link to comment
Подели на овим сајтовима

A ја се таман понадала да је све речено, кад оно међутим...  0102_laugh 0203_cool 0203_cool

        Дао сам себи задатак да чим дипломирам одем у Карловце и снимим оца Младомира док је још у животу. Колико сам само драгоцених сазнања и интересантних прича од њега дознао, а готово да нико код нас у Цркви не зна да такав човек уопште постоји. Сви су га заборавили... Нарочито владика Василије сремски који га и не сматра за неку величину... Огромна ми је тема за дипломски, али се надам да нећу закаснити. Одласком таквих људи из овог света обиље драгоцености, које се не могу пронаћи у књигама, одлазе у неповрат... Молићу се Господу да не закасним...

 

      А  понешто  и  нама  овде  лепо  сервирај. 0205_whistling

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А за горостасног владику Атанасија...

Знам из друге руке причу како је владика Атанасије једном за време поста био у Ћелијама и приметио да је трпеза на води, а типик прописује уље. Вероватно су се сестре припремале за причешће (7 дана на води и то...). Он заповеди игуманији да послужи уље, а ова то одбије. Онда Таса устане, узме кандило, и свакој сестри сипа по кап уља, а игуманији изручи све и натера је да поједе... Мало брутално, али бар монаштво треба да зна шта је послушање и да је оно како оци кажу "паче поста и молитве" - важније од поста и молитве.

Ако си мислио на духовни горостаслук онда се он свакако не стиче оваквим понашањем. Овако се није понашао вероватно ниједан познати духовних Цркве Христове до сада. И ја не сматрам да је владика +Атанасије горостас (било какав) и да је по било чему битнији и већи од било ког епископа СПЦ мада он својим понашањем увек жели доказати супротно.

"Покајте се и верујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15)

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

odakle crpite smelost, da pričate o vladikama?

Владика +Атанасије сигурно није био надлежни епископ а и дошао је у госте у манастир Ћелије. И опет се понашао овако како то написа брат Ђомла? И причамо о делима (која ни код кога нису увек добра), а не само о конкретним личностима.

"Покајте се и верујте у Еванђеље", говори Господ. (Мк.1:15)

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/index.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...