Како спознати своје грехе и борити се против њих?

[grigorije22]

A zasto se u tumacenju Svetog pisma uvek poziva na Svetog Maksima?

[Milan Nikolic]

Зато што је он врхунац светоотачког учења. То је посведочио многим стварима, по мени највише тиме што су му браћа одсекла језик.

[Ignjatije]

A zasto se u tumacenju Svetog pisma uvek poziva na Svetog Maksima?

 

A na koga bi trebalo po tebi ?

[grigorije22]

A na koga bi trebalo po tebi ?

Mozda Sveti Vasilije Veliki ili Zlatousti ima jos mnogo Svetih otaca pred Maksima Ispovednika

[Ignjatije]

Mozda Sveti Vasilije Veliki ili Zlatousti ima jos mnogo Svetih otaca pred Maksima Ispovednika

 

Ima, ima hvala Bogu puno Nebo svetitelja. Ali svako je imao neku oblast za koju je bio posebno nadaren od Duha Svetoga.

[Milan Nikolic]

Ради се о томе што је Максим објединио учења Отаца и расветлио критичне тачке. Није лако читати Максима, шта више нема тежег учења до његовог.

[Душко Дугоушко]

Mozda Sveti Vasilije Veliki ili Zlatousti ima jos mnogo Svetih otaca pred Maksima Ispovednika

Имаш Светог Атанасија Великог, он је, иако платоничар, ипак баш инсистирао на томе да је сва творевина (самим тим што је творевина) смртна по природи. Имаш и друге свете оце, као што је Свети Григорије Ниски који је тврдио да је творевина била бесмртна по природи пре пада, чиме уводи политеизам (што је једна од његових великих омашки, а познато је да их је имао неколико, махом због Оригеновог утицаја на њега)... Није битно шта је који отац мислио на поједину тему, него шта се испоставља као исправно...

[Milan Nikolic]

@,

 

Не мора да значи да неко има погрешно учење, него је пре свега битно како се она тумаче. На пример, Филиокве није по себи јерес - о томе је разјаснио свети Максим Исповедник - али данас се то учење увелико развило као јерес.

 

Што се тиче смртности творевине, разуме се да је смрт у самој природи твари. То јест, смрт није некаква казна, коју је Бог дометнуо творевини да би некога казнио због греха.

 

Међутим, није исправно рећи да је смрт аутоматски била актеулизована самим стварањем. О томе треба добро расудити користећи се поменутим Максимовим учењем о логосима бића/твари у односу на човека и целу творевину.

 

Дакле, треба се чувати од крајности. Није исправно рећи да је творевина бесмртна, или смртна, у смислу некакве одређене карактеристике од самога почетка. Бесмртност, или смртност биле су две могућности које је требало разрешити у тачки човека и његовог одговора на заједницу са Богом, тачније, сједињења са Богом.

 

Зато је веома битно да говоримо о логосима бића/твари које је разјаснио Максим. Наиме, у почетку, творевина није постојала другачије до савршеном вољом Божијом која непосредно управља кретањем целе творевине.

 

Морамо рећи да творевина у почетку није могла садржати сва она кретања која данас видимо, која носе трагедију, бол и сваку врсту зла и умирања. То се мора расветлити у данашњим питањима која стварају недоумице.

 

На који начин је постојала првобитна творевина у научном смислу, тј. у смислу физике и егзактног апарата којим располажемо, није могуће утврдити јер постоји вероватноћа да је космос тада био у стању које је претходило времену које ми можемо да сагледамо унатраг. Зато треба приступити теолошком оквиру који се базира на метафизици.

 

Теологија свакако треба да користи и научне датости. Међутим, неопходно је знати да првоначално тумачење припада теолошком оквиру независно од било чега научног.

 

Ако будемо стрпљиви и ако пазимо поводом ових питања, можемо се надати логичним одговорима који не доводе у питање ништа од догматских начела којима припада и учење о конкретним личностима, првоствореним, прародитељима и узрочницима свих људи, Адаму и Еви. Али теолошки аргумент заузима прво место.

 

Дакле, учење о логосима бића/твари говори нам да је творевина од почетка била усмерена ка јединственом циљу који је сједињење са Светом Тројицом - Богом и Творцем. Тај план Божији, каго га називају савремени теолози, јесте кретање савршене воље Божије која управља творевином у суштинском смислу, али тај правац носи са собом и другачију могућност - тј. могућност промашаја којим творевина не постиже циљ сједињења са Богом.

 

У том смислу, творевина има потенцијал да кроз слободно биће - човека - достигне циљ и план Божији, а може да се деси и промашај тог циља, што све зависи од човековог одговора на тај избор. У тачки где се човек опредељује у том избору налази се актуелизована (,,остварена'') бесмртност, или смртност.

 

Бесмртност у том ,,оствареном'' смислу односи се на Оваплоћење Логоса и Његовог возглављења над целокупном творевином - то сад очекујемо Другим доласком Христовим. А да се није десио Адамов пад (= ,,промашај'') ово Оваплоћење - и возглављење ради Царства Божијег - остварило би се без страдања Христовог, тј. без накнадног ,,домостроја спасења'' и био би само ,,домострој стварања'' са оствареним циљем.

 

Смртност је била као и бесмртност само могућност која треба да буде испитана. Одговор који је Адам дао актуелизовао је смрт, јер је он имао ,,власт'' над творевином једнако као и Бог у смислу воље - могао је да усмери творевину по вољи, али Адамова воља се разишла са Божијом вољом и у творевину је ушла актуелизована смрт као кретање ка (отвореном) ,,небићу'' које је било потпуно безопасно док се творевина кретала ка одређеном циљу - сједињењу са Светом Тројицом.

 

Можемо то упоредити са кретањем човека који се канапом пење из провалије, кога на врху подиже и чека неко од кога зависи цела ствар. Замисли сада да је иза онога на врху опет нека провалија повезана са оном првом, као нека гравитација ка провалији у супротном смеру. Човеку који се пење предстоји само један правац кретања јер цело кретање зависи од онога који га подиже ка себи.

 

Разуме се да је човеку циљ да дође до врха и да се загрли са оним који га тамо чека. Међутим, тај загрљај подразумева да онај који је на врху никада не пусти човека, и тај загрљај може да буде одбијен од стране онога који се пење, желећи да настави даље својим путем.

 

Али даљег пута нема када је реч о Богу осим оног пута који води ка небићу, као једна бескрајна безличност са два краја, почетка од ког долазимо и понора где можемо отићи услед одбијања да се вежемо за Онога који нас чека на врху. Тај начин Адамовог пада треба подробно разјаснити да бисмо дошли до одговора на питање како је творевина пала.

 

Овај наш садашњи космос креће се из некаквог почетка који нема конкретан циљ у Богу, него само у смрти. Еволутивни развој који наука сагледава јесте достизање максимума у садашњем облику, док циљ којем идемо није ништа друго до одлазак у небиће - модерна космологија може бити тако протумачена.

 

Зато морамо узети у обзир могућност да је првобитна творевина имала кретање другачије од садашњег, где је њено стање било обликовано као савршена воља Божија у циљу сједињења творевине са Богом. Тада није још било промашаја, ни актуелизованог кретања ка небићу и смрти као општег стања којем сада припадамо.

 

Да бисмо успешно схватили ту ствар, морамо се позабавити питањем категорије времена - и простора. Ми волимо да кажемо како Библија приповеда о паду творевине али често занемарујемо појам времена у том аспекту, као да време није нешто што припада творевини.

 

Дакле, ако време припада творевини и ако је творевина доживела конкретан пад, како Библија казује, онда морамо ту ствар пажљивије сагледати. Употребимо сада пример онога човека који се пењао канапом ка врху.

 

Замислимо да је тај човек био Адам кога је Бог подизао ка Себи заједно са целокупном творевином у којој је Адам створен. У овом тренутку очекујемо да видимо исход Адамовог избора у односу на сједињење са Богом - дакле, десио се пад, и потребно је протумачити како је творевина то могла доживети.

 

Адам је пао - и ,,обучен у кожне хаљине'' нашао се у свету где су ствари много другачије од првобитног стања - како Библија наводи. То значи да свет око Адама није само прешао у ,,кожне хаљине'' и као Адам упутио се ка провалији са друге стране небића, него је остали свет доживео пад тако што је и време пало, што значи да је творевина кренула поново да се обликује у новом и драматичном стању, кроз нама познати ,,почетак'' у Великом праску.

 

Из тог понора којег посматрамо као прву страну небића, развио се сада пали свет са циљем без Бога - јер такво кретање од почетка иде директно ка другој страни небића -, а у врхунцу тог развоја којег тумачимо научном еволуцијом ,,изгнан'' је Адам. Ту се остварује искуство релативности времена, које знамо из Друге посланице Петрове и можемо претпоставити да је Адам тренутно постављен у пало стање које датира пре отприлике десет хиљада година.

 

Овакво тумачење захтева разматрање модерне науке јер се показало да је то неопходно. Многе претпоставке су изведене услед научних расуђивања што је произвело савремене проблеме и изазове за Цркву, тако да је потребно наћи начин да науку учинимо безопасном за нашу теологију.

 

Дакле, пре свега, теологија је прво чиме ћемо се послужити како бисмо нашли форму за сва тумачења која се односе на веру и предање. Наука је ту неопходна као начин да превазиђемо савремене изазове.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Tako sto ti zelje stvara mozak mnogo ranije negos sto si ti njih uopste svestan. To kasnjenje tvoje svesti da percipira stvorene zelje je od 0.5 do 10 sekundi. I to nema nikakve veze sa logikom nego sa osnovama naoronauka. Pomocu FMRI skenera mogu ocitati da covek X zeli da ide na more 10 sekundi pre nego sto je on uopste tkave ideje i svestan. Ako hoces mogu ti prebaciti naucne radove i ekspreimente koji ovo potvrdjuju. Fascinantne su te naorunauke da se tu mnogo sto sta nauciti a i uveriti se u losu stranu intuitivnog rezonovanja

 

Zelja i ideja su duhovne kategorije i ne mogu se citati sa skenera....To su samo manifestacije umnog delovanja.Brate s tobom ne vredi pricati o nekim duhovnim stvarima kad zelje i misli i stanja duha trazis preko skenera.

I ajde posto toliko pametujes daj mi citat nekog Svetog Oca koji kaze da je prvobitna priroda bila ista kao i ova danas.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Имаш Светог Атанасија Великог, он је, иако платоничар, ипак баш инсистирао на том да је сва творевина (самим тим што је творевина) смртна по природи. Имаш и друге свете оце, као што је Свети Григорије Ниски који је тврдио да је творевина била бесмртна по природи пре пада, чиме уводи политеизам (што је једна од његових великих омашки, а познато је да их је имао неколико, махом због Оригеновог утицаја на њега)... Није битно шта је који отац мислио на поједину тему, него шта се испоставља као исправно...

Zasto politeizam?Tvorevina je imala drugaciju prirodu po blagodati bozijoj i zajednici u kojoj je bila sa njim pre pada i to veze nema sa politeizmom...cinjenica je da u postanju stoji da do pada smrt nije postojala...ili mislis da kad je Bog rekao ..i vide da je dobro...mislis vide i smrt tad..i propadljivost?

[Aquilius Cratus]

Zelja i ideja su duhovne kategorije i ne mogu se citati sa skenera....To su samo manifestacije umnog delovanja.Brate s tobom ne vredi pricati o nekim duhovnim stvarima kad zelje i misli i stanja duha trazis preko skenera.

 

Nije tacno. Vec odavno je dokazano da i zelje i ideje uzrokuje neokorteks. A druge je stvar sto malo ljudi prati sta je dokazano a sta oboreno u neuronaukama pa misle da mogu da se nose sa svakojakom ideojom kao istinitom.

 

I ajde posto toliko pametujes daj mi citat nekog Svetog Oca koji kaze da je prvobitna priroda bila ista kao i ova danas.

 

For transgression of the commandment was turning them back to their natural state, so that just as they have had their being out of nothing, so also, as might be expected, they might look for corruption into nothing in the course of time. For if, out of a former normal state of non-existence, they were called into being by the Presence and loving-kindness of the Word, it followed naturally that when men were bereft of the knowledge of God and were turned back to what was not (for what is evil is not, but what is good is), they should, since they derive their being from God who IS, be everlastingly bereft even of being; in other words, that they should be disintegrated and abide in death and corruption. For man is by nature mortal, inasmuch as he is made out of what is not; but by reason of his likeness to Him that is (and if he still preserved this likeness by keeping Him in his knowledge) he would stay his natural corruption, and remain incorrupt; as Wisdom says: “The taking heed to His laws is the assurance of immortality;” but being incorrupt, he would live henceforth as God, to which I suppose the divine Scripture refers, when it says: “I have said ye are gods, and ye are all sons of the most Highest; but ye die like men, and fall as one of the princes.

 

sveti Atanasije Veliki

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Atanasije na engleskom..zanimljivo... greengrin ...a i lepo ti pise da prvobitno stanje nije bilo isto kao posle pada tj krsenja Bozije zapovesti... .smesko.

[Aquilius Cratus]

Atanasije na engleskom..zanimljivo... greengrin ...

 

Sto? Hoces da postavim u originalu sto ni ti ni ja ni vecina forumasa ne umemo da prcoitamo?

 

a i lepo ti pise da prvobitno stanje nije bilo isto kao posle pada tj krsenja Bozije zapovesti... .smesko.

 

A sad mi je jasno odakle spradnje sa engleskim. Atanasije pise da se nakon Adamovog neposlusanja priroda okrenula ka svom izvorom stanju. A posto je to stanje, ka kojem se okrenula, je ovo danasnje. Dakle stanje tvorevine pri stvaranju je bilo jednak ovom danasnje, Smrtnom. Ipak jos nije vreme za sprdnju sa engleskim.

[Juan Valdez]

Ау, ово још до сада нисам видео. Да је цитат неког св. oца споран јер је на енглеcком.

[Aquilius Cratus]

Ау, ово још до сада нисам видео. Да је цитат неког св. oца споран јер је на енглеcком.

 

 Kazem ti ja, kad shvatis da nacosi prave lovorike Pekicu i Orvelu onda naprosto vidis da je sve moguce i da te nista ne sme iznenaditi.