Упокојење, појам смрти....

[w.a.mozart]

Један од твојих најуспелијих клипова, дефинитивно! 

 

kamo sreće da je moj... samo sam kopirao 4869

[Guest - . . .-]

Слажем се, али онда долазимо до питања да ли је Свето писмо било само за њих и да га само они разумеју или за сав род људски и генерације које ће тек доћи.  

 

Наравно да је Свето Писмо за све, али не можемо прећи тек тако преко тога ко су били и апостоли, и пророци и народ и на крају сам Христос по телу.

[Guest - . . .-]

kamo sreće da je moj... samo sam kopirao 4869

 

Да, али је твој труд, али да не спемујемо ко неки овде (само ћемо их значајно  погледати...)

[w.a.mozart]

E a pazi ovo je li neko od vas nekada bio u raju ili u paklu pa da može sa sigurnošću da kaže kakav je koji i šta se tamo dešava?

 

e sad si nas dotuko...

 

oče Ivane, turaj ovo na naslovnu i gasi sajt LOL

[Alen Cojic]

Људи ја верујем да наш тролл Мурамаса није атеиста само се тако представља. И воли да поставља права питања. Моје мишљење о оностраном животу се своди на човечију унутрашњост. Верујем да у сваком човеку постоји и добро и зло. Сви ми у овом свету живимо од својих избора и дела. Све зависи шта у човеку превагне. За мене је најгори пакао остати сам са својим злом без трунке добра. А реј је остати са својим добром ослобођен сумње, зависти, циничности и осталих погубних осећања. Ја бих пре свега волео када дође моје време да то буде спавање без сна. Када спавате сном праведника да ли осећате да дишете да ли осећате страх? Ја не и по мени смрт и треба да буде таква. Једном сам питао мог деку где би волео да заврши у рају или паклу( тада сам био мали и нисам имао појам шта је шта). Он ми је одговорио **У твом сећању унуче**. 

[w.a.mozart]

ja verujem da Muramasa i nije pravi trol zato što troluje selektivno... on je pedjanski antiteista koga privlači patološki šarm pravoslavlja (tj. tako ga on vidi)

[Dane Bokan]

nadam se da ne smetam u diskutovanju braco, doduse nije me jako dugo bilo....

 

zamislite ovaj svet bez ljubavi i videcete pakao a zamislite ovaj svet u ljubavi ( gde svaki covek ljubi, tj. voli  dr coveka ) i videce RAJ jer kao sto je nas milostivi Gospod vecna ljubav, a zapitajte se i pogledajte u srce svoje sta ste u stanju da uradite kada imate ljubavi a kako se osecate i kakvom ste stanju kada ste bez ljubavi

[Sasa Kolbas]

Ne ni meni nije jasno. Raj sve savršeno sve imaš, nema nikakvih izazova, tj. dosadno

Pakako kakve got muke bile na sve možeš da se navikneš. Šta ćemo sa onima što mogu da blokiraju osećaj za bol, osećanja itd, zatim sa ovim kako se zovu što vole bol e jbg ne mogu sad da se setim.

Uglavno ja bih najradije ovde ostao u ovom ne savršenom svetu, nego negde gde je dosadno veoma.

To ti je kao kad igraš igicu neku i koristiš šifre čemu sve to?

dosada je element pakla

[w.a.mozart]

dosada je element pakla

 

da... upravo zato su na naše manastire, tačnije na fasade, stari majstori stavljali zverinje ornamente... zato što istina privlači zlo kao slatka neizvesnost i kao šansa da se nešto promeni u ambisu bez ljubavi koji zlo ima u sebi

[dragisa]

"zivot posle smrti", "ustajanje iz mrtvih", "Vaskrsenje",... sve to, po mom uverenju, jesu termini koji opisuju obozenje zivog coveka, odnosno trenutak kada se "mrtav" covek sjedinjuje sa (korporativnom) Licnoscu Sina Bozijeg i time prelazi iz "smrti" u Zivot.

 

u opisu Hristovog Vaskrsenja, za koje se intrigantno kaze da ga "nemogase" odma prepoznati, uvek se kaze da je Hristos Vaskrsao telom ili "u telu", taj deo, cini mi se, se olako i pojednistavljeno prelazi i shvata.

smatram da upravo on govori o tom Vaskrsenju korporativne Licnosti ali u nasim telima dakle "u telu" razlicitih pojedinca, telu pojedinacnih osoba, a upravo zbog svoje korporativnosti. upravo na to se nadovezuje teolosko objasnjenje da mi kao crkva, dakle kao skup pojedinaca, cinimo to "vaskrslo telo hristovo" prisutno ovde i sada, i da je Hristos prisutan i sada sa nama (a i u vekove vekova)

 

otacka misao razlikuje istinito bogoslovlje od laznog bogoslovlja malte ne samo na osnovu jednog kriterijumu: da li je Hristos Vaskrsao  telom (dosao u telu), ili ne. ko got propoveda da Hristos nije Vaskrsao telom taj nije u Istini i "nije od Boga". dakle ko got nije imao to iskustvo sjedinjenja, "dolaska", "Vaskrsenja" Hristovog "telom" taj nemoze nista istinito reci. zato Apostol govori "ne zivim vise ja nego Hristos u meni"

 

sta se desava posle realne smrti, to ne znamo, ali verujem da sjedinjeni sa "Onim koga smrt ne mogase drzati" idemo upoznati "pripravljeno" nam mesto i vecno biti sa Njim i u Njemu kao izvoru svakog Zivota. sva ostala naglabanja o tome kako to tamo izgleda su pod broj jedan u startu promasena jer mase osnovni cilj (obozenje) a pod dva ciste fantazije jer oni koji su imali to iskustvo obozenja pricali su samo o jednom, o Hristu Vaskrslom. a ne o tome kako je tamo i dal ima ili nema lonca sa smolom koja kuva....

[Ignjatije]

Колико сам само пута у свом животу прочитао сва четири Јеванђеља, готово их научивши напамет, и при сваком од читања сам се чудио овоме:   како да нико од апостола, мироносица и људи који су видели и срели и сретали током 3 пуне године Исуса Христа, а пре његовог вазнесења Оцу, нигде не поставља Христу питање: има ли живота после смрти и какав је?! Ако је неког требало питати и ако је неко знао одговор, то је Христос. А он о томе ћути...за мене је ово највећи парадокс Светог Писма и хришћанства.

 

Хмммммм. Због тога сам једно време имао секташки став о стању мртвих. Веровао сам да су упокојени у стању сна без икакве свести.

 

Мећутим, то је највероватније велика тајна која нам из само Богу знаних разлога није откривена. Још мање верујем у вечни огањ који нас вечно сагорева. 

[draganzzz]

Nije losa knjiga psihologa Rejmonda Mudija koju jos odavno preporucuje prof.Vladeta Jerotic.
"Život posle života"

 

[Odahviing]

E a imam ja jedno pitanje, zamisli da umreš tako što upadneš u crnu rupu, šta bi se desilo (hipotetički, nagađajmo) mislim iz crne rupe ništa ne može pobeći, kako bi duša koja "izkoči" () iz tela prilikom smrti uspela da "iskoči" i iz crne rupe i ode tamo gde treba.

 

I još nešto znate šta bi bilo cool, nakon smrti ta duša da jednostavno izađe iz tela kao oblik enegrgije (jeste gledali koji SF film ili seriju) znate one oblike života najviši stadijum evlucije, tehnički ne bi imali masu mogili bi da razvijemo brzinu C mogli bi da idemo gde hoćemo, mada za mene bi i C bila mala brzina šta bi sve u tom slučaju sve hteo da obiđem

[DankaM]

Sama smrt je velika tajna, a taman ono što se dešava posle smrti; mada je čudno govoriti o "posle smrti", pošto mislim da fizički zakoni i vreme tada dobijaju drugačije značenje.

U svakom slučaju, naše predstave o raju i paklu kao večitom blaženstvu ili mučenju i bolu prosto predstavljaju neki nastavak našeg poimanja sveta. Jednostavno, toliko smo ukorenjeni u telu da možemo da razmišljamo samo u smislu gratifikacije/ne-gratifikacije, što je maltene neki način prestave sveta kada se tek rodimo, i kada nam je opet sve nepoznato. Mislim da iz naše "uvremenjene" perspektive ne možemo pojmiti nikakvu "egzistenciju" mimo ove na zemlji.

A što se tiče pakla, napravite paralelu sa osećanjem koje imamo prilikom intenzivnog tugovanja... Teško, nepodnošljivo, okrenuto u sebe postojanje, a jedino gde vidiš druge je da su oni srećni, a ti ne, i da između vas postoji jedan zjapeći ponor kojem se niko ne usuđuje približiti; jedino što drži čoveka da ne poludi jeste misao o kraju tih muka, znanje da je to što je vremenito, da je i konačno.

 

Zamislite samo ako nema te svesti o ograničenosti muka, a nemaš mogućnost ni psihičkog sloma i bekstva iz realnosti, već svakom ćelijom možeš da osetiš to beznađe... A i ovo je samo aproksimacija, da kažem da smo se za jedan stepen izdigli iznad telesnog; inače verujem da je i ovo još jedno obajšnjenje bliže ljudima. 

 

Inače, zanimljivo je da je velikoj većini ljudi zanimljviji opis i ideja pakla, raj nekako uvek bude pomalo nedorečen

I sam Danteov pakao, na koji me podseća opis monahinje Evpraksije, kao i priča o mitarstvima, je "življe" opisan nego raj i nebeski Jerusalim...

[Бојан Сарачевић]

Ја сам сада поверовао у причу из моцартовог клипа, по њој се све уклапа, нема недоречености, а и најтеже пада нама људима,што је готово сигуран знак да је ако није потпуни погодак, онда јако близу њега.